Jump to content
Guest - . . .-

BRITANSKI BBC PRIZNAO: Bombardovali smo vas osiromašenim uranijumom, u Srbiji će od raka umreti još 10.000 ljudi!

Recommended Posts

Cernobilski bacuska "Imamo cak i crne rode…" 30.01.2003.

Otac Dionisije se tako tiho popeo skripavim stepenicama prijemne prostorije u Optinskoj pustinji, da ugledavsi ga, nisam odmah shvatio: Da li je to java? Preda mnom je stajao visok covek u tamnoj monaskoj odezdi. Bledo i produhovljeno lice.

 

dionis1.jpg

- Zelite li caj? Imam i meda.

- Kako da ne - sa zadovoljstvom je odgovorio. Shavtio sam, da se ceo dan molio sa bratijom, pa je cak zaboravio i da jede.

Posle caja je zapoceo nas razgovor.

- Ja sam jeromonah Dionisije, svestenik. Po poslusanju sam u Belorusiji, u Cernobilskoj zoni. Od samog pocetka, kako je ona postala - zona. Sluzim u Crkvi Svetitelja Nikolaja, u starom gradu Braginu. Ljudi su bili veoma uplaseni zbog katastrofe. Jedno su samo shvatali: ovde ne sme niko da bude. A ja sam im govorio, da treba ziveti sa Bogom, i da je tad uvek moguce sve pobediti. To je izazvalo zadivljenost i zbunjenost. Kako? Na sta se ovde moze racunati?! A jos svestenosluzitelj… Sada, posle mnogo godina, mnogi se vracaju, jer je iskusenje beskucnistva bilo teze od straha od radijacije, nas grad ozivljava, i pomalo se menja. Ali su ljudi jos smeteni, i dolazi mnogo izbeglica iz bivsih sovjetskih republika, i njih takodje treba ukljucivati u duhovni zivot.

- Odakle su izbeglice?

- Iz Srednje Azije, Kazahstana, Azerbejdzana. Ja sam dosao u tu Svetu obitelj, da bih se duhovno ukrepio. Mi imamo vidljivu i nevidljivu borbu: s djavolom i 'atomsku'. "Mirni atom" se pokazao neprijateljskim. Grad Bragin je 35km udaljen od reaktora. Ovde sluzim vec 10 godina. U mene nema mnogo onoga sto od sebe znam. I ako ne bi Gospod Bog… Naravno, ja sam cesto u samoj zoni, na sahranama po selima. Narocito cesto - na Radionicu ili kada voze na pogreb iz Minska ili iz drugih gradova. Zabranjena zona je od grada udaljena 500m. Tamo je postavljena barijera.

- Da li ima mnogo sahrana?

- U poslednje vreme - da. Uglavnom - stari. Ali i mladih mnogo umire. Juce sam poslednji put ispratio privrednog predsednika. Imao je 45 godina. Radio je nedaleko od zone. Imao je srcanu manu. Puno obaveza, zalaganja. Sada ima mnogo mana, zbog ljudskih potreba. Covek se icrpljuje. Ako ih duhovno ne podrzite, ne ukrepite, mnogi malaksavaju, i stvaraju sebi mnogo vece teskoce. Ovde ljudi opstaju samo verom, Tajnama, Bogosluzenjem. Ipak, svako mora imati nadu, podrsku, da bi se borio, suprotstavljao. Oslonac je jedan - Gospod nas Isus Hristos. Gospod je to dozvolio. Znaci, to sve treba pobediti. Bog daje iskusenje prema snazi. I mi treba da zivimo sa Bozijom pomoci i da ne padamo duhom.

Mnogima je posle Pricesca bilo bolje, lakse.

- A kako vi, kao svestenik objasnjavate cernobilsku katastrofu?

- To je dopustenje Gospodnje. Gospod naredjuje, ali On i miluje, spasava. Jednom je Gospod to dopustio i to se desilo, i treba se umiriti u vezi toga. A okolo je sve zivo. Zemlja je prekrasna, plodna. Ja jos takvu nisam video. I zato sam ubedjivao: ne odlazite, ostanite. Znamo, da nas niko ne ceka u drugim gradovima i selima. Mene su gledali neprijateljski. O cemu on govori? Ljudi su molili mesnu vlast: brzo nas otpremite bilo gde.

Jednom su me pozvali na miting: umirite ih, bacuska. Sta sam ja? Opet svoje. Sada, kada su protekle godine, ti ljudi koji se vracaju, secaju se mojih reci. Dolaze u otadzbinu sa suzama. Zale sto su otisli. A neki su tamo ostali, zauvek. Nisu izdrzali rastanak sa rodnom kucom. A zemlja, kao pomocnica, je cak postala bolja, odmorila se. Oni koji se vracaju blagodare Gospoda Boga i nas, zato sto smo ostali i sacuvali nas grad i nasu zemlju. Celivaju je sa suzama.

- Da li proveravaju njene plodove? Da li su plodovi koji se radjaju na toj zemlji ekoloski cisti?

- Da, uglavnom su cisti. I specijalisti se cude. Kako to moze biti? Desila se dosad nevidjena katastrofa, i ljudi su tu nesrecu pobedili sa Bogom. Takav narod treba cuvati. I tu zemlju.

Recite nam oce Dionisije o deci koja se ovde radjaju.

- Dolaze mladi, mole: bacuska, blagoslovite, i ja ih vencavam. Zene u drugom stanju se pricescuju. Zdravu decu radjaju oni koji idu u Crkvu, zive sa Bogom. A za sve ne mogu da kazem.

 

dionis2.jpg


Da li su kod vas naucnici mnogo radili?

- Bilo je mnogo ekspedicija. Izumiru plodovi, radijacija je povecana - odsluzim moleban, osvetim te plodove Bogojavljenskom vodicom, i radijacija nestaje. Ja sam se svih godina hranio od te zemlje. U zoni sam vidjao i tetrebe, i divlje svinje. Jeo sam ribu odatle. Vec imamo crne rode.

Priroda je prekrasna. Kad sam se vracao iz zone parohijani su pitali:

"Bacuska, zasto ste tako veseli?"

Ja sam odgovarao: "Isao sam u ribolov."

Verujte, ne pricam gluposti. Profesori iz Minska su uzeli moju krv na analizu. A zatim pitali: "Bacuska, zasto su svi vasi rezultati normalni?" Ja sam odgovarao: Gospod je sa mnom." Bio sam bolestan, ali bolesti nisu bile zbog radijacije. Bilo je velikih nevolja. I lukavi se sve vreme starao da me slomi, jer sam mu 'pomrsio racune'.

- Oce Dionisije, da li ste mogli da otkazete odlazak u tu parohiju?

- Mogao sam. Mogao sam i da odem. Ali ja nikada nisam otisao. I do danasnjeg dana nisam cak ni razmisljao o tome. Trenutno u Braginu ima mnogo promena na bolje. Ako i odem odatle, to ce biti zato, sto sam ja monah, i vreme mi je za manastir. Istina, nas Nikolajevski hram jos uvek nije dobro uredjen. Nekoliko puta sam se obracao: pomozite… Crkva u tom gradu treba da bude za sve nas velika pomocnica, ali je ona u veoma losem stanju. Cak do danasnjeg dana. Te godine smo mogli samo da uvedemo vodovod. Izgradimo pecno grejanje. Napravimo cvrsta vrata. Zimi je unutra hladno.

- Oce Dionisije, kako vi sve to savladjujete?

Gospod i Majka Bozija daju snagu. Place za nas Carica Nebeska. Imamo i mnogo izbeglica. Koliko oni tek imaju nevolja?! Oni idu u prvi red u hramu, ka bacuski. Coveku treba pomoci da pronadje sebe. Neki parohijani imaju veoma teske probleme, da je tesko i prisecati se. Bragin sa svojom okolinom je - epicentar cernobilske katastrofe. I ljudi odlaze u tu zonu, jer moraju da idu negde.

26. aprila svake godine je pomen.

Gledajuci na mestane i pridoslice, mislim: Crkvu treba cuvati ona je jedinstvena za sve nas. Crkva je - nasa mati. Njena vrata su uvek otvorena. Svi nesrteni ljudi su bili u njoj. I svakakve nevolje smo s Bozijom pomoci resavali.

- Vi, istina, vise sahranjujete nego sto krstite?

- U poslednje vreme su sahrane ucestale. Bilo je takvih perioda da je u svakoj kuci bila sahrana. Cesto me pitaju: "Bacuska, podjimo u zabranjenu zonu, povedimo oca…" Prolaze pored svoje kucice, a ona razrusena…Kako je tesko prezivljavati sve to. I dolaze im misli: bolje da ostanemo kuci - lakse je preziveti nevolju u otadzbini, nego u tudjini.

- Kakvo je zdravlje mestana?

- Bili su bolesni. I ne znamo, cime cemo jos biti zastraseni, ali su se mnogi po veri isceljivali. Imali smo molebane, Akatiste. Ljudi su se ispovedali, pricescivali Hristovim Telom i Krvlju… I kada su ih drugi lekari pregledali, prosto nisu verovali svojim ocima. Na primer, jednom decaku Volodji, koji trenutno zivi u Minsku, su noge otkazivale i imao je i drugih nemoci. I majka je pocela da ga dovodi cesto u Crkvu. Ispovedao sam ga, pricescivao. I ozdarvio je. Povratila mu se kosa. … Poceo je da hoda normalno. Svi parohijani su to videli. A lekari su se divili.

Sada smo nekako smireni. A koliko smo pretrpeli sve ove godine. Nas narod je uzeo na sebe podvig da ostane u nevidljivoj nevolji, tinjajucoj nevidljivoj opasnosti. Podnosili smo svaku tugu. I sad se ne bojimo nikakvih posledica. Pobedili smo - radujemo se, blagodarimo Gospoda Boga.

Danas sam s takvim uzbudjenjem dosao u tu Svetu obitelj da ukrepim svoj duh. Neprijatelj je jak. I u to vreme, odmah posle katastrofe, on je duboko ranjavao. Napadalo je i uninije, i ocajanje, stremio je da nas unisti iznutra, da rastoci nasu veru, nasu pastvu, nasu otadzbinu, nasu zemlju.

- Oce Dionisije, a kako su se zli duhovi ponasali?

- Strasno , ali ne zelim ni da pricam o tome. Dopustenje Gospodnje…Ali Gospod zna, vidi, i jos ce vise da nam pomaze. I Majka Bozija. Da, tad su zli duhovi veoma strasni, kada se verujuci ljudi trude da se suprotstave spoljasnjoj zarazi i strahu, oni jako napadaju. Onda se vodi borba ne na zivot, nego na smrt…Nije jednostavno pricati o tome. I ne treba pricati.

- Da li ima Crkva koja je blize epicentru katastrofe?

- Priznacu vam, tu sam se molio. 4 km od reaktora se nalazi hram Arhistratiga Mihaila. Tamo postoje svi uslovi za tihovanje. Naravno, pastva ne bi posla, ali sam ja hteo da sacuvam Crkvu. Dosao sam do nje zajedno sa vojskom. Oni su poceli da mere radijaciju a zatim da govore: "Bacuska iza ograde tog hrama, uredjaj registruje radijaciju, a u porti i u samom hramu nema nicega - sve je cisto". O tome su pisale i novine.

- Da li je bilo samoubistava zbog psihickih prezivljavanja?

- Bivalo je i takvih slucajeva. Ali smo mi u Crkvi odvracali ljude od te pagube. Recicu jos ovo: cernobilsko iskusenje nas je osnazilo, i kao u ratu, pobedili smo s Gospodom Bogom.

 

 

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/cernobil.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
Италијански војници жртве осиромашеног уранијума

Истрага против непознатих особа за кривично дело убиства из нехата. – Угрожено је око 70.000 војника из Риминија и околине који су учествовали у ратним операцијама на Косову, у Ираку и Сомалији

 

Давид Ерколани, заменик јавног тужиоца у Риминију, у Италији сада већ има десет истих „случајева”. „Случајеви” су људи: италијански војници који тврде да је за њихово озбиљно нарушено здравствено стање одговоран осиромашени уранијум којем су били изложени као припадници трупа НАТО-а током и после бомбардовања СРЈ 1999. године.

Будући да је истрага покренута недавно, али и да је у разним ратним операцијама учествовало око 70.000 војника, верује се да ће се јавити још много војника чије је животе угрозила муниција пуњена осиромашеним уранијумом.

Тужилац је од надлежних у касарнама у Риминију и околини тражио да му доставе имена војника који су се после учешћа у неким од операција НАТО-а разболели. Једну од пријава поднео је тридесетчетворогодишњи Н. Н. из касарне „Јулије Цезар” који је током 2002. и 2003. године учествовао у мисијама на Косову, а потом 2006. у Ираку.

Допис Тужилаштву упутио је и бивши пилот Д. Л., који је доставио и дописе Министарства одбране, послате током 1999. и 2000. године, у вези с ризиком који са собом носи осиромашени уранијум. Дакле, Министарство је знало какву опасност по здравље представља осиромашени уранијум.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uranijum - tihi ubica građana Srbije

IZVOR: TANJUG

 

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr MIlan Jovanović- Batut" pokazali su da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemija i limfoma povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od ovih bolesti povećan za 180 odsto.

 
 
2125816248516ac05624814932594796_orig.jp
 

 

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka profesor Slobodan Čikarić kaže da ga ovaj podatak ne čudi, jer je na Srbiju tokom NATO bombardovanja bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, koji je i najmanjim količinama izuzetno kancerogen - izaziva rak, ali dovodi i do genske mutacije - rađanje potomaka sa psihofizičkim deformacijama. 

On je objasnio da će osiromašeni uranijum, koji je bačen na Kosovu i Metohiji i po rubovima Pčinjskog okruga ostati na ovom terenu večno, jer je njegovo vreme raspadanja četiri i po milijarde godina. 

Medutim, nisu samo stanovnici Srbije ugroženi njegovim dejstvom, jer nošena vetrom prašina osiromašenog uranijuma je stizala u mnoge evropske zemlje. 

Dokle je sve osiromašeni uranijum mogao da stigne u Evropi i kakve posledice ostavlja na zdravlje ljudi zanimalo je i delegaciju nemačkog Bundestaga, koja je ovih dana posetila Društvo Srbije za borbu protiv raka. 

"Taj uranijum se prvo pretvarao u prašinu koja je nošena vetrom po celoj Srbiji, ali i po celom Balkanu, čak je stizala i u Avijano, odakle avioni nosili bombe. Nakon toga čestice prašine su se taložile na zemlju i tako dospevale u površinske vode, biljke i životinje i ulazile u lanac ishrane", objasnio je prof. Čikarić. 

On je dodao da se bolest ne javlja odmah po dejstvu kancerogene materije, već da mora da prođe određeni latentni period, koji za leukemije i limfome iznosi u proseku sedam i po godina, dok je za solidne tumore - karcinom dojke, grlića materice, pluća, debelog creva.. taj latentni period u proseku iznosi petnaest godina. 

Čikarić napominje da je latentni period za leukemije i limfome prošao i da je najveći broj obolelih zabeležen posle osme godine od bombardovanja. 

"Pratili smo kretanje malignih tumora od 2001. godine do 2010. godine i uočili da je pojava malignih leukemija i limfoma povećana za 110 odsto, dok je učestalost pojave svih tumora zajedno i leukemija i solidnih tumora povećana za 20 posto", kazao je Čikarić. 

On je dodao da sledeće godine očekuje eksploziju solidnih malignih tumora, jer je to godina njihove kliničke manifestacije od dejstva osiromašenog uranijuma. 

"Naša istraživanja su pokazala da se od 2001. do 2008. godine broj novoobolelih od raka povećavao za dva posto, da bi 2009. godine u odnosu na 2008. bio povećan za šest odsto, a 2010. u odnosu na 2008. deset posto. To nam je znak da iduće godine možemo očekivati eksploziju solidnih malignih tumora, kao što se desilo 2006. godine sa leukemijama i limfomima”, naglasio je Čikarić. 

Prevedeno u brojeve 2001. godine u Srbije je otkriveno 30.744 novobolelih od raka, dok je 2010. godine otkriveno 37.412 novoobolelih. 

Kako procenjuje profesor Čikarić samo u ovoj godini u Srbiji će biti otkriveno 40.000 novoregistrovanih malignih tumora, dok će od malihnih tumora umreti 22.000 do 23.000 ljudi. 

Nuklearni fizičar Vladimir Ajdačić dodaje da su već na jugu Srbije, u područjima gde je bačeno najviše osiromašenog uranijuma, uočene genske mutacije na životinjama. 

"Te promene se prvo uočavaju kod životinja koje su puno kreću, lisice, psi, mačke, jer bilo je mesta gde je municija sa osiromašenim uranijumom bačana u velikim količinama", naglasio je Ajdačić. 

On je podsetio da je najviše ove municije bačeno na Irak i da su istraživanja koja su kasnije rađena pokazala da su potomci američkih vojnika koji su boravili u Iraku u 67 odsto slučajeva imali genske deformacije. 

Štetne posledice osiromašenog uranijuma nisu osetili samo građani Srbije, već i strani vojnici koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu. 

Tužilaštvo u Italiji nedavno je pokrenuli istragu zbog sve većeg broja obolelih od raka posle učešća u mirovnim misijama uključujući i Kosovo. 

Italijanski vojnici već godinama bezuspešno pokušavaju da dokažu vezu između njihovog narušenog zdravlja i osiromašenog uranijuma. 

Prema podacima Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, preko 300 vojnika, koji su bili pripadnici NATO trupa, umrlo je od raznih vrsta tumora, dominantno limfnih žlezda, dok je preko 3.600 obolelo. 

Međutim, pretpostavlja se da je broj obolelih znatno veći, jer se bolest ne javlja odmah, a u raznim mirovnim misijama, u Bosni i Hercegovini, na Kosmetu, u Iraku, Avganistanu bilo je više od 70.000 italijanskih vojnika. 

 

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2013&mm=04&nav_id=704985

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па је л' то значи да су косовски Албанци отпорни на радиоактивно зрачење? Ако су КиМ део Србије како то да немамо податке о

здравственом стању наших држављана из "јужне српске покрајине"? По свему судећи, биће да су у праву они који тврде да је ово

наручена политичка прича да се заташкају разне друге афере,

примера ради афлатоксин, пестициди, стресно стање нације итд.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

BRITANSKI BI-BI-SI PRIZNAO: Bombardovali smo vas osiromašenim uranijumom, u Srbiji će od raka umreti još 10.000 ljudi!

 

Get a button!

BEOGRAD-U jednom od pet naleta američkih borbenih aviona korišćen je osiromašeni uranijum, a polovinu od 500.000 napada u kojima je on upotrebljavan činile su bombe, pokazuje statistika Pentagona

Kažemo, dobro je da je to neko, bilo ko priznao do sada jer po statistikama srbskih stručnjaka u zdravstvenoj oblasti brojevi su drastično drugačiji a to možete čitati u tekstu

NATO i danas UBIJA SRBIJU: ALARMANTNO – 15 TONA NATO OSIROMAŠENOG URANIJUMA POVEĆALO BROJ UMRLIH I BOLESNIH OD RAKA I RAZNIH TUMORA

 

bombardovanje-1024x719.jpg

 

U maju 1999. godine Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije. Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujući sagovorniku „Vesti”, američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.

 

U narednom periodu najmanje još 10.000 ljudi u Srbiji umreće od raka uzrokovanog  NATO bombardovanjem osiromašenim uranijumom 1999. godine, objavio je britanski biolog Rodžer Kofil, a prenosi BBC!

 

Kofil je do svojih prognoza došao u svojoj laboratoriji u južnom Velsu, a o pomenutoj problematici pričao je na londonskoj konferenciji posvećenoj problematici bombardovanja američkih i britanskih snaga, osiromašenim uranijumom u Iraku, 1991. godine.

 

O ovoj temi BBC je pisao još 1999. godine, a sudeći po povećanom broju obolelih od kancera na ovim prostorima crne prognoze su se ispostavile i više nego tačne.

 

Prema Kofilu, prvi znak ove problematike svakako je zabeležena povišena radijacija u skoro svim centrima Balkana, zabeležena neposredno nakon bombardovanja. Naime, sredinom juna 1999. godine, naučnici iz severne Grčke objavili su rezultate prema kojima je u tom regionu, svaki put kada naiđe vetar iz pravca Kosova, bila zabeležena povišena radijacija za najmanje 25 odsto.

 

Sličnim istraživanjima bavili su se i Bugari, koji su došli do podataka da je nad njihovom zemljom zabeležena povišena radijacija od 8 odsto, a nad Jugoslavijom čak i do 30 odsto.

 

I dok Pentagon i Ministarstvo odbrane Velike Britanije i dalje uporno insistiraju na tome da osiromašeni uranijum nije do te mere opasan, britanski biolog tvrdi sasvim suprotno:

 

- Ono što je najopasnije su čestice iz prašine, koja se podigne nakon bombardovanja osiromašenim uranijumom! Reč je o beta emiterima, koji mogu da “putuju” i do 300 kilometara, a čije je udisanje smrtonosno.

Pomenute čestice se zadržavaju u plućima, a neretko završavaju i u drugim tkivima, od čega najčešće razaraju bubrege.

 

Prema statistici Pentagona, u jednom od pet naleta američkih borbenih aviona korišćen je osiromašeni uranijum, a polovinu od 500.000 napada u kojima je korišćen osiromašeni uranijum, činile su bombe.

 

Prvi znaci trovanja prema prognozi Britanca pojavili su se šest meseci nakon bombardovanja, a prvi slučajevi leukemije kao posledice bombardovanja, zabeleženi su 2000. godine.

 

- Prema mojim proračunima, od raka izazvanog posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom, u narednom periodu umreće još najmanje 10.150 ljudi. Neće biti pošteđeni ni vojnici KFOR-a, bolničari… Jednom rečju, svi koji su se u to vreme zatekli u pomenutom delu Balkana – objasnio je Kofil.

 

Svoje tvrdnje Rodžer je potkrepio i ukazivanjem na decu rođenu s deformitetima, kako u Bosni, tako i u Iraku, gde je NATO, takođe, u bombardovanju koristio osiromašeni uranijum.

 

On je dodao i da su američki fizičari na Univerzitetu u Merilendu odavno došli do istih zaključaka kao i on.

 

 

IZVOR: FEJSBUKREPORTER

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па је л' то значи да су косовски Албанци отпорни на радиоактивно зрачење? Ако су КиМ део Србије како то да немамо податке о здравственом стању наших држављана из "јужне српске покрајине"? По свему судећи, биће да су у праву они који тврде да је ово наручена политичка прича да се заташкају разне друге афере, примера ради афлатоксин, пестициди, стресно стање нације итд.

 

Не брини Милевице ништа, на жалост становништва Косова и Метохије тамо је број оболелих од канцера дест пута већи него у Србији. Постоје подаци.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...