Jump to content
Милан Ракић

Сећање на припаднике РВ и ПВО погинуле у НАТО агресији

Rate this topic

Recommended Posts

31. март

In Memoriam

Јован Бугарић

bugaricjovan_zps5d85fc20.jpg

пуковник Јован Бугарић (1949-1999)

Јован је рођен у селу Исакову у ћупријској општини, 5. јула 1949. године. Завршио је Војну Академију РВ и ПВО и Командно штабну школу тактике РВ и ПВО. Пред НАТО агресију, обављао је дужност Начелника за наставу на Војној Академији РВ и ПВО.

 

На данашњи дан пре 14. година, Јован је био на борбеном дежурству у комлексу касарни на Топчидеру. НАТО авијација је бомбардовала објекте на тој локацији и зграда у којој се налазио пуковник Бугарић је срушена, а њега су пронашли мртвог након рашчишћавања рушевина.

 

Постхумно је одликован Орденом витешког мача првог степена. Иза њега су остале кћерке Маријана и Тијана.

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

4. април

In Memoriam

 

Дејан Манчић

 

mancicdragan_zps9771683d.jpg

војник у резерви Дејан Манчић (1975-1999)

 

Дејан Манчић је рођен у Нишу 21. јуна 1975. године. Након завршене Средње економске школе, уписао је право. Поред студија, активно се бавио фудбалом у Радничком и ФК Слога. Поред тога, бавио се и фотографијом, новинарством и сликарством, а био је талентован за рецитовање и глуму. Писао је песме...

 

За време НАТО агресије, као резервни припадник наше војске, био је мобилисан у 230. самоходни ракетни пук, на дужности послужиоца средстава везе. На данашњи дан пре 14 година, Дејанова јединица се налазила на ватреном положају недалеко од села Гребник код Клине. У једном налету, непријатељска летелица је дејствовала касетним бомбама по положају на којем се налазила Дејанова јединица и он је тада изгубио живот. Сахрањен је два дана касније на нишком Новом гробљу.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

17042012755_zpsc9ae8324.jpg

Споменик Дејану и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

 

У издању нишке "Просвете", објављена је постхумно, збирка његових песама "Без сутра за сутра", а на иницијативу његове породице и уз благослов тада епископа нишког г. Иринеја,  јуна месеца 2000. године основан је Фонд "Дејан Манчић" ради очувања успомене на његово уметничко стваралаштво, хуманост, храброст и родољубље, чији је задатак (фонда), да открива и помаже младе ствараоце у области поезије, сликарства, уметничке фотографије и других видова стваралаштва. Тако, већ традиционално од свог оснивања 21. јуна 2000., Фонд расписује конкурс за прву збирку песама младих аутора. Конкурс се расписује 4. априла, на дан Дејановог страдања, радови се прикупљају до 10. маја, жири објављује победника 21. јуна , на дан Дејановог рођендана, а књига се објављује и промовише 30. септембра на дан АРЈ ПВО. Фонд, такође, сваке године додељује награду најмлађем аутору на међународној изложби уметничке фотографије у Нишу, која се одвија под покровитељством града Ниша, поред тога Фонд помаже и самосталне изложбе младих чланова Фото клуба ФОН, а предвиђене су и активности у циљу подстицања младих сликара. Фонд "Дејан Манчић" је један од покровитеља такмичења у беседништву Правног факултета у Нишу, додељује и посебну награду најмлађем учеснику Међународног такмичења у беседништву.

GST_8293.JPG

 

У издању Фонда "Дејан Манчић", 2009. године је објављена књига "Посвете Дејану Манчићу", коју можете преузети овде.

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

4. април

In Memoriam

 

Славољуб Заграђанин

 

zagradjaninslavoljub_zps5ffbfe75.jpg

млађи водник Славољуб Заграђанин (1969-1999)

 

Славољуб је рођен 11. новембра 1969. године у Крагујевцу. У професионалну војну службу, као војник по уговору, ступио је 1992. године у 310. самоходни ракетни пук у Крагујевцу. Вишегодишњим марљивим радом на месту оператора радарске станице, стекао је и највиши војнички чин и постао први оператор на радарској станици за осматрање и навођење ПВО система "Куб".

 

Током бомбардовања, Славољубова јединица се налазила у рејону села Штаваљ у непосредној близини аеродрома Сјеница. На данашњи дан пре 14. година, на њихов положај је извршено ватрено дејство анти радарским ракетама од стране НАТО авијације. Од последица дејства, Славољуб је настрадао. Сахрањен је 7. априла на крагујевачком гробљу у насељу "Белошевац".

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега је остао син Марко.

 

2011godinazasre_ivanje005_zps475b55f4.jp

Спомен обележје Славољубу и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 310. самоходног ракетног пука у Крагујевцу

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

4. април

In Memoriam

 

Шандор Нађ

 

sandornadj_zps02ec7b6d.jpg

мајор Шандор Нађ (1956-1999)

 

Мајор ВЈ Шандор Нађ је рођен у Бечеју 31. маја 1956. године. Након завршене Средње машинске школе, уписује и успешно завршава Војну Академију КОВ-смер АРЈ ПВО, са ужом специјалношћу "ракеташа" на ПВО систему "Куб". Службовао је по многим гарнизонима бивше нам земље. Био је вредан и марљив официр. Обављао је дужност командира батерије.

 

За време бомбардовања, његова јединица се налазила у рејону Клине, код села Гребник, а Шандор је командовао батеријом ПА топова-систем "Прага". У тренутку када је непријатељска летелица на њихов положај избацила две касетне бомбе, Шандор је управљао ватром по тим летелицама и налазио се не отвореном простору не хтевши да одустане од дејства по непријатељу. Од последица експлозије контејнера са касетним бомбама, настрадао је на лицу места. Сахрањен је два дана касније, 6. априла, на месном гробљу у Бечеју.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали син Атила и кћерка Тимен.

 

17042012753_zps63c8873b.jpg

Спомен обележје Шандору и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

5. април

In Memoriam

 

Драган Николов

 

nikolovdragan_zpsc2fe2f6d.jpg

војник у резерви Драган Николов (1967-1999)

 

Драган је рођен у Тетову 8. децембра 1967. године. У Нишу је завршио браварски занат, након којег одлази у Нови Сад на одслужење војног рока у ракетни дивизион АРЈ ПВО.

 

Када је почело бомбардовање НАТО-а, Драган се као војник у резерви одазвао позиву јединице и обрео се у 230. самоходном ракетном пуку, на дужности послужиоца противавионског топа. Рејон села Гребник код Клине, где се налазила Драганова јединица, 4. априла је надлетела непријатељска авијација, при томе избацивши на њихов положај две касетне бомбе (тада су на лицу места настрадали војник Дејан Манчић и мајор Шандор Нађ). Драган је тешко повређен пребачен у КБЦ Приштина, али је 5. априла нажалост, подлегао повредама. Сахрањен је на данашњи дан на нишком Новом гробљу.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

 

17042012752_zpsb0f7e68d.jpg

Споменик Драгану и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

5. април

In Memoriam

 

Небојша Тепавац

 

tepavacnebojsa_zps8b008593.jpg

мајор Небојша Тепавац (1961-1999)

 

Небојша Тепавац је рођен у Шапцу, 27. марта 1961. године. Основну школу је завршио у Београду, а потом одлази у Мостар, где постаје питомац Ваздухопловне војне Гимназије "Маршал Тито". Након тога наставља студије на Војној Академији РВ и ПВО у Рајловцу, смер ПВО. Као млад офицр, службовао је у Сиску, где је деведесетих година, његова јединица била у вишемесечном окружењу, али је Небојша успео да извуче људе и технику из обруча у Бања Луку. Након Хрватске, службовао је у ракетним дивизионима у Обреновцу и Младеновцу у оквиру 250. ракетне бригаде.

 

За време НАТО агресије, дивизион у којем се Небојша налазио, био је у рејону села Вукићевица код Обреновца. Небојша је обављао дужност командира батерије за вођење ракета. На њихов положај је дејствовано антирадарском ракетом, која је директно погодила возило у којем се налазио овај честити официр наше војске. Сахрањен је на данашњи дан на Новом бежанијском гробљу.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и унапређен у чин мајора. Био је ожењен.

 

IMG_2763_4_5_tonemapped_zpsb39dc30a.jpg

Спомен обележје Небојши и његовом колегама испред Команде 250. ракетне бригаде на Бањици

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

6. април

In Memoriam

 

Синиша Радић

 

radicsinisa_zpsafb227cd.jpg

поручник Синиша Радић (1976-1999)

 

Синиша је био дете Крајине. Рођен је у Книну 30. јуна 1976. године. Завршио је Војну Академију, смер ПВО и прво место службовања му је била 126. бригада Ваздушног осматрања, јављања и навођења. Као официр за навођење био је распоређен у 31. батаљон те бригаде.

 

На данашњи дан пре 14 година, Синиша је са својом јединицом био на радарском положају на планини Маљен. Једна од вођених авио-бомби је директно погодила радарску станицу у којој се млади потпоручник налазио са једним колегом. Синиша је остао на месту мртав, као и његов колега Жељко Савичић.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Нишу носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао деце.

Maljen2010049_zpsef196be7.jpg

Спомен обележје на планини Маљен, на месту где су погинули млади поручници

 

Maljen201066_zps379a442d.jpg

Спомен плоча на зиду храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, постављена у знак сећања на младе официре

 

dsci0256_zpsdf43aa89.jpg

Спомен обележје настрадалим поручницима у касарни  31. батаљона ВОЈИН

 

img_5637_zpsdd735c9b.jpg

Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

6. април

In Memoriam

 

Жељко Савичић

 

zeljkosavicic_zpsda935bbf.jpg

поручник Жељко Савичић (1975-1999)

 

Жељко је рођен у Земуну 10. јула 1975. године. Након завршене Војне Академије, смер ПВО, бива распоређен у 31. батаљон 126. бригаде Ваздушног осматрања, јављања и навођења.

 

На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазила на борбеном положају на планини Маљен. Заједно са колегом Синишом Радићем, као официри за навођење авијације, налазили су се у радарској станици на дужности, када је то место директно погодила вођена авио бомба. Два млада официра су остала на месту мртва.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Јакову носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао деце.

Maljen2010087_zpsca1667c7.jpg

Спомен обележје на планини Маљен, на месту где су погинули млади поручници

 

Maljen2010034_zpsd3b3564a.jpg

Спомен плоча на зиду храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, постављена у знак сећања на младе официре

 

dsc01133_zps720e9da6.jpg

Спомен плоча на споменику настрадалим поручницима у касарни  31. батаљона ВОЈИН

 

img_5634_zpsc2943706.jpg

Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН

 

HPIM4469_1-velika.jpg

Са једног од помена настрадалим официрима на планини Маљен. Парастос је служио протојереј ставрофор Стојадин Павловић 

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

9. април

In Memoriam

 

Душан Иванчевић

 

ivancevicdusan_zps6170a9ed.jpg

војник Душан Иванчевић (1978-1999)

 

Душан је рођен 29. јануара 1978. године у Београду. Након завршене Средње школе од септембра 1998. године се налазио на одслужењу војног рока у 240. самоходном ракетном пуку у Новом Саду. Након завршене обуке је прекомандован у Крагујевац у 310. самоходни ракетни пук. Био је обучен за радиофонисту-планшетисту, а у Крагујевцу је завршио и обуку за оператора на радару.

 

НАТО бомбардовање га је затекло на борбеном положају у селу Табановић код Шапца. У вечерњим сатима, док је одржавао везу на командном месту пука, противрадарска ракета је погодила радарску станицу у којој се Душан налазио и на месту га усмртила. Сахрањен је два дана касније на гробљу у Старој Пазови. 

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

2011godinazasre_ivanje006_zps7d9f5874.jp

Спомен обележје Душану и његовим настрадалим колегама у касарни 310. срп у Крагујевцу

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 14.4.2013. at 13:33, Милан Ракић рече

14. април

 

In Memoriam

 

 

 

Зоран Виријевић

 

 

 

virijeviczoran_zpsdff00de5.jpg

 

војник у резерви Зоран Виријевић (1968-1999)

 

 

 

Рођен је у Крагујевцу 7. марта 1968. године. Након завршене Средње школе, служи војни рок у ракетним јединицама ЈНА. Уочи НАТО агресије, мобилисан је и распоређен у 310. самоходни ракетни пук ПВО у Крагујевцу.

 

 

Током самог бомбардовања део пука у којем се налазио и Зоран, налазио се на борбеном положају код села Дебрц у близини Владимираца. Зоран је обављао дужност возача радарске станице за осматрање и навођење, када је једна антирадарска ракета директно погодила возило у којем се Зоран налазио. Сдахрањен је два дана касније на гробљу Корићани у Крагујевцу.

 

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

 

2011godinazasre_ivanje011_zps5abc3d01.jp

 

Спомен обележје Зорану и његовим настрадалим колегама у касарни 310. срп у Крагујевцу

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 14.4.2013. at 13:49, Милан Ракић рече

14. април

In Memoriam

 

Зоран Гуџић

 

gudziczoran_zpse462b07e.jpg

старији водник Зоран Гуџић (1962-1999)

 

Зоран се родио у селу Добротин код Липљана 17. октобра 1962. године. У Липљању је завршио Средњу машинску школу, а онда је ступио у Школски центар РВ и ПВО у Рајловцу, где је током 1987. године завршио Курс за подофицире по уговору у ваздухопловнотехничкој служби (ВТСл). Од тада па до НАТО агресије, Зоран је радио као руковалац у магацину убојних средстава 492. ваздухопловне базе на аеродрому Слатина код Приштине.

 

На данашњи дан пре 14. година, Зоран је био у саставу комисије Команде РВ и ПВО, која је прегледала стање убојних средстава у магацину. Изненада је аеродром напала непријатељска авијација, која је  дејствовала по ширем рејону аеродрома. Људи затечени у магацинском објекту су након првих детонација хтели да промене место и да пређу у сигурнији укопан заклон. Нажалост, претрчавајући до заклона једна бомба је експлодирала у непосредној Зорановој близини и усмртила га.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали синови Урош и Марко и кћерка Јована.

 

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 15.4.2013. at 22:27, Милан Ракић рече

15. април

 

In Memoriam

 

 

 

 

 

Мирослав Божовић

 

 

 

 

 

bozovicmiroslav_zps47627297.jpg

 

 

водник I класе по уговору Мирослав Божовић (1964-1999)

 

 

 

 

 

Мирослав Божовић је рођен 22. јула 1964. године у Никшићу. У нашој војсци је радио као подофицир по уговору на дужности командира минобацачког одељења и четног старешине у борбеном батаљону 423. ваздухопловне базе, аеродром Голубовци (Подгорица).

 

 

 

 

 

На данашњи дан пре 14 година, Мирослав се налазио у близини објекта "Шипчаник" на подгоричком аеродрому, када је НАТО авијација дејствовала у том рејону. Од дејства ударног таласа и гелера експлодиране бомбе, Мирослав је изгубио живот.

 

 

 

 

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности трећег степена. Иза њега су остале кћерке Даница и Марија.

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 18.4.2013. at 19:53, Милан Ракић рече

18. април

In Memoriam

 

Горан Гајић

 

gajicgoran_zpsb4b53b42.jpg

војник у резерви Горан Гајић (1971-1999)

 

Горан Гајић је рођен у 12. јануара 1971. године у Београду. Након завршене Средње биротехничке школе, 1991. године одлази на одслужење војног рока у Задар и тамо бива обучен за оператора на осматрачком радару П-15 ракетног система Нева. Уочи почетка НАТО агресије на нашу земљу, Горан је приводио крају студије на Правном факултету БУ. Одазвавши се на позив за мобилизацију, Горан бива распоређен у 250. бригаду ПВО управо на дужност за коју се обучио током служења војног рока осам година раније.

 

На данашњи дан пре 14 година, његова јединица се налазила на борбеном положају код села Петровчић у Срему. Горан је био у радарској станици и обављао своју дужност-праћење и откривање непријатељских летелица. У 2 сата и 25 минута је на заслону радарског екрана уочио налет летелица и тренутак лансирања противрадарске ракете. Није стигао да напусти возило... Директан погодак ракете у радарску станицу му је одузео живот. Сахрањен је на гробљу Лешће 20. априла.

 

Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

img_1202_zpsb0eba1d5.jpg

Спомен обележје Горану и његовим колегама испред Команде 250. Ракетне бригаде ПВО на Бањици

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 18.4.2013. at 20:12, Милан Ракић рече

18. април

 

In Memoriam

 

 

 

 

 

Слободан Смиљић

 

 

 

 

 

smiljicslobodan_zps9a3f468b.jpg

 

 

старији водник Слободан Смиљић (1974-1999)

 

 

 

 

 

Слободан Смиљић је рођен 29. јуна 1974. године у Београду. Након основне школе, одлази на школовање у Средњу војну школу РВ и ПВО на аеродрому Рајловац крај Сарајева, где завршава ПВО смер. Након завршетка школе, 1993. године започиње војничку каријеру на осматрачком радару П-15 у 5. ракетном дивизиону. Пет година касније, 1998. године прелази у командну батерију 250. ракетне бригаде ПВО и бива постављен на дужност командира одељења у тој јединици. На тој дужности га је затекла и НАТО агресија на нашу земљу.

 

 

 

 

 

На данашњи дан пре 14 година, Слободан се са својом јединицом налазио на борбеном положају код села Петровчић у Срему. Са војником Гораном Гајићем обављао је смену на радарској станици, када су у 2 сата и 25 минута непријатељске летелице напале њихове положаје. Директан погодак антирадарске ракете у радарску кабину, усмртио је Слободана Смиљића и војника Горана Гајића који је са њим био на дужности. Сахрањен је два дана касније на гробљу Орловача у Београду.

 

 

 

 

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

 

 

IMG_010822_zps2b198981.jpg

 

 

Спомен обележје Слободану и његовим колегама испред Команде 250. Ракетне бригаде ПВО на Бањици

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 19.4.2013. at 19:53, Милан Ракић рече

19. април

 

In Memoriam

 

 

 

 

 

Бобан Радош

 

 

 

 

 

radosboban_zpsf2762c57.jpgж

 

 

војник Бобан Радош (1979-1999)

 

 

 

 

 

Бобан је рођен на Божић, 7. јануара 1979. године. Након завршене Средње школе, ступио је у војску на одслужење војног рока, где је био обучен за дужност оператора на склапању и расклапању ракета у ракетно-техничкој батерији 311. самоходног ракетног пука ПВО. На тој дужности и током служења војног рока, затекло га је НАТО бомбардовање наше земље.

 

 

 

 

 

На данашњи дан пре 14 година Бобан је са својом јединицом био на ватреном положају код војног објекта "Белаћевац" крај Приштине. Бобан се налазио у бункеру тог објекта, када је један пројектил испаљен са непријатељске летелице директно погодио бункер. Сахрањен је 22. априла на гробљу Лешће у Београду.

 

 

 

 

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

 

 

2011godinazasre_ivanje005_zps7e2a4e41.jp

 

 

Спомен обележје Бобану и његови друговима испре команде 311. срп

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Justin Waters
      Зашто је Косово важно за НАТО
        Као и хабсбуршки циљеви у БиХ са почетка Велике источне кризе, и амерички циљеви на Косову имају шири контекст који се тиче истискивања Русије са Балкана Док су августа 1875. устаници ослобађали Невесиње и опсађивали Требиње, у кабинету Адолфа Ауершперга неки остадоше затечени реакцијом Турака који нису способни савладати „ово“ (diese!). Милорад Екмечић пише како се тек касније видело да је устанак имао далекосежне последице. Невесињска пушка одјекивала је континентом, договори из 1878. године донекле су узроковани дешавањима у Херцеговини. Али, у првом тренутку, све је изгледало једноставније. Ништа озбиљно, већ „ово“ чиме руководи неки Перо Тунгуз са гатачког Сливља, тешко и за изговорити, немогуће и на детаљним картама пронаћи.
      У канцеларијама Хофбурга и здања на Балхаусплацу „ово“ је било важно јер је потврђивало још раније разрађену тезу о „аспирацијама Србије“ и указивало на слабост „болесника са Босфора“. Лек за обе „болести“ је окупација БиХ, касније ће уследити и анексија. На кратак рок, то ће спречити западно ширење Србије и Црне Горе, а на дуги рок БиХ постаје „одскочиште“ за јачање утицаја на целом Балкану, евентуално контролисање јадранско-јонског ареала. Отомански Балкан је прошлост, хабсбуршки – будућност. Начин да се, после пораза у Италији и уједињења Немачке, сачува статус велике силе. Ратни циљеви из 1914. године само ће потврдити ову тезу.
      ЗАШТО НАТО ЖУРИ
      Америчким дипломатама данас (као и њиховим колегама почетком деведесетих) текуће „балканске околности“ изгледају слично. У Бриселу бејаху и нож и погача, а балканске државице сиромашне, народи гладни, са елитама које су понављале мантру о „безалтернативности“. И поред тога – резултат је мршав. БиХ и даље „подељена“, као и Северна Македонија, Црна Гора усталасана, а Косово…
      Логичан закључак: бриселски Балкан је прошлост, амерички – будућност. У том контексту, треба пожурити са ширењем НАТО. „Српске аспирације“, око статуса Косова, очувања Српске, одбране црквене имовине у Црној Гори или неке будуће регионалне пројекције – тиме се у потпуности анулирају. А дугорочно, „комплетирани Балкан“ постаје одскочиште за интервенисање на истоку (против Русије) донекле и против остатка ЕУ, ако затреба.
      Споменик НАТО-у у Призрену (Фото: monumentbeta.files.wordpress.com) Американци су затечени реакцијом ЕУ која није способна савладати ни „ово“ (this!). А „ово“ се своди на статус Косова. На том питању све почиње и све се завршава! Када се „Косово реши“ остало долази, само по себи. Отуда и размишљање о разграничењу код Ричарда Гренела. Жозеп Борељ је то наговестио, Џејмс Хупер потврдио. Данашња административна линија се помера јужно, обухвата општину Лепосавић и пола општине Зубин Поток, али би суштински била проглашена међудржавном. Србија, вероватно, не би морала успостављати билатералне односе са Приштином, али би се сагласила са пријемом „Косова“ у УН.
      КАКО АНЕСТЕЗИРАТИ ЈАВНОСТ
      Обећања о заштити цркава, економском развоју и слично, послужиће за покушај анестезирања српске јавности. За анестезирање албанске, ту је пар прешевских села. За анестезирање Вучића и Тачија, већ виђено о Нобеловој награди… Као у Скопљу децембра 2018, када је Уидед Бушамауи (из Тунижанске четворке, лауреати за 2015. годину) обећала да ће за ово признање предложити Ципраса и Заева. Довољно да обојица поверују.
      У међувремену, Ципрас је изгубио две изборне трке (за Европски парламент, па националну у јулу 2019), стрмоглавивши се на северу земље (због Преспанског споразума), а влада Заева је неславно пала (јануар 2020), остављена на цедилу. За изборе који следе, веће се шансе дају ВМРО (рејтинг од 42,6 одсто у истраживању пре пандемије). Истовремено, застава Северне Македоније подигнута је испред седишта НАТО 30. марта 2020. Само је то битно. Кога у Вашингтону интересују судбине Ципраса и Заева!?
      Циљ „историјског разграничења“ је идентичан. Увлачење у НАТО Србије, за њом и БиХ. Јер, како би у датој ситуацији, када се „Република Косово“ као чланица УН, без икаквих проблема и ограничења експресно придружује НАТО, Србија могла осигурати сопствени „јужни коридор“. Другог избора нема. За Србију и Србе отварају се тада бројна питања, од саглашавања са историјском сликом о „оправданом бомбардовању“ једног „геноцидног народа“, до енергетске безбедности и Турског тока. Ширење НАТО усмерено је на дугорочно истискивање сваког озбиљног утицаја Русије са Балкана. Као и хабсбуршки циљеви у БиХ са почетка Велике источне кризе, и текући амерички циљеви на Косову имају значајно шири контекст.
      НЕОДРЖИВО РЕШЕЊЕ
      Пословично америчко багателисање постојећих правних и политичких оквира приметно је и када говоре о разграничењу. То је за њих „ово“, ништа што се не може превазићи притисцима и разним интервенцијама. Иако је, из ове перспективе посматрано, немогуће да разграничење може бити „правно упаковано“ а да остане у сагласности са Резолуцијом 1244, Уставом Србије, Ахтисаријевим планом (послужио као основа за „Устав Косова“) и низом других одлука (рецимо, став Контакт групе о „три не“, међу којима је и „нема промене граница Косова“, а што је полазна основа за Ахтисарија).
      Отуда и велики опрез европских званичника. Рушење конструкције коју су једва изградили уз многа „креативна тумачења“ може узроковати свашта. Исто тако, из ове перспективе посматрано, није разумљиво зашто би се Русија сагласила са таквим планом. Последњи говор амбасадора Василија Небензје током априлске сесије СБ УН о Косову врло је директан и недвосмислен. Логично, у интересу НАТО је да се Русија „заобиђе“, али како то извести све док је на снази 1244, остаје нејасно (или није разрађено).
      Брљотине САД на Косову, гажење свих норми и принципа, бахатост и посматрање тог питања као „ово“ што ће се пре или касније „решити“ милом или силом, не може бити поправљено новим притисцима, нити једностраним потезима. Учињено је већ оставило далекосежне последице. Једини начин да те последице не оптерете будућност јесте враћање дијалога у правне и политичке оквире око којих постоји сагласност „великих играча“. Пре свега у УН. Можда се Гренелу то чини смешним. Он гледа из другачијег угла.
      Специјални изасланик председника САД за Косово и Метохију Ричард Гренел (Фото: Visar Kryeziu/Associated Press) Исто се чинило и цислајтајнијским дипломатама. Чак и у тренутку када је Перо Тунгуз пробијао Солунски фронт. Разграничење, овако како је замишљено, није одрживо. Тако се утире пут даљим нестабилностима.
      НОВИ СТАНДАРД
    • By Ромејац
      ПОЧЕТАК НАПАДА
      Команда Друге армијске области ЈНА којој је било сједиште на Бистрику у Сарајеву је нападнута минобацачима и снајперима 22. априла 1992. из правца пиваре.
      Дана 2. маја 1992. године у 12 часова извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву од стране ткз. Зелених беретки. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор. Напад у којем је учествовало око 200 припадника муслиманских паравојних снага и  предводили су предратни криминалци Јусуф Јука Празина и Емин Швракић уз Зорана Чегара и дио Специјалне полицијске јединице БиХ уз Керима Лучаревића Доктора — команданта Војне полиције ткз. Армије Босне и Херцеговине. Лучаревић је тада распоредио двије чете људи на Скендерији: од зграде Електропривреде до Народне банке и од Народне банке до Старог града. Командири чета били су Исмет Бајрамовић — Ћело, начелник ВП и Џевад Топић — Топа, командант батаљона Војне полиције.

      На страни ЈНА, генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута из 65. заштитни моторизовани пук са два БОВ-а и три "пуха" уз 40 војника у помоћ ка Дому ЈНА. Упадали су у засједу и остали блокирани у Улици Ђуре Ђаковића до наредног јутра када су се предали уз 6 погинулих.
      Мајор ЈНА Марко Лабудовић са санитетским возилом из Војне болнице кренули су у помоћ ка групи пуковника Шупута и били су дочекани и уништени код трамвајске станице на Скендерији уз 14 погинулих.
      Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. У возилу су били капетан Петровић и возач. Капетан је погинуо на лицу места, а возач, тешко рањен, успео је да стигне до команде где је издахнуо. У 17 часова убијен је војник ЈНА Пелемиш у команди. Напад је престао око 20 часова.

      Мапа злочина у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. које су извршили припадници
      муслиманске такозване Армије Босне и Херцеговине
      РАТНИ ЗЛОЧИНИ

      Дана 3. маја 1992. око осам часова одлучено је да генерал Милутин Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. После одустајања од те одлуке вратило се поверење војске и официра.
      Око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова.
      Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.
      На челу колоне која је бројила око 40 возила са око 300 људи, били су канадски генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали.

      - "Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола.... Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу."          
      - генерал Луис Макензи, из књиге „Чувар мира - пут у Сарајево“
         
      Према подацима МУП-а Републике Српске у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја 1992. било је 42 погинула војника и цивила од чега пет официра, 73 рањених, а 215 је заробљено или отето.

      ЖРТВЕ

      У масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године током напада на колону ЈНА су убијена 42, а рањена 73 војника, официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба. Међу убијеним војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици смртно је страдало и шест Хрвата, два муслимана, и два Албанца.
      У нападу на колону ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. заробљено је 207 лица (војници, официри и грађанска лица у ЈНА), који су задржани неколико дана и том приликом мучени од својих дојучерашњих колега, који су пребегли на муслиманску страну. Пушени су услед притиска представника ОУН у Босни и Херцеговини на муслиманско руководство у Сарајеву.
      Убијени војници  ЈНА у Сарајеву:
      1. Зоран Гајић, војник
      2. Александар Глуховић
      3. Миломир Јањић
      4. Небојша Јовановић, војник
      5. Роберт Кочишин, војник
      6. НН Весна, грађанско лице у ЈНА
      7. НН Чедо, резервни војни полицајац
      8. Витомир Петровић, војник
      9. Властимир Петровић, војник
      10. Стево Ритан, војник
      11. Козафер Ротић, војник
      12. Предраг Нинков, војник
      13. Саша Урошевић, војник

      Убијени војници ЈНА у заседи на Скендерији
      1. Мирко Лабудовић, капетан ЈНА
      2. Обрад Гвозденовић, поручник ЈНА
      3. Ивица Цветковић, поручник ЈНА
      4. Нихад Кастрати, поручник ЈНА
      5. Бранко Поповић, војник ЈНА
      6 Круно Бешлић, војник ЈНА
      7. Младен Николић, војник ЈНА
      8. Радош Пајовић, војник ЈНА
      9. Александар Благојевић, војник ЈНА
      10. Срђан Николић, војник ЈНА
      11. Небојша Бојанић, војник ЈНА
      12. Драган Витковић, војник ЈНА
      13. Горан Дивовић – Дивац, војник ЈНА
      14. Миломир Мојсиловић, војник ЈНА
      15. Перица Новић, војник ЈНА
      16. Жељко Ракић, војник ЈНА
       
      Убијени војници ЈНА у Добровољачкој улици
      1. Здравко Томовић, војник ЈНА
      2. НН Гвозденовић,
      3. Мирко Сокић, пуковник ЈНА
      4. др Будимир Радуловић, пуковник ЈНА
      5. Нормела Шуко, грађанско лице у ЈНА
      6. Миодраг Ђукић, војник ЈНА
      7. Бошко Јовановић, потпуковник ЈНА
      8. Бошко Михајловић, пуковник ЈНА
      9. Градимир Петровић, пуковник ЈНА
      10. Ивица Симић, десетар ЈНА
      Рањени војници ЈНА у Сарајеву:
      Дмитар Арбутина, војник Гојко Гобелић, војник Милован Гусак, војник Александар Дошло, војник Радомир Дубљевић Младен Јелисавац, војник Радивоје Кандић Милчо Костић, потпуковник Славиша Крављача, војник Боро Крсмановић Михајло Лалић, војник Александар Малевић, војник Небојша Марковић, војник Симо Марковић, војник Бранко Матовић, војник Предраг Милијић, војник Владица Нинковић, војник Младен Николић, војник Гавро Нинковић, војник Ненад Поповић, војник Теодор Рускић, војник Здравко Савановић, војник Раде Станојловић, војник Добривоје Стојановић, војник Љубинко Сушић, војник Симеун Тадић, војник Срђан Тешановић, војник Војин Тушевљак Добривоје Стојановић, водник  
      Рањени војници ЈНА у Добровољачкој:
      Звездан Арсић, војник ЈНА Зоран Аџић, војник ЈНА Слободан Бојанић, војник ЈНА Слободан Васић, пуковник ЈНА Комнен Жарковић, пуковник ЈНА Зоран Зрнић Јосип Ивановић, пуковник ЈНА Јовановић, пуковник ЈНА Драган Ковачевић, војник ЈНА Душан Ковачевић, пуковник ЈНА Љубинко Лукић, пуковник ЈНА НН војни полицајац НН водник ЈНА Драгољуб Павловић, пуковник ЈНА Горан Пантић, војник ЈНА Фрањо Патачко, потпуковник ЈНА Славка Петровић, грађ. лице у ЈНА Ласло Правда, капетан ЈНА Глигор Стравњак, потпуковник ЈНА Марко Стаменковић, грађ. лице у ЈНА Симеунка Стаменић, грађ. лице у ЈНА Иванка Станков, грађ. лице у ЈНА Драгослав Станковић, капетан ЈНА Енес Тасо, пуковник ЈНА Ратко Каталина, пуковник ЈНА   Убијени војници у Дому ЈНА:
      Џевад Биџо, портир  
      Рањени војници у Дому ЈНА:
      Богоје Божиновиски, потпуковник ЈНА Војислав Дуцан, војник ЈНА Петар Станишић, домар  
      Погинули војници РУ "Ђуро Ђаковић":
      Срећко Јовановић, официр ЈНА Слободан Јелић, возач БОВ Предраг Церовић, војник погинуо у БОВ  
      Рањени војници РУ "Ђуро Ђаковић":
      Верољуб Марковић, рањен у БОВ Раденко Магазин, водник ЈНА Бојан Јовановић, водник ЈНА  
      Убијени у згради Команде II Војне области:
      Перица Новић, војни полицајац ЈНА Горан Дивовић, војник  
      Рањени у згради Команде II Војне области:
      Жарко Пантелић, поручник ЈНА Ненад Шумански, ст. водник ЈНА Горан Белић, поручник ЈНА  
      НАЛОГОДАВЦИ
          Ејуп Ганић - тадашњи члан Предсједништва БиХ,     Хасан Ефендић тадашњи командант Штаба ТО БиХ,     Јусуф Пушина - тадашњи замјеник шефа МУП-а,     Јован Дивјак - официр ткз. Армије БиХ,     Фикрет Муслимовић - официр ткз. Армије БиХ,     Драган Викић - командант Специјалне јединице полиције,     Емин Швракић - оснивач „Зелених беретки“,     Заим Батковић - Заги - оснивач „Патриотске лиге“,     Јовица Берковић,     Решад Јусуфовић,     Јусуф Кецман,     Дамир Долан,     Ибрахим Хоџић,     Исмет Бајрамовић - Ћело,     Џевад Топић - Топа ПОСЉЕДИЦЕ
      Након овог догађаја нико у Сарајеву није више могао нормално да се креће. Дошло је до разграничења. Муслимани су контролисали центар Сарајева, а Срби околна брда. Тако је потрајало до краја рата, односно до потписивања Дејтонског споразума 21.11.1995. године.
      Двије недеље после овог злочина сличан сценарио се поновио у Тузли 15. маја 1992. године, када су припадници муслиманских паравојних јединица "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига" са јединицама МУП-а Тузле, напале колону ЈНА на Брчанској малти, која се повлачила у складу са споразумом официра ЈНА са локалним руководством Тузле.
      Босна и Херцеговина је после ових догађаја била у неповратном путу за ратни пакао који ће трајати 3.5 године, уз огромне цивилне жртве и материјална страдања.
       
      СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ
      Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу за 19 лица осумњичених за напад на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

      Међу оптуженима за ове ратне злочине налазе се Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, ТО БиХ), Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани „Заги“, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић. Тужилаштво за ратне злочине Србије је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. год, a предмет је заведен под бројем КИ 651/93.
      1. марта 2010. године у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић и држан у притвору 10 дана. Пуштен је уз кауцију 300.000 фунти, под неразјашњеним околностима, иако је Ганић на црвеној листи Интерпола, коју је Србија расписала још 1992. године.
      3. марта 2011. на аеродрому у Бечу је ухапшен Јован Дивјак, по међународној потерници Интерпола, коју је Србија расписала, али је после 5 дана пуштен уз кауцију 500.000 евра. Аустријски суд је као разлог пуштања навео да "Суд у Србији не би био објективан".
       
       
      ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
      Породице жртава никада нису могле да одрже парастос и молитвено сјећање на мјесту страдања тј. убиства њихове дјеце, очева, мужева, браће, рођака, кумова... јер муслимански екстремисти су увјек уз подршку међународне заједнице овакве ствари блокирали и чак физички нападали озжалошћене људе, који су само хтјели да обаве вјерски обред, а не провокације или политичке митинге.
      Ради се о томе што је злочин у Добровољачкој улици вјешто замаскиран у сарајевској тј. муслиманској јавности као нешто што је "патриотско", нешто што је требало учинити и да је у тој ситуацији све дозвољено.
      Породице жртава не желе да се њихова мука и бол политизују, али се боре за своје људско право да на мјесту убистава војника ЈНА могу доћи, запалити свјеће и оставити букет цвијећа.
      Већ годинама се у Источном Сарајеву у ентитету Републике Српске... одржавају прастоси, што је неких 12-13 км од мјеста страдања војника бивше ЈНА.
       

      ПУБЛИКАЦИЈЕ
      О овом ужасном злочину који се догодио почетком маја 1992. године постоји свега пар документарних филмова, као и то да је неколико књига написано, највише од очевидаца, односно свједока тог сарајевског покоља.
      2007. године филмска кућа "Срна филм" са Пала је снимила документарац "Добровољачка - мјесто злочина", који потписују Милован Пандуревић и Милован Јевтовић и Сњежан Лаловић. Драгоценост филма је и то што  је пред камере стало пуно свједока и очевидаца.
       
      Да се не заборави и не понови!
       
      http://www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Добровољачка-1992&fbclid=IwAR3AIchKkCfjEzYJfDuZEVtC9XntaxGDDGSnBQ84dkl1ef8qn_cpztrJcmY
    • By JESSY
      У разреду су девојчице 12 – 13 година, мало их је, свега 38. Клупе се протежу у два реда. Између редова широки пролаз. Њиме воле да пролазе наши учитељи. (…) Чекамо учитеља, нисмао нарочито тихи. Данас први час после великог одмора имамо Закон Божији и сви су се мало утишали тј. зује шапатом. И ето, полако, као и увек, приближава нам се фигура оца Јосифа и ми, ако још нисмо, вадимо уџбеник и Нови Завет, обавезно на славенском. И ја га вадим из торбе и стављам на горњи угао клупе да би оцу згодно било да га узме када му затреба. Обично он чита с нама Јеванђеље на сваком часу и учи нас да читамо исправно и да тачније изговарамо славенске речи. Седимо веома тихо, само у задњим клупама понекад некаква необична веселост, али треба отац Јосиф само да подигне главу и каже једну реч упитним тоном и све се одмах утишава. Девојчице га воле стиле се утисак као да га чувају. Он долази обично уморан, изгледом слаб, али увек спокојан и љубазан. Упита да ли смо научили задато, понекад неког пита, а понекад и не и обележи наш шта треба научити за следећи час. Затим узевши Нови Завет устаје и полако идући између наших редова почиње с нама да прича. Тако пролази више од пола часа, нама је лепо да га слушамо и одједном он престаје да нам се чини слаб и уморан, а његов тихи разговор с нама нас саме тера да се сконцентришемо и слушамо га са пажњом и интересовањем, најискренијим и најозбиљнијим.
    • By Поуке.орг - инфо
      У уторак, 24. марта 2020. године, навршава се 21. годишњица од почетка ваздушних напада НАТО агресора на Савезну Републику Југославију. НАТО је отпочео бомбардовање Савезне Републике Југославије, кршећи тиме Повељу Уједињених нација и свој оснивачки акт.   Специјална емисија (1)   Специјална емисија (2)   Специјална емисија (3)   Током бомардовања, које је трајало 78 дана, на територији тадашње Савезне Републике Југославије страдало је неколико хиљада људи, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, као и споменици културе.   Поводом 21. годишњице од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, Вашој пажњи препоручујемо три емисије које су реализоване у програму Радио-Беседе. О догађајима из периода ратних дејстава НАТО агресије 1999. године, говорили су: Божидар Делић, генерал-мајор у пензији, и пуковници у пензији Љубинко Ђурковић и Ратко Вујадиновић.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...