Jump to content
Guest - . . .-

Србија - добре вести

Оцени ову тему

Recommended Posts

Сведоци смо да нам се само лоше вести лепе за прсте, црна хроника је постала део фолклора форума (не само овог, већ многих), привлаче нас лоше вести и лоше информације. Зато сам желео да почнемо са добрим вестима и да видимо шта све то ваља у Србији. Очекујем и оне који не знају шта ће са злобом али добро, ко зна зашто је то добро...  

 

Нова машина за обраду њива

Сивчанин Станко Мандић конструисао комбиновану ратарску машину, која истовремено може да обавља пет послова и доноси велике уштеде

Sivac,-SRMA.-P.K..jpg
Комбинована ратарска машина – „срма” (Фото П. Копривица)

Сивац – Бавећи се још од шегртских дана техничким иновацијама, Станко Мандић је конструисао и комбиновану ратарску машину, која само у једном проходу на њиви, истовремено, обавља пет послова – орање с обртним плугом од шест раоника, разбацивање минералног ђубрива, ситњење земљишта, сабијање хумусног слоја, односно равнање и, најзад, сетву житарица. То је, како је истакнуто у студији „Развој комбинованог тракторског система за обраду земљишта и сетву“, урађеној на Пољопривредном факултету у Новом Саду, јединствено и оригинално решење за обраду земље, у односу на класични начин који се примењује широм света.

На недавно одржаној презентацији пред нашим врхунским стручњацима за пољопривредну механизацију, као и раније док је Мандић испробавао овај патент на властитој њиви, показало се да је „срма“ (српска ратарска машина, како је регистрована у Заводу за интелектуалну својину) изузетно функционална, економчина и да надасве квалитетно обавља све послове за које је намењена. Прву машину, склопљену у радионици овог Сивчанина купио је недавно један овдашњи земљорадник, уз помоћ Фонда за развој Војводине, који ће захваљујући њој већ овог пролећа успети да обави, у рекордно кратком року, све предвиђене сетвене радове. Ако би се „срма“ производила серијски, израчунао је њен конструктор, не би коштала више од двадесет хиљада евра, „али би се зато исплатила само у једној сезони“. То су схватили и неки познати светски произвођачи пољопривредне механизације, па су већ изразили спремност да откупе Мандићев патент, мада би он, наглашава, то радије уступио некој домаћој фирми.

Share this post


Link to post
Share on other sites
СРБИЈА Соларни колектор као дипломски рад

Коришћењем сунчеве енергије за загревање воде, Техничка школа „Раде Металац” у Лесковцу годишње ће уштедети два милиона динара

leskovac.jpg
Стефан Ђорђевић, Душан Зубовић, Стефан Павловић, Жарко Тимотијевић, Никола Стојковић и Бојан Савић са наставником практичне наставе Зораном Антанасковићем Фото М. Момчиловић

Лесковац – Ученици трећег разреда Техничке школе „Раде Металац“ у Лесковцу, који се школују за занимање механичара грејне и расхладне технике, већ су одабрали дипломски рад – израда и монтажа соларног колектора на крову школе. Под руководством наставника практичне наставе Зорана Антанасковића, направили су прототип а затим су прионули на израду првог колектора величине 1,8 квадрата који ће бити завршен ових дана. До краја школске године требало би да направе три које ће монтирати на школи и прикључити на систем цеви који су прошле године урадили ученици-водоинсталатери. Тиме ће уједно одбранити дипломски рад и постати механичари грејне и расхладне технике. План је да уз помоћ града наредне године направе још два система од по три колектора и у потпуности пређу на соларно загревање воде.

Према првим проценама, годишња уштеда износиће око два милиона динара. Наиме, у сезони школа потроши 60.000 литара лож-уља. Уз соларно загревање биће потребно око 20.000 литара мање. Ако то помножимо са сто динара, колика је садашња цена, долазимо до горе поменуте рачунице.

            Пројекат је урадио наставник Зоран Антанасковић. – Гледао сам, слушао и читао све што ми дође под руку и схватио сам да то није толико тешко да се уради. Направили смо га од квалитетних материјала – бакра, мале примесе алуминијума за апсорбере топлоте у мат варијанти која се за њих користи, изолатора плоча, лима дебљине једног милиметра за кућиште. Најскупља ставка је бакар. Све компоненте смо куповали и коштаће нас око осам хиљада динара, а увозни ове величине слабијег квалитета кошта 20.000 динара – каже Антанасковић.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Руси купују напуштене куће

Однедавно насељена у Прогорелици код Краљева, млада породица из Вороњежа, живи у сагласју са природом, спремајући брод за далек пут

Viktor-i-OLga-ispred-svoje-kuce-u-Progor
Потпис Олга и Виктор испред своје куће (Фото: М. Дугалић)

Прогорелица код Краљева – На једној лепој узвисини у селу Прогорелици удаљеном десетак километар од Краљева, у уређеном дворишту, „паркиран“ је овећи брод. Необично је то, јер су ту, покрај других кућа, трактори, мотокултиватори, косилице, теренска возила, камиони, аутомобили...

Нема баш никаквих пловила, иако је Ибар у близини, али и када би овај брод и био за ту реку намењен плитко је њено корито. Стога нам мештани у шали кажу да се „човек сигурно спрема за будући моравско-вардарски канал“.

А, власник брода је Рус, по имену Виктор Пивоваров, који се са породицом недавно овде доселио, пошто је купио напуштену кућу. У његовом комшилуку, са леве и десне стране пута, чија је дужина око пет стотина метара, још је шест његових земљака.

Таква „руска улица“ није реткост на подручју Краљева, јер за последње три, четири године Руси све чешће насељавају напуштене куће и имања у околини Краљева, па је на десетине таквих породица у Жичи, Врдилима, селима око Западне Морава, а има их и у планинским насељима.

Ту, недавно поставило се и питање отварања једног руског одељења за њихову децу, узраста основаца али се, како нам је објаснио Жарко Милосављевић, начелник за просвету у Рашком округу, „показало да се деца из руских породица изванредно сналазе и међу најбољим су ђацима у школама где слушају наставу на српском језику“.

Иначе, Виктор Пивоваров, са којим разговарамо, доселио се из родног Вороњежа, града удаљеног око петсто километара од Москве, овде у Прогорелицу, пре две године. Дошао је са супругом Олгом и кћерком Ладом. Реч је о младом брачном пару који је овде у новом дому добио и кћерку Анџелику, којој је сада тек седам месеци. Питамо их шта је то што Русе привлачи да живе у овом крају и Србији.

– Природа, добри људи, клима... Видите, ја овде имам виноград, воћњак кајсија. Можемо живети само од пољопривреде и не разумем што су овдашња села празна, што млади сматрају лепшим живот у граду уз телевизијске апарате, компјутере, буку и журбу. Моја породица се храни искључиво намирницама биљног порекла, нико не пуши (пушење је забрањено и у дворишту, прим. М. Д.), не пијемо алкохол, а у Србији је јефтино воће и поврће. Још, клима је изванредна, ја сам ево, рецимо, сада у папучама, моја супруга по дворишту хода боса, а тамо у Вороњежу је данас, иако је то југ, снег и минус десет степени – истиче Виктор.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ajde konacno i neke lijepe vijesti ...

 

Има и лепих и добрих вести, само је питање шта човек жели да види и на шта жели да се угледа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Однедавно насељена у Прогорелици код Краљева, млада породица из Вороњежа, живи у сагласју са природом, спремајући брод за далек пут

 

Svaka im cast za izbor mesta nastanjivanja  ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Српски сан: Почео у гаражи, сад предузетник године

 

Кад сам дипломирао имао сам 25 година и никакво радно искуство. Мислио сам – умрећу од глади. Онда сам нашао човека који ми је помогао да направим прву развојну плочу и посао је кренуо, каже Небојша Матић, власник Микроелектронике, добитник награде  „Блиц предузетник 2012”.

mikroelektronika.jpg

 

 - Почео сам у гаражи свог оца у Лајковцу, а сада завршавамо пословну зграду од 3. 000 квадрата у Београду. Направили смо први производ, развојни систем, а онда су полако кренуле поруџбине, за пријатеља, па пријатеља тих пријатеља… – објашњава он.

 

Матић додаје да“ко год мисли да ће без одрицања нешто да добије одмах да му буде јасно да тога има само у америчким филмовима. Првих седам година сам радио сваку суботу и недељу, а спавао четири сата дневно. Највећа радост ми је била флаша кока - коле од два литра”.

 

Његова фирма иначе производи развојне плоче, компајлере, додатне плочице, софтер и књиге за микроконтролере, а у њој, наводи Матић, најважнији су запослени – свих 60. Кад бирају новог члана, не гледају да ли је завршио факултет и има ли радног искуства.

 

 - Није најважније да кандидат има диплому и радно искуство, већ то какав је човек. Ако је спреман себе да унапређује, унапредио је све нас. Нисмо сви имали прилику да студирамо, али има људи који су изузетно способни и бистри. У другачијим околностима, можда би неки од њих сада био на мом месту – каже Матић.

 

Због такве радне атмосфере, он сматра да ће и награда више значити запосленима него менаџменту. – Менаџмент иде и на сајмове где нам говоре како смо супер итд. Али, сад и запослени могу да покажу баби, деди, родитељима,  „видите, ово је моја фирма, ја радим овде” – каже он.

 


 

Сајт фирме - погледајте само дистрибутере, има их на свим континентима

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je ova vijest već bila, ali vjerujem da ovakvi primjeri zalužuju najprije da se nađu pod ovim naslovom. Ako admini misle da treba da se obriše - molim, obrišite.

 

 

Београдска породица добила 11. дете!

14. август 2012. | Мондо

<div class="fb-like data-ref= fb_edge_widget_with_comment fb_iframe_widget" .uwfhrf2odr4.like"="" data-layout="button_count" data-show_faces="false" data-action="like" data-width="90" data-font="arial" data-href="http://www.vaseljenska.com/drustvo/beogradska-porodica-dobila-11-dete/" data-send="false" fb-xfbml-state="rendered" style="margin: 0px; padding: 0px; border: 0px; font-style: inherit; font-family: inherit; vertical-align: baseline; display: inline-block; float: left; min-width: 65px; width: auto; position: relative;">

55

 
vojvodici.jpg

Војводићи непосредно пред долазак принове (Фото: Новости)

Београд – Ирина и Василије Војводић, родитељи 10 деце, добили су још једног сина. Свака част!

Када су репортери Монда на Бадње вече били на Бановом брду у дому породице Војводић, која има 10 деце, питали смо их да ли планирају принову, а они су се само загонетно смешкали. Осам месеци касније Ирина је на свет донела здравог дечака тешког 4,7 килограма коме још нису одабрали име.

Честитамо!

Ирина и Василије Војводић су пре 19 година добили Христину, а онда су се ређали Јована, Стефан, Данило, Анастасија, Марко, Марија, Марта, Теодора и Јован.

http://www.vaseljenska.com/drustvo/beogradska-porodica-dobila-11-dete/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сведоци смо да нам се само лоше вести лепе за прсте, црна хроника је постала део фолклора форума (не само овог, већ многих), привлаче нас лоше вести и лоше информације. Зато сам желео да почнемо са добрим вестима и да видимо шта све то ваља у Србији. Очекујем и оне који не знају шта ће са злобом али добро, ко зна зашто је то добро...

 

Ову туму када би било могуће оценила бих највећом оценом изнад факултетског нивоа.

 

 

.smesko. Постоји један уоквирени израз који каже, да они који иду насмејани, нису чули најновије вести.

 

Огромна већина вести које излаже медијска индустрија, су приче о проблемима, ратови, терористичке претње, судари, сукоби, несреће, сиромаштво, катастрофе, смрт и уништење. Када се расправља са корисницима ових масовних износа дневних негативних прича (нпр. Блиц, Б92, и тако даље ) приметила сам да неки корисници апелују да се пронађе нешто што је добро прошло. Нешто што се успело и постало успех.

 

Такође апелујем на све да не показују само проблеме, већ да се помогне да се пронађу решења, јер су медији и власт данас толико велики да понекад превазилазе способности да изазову да се нешто догоди на традиционалном политичком форуму одлучивања.

 

У новинарском жаргону  у овој дебати ( на овој теми) ради се о ономе што се зове конструктивне вести.

 

Ова ми се тема веома допада, јер се залаже да покривеност вестима буде више конструктивна него негативна у свом приступу вестима и новинарској слици. С друге стране, класични новинарски шаблони садрже зликовце, жртве, јунаке, драме и сукобе, приче са решењима, могућности, срећу, квалитет живота и надахнућа, те постоји ризик да и добре, позитивне вести буду клише и негативне.

 

То значи  да конструктивне вести не би требале да миришу на застарелу образовну сврху или забаву, без трагања за истином, која је за мене, а верујем и већину вас овде суштина слободе штампе.

 

Нема сумње да у медијима желим да имам више нијансирану слику Србије, а не само несреће и... Желим да прочитам о срећи, успесима и причама са срећним крајем. По мом мишљењу је сасвим природно да се прошири и нијансира, како се не би само приче из негативног угла котрљале напред.  С друге стране, ствара се слика неискрености, јер се по неким природним законима догађа и добро и лоше.

 

Тако ова тема идентификује проблеме и надгледа питања и ставља ствари за расправу, и уједно даје најбоље савете на спознају, дели бриге и радости, да би разумели дубину и на крају крајева пренели је властима. Није посао друштва да преузима улогу политичара. Друштво може да обезбеди решења и гурне неког пред власт да преузме одговорност. Друштво може јавној дебати и радњама за напредак  друштва да дода нове идеје, чињенице, критичку перспективу, комуникационе вештине и емпатију. То би била наша одговорност, да конструктивно доприносимо развоју друштва.

 

Али авај читам по вестима да је много фрустрираних, живчаних, сујеверних, људи који само  пију кафу и пуше, ништа не раде.

 

Дефинитивно  ова тема ме убедила да има и људи који не сањају само за себе, и један сан.

 

10 амина!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad bi bilo više ovakvih primera

IZVOR: 021

Novi Sad -- Desetak momaka iz novosadskog naselja Banatić organizovalo se i kompletno renoviralo dečije igralište u jednom od blokova u Ulici Pariske komune u tom gradu.

 

1536365132516baf43f0480332541776_orig.jp
 

Kako prenosi novosadski portal 021, igralište je bilo dotrajalo i u lošem stanju, pa su ga mladići ošmirglali, ofarbali i drvo zaštitili sadolinom, a po igralištu su nasuli šljunak.

Na zid od kontejnera koji se nalazi neposredno uz igralište napisali su grafit "Kraj vredi koliko se dece igra u njemu". 

Akciju renoviranja dečijeg igrališta u kraju u kom žive sami su organizovali i finasirali.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...