Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

У паклу Кошара – неиспричана ратна прича

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 минута, ronin рече

Ни ја. Историју коју су они исписали је бесмртна и никада неће пасти у заборав!!!

Али зато морамо да се боримо!

Дај да избацим овде слику неке сојке, одма ће сви да примете тему ne_shvata

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Лубеница рече

Али зато морамо да се боримо!

Дај да избацим овде слику неке сојке, одма ће сви да примете тему ne_shvata

https://cojstvo.rs/ГРОМОВИ

Share this post


Link to post
Share on other sites

- Када сам дошао као добровољац на Косово нисам ни знао где ћу бити распоређен у коју јединицу. Дошао сам у Ђаковицу а рат је већ почео. Рушевине на све стране, пустош, само војска и полиција по граду. Била је рана зора и били смо смештени у хотелу Паштрик. Нисам искрено ни знао где идем. Ни у коју јединицу, ни место. Ушли смо у цивилне камионе и кренули. Да ти не детаљишем. Упао сам у борбену групу, све око мене голобради младићи, деца. Тада сам био најстарији имао сам 23 године, усијана глава. У очима тих момака се видело да су прекаљени борци. Искусни, сложни, дисали су као један, веровали један другом, браћа за цео живот. Једном речју граничари и то не било какви. Са поносом су говорили да су припадници 53. Граничног Батаљона. Многи су имали респект према њима и гледали их са великим поштовањем. Као што их и ја данас гледам. Испричане су многе приче о Кошарама о борбама. Први удар и најжешће борбе су водили припадници 53. Граничног Батаљона. Да се вратим оном главном. Борбе су биле крваве. Искрено, када сам дошао хладан зној ме облио. Заборавио сам и како се пуца и како се пуни оквир, али истрпео сам. Био ме блам од клинаца који су млађи од мене. Шиптара са друге стране као мрава. Тукли су нас свим и свачим, и са копна и из ваздуха. Сећам се после бомбардовања чизма је упадала у растрешено земљиште, а тамо је земља као бетон. Нисам речит и али оно што сам тамо доживео остаће ми урезано у памћење за цео живот. Намерно нећу да помињем имена ни једног од војника, подофицира, официра, јер су они једна велика породица, браћа по оружју. И они прекаљени специјалци су тим момцима скидали капу. То су јунаци Кошара, то је понос Србије. Зашто никад нису тражили ленте, дневнице, ордење и остале ствари које данас многи траже. Сматрали су да је то њихова обавеза и поносни су на себе што су били учесници велике битке на Кошарама. А када кажу да је био пакао, верујте ми био је и горе од пакла. Знам да су шиптари најчешће нападали када је било најгоре време, магла, киша. Они су на висовима могли камењем да нас гађају, али нисмо педаљ одступили. Прљави, промрзли, гладни, жедни. Али ни педаљ, ни милиметар. Нисмо тада мислили о својим животима, него да их одбијемо назад или да направимо пробој. 

Ми у том моменту нисмо били битни, само наша Отаџбина и Света српска земља, Косово и Метохија. Толико од мене. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Лубеница рече

@ronin Ау брате какав је сајт. Саме сузе иду на сваку прочитану причу.

Причај ми о томе. Суза сузу стиже. Бесмртни јунаци!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...