Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest - . . .-

Србија - добре вести

Оцени ову тему

Recommended Posts

Плантажа за 350 берача

У селу Војвода Степа се налази један од најсавременијих воћњака у нашој земљи у којем принос даје више од 200.000 стабала воћака

plantaza-voca-vojvoda-stepa-1.jpg
Плантажа воћа Војвода Степа Фото Ђ. Ђукић

Војвода Степа – У воћњак на око 120 хектара, са 200.000 стабала, у фази бербе свакодневно уђе 350 радника. Реч је о најсавременијем засаду воћа у нашој земљи, са заливним системом који је последње достигнуће у тој области. Већина рода са плантаже, на којој је 40 хектара јабуке, 20 шљиве и по 15 хектара крушке, кајсије и вишње, углавном одлази на страна тржишта.

Пре десетак година приватизована је земљорадничка задруга, улагањем из Немачке, након чега су стручњаци потврдили да је земљиште погодно за засад воћа, додавши да је врло битно што је у близини канал Дунав–Тиса–Дунав.

Време је показало да ће се уложени новац исплатити и да одавде сваке године шлепери одвозе на хиљаде тона воћа. Што је најважније, оно одлази преко границе, а данас највише у Русију. Ова плантажа је достигла завидан квалитет, па се врло брзо доказала на тржишту, каже директор Слободан Радосављевић, Београђанин који је заволео плантажу и село.

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/grad-dobio-bastovansku-gerilu/88665.phtml

 

 

Grad dobio baštovansku gerilu!

 

Autor: M. Radičević 10.05.2013. - 00:02 0:42 Komentara (0)

Beogradski gerila baštovani tajno, noću ili predveče, sade biljke na zapuštenim gradskim površinama. Osim sređivanja zelenih površina o kojima niko ne brine, gerila baštovani prave i bacaju “bombe” od semena iz kojih kasnije, posle prve kiše, niče cveće i poručuju da “niko ne može da čupa, koliko mi možemo da sadimo”.

795126-27.jpg

Gerila baštovani sade cveće širom grada | Foto: 24 sata

 
 
 

ILEGALA - Srpski gerila baštovani postoje od prošlog leta, kada je Momčilo Antonijević, sa bratom i nekoliko prijatelja, odlučio da posadi lavandu u jednu zapuštenu žardinjeru koja se nalazi u blizini zgrade u kojoj živi.


- Prirodu volim oduvek, već 15 godina bavim se proučavanjem lekovitih biljaka, pravljenjem tinktura, melema i Bahovih biljnih rosa. Od 2009. tekstove o lekovitim biljkama objavljem na svom neprofitnom sajtu snagabilja.com. Gerila baštovansto je logičan sled događaja - kaže Momčilo.

Kako kaže, gerila baštovani, kad god idu u neko ilegalno ozelenjavanje, vode sa sobom neku lepu devojku kojoj je jedini zadatak da odvlači pažnju komunalnoj policiji dok ostali baštovani ne pobegnu.

- Za sada nismo imali problema sa zakonom, a podrška sugrađana je odlična. Mi smo prilično anarhistička organizacija, pa nemamo članove u pravom smislu te reči. Svako ko izađe ispred svoje zgrade i samoinicijativno posadi neki cvetić je gerila baštovan - objašnjava Antonijević.

795131-28.jpg

Gerila baštovani | Foto: 24 sata

 

Gerila baštovani uglavnom sade lavandu, bosiljak i lepog jovu, a prave i “bombe” od semena koje bacaju na neki zapušten komad zemlje i posle prve kiše iz tih “bombi” niče cveće. Kao pravi idealisti srpski gerila baštovani sami finansiraju svoje zelene akcije.


- Nažalost, mikrobaštice koje smo pravili uništene su neverovatnom brzinom. Ipak, to nas nije demoralisalo. Niko ne može da čupa koliko mi možemo da sadimo. Naše akcije naišle su na fantastičan odjek. Veliki broj ljudi se zainteresovao i javio nam se preko naše facebook grupe sa željom da nam se priključi - kaže Momčilo.

Svoje avanture beogradski gerila baštovani ovekovečili su kamerom, a od tog materijala napraviljena je pilot-epizoda za TV.
 

Gerilci u svetu rade već 40 godina
PODRŠKA - Pre četiri decenije u Americi nekoliko mladih buntovnih studenata Berklija došlo je na ideju da bez dozvole zvaničnih vlasti, na zapuštenim gradskim površinama posadi biljke. Danas pokret gerila baštovana postoji u preko trideset zemalja. Svuda gerilske baštovanske akcije nailaze na simpatije komšija i sugrađana.

 

 

 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Darovao-Kraljevu-jos-milion-evra.sr.html

 

 

  Даровао Краљеву још милион евра

Новац ће бити уложен у градњу моста на Ибру, а дародавац Миломир Главчић из Канаде само је захтевао одговорност у послу, односно поштовање квалитета градње и рокова

most-na-ibru.jpg
Овако ће изгледати мост на Ибру (компјутерски приказ)

Краљево – Ретко је ко хуман као Миломир Главчић из Канаде. Таман што његови дарови рођацима, комшијама, непознатим људима у невољи, родном крају, цркви, Србији... постану, такорећи, уобичајен догађај, он начини потез који је за многе готово невероватна прича. Тако је јуче граду Краљеву послао дар незабележене вредности у новцу. На посебан рачун, за градњу моста преко Ибра, уплатио је 1,4 милиона канадских долара, што је противвредност од око милион евра. Са том донацијом он, који у Србији није зарадио ни, што би се рекло, пребијени динар већ је одавде у свет отишао као сиромах и сироче, послао је у ову земљу на разне адресе, за последњих неколико година, више од пет милиона евра.

Пре годину дана је започета градња моста преко Ибра, на обалама реке подигнуто је неколико стубова, а у такозваним радионичким условима изливено је педесет носећих елемената. За то је потрошено око 85 милиона динара из буџета Краљева и таман када је, због помањкања новца, претило успоравање градње стигла је ова „инјекција”.

– Као нова власт, желели смо да наставимо реализацију оних пројеката које је започела претходна. У том смислу и они су нам помогли да у преговорима Миломира Главчића уверимо у нашу озбиљност и одговорност, што је он и захтевао. У томе нам је помогао и његов рођак Радоје Главчић, као и ваш лист који је о хуманости овог човека објективно извештавао. И, ето, биће новог моста који ће бити „копча” за развој града на другој страни реке, у приградском насељу Рибници. Градња моста дугог 240, а широког 12 метара коштаће око 180 милиона динара, а са приступним саобраћајницама и расветом 230 милиона. У уговору са донатором, односно његовим опуномоћеним заступником Радојем Главчићем прихватили смо обавезу да 1. августа 2014. буде пуштен у саобраћај. Без обзира што је Главчић уплатио цео износ, новац ће бити трошен поступно, према напретку градње – истакао је Ненад Нерић, директор Дирекције за урбанизам и градњу у Краљеву, којег је градска скупштина овластила да преговара са донатором.

Иако то дародавац није изричито захтевао, мост ће носити његово име, односно на видном месту биће трајно означен његов допринос изградњи.

milomir-glavcic.jpg– Није ми толико важно то обележје, као ни признања, ни ордење, ни медаље. Више ме радује и држи у животу чињеница да ће мост, како је то наш нобеловац Иво Андрић говорио, поред обала спајати и људе. Да ће тамо нашим људима олакшати живот, да ће многима омогућити да се виђају, посећују и у овим кризним временима међусобно испомажу. Колико сам срећан због тога што ће се грађани неког града или неки појединац којег помогнем радовати мом поклону, исто тако сматрам да је корисно и то што у економију Србије убацујем бар једно зрнце из мог џепа. И, то ми причињава велико задовољство – казао нам је у кратком телефонском разговору дародавац и хуманиста Миломир Главчић.   

Иначе, поред моста у Краљеву, такође о његовом трошку, у Јошаничкој Бањи биће изграђени дом културе, библиотека, дечији вртић... Та прелепа зграда од око 600 квадратних метара, на узвисини изнад овог места, биће завршена крајем овог месеца.

– Кад се све сабере, Миломир је минулих година, без моста у Краљеву, поклонио скоро четири милиона евра. Годинама, два пута годишње, свотама од две до пет хиљада евра па и више, помаже око 160 својих рођака. Затим  је, небројано пута помагао младе на школовању, студенте, старије у невољи, болесне, избеглице, расељенике... У свом родном крају финансирао је градњу цркве и црквеног комплекса, у селу Ковачима покрај Јошаничке Бање. Затим се одлучио да помогне и градњу цркве у суседном селу Жерађу. Онда је платио асфалтирање пута до те цркве и гробља, а прошле године је уложио и у реконструкцију пута од око три километра, који води од главне магистрале до села Ковача – истиче Радоје Главчић

О животном путу овог необично хуманог човека више пута смо писали, јер је његова биографија права филмска прича. Као дечак из родних Попа, изнад Јошаничке Бање, отишао је као сироче у потрази за парчетом хлеба. Мало је шегртовао у Београду, а одмах после рата, не мирећи се са једним случајем велике неправде, из војске је чамцем преко Преспанског језера, „отпливао” у Грчку. Пут га је одвео у Италију па у Канаду, где се скрасио у граду Нијагара Фолс. Бавио се многим пословима, био металац, столар, рудар и само својим радом и умећем покрај Нијагаре стекао је два хотела, биоскопску дворану, велику површину земље... Тако вредан и проницљив, један је од тамошњих најбогатијих Срба. Како каже, добро носи својих 88 година, ужива у „пензији” са својом супругом Армелином и бројном фамилијом. Иако свој завичај и људе никада није заборавио, никада се није вратио у Србију, па ће Краљевчанима бити још већа част да га догодине, у августу, дочекају на отварању моста.

 
Мирољуб Дугалић
објављено: 10.05.2013.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/decaci-vratili-vlasniku-novcanik/

 
Autor: Ritam Grada Datum objavljivanja: 11. jul 2013. u 12:59

novcanik.jpgPetorica dečaka starosti od 13 do 15 godina, Kristijan Vasić, Đorđe Savić, Bogdan Jovanović, Nemanja Dunić i Mihailo Marković pronašli su i vlasniku vratili izgubljeni novčanik sa devet hiljada dinara, kreditnim karticama i ličnim dokumentima.

Novčanik su pronašli u naselju Aerodrom u kome žive i na osnovu podataka sa kreditne kartice pronašli vlasnika na drugom kraju grada u naselju Stara radnička kolonija.

Kragujevčanin I. B. (26), koji je izgubio novčanik sa dokumentima pošao je u bolnicu da obiđe suprugu pred porođajem.

On je nalazače častio sa 2.500 dinara.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Док су били на послу пријатељи им поправили кров

 

krov-novi-knezevac.jpg

 

Док су прошле суботе Дане и Милена Бајић били на послу, мештани Новог Кнежевца су се удружили и на породичној кући им заменили потпуно дотрајали кров. Акција изненађења планирана је недељама унапред, а на идеју да на овакав начин изненаде брачни пар Бајић с двоје деце дошли су њихови пријатељи из детињства.

 

- Сви се ми знамо из вртића, школе, комшилука, заједно смо одрастали и мислим да смо на овај начин показали шта је право пријатељство – рекао је један од учесника акције, који није желео да се његово име помиње јер, вели, никог не треба издвајати, ово је заједничка акција свих пријатеља.

“Тајна операција” почела је раном зором у суботу, чим су Дане и Милена отишли на посао. Испред куће је довезена грађа: нови цреп, летвице, греде, а пријатељи су се позиционирали на своја радна места.

- Стари цреп је скинут за тили час. Прионуло се на постављање нових летвица, а потом и на постављање новог црепа. Журили смо да што више урадимо док се брачни пар Бајић не врати са посла – причају учесници.

- Иако је готово цео Нови Кнежевац знао за ову операцију, све се чувало у тајности.

Милену и Данета су другови довезли испред куће с повезом на очима, а кад су их скинули, брачни пар је занемео. Дочекали су их сви пријатељи на једном месту, с разоружавајућим осмесима на лицима, и потпуно нов кров на њиховој кући. Били су дирнути до суза, а ова акција Новокнежевчана брзо се прочула и по осталим градовима.

(Вечерње новости)

 

http://srbin.info/2013/10/dok-su-bili-na-poslu-prijatelji-im-popravili-krov/?fb_action_ids=388075704628243&fb_action_types=og.likes&fb_source=other_multiline&action_object_map={%22388075704628243%22%3A596846763712982}&action_type_map={%22388075704628243%22%3A%22og.likes%22}&action_ref_map=[]

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovakvi ljudi zasluzuju ordenje, a ne neki politicari veleizdajnici, Crkveni "velikodostojnici" su stvarno u nezavidnom polozaju. Izvinjavam se, ali morao sam reci, jer su izgleda pomesali san i javu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad bi bilo više ovakvih primera

IZVOR: 021

Novi Sad -- Desetak momaka iz novosadskog naselja Banatić organizovalo se i kompletno renoviralo dečije igralište u jednom od blokova u Ulici Pariske komune u tom gradu.

 
1536365132516baf43f0480332541776_orig.jp
 

Kako prenosi novosadski portal 021, igralište je bilo dotrajalo i u lošem stanju, pa su ga mladići ošmirglali, ofarbali i drvo zaštitili sadolinom, a po igralištu su nasuli šljunak.

Na zid od kontejnera koji se nalazi neposredno uz igralište napisali su grafit "Kraj vredi koliko se dece igra u njemu". 

Akciju renoviranja dečijeg igrališta u kraju u kom žive sami su organizovali i finasirali.

 

 

 

Знам добар део ове екипе...некада се много дружили....ово је млађа генерација која је прави препород у односу на ону старију која је махом са иглом у вени...хвала Богу на оваквој младости.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Objavljeno: 15.10.2013 u 13:39 | Kategorija: Featured, Regija | Komentara: 49
 
OKONČALA DRAMU: Doktorka otkopčala bluzu i podojila dječaka, a onda ga liječila

Punih 12 sati trajala je drama u porodici Stevanović nakon što je majka Slađana, uz pomoć svekrve, na svijet donijela bebu, ali nije znala šta da radi jer je beba neprestano plakala. Sve dok se nije pojavila mlada ljekarka.

doktorica-otkopcala-bluzu.jpg

Punih 12 sati trajala je drama u porodici Stevanović nakon što je majka Slađana, uz pomoć svekrve, na svijet donijela bebu, ali nije znala šta da radi jer je beba neprestano plakala.

Onda je stigla mlada doktorka Vladana Brodski i najprije sama podojila dječaka, a onda ga i pregledala.

Nesvakidašnji gest razveselio je srca ukućana, ali i mladog junaka, koji je odmah nakon dojenja prestao plakati utonuvši u miran san, a doktorka se vratila zbrinjavanju majke kojoj svekrva nije uspjela da izvadi posteljicu, pa je morala hitno biti prebačena u Dom zdravlja.

- Svaka majka bi to uradila. Sreća što još dojim moje dijete, pa sam mogla da nahranim malog junaka dok se njegova majka ne oporavi – kaže Brodski.

Porodica Stevanović živi na veoma nepristupačnom zaseoku Jasik, 15 kilometara od Ivanjice, do kojeg je ljekarska ekipa pješačila.

Kada su stigli majka je bila prilično slaba, a dječačić je plakao i imao zelenu stolicu što je ukazivalo na glad.

- Pupčna vrpca je bila dobro podvezana, ali posteljica je ostala. Znala sam da mora odmah u zdravstveni centar, što je podrazumijevalo da dijete još neko vrijeme neće moći da jede. Brzom intervencijom kolege Miloša Đokovića majka je zbrinuta, dijete zdravo u toplom zagrljaju, to nam je najvažnije – kaže dr Vladana Brodski.

Izvor: Magazin.ba / Telegraf.rs

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=10&dd=16&nav_id=765976

 

 

Kuršumlija: Dela dobrog poštara odjekuju svetom 

Kada je Filip Filipović imenovan za poštara u udaljenim selima na planinama Južne Srbije, ubrzo je shvatio da će morati da nosi više od pisama.

 
 
1540220658525e5bd119641819736729_orig.JP
 

 

"Znao sam da neću moći da okrenem glavu i budem slep za stvarnost, za stanje u kom žive ova deca, bez ičega, i usamljeni i napušteni stariji ljudi”, kaže ovaj 30-godišnjak, o kom je priču objavio i tajlandski "Bangkok post". 

Filipović pokriva nekoliko desetina sela na granici uz Kosovo i putuje makadamima iz pošte u Kuršumlijskoj banji. 

“Kada sam video da deca moraju da pešače do škole 10 – 15 kilometara svakog dana, da žive bez vode i struje, često u jednoj sobi s roditeljima, odlučio sam da nekako pomognem”, rekao je on. 

Kuršumlijska banja jedna je od najstarijih banja u Srbiji, ali je zatvorena od 2007. 

Filipović je imao 28 godina kada se preselio iz Kuršumlije u Kuršumlijsku banju. 

“Rekao sam sebi da moram nešto da uradim. Na nekoliko kilometara od civilizacije 21. veka imamo zaboravljene ljude koji su u 19. veku”, kaže on. 

Počeo je tako što je renovirao poštu u trošnoj zgradi u kojoj se nalazi i lokalna osnovna škola, a za poduhvat je uložio sopstveni novac. 

U isto vreme, od svoje plate, koja iznosi jedva 300 evra mesečno, donosio je čokolade i slatkiše deci u dalekim selima. 

“Nema više prodavnica u selima, pa stanovnicima kupujem šta im treba”, kaže ovaj mladi čovek. 

“On je naš anđeo čuvar”, kaže Marika Pavić, zahvalna 70-godišnjakinja, koju Filipović posećuje svakodnevno. 

Oko podneva kuca na vrata porodice Dragićević, gde pravi kupatilo, budući da ga nisu imali. On vozi u školu i njihovu decu Milomira (7) i Radomira (9) kako ne bi pešačili osam kilometara. 

On se tu ne zaustavlja. 

Već dve godine finansira, organizuje i pomaže renoviranje jedine učionice u lokalnoj školi u kojoj se školuje šest dečaka starosti od sedam do 11 godina. 

Prošle godine prvi put su išli na jednodnevnu ekskurziju do Jagodine i Kruševca, organizovanu o poštarevom trošku. 

Filipović im je kupio školske torbe, sveske i olovke i našao sredstva za šest računara. 

On je obnovio poljske toalete u dvorištu, a tokom godišnjeg odmora ovog leta je napravio igralište za đake. 

“Kad sam video ljuljaške, rekao sam mu: ‘Ti si najbolji, bolji i od Deda Mraza”, kaže Aleksandar (8), jedan od đaka. 

“Dve ljuljaške i tobogan. Za decu iz gradova to je sigurno ništa, ali za njih je to promenilo čitav svemir”, smeje se poštar.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.bebac.com/vesti/poruka-za-komsiluk-stigao-je-bebac

Pogledajte kako je komšiluk reagovao na poruku jednog ponosnog tate koji planira slavlje...

tortoise-news-square.png

Bebac je stigao, vreme je za slavlje! Dok su mama i bebica u porodilištu, svaki tata želi da svoj ponos i sreću podeli sa prijateljima. Evo kako su komšije ragovale na poruku jednog tate, koji je najavio žurku u svom stanu, povodom proslave rođenja ćerke. Čestitamo i mi! 
 

Komsiluk-u-txt.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дала град за село и Марка

Немања оставио родитеље у граду и отишао на дедовину, а „грађанка” Љубица научила да пече домаћи хлеб

nevena.jpg
Невена, Лана и Срђан Алемпијевић

Горњи Милановац – Вајкамо се како нам је село пусто, без младости. Тачно, али није свуда тако, а могло би, угледајући се на примере који следе, да не буде нигде. Три су испод Сувобора, један из Горње Груже.

Најпре у Горње Бањане, у Алемпијевиће, код Невене и Срђана.

– Још као мали, знао сам да ћу остати на очевини, да ћу бити свој на своме. Истина, био сам примљен на посао у град, али сам се, на два сата пред улазак у фабрику, предомислио; нисам могао себе да замислим у граду – прича Срђан.

На наше питање како су одлучили да споје судбине, обоје су се погледали и засмејали.

– Претпрошле године, дан пред велики снег, Срђан ме је наговорио да пођем за њега. Моји родитељи су говорили да сам још млада, да има времена за удају, али мени се није чекало то „време”, јер време је кад се укаже прилика. Знате, момак се жени кад хоће, а девојка се удаје кад може. И тако, без знања родитеља, ја из свог Озрема (суседно село) дођем у Бањане – описује нам Невена.

Срђан, не скидајући осмех с лица, довршава нам Невенину причу:

– Те ноћи и ујутру нападао је толики снег да се из куће није могло напоље. Њени су били љути, али због снега нису могли да траже своју кћерку. А док је одјуговило и сметови се отопили, ташта и таст су се одљутили. А онда је на свет дошла Лана.

Млада снаха се хвали свекром и свекрвом и каже да прича како две или три генерације не могу да живе сложно под истим кровом важи само за градске породице.

Од Алемпијевића у Николиће, код Љубице и Марка. Они су своје судбинско „да” изрекли пре неколико месеци. Похвалисмо их, али додадосмо да је већу „жртву” поднела млада, јер је дала град за село и младожењу.

– Хоћете да кажете да сам је преварио, а нисам. Ја сам одувек волео трактор, а то је говорило да из села нећу. А Љубица је, пре удаје, долазила из града у нашу кућу, знала је шта је чека и допало јој се. Ево, питајте је да ли чезне за улицама и вишеспратницама – говори нам Марко, уверен да се Љубица није покајала.

Онда млада невеста прича како је ваљало да се штошта научи, јер „није више било маме”.

– Није баш да нисам ништа знала, али сам много од свекрве научила. Нисам, рецимо, знала да месим хлеб, није ми у граду то требало; скочиш до прве продавнице и купиш векну. Свекрва Вера ме је и томе научила, сад сам поносна што знам да умесим прави домаћи хлеб. А, да вам кажем, није у граду живот цвеће: људи раде за мале плате, остају без посла, нервирају се. Овако, овде, радимо на свом имању, колико зарадимо толико имамо, нико нам не прети отказом. У породици се одлично слажемо, а то је, ваљда, најважније.

ljubica.jpg

Љубица и Марко Николић

Ерићи на једном од обронака Сувобора традиционално су кромпираши. А то значи: велике њиве и много посла. Тога се двадесетогодишњи Живојин није плашио кад је, после осмолетке, одлучио да остане на очевини.

– И мој деда Живојин, чије име носим, гајио је кромпир.Код нас је породични обичај да смо добри кромпираши, а народ каже да је боље село запалити него обичај покварити. Док сам ја са радницима у њиви, Илијана је са мојом мајком и баком код куће. Има дана када имамо по 15 радника, и није лако спремити оброке за све њих – озбиљно нас уверава млади пољопривредник.

А Илијана? То је седамнаестогодишња лепша половина Живојинова. Оженио се рано, јер, по схватању патријархалне породице, човек није човек док се не ожени, а ко рано доручкује и рано се ожени, тај се не каје.

– И ја сам дете са села. Живојин и ја смо се забављали нешто више од године, а кад сам дошла у Ериће, све сам знала да урадим. Прича о томе како девојке беже у град и како оне из града нису за сељака, чиста је предрасуда. Ево, код нас у Полому и још неким селима има више момака који су се оженили школованим девојкама из града и све су се снашле. Што се тиче мене, моји родитељи су ми препустили да изаберем хоћу ли се удати у град или село – одважно нам прича Илијана.

Обоје младих Ерића сматрају да живот у граду нити је бољи нити квалитетнији. Онако је како се ко снађе, колико и шта ради. И, кад се укућани слажу, онда нема тога што се не може.

А шта се деси кад се њих двоје у понечему не сложе, кад младожења каже „кошено”, а млада „стрижено”, питамо их у шали.

– Е, онда ја попустим – шалом одговара Живојин.

А у гружанском Липовцу затекосмо Жиловиће, Ану и Немању. Немања је рођен у граду, завршио тамо средњу школу, мајку и оца је оставио у Горњем Милановцу и дошао на дедовину.

– У друга домаћинства, викендом, деца долазе из града да помогну родитељима, а код мене је обратно: моји родитељи долазе из града да помогну сину у селу – каже Немања.

Ана је у Липовац дошла с Рудника, из планинског села Варнице, и није јој требало да се привикава на сеоске послове. Помаже Немањи да обради десетак хектара ораница и узгаја десетак грла крупне стоке, а стигне свакодневно да 50 литара млека претвори у сир. Тако је исплативије, за њен сир се зна и све прода на кућном прагу. Успут, спрема другака Милана у школу и стара се за двогодишњег сина Николу. Њихови синови нису без друштва, мало које село у овом крају има толико деце – за протеклих неколико година у Липовцу је било 28 крштења, мада у овом крају има села у којима годинама није заплакало новорођенче.

И тако, ако бисмо ишли од села до села око Сувобора, Рајца, Рудника и у Гружи, открили бисмо још домаћинстава у којима под истим кровом живе и за истом трпезом ручавају три, чак и четири генерације. Старији су пресрећни због тога. Кажу: „Нек су са нама, па нек ништа не раде (а раде, богами), лакша нам је старост. Од старости и болести, само је самоћа тежа”.

Бошко Ломовић
објављено: 20.10.2013.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ова тема је постављена у марту  месецу, једва да је дошла до треће стране...закључак изведите сами... 0405_feel

Share this post


Link to post
Share on other sites

...инспирисана синоћним предавањем о.Михајла, решила сам да отворим тему где ћемо говорити само о лепим стварима које се дешавају свуда око нас....

...пошто нас свакодневно ''бомбардују'' само лошим вестима, хајде да докажемо да ипак ''добро'' преовлађује у овом свету....

 

...дакле, постављајте лепе и позитивне ствари из било ког домена нашег живота.... :D :0442_feel:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...