Jump to content
Милан Ракић

Сећање на припаднике РВ и ПВО погинуле у НАТО агресији

Rate this topic

Recommended Posts

 

5. април

In Memoriam

 

Небојша Тепавац

 

tepavacnebojsa_zps8b008593.jpg

мајор Небојша Тепавац (1961-1999)

 

Небојша Тепавац је рођен у Шапцу, 27. марта 1961. године. Основну школу је завршио у Београду, а потом одлази у Мостар, где постаје питомац Ваздухопловне војне Гимназије "Маршал Тито". Након тога наставља студије на Војној Академији РВ и ПВО у Рајловцу, смер ПВО. Као млад офицр, службовао је у Сиску, где је деведесетих година, његова јединица била у вишемесечном окружењу, али је Небојша успео да извуче људе и технику из обруча у Бања Луку. Након Хрватске, службовао је у ракетним дивизионима у Обреновцу и Младеновцу у оквиру 250. ракетне бригаде.

 

За време НАТО агресије, дивизион у којем се Небојша налазио, био је у рејону села Вукићевица код Обреновца. Небојша је обављао дужност командира батерије за вођење ракета. На њихов положај је дејствовано антирадарском ракетом, која је директно погодила возило у којем се налазио овај честити официр наше војске. Сахрањен је на данашњи дан на Новом бежанијском гробљу.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и унапређен у чин мајора. Био је ожењен.

 

IMG_2763_4_5_tonemapped_zpsb39dc30a.jpg

Спомен обележје Небојши и његовом колегама испред Команде 250. ракетне бригаде на Бањици

 

У селу Вукићевица код Обреновца јуче је обележена годишњица смрти мајора Небојше Тепавца, који је погинуо од последица дејства противрадарске ракете по једном од положаја 250. ракетне бригаде током НАТО агресије.

670305c0-dc71-11e4-adf6-00163e135009.jpg

 

Већ шеснаест година на овај дан активни и пензионисани припадници 250. ракетне бригаде, родбина мајора Тепавца и резервни састав јединице из 1999. године окупљају се на некадашњем ватреном положају да одају пошту храбром официру и сете са тешких ратних дана. Као и претходних година на месту окупљања били су и мештани Вукићевице, ђаци месне основне школе и представници општине Обреновац. 

 

У част свих који су дали живот у одбрани земље 1999. године општина Обреновац јуче је организовала меморијалну трку чији je циљ био на месту страдања мајора Тепавца.

Мајор Небојша Тепавац погинуо је 5. арпила 1999. године током извршавања борбеног задатка у саставу послуге 8. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности I степена.

 

МОРС

Share this post


Link to post
Share on other sites

U Užicu nacrtan grafit posvećen pilotima herojima 1999. godine

 

 

Piloti koji su branili Srbiju 1999. godine,  Slobodan Perić, Zoran Radosavljević i Milenko Pavlović danas su dobili svoj mural u Užicu.

heroji-850x350.jpg

 

– Cilj je da se stvari ne zaborave. Heroji koji su dali život za ovu zemlju ne treba da ostanu zaboravljeni. U ovom slučaju to su piloti, u nekoj drugoj situaciji to će biti neki drugi ljudi. – kaže jedan od autora grafita.

 

Grupa autora “Bunt” na ovom grafitu je radila nepuna tri dana.  AK Užice je odlučio da ih zbog toga nagradi, pa ove momke očekuje panoramski let iznad Užica.

 

Dina Đorđević, TangoSix

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

11. мај

In Memoriam

 

Петар Маснец

 

masnecpetar_zps2e6a5831.jpg

разводник по уговору Петар Маснец (1972-1999)

 

Петар је рођен у Инђији 10. октобра 1972. године. Основну школу је похађао и завршио у Љубљани, док је Средњу хидрометоролошку школу завршио у Београду. Потом одлази на одслужење војног рока, прво у Словенију, а након повлачења ЈНА из западних република бивше нам државе, војни рок "завршава" у Рашкој као Примеран војник. Од 1993. године, ради као војник по уговору у 250. ракетној бригади, односно у њеном 4. ракетном дивизиону у Зуцама, и то као оператор рућног вођења ракете.

 

На данашњи дан пре 14 година, батерија у којој је Петар службовао, налазила се на ватреном положају у рејону села Арнајево код Барајева. Око 14 сати, непријатељска авијација је дејствовала по њиховим положајима и парчад једне противрадарске ракете су нанела Петру смртоносне ране.

 

Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

 

img_0114_zpsc7b029a3.jpg

Спомен обележје Петру и његовим саборцима испред зграде Команде 250. ракетне бригаде на Бањици

 

У Арнајеву код Београда данас је обележена годишњица смрти разводника Петра Маснеца који је погинуо од дејства противрадарске ракете по положају 4. ракетног дивизиона из састава 250. ракетне бригаде током НАТО агресије. 

410fe7da-f872-11e4-adf6-00163e135009.jpg

 

За заслуге у одбрани земље Петар Маснец је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Већ шеснаест година припадници 250. ракетне бригаде, родитељи разводника Маснеца, резервни састав из 1999. године, представници општине Барајево,  мештани Арнајева и пријатељи јединице окупљају се 11. маја да одају пошту погинулом војнику и сете се свих других погинулих и рањених припадника јединице. 

Picture_173_r.jpg

Обраћајући се пријатељима јединице, окупљеним око спомен обележја на месту некадашњег ватреног положаја, мајор Јован Кузмановић, командант  1. ракетног дивизиона за ПВД, захвалио им се за све што чине да се међу становништвом овог краја не угаси успомена на разводника Маснеца и друге војнике страдале у овом али и свим претходним ратовима.

250. ракетна бригада за противваздухопловна дејства чува успомену на двадесет осам припадника ракетних јединица који су погинули током одбране земље 1999. године.

 

МОРС

Share this post


Link to post
Share on other sites

24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 

 

Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је сервирано име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи.

 

НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке.

 

Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије.

 

Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. 

 

Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен.

 

Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници.

 

Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници.

 

Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака...

 

Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици...

 

Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида.

 

На овој теми желим, не улазећи у политичку димензију бомбардовања (да ли је могло да се избегне, да ли се требало супроставити или не или већ шта је о овој теми писано или се пише на овом и многим другим форумима), да се подсетимо свих погинулих припадника РВ и ПВО, који су своје животе дали током 78 дана агресије НАТО пакта на нашу земљу...

 

%D0%A1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА,
убијених на бранику вере и отачаства

Непобедиви, недостижни и силни у боју Господе Боже наш! Ти си по неиспитљивим судовима Твојим послао анђела смрти ономе у скровишту његовом, ономе на селу, ономе на мору, ратнику на бојном пољу, који је узет оружјем које бљује страшну и смртоносну силу, која разара тела, кида удове, разлама кости ратника; верујем, да по Твоме, Господе, премудром надзору, такву смрт примају заштитници вере и отачаства.
Молим Те, Преблаги Господе, помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти Својој. Молим ти се прими све војнике отишле к Теби у заједницу са војиницима Небеских сила, прими их милошћу Твојом јер су пали на бојишту за слободу земље Србске од јарма неверника, као заштитнике Вере Православне од нерпијатеља, који су бранили Отаџбину у тешким годинама од бројиних иноплеменика. Помени Господе и све који се добрим подвигом подвизаваху од давнина чувајући Апостолско Православље, за освећену и Тобом изабрану земљу Србску, од непријатеља Крста и Православља који доношаху и огањ и мач. Прими у миру душе слугу Твојих који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и подари им вечни покој, као онима који спасише градове и заштитише собом Отадзбину, и помилуј пале у боју православне војнике, Твојим милосрдјем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању. Погледај милосрдјем Твојим, о Премилосрдни Господе, на њихове ране, мучења, јауке и страдања, и све им то урачунај у подвиг добри и Теби благоугодан; прими их милошћу Твојом зарад љутих скорби и тегоба које поднеше у оскудицама, тескобама, у труду и неспавању, глади и зедји, изнуреност и изнемоглост претрпевши, бејући сматрани као овце за клање. Молим Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове. Погледај с небеса Боже, и види сузе сиротих који су остали без очева својих, и прими милостиво за њих молитве синова и кћери њихових; услиши молитвене уздахе очева и мајки, који остадоше без чеда својих; услиши све милостиви Господе неутешне удовице, које остадоше без својих мужева; браћу и сестре који плачу за својим ближњим, и помени мужеве убијене у пуној снази и цвету младости, као и старце у сили духа и мужества; погледај на скорби нашег срца, види тугу нашу и смилуј се Преблаги онима који Ти се моле Господе! Ти си отргнуо од нас ближње наше, но не лиши нас Твоје милости: услиши молитву нашу и милостиво прими оне који одоше к Теби од нас увек помињане слуге Твоје; уведи их у посед Твој, као добре војнике који су положили живот свој за Веру и Отаџбину на бојном пољу; прими их у заједницу изабраних Твојих, који су ти послужили вером и правдом, и упокој их у Царству Твоме, као мученике који отидоше к Теби изранављени, окрвављени и у страшним мукама предадоше душу своју; настани у светом граду Твоме све оне које увек помињемо, слуге Твоје, као војнике добре који се храбро понеше у страшним борбама; обуци их тамо у светлу и чисту одећу, јер су већ овде убелили ризе своје крвљу својом, и венаца мученичких се удостојили; приброј и њих учесницима у торжеству и слави победника, који су ратовали под знамењем Крста Твога са светом, плоти и ђаволом; уведи их у заједницу са славним страстотерпцима, добропобедним мученицима, праведницима и свима светима Твојим. Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

25. март

In Memoriam

 

Живота Ђурић

 

zivotadjuric_zps96d27aa9.jpg

потпуковник Живота Ђурић (1963-1999)

 

Први припадник нашег РВ и ПВО који је погинуо у НАТО агресији, био је потпуковник авијације-пилот Живота Ђурић.

 

Живота Ђурић је рођен у Параћину 19. априла 1963. године. Након завршене Ваздухопловне војне Гимназије "Маршал Тито" у Мостару, уписује и успешно завршава Ваздухопловну војну академију у Задру и стиче звање војног пилота. Прво место службовања тек промовисаног потпоручника је аеродром Петровац крај Скопља. У том граду заснива и породицу и службује све до распада СФРЈ, када његова јединица због новонасталих околности пребазира на аеродром Лађевци код Краљева. Током своје летачке каријере, успешно је завршио курс наставника летења и курс за командира ескадриле. У јединици је прошао све дужности од пилота до Команданта ескадриле, у којој дужности је био и пред почетак агресије НАТО пакта на нашу земљу. Био је Командант 241. ловачко бомбардерске ескадриле "Тигрови" у склопу 98. авијацијског пука.

 

Према ратном плану употребе те јединице, један од задатака је био и ваздушна подршка операцијама Треће армије Војске Југославије на Космету. На данашњи дан, пре 14 година, планирано је било дејство из ваздуха на кампове и командна места ОВК на Космету. Задатак је предвиђао лет на малој висини, при великим брзинама, пратећи конфигурацију терена. Живота је полетео из Лађеваца и када је био у рејону Глоговца, извршио је дејство на једно складиште ОВК са две бомбе. Након успешно извршеног задатка, наставио је даље према плану и у једном тренутку када је због конфигурације терена морао да изведе маневар и подигне авион био је погођен ватром са земље. Успео је да усмери летелицу на положаје ОВК...

 

Према претпоставци колега из ескадриле, није се катапултирао јер није хтео да падне жив у руке непријатељу.

 

Посмртно је одликован Орденом за храброст и унапређен у чин потпуковника. Сахрањен је у родном месту. Иза њега су остали супруга Биљана, син Александар и кћерка Ана.

 

111696_82211561_a15.jpg

Спомен обележје Животи Ђурићу у Давидовцу крај Параћина

У продукцији Радио телевизије "Канал М" из Параћина, аутор Емил Милојевић је 2010. године снимио документарни филм о Животи Ђурићу под називом "Живот, јунаштво, памћење".

 

http://www.youtube.com/watch?v=9X_NiPepxRc

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

26. март

In Memoriam

 

Зоран Радосављевић

 

radosavljeviczoran_zpsc21256e6.jpg

мајор Зоран Радосављевић (1965-1999)

 

Трећег дана агресије НАТО пакта на нашу земљу, погинуо је мајор авијације-пилот Зоран Радосављевић.

 

Зоран Радосављевић је рођен у Приштини 26. фебруара 1965. године. Као дете војног лица, његов отац је службовао по многим гарнизонима тадашње државе, да би се пре Зорановог поласка у први разред скрасио у Београду. Након завршене основне школе, Зоран успешно завршава Ваздухопловну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру, односно њен деташман за ловачку авијацију у Пули. По завршетку школе и промоције у официрски чин, Зоран бива распоређен на аеродром Батајница и започиње летачку каријеру на авиону МиГ-21, да би убрзо завршио преобуку и за ловца на авиону МиГ-29. Поред војних обавеза, свестран какав је био, у слободно време се бави наутиком, тј једриличираством, а не престаје ни са својим стручним усавршавањем. Завршио је последипломске студије на Саобраћајном факултету у Београду, где је и магистрирао из области сателитске навигације. Спремао је докторску дисератацију, али је дошао март 1999. године.

 

У том тренутку, Зоран је био пилот у саставу 127. ловачке авијацијске ескадриле "Витезови". Тог 26. марта је стигла наредба за полетање једног пара авиона, за који су се задатак добровољно пријавили мајор Зоран Радосављевић и потпуковник Слободан Перић. Након полетања и узимања северног курса, од официра за навођење пар је добио наредбу да крене ка западу и граници са Дрином. Прешавши границу СРЈ и БиХ, дошло је до контакта наших пилота са непријатељским, где су обе наше летелице оборене директним поготком на 7000 метара висине. Потпуковник Перић је преживео обарање, док је мајор Зоран Радосављевић нажалост погинуо. Остаци авиона и Зораново тело су пронађени у близини Теочака код Бијељине. Локално становништво је успело да Зоранове посмртне остатке у сарадњи са Војском Републике Српске пребаци у Србију, где су сахрањени 29. марта.

Major-Zoran-Radosavljevi%C4%87-5.jpg

Остаци авиона Зорана Радосављевића

 

Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце. У селу Батајница постоји улица са његовим именом. Најбољи студент смера ваздушног саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду бива награђен признањем са Зорановим именом. Од септембра 1999. године одржава се једриличарска регата која носи назив "Меморијал Зорана Радосављевића" и то и на црногорском приморју и овде на београдским рекама. Многи једриличарски и ваздухопловни клубови у земљи носе име овог часног пилота нашег ваздухопловства.

 

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

27. март

In Memoriam

 

Властимир Лазаревић

 

lazarevicvlastimir_zps9596d20e.jpg

заставник I класе Властимир Лазаревић (1952-1999)

 

На данашњи дан 1999. године, погинуо је заставник I класе везе Властимир Лазаревић.

 

Властимир је рођен 10. априла 1952. године у Јагодини. Након свршене основне школе уписује и успешно завршава Подофицирску школу везе РВ и ПВО која се тада налазила у Краљеву. У саставу 210. батаљона везе нашег ваздухопловства, службовао је у многим гарнизонима. Обављао је дужност командира одељења. За свој рад је више пута похваљиван и награђиван. За време НАТО агресије, био је задужен за одржавање радио-релејних веза на Командном месту РВ и ПВО на брду Стражевица крај Београда (Раковица). Приликом замене једне антене, оштећене у претходном нападу непријатељске авијације, изненада је рејон Стражевице надлетела још једна летелица, која је дејствовала на тај објекат, при томе усмртивши заставника Лазаревића.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Бранислав и кћерка Катарина.

pomen-spomenik-strazevica-s.jpg

 

На месту погибије заставника Лазаревића, 2002. године подигнут је споменик, рад академског вајара Славише Чековића,

Slika035_zps7b8897ea.jpg

 

на којем се налази и спомен плоча са ликом овог пожртвованог подофицира нашег ваздухопловства.

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

28. март

In Memoriam

 

Бојан Милетић

 

mileticbojan_zps9c75dd0b.jpg

војник Бојан Милетић (1977-1999)

 

Бојан је рођен у Параћину 26. јануара 1977. године. У родном граду је завршио Школу ученика у привреди и стекао звање аутомеханичара. Био је врстан фудбалер и гитариста.

 

За време агресије НАТО пакта на нашу земљу био је војник у редовном рочном саставу и обављао је дужност возача гусеничних и возила точкаша у 240. самоходном ракетном пуку у Новом Саду. На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазили у рејону Ченеја и имала је задатак праћења и дејства на непријатељске летелице. На јединицу је извршен удар анти-радарском ракетом. Делови ракете која је погодила једно возило су нанели тешке повреде овом малдићу. Одмах је пребачен у Покрајинску болницу у Новом Саду, али је нажалост истог дана преминуо. Сахрањен је у селу Стрижа крај Параћина.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце. У касарни његове јединице у Новом Саду, поред постојећег споменика јединицама партизанске авијације, 2004. године је постављена и спомен плоча посвећена свим настрадалим припадницима те јединице у НАТО агресији.

14_zpsa96dc561.jpg

Спомен обележје Бојану и његовим колегама у бази 240. самоходног ракетног пука у Новом Саду

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

28. март

In Memoriam

 

Синиша Лаушев

 

lausevsinisa_zps9ffb3d99.jpg

водник I класе Синиша Лаушев (1971-1999)

 

Рођен је 6. октобра 1971. године у Србобрану. Након завршене Средње машинске школе ступа у војску као војник по уговору у 240. самоходном ракетном пуку у Новом Саду, као возач гусеничног возила. Захваљујући преданом раду и залагању, врло брзо је након одслушаног курса постао подофицир.

 

На данашњи дан пре 14 година, био је на дужности оператера осматрачког радара у својој ракетној батерији у рејону Ченеја. На јединицу је извршен напад анти-радарском ракетом. Директан погодак ракете у радарску станицу на којој се Синиша налазио, нанео му је смртоносне повреде. Сахрањен је у Бачком Јарку.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Стефан и кћерка Ања.

19_zpsf3636ec4.jpg

Спомен обележје Синиши и његовим колегама у бази 240. самоходног ракетног пука у Новом Саду

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

28. март

In Memoriam

 

Саша Крстић

 

krsticsasa_zps92be185a.jpg

старији водник Саша Крстић (1968-1999)

 

Старији водник Саша Крстић је рођен у Пироту 18. октобра 1968. године. Након завршене основне школе, уписује Средњу војну школу Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране на аеродрому Рајловац крај Сарајева. Био је питомац 37. класе те школе, смер "радариста". Као подофицир, службовао је у Сарајеву и Новом Саду. Обављао је дужности командира одељења и командира вода у ракетној батерији. У слободно време, рекреативно се бавио спортом и био је врстан музичар.

 

Његова батерија се на данашњи дан пре 14 година налазила на борбеном положају у рејону Ченеја. Саша је тада био командир радарске станице за осматрање и навођење. Уједно је био и оператер на нишанском радару. Директан погодак анти-радарске ракете у возило у којем се Саша налазио, нанео му је смртоносне повреде. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Давор и кћерка Александра.

21_zpsb31fe2d4.jpg

Спомен обележје Саши и његовим колегама у бази 240. самоходног ракетног пука у Новом Саду

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

28. март

In Memoriam

 

Аћим Тадић

 

tadicacim_zpse954d6b3.jpg

старији водник Аћим Тадић (1971-1999)

 

Аћим Тадић је рођен 15. марта 1971. године у селу Смријечно, општина Плужине, Црна Гора. Након завршене Средње војне школе РВ и ПВО, постаје питомац-студент Војне академије РВ и ПВО, али због избијања рата на тлу бивше СФРЈ, прекида школовање и почиње са службом у авијацијским јединицама нашег РВ. Као ваздухопловни техничар-оружар, службовао је у 229. ловачко бомбардерској ескадрили "Мачеви" у склопу 172. авијацијске бригаде на аеродрому Голубовци крај Подгорице.

 

На почетку НАТО агресије на нашу земљу, Аћим се нашао у групи пилота и техничара која је била на испомоћи према ратном распореду на аеродрому Ниш. Док је припремао ваздухоплов за полетање, директан погодак крстареће ракете је прекинуо живот овог подфицира нашег ваздухопловства.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

28. март

In Memoriam

 

Владимир Вујовић

 

vujovicvladimir_zps8741632b.jpg

заставник I класе Владимир Вујовић (1952-1999)

 

Заставник Вујовић је рођен 16. јануара 1952. године у селу Црвени Бок, општина Сисак, Република Хрватска. Након основне школе, успешно завршава и Средњу војну школу везе РВ и ПВО, која се тада налазила у Краљеву. Као техничар за одржавање система веза у нашем РВ, службовао је у многим гарнизонима СФРЈ. 

 

Бомбардовање га је затекло као радио релејног техничара на Командном месту РВ и ПВО на брду Стражевица у Београду. На дан 27. марта 1999. године, док је са колегом отклањао последице претходног налета непријатељске авијације на једном од система везе, изненада је позицију на којој су они били надлетео један авион у ниском лету и дејствовао по њима. Његов колега, заставник Властимир Лазаревић је тада остао на месту мртав, док је Владимир са тешким повредама пребачен на ВМА. Нажалост, није добио битку за живот. Преминуо је на данашњи дан пре 14 година.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Вања и кћерке Миња и Ања. 

Slika036_zps35d60516.jpg

 

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

31. март

 

In Memoriam

Драгослав Јанковић

jankovicdragoslav_zps121277f4.jpg

војник у резерви Драгослав Јанковић (1961-1999)

Војник у резерви Драгослав Јанковић је рођен у Нишу 20. марта 1961. године. У младости је био активан фудбалер, а био је и вишеструки ударник на омладинским радним акцијама. Био је и вишеструки добровољни давалац крви. За време војног рока који је служио у Сарајеву обучио се за дужност оператора на осматрачком радару. Био је запослен у ЕИ Ниш.

 

За време бомбардовања, јединица у којој је био војни обвезник се налазила на ватреном положају у рејону села Ћамурлија код Ниша. Против радарска ракета којом је дејствовано на јединицу у којој је био Драгослав, експлодирала је тик изнад возила у којем се он налазио. Подлегао је задобијеним ранама.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остале кћерке Јана и Нинослава.

17042012754_zps0968efb3.jpg

Споменик Драгославу и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

17...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У уторак, 24. марта 2020. године, навршава се 21. годишњица од почетка ваздушних напада НАТО агресора на Савезну Републику Југославију. НАТО је отпочео бомбардовање Савезне Републике Југославије, кршећи тиме Повељу Уједињених нација и свој оснивачки акт.   Специјална емисија (1)   Специјална емисија (2)   Специјална емисија (3)   Током бомардовања, које је трајало 78 дана, на територији тадашње Савезне Републике Југославије страдало је неколико хиљада људи, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, као и споменици културе.   Поводом 21. годишњице од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, Вашој пажњи препоручујемо три емисије које су реализоване у програму Радио-Беседе. О догађајима из периода ратних дејстава НАТО агресије 1999. године, говорили су: Божидар Делић, генерал-мајор у пензији, и пуковници у пензији Љубинко Ђурковић и Ратко Вујадиновић.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      Поводом 21. годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 24. марта, у Цетињском манастиру парастос пострадалима у НАТО бомбaрадовању.     Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године нешто прије 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.   Иако тачан број пострадалих још увијек није утврђен, процјењује се да је за 78 дана колико је трајало бомбардовање убијено близу 3.000 људи, међу којима је 79 дјеце. Током агре­си­је Али­јан­се у Цр­ној Го­ри је стра­да­ло 10 осо­ба.   Прва жртва НАТО агресије био је деветнаестогодишњи војник Саша Стајић из Београда. Погинуо је на данашњи дан приликом бомбардовања касарне у Даниловграду, гдје је служио редовни војни рок.   7. апри­ла бом­бар­до­ва­на је фар­ма у Под­го­ри­ци, ка­да су стра­да­ла три рад­ни­ка за­по­сле­на на њој. Му­ри­но је бом­бар­до­ва­но 30. априла и тада је стра­да­ло шест цивила, међу којима и троје дјеце: три­на­е­сто­го­ди­шњи Ми­ро­слав Кне­же­вић (1985), три­на­е­сто­го­ди­шња Оли­ве­ра Мак­си­мо­вић (1986) и де­се­то­го­ди­шња Ју­ли­ја Бру­дар (1989). У на­па­ду су стра­да­ли и Ву­кић Ву­ле­тић (1953), Мил­ка Ко­ча­но­вић (1930) и Ма­ној­ло Ко­ма­ти­на (1927). У нападу су повријеђени Жељко Белановић, Светлана Зечевић, Тина Миловић, Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.   НАТО агресија на СРЈ почела је под изговором “спријечавања хуманитарне катастрофе” Албанаца на Косову и Метохији, мимо сагласности Савјета безбједности УН, супротно документу о европској безбједности из Хелсинкија који су његове чланице потписале, чак и уставима појединих држава чланица. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола вијека раније дефинисан као одбрамбени савез.   Током агресије коришћена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом. Само на Србију НАТО је бацио шест тона уранијума, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму.  НАТО је бомбардовао претежно цивилне циљеве: стамбена насеља, мостове, болнице, школе и обданишта, хотеле, амбасаде, рафинерије и фабрике, избјегличке колоне, путничка возова и аутобусе, телевизијске станице и релеје, електроенергетске објекте… починивши ратне злочине и изазвавши хуманитарну катастрофу огромних размјера.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By PredragVId
      Годишњица почетка НАТО бомбардовања Србије
       
                          Данас се навршава 21 година од почетка ужасне НАТО-агресије на нашу земљу, када је током 78 дана непрекидног бомбардовања тадашње СРЈ, данас Србије и Црне Горе, убијено око 2500 људи, погинуло 1.031 припадника Војске и српске полиције, теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. Укупна материјална штета нанесена нашој земљи процењена је на више десетина милијарди долара. А у страшним годинама после НАТО агресије, наш народ се већ две деценије бори са последицама бомбрадовања осиромашеним уранијумом.
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је прошле, 2019. године, на дан тужне годишњице која је тада пала у другу недељу Чанога поста, богослужио у Саборном храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Нишу, уз саслужење Преосвећеног Епископа нишког г. Арсенија, пренеле су тада колеге из епархијског радија "Глас". На Светој Литургији је служен и парастос настрадалима у НАТО агресији, после кога је Свјатјејши произнео надахнуту беседу и упутио архипастирску поуку бројном сабраном народу.
      Истога дана, 24. марта 2019. године, у Нишу је одржана централна државна манифестација којом је обележена тужна годишњица. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј беседио је на почетку ове академије, непосредно по престанку звука сирена за ваздушну опасност, а благодарећи колегама из радија "Глас", у могућности смо да се подсетимо ових изузетних речи Патријарха Иринеја који је подвукао да се моли Господу да се "овакви дани и страшни догађаји који су задесили нашу земљу, нигде, никада и никоме не понове".
      Извор Радио Слово љубве
       
    • By Логос
      Поводом седме годишњице упокојења Архимандрита Луке (Анића) из архиве Радија доносимо емисију коју је 8. фебруара 2018. године овим поводом припремила Слободанка Грдинић.    Звучни запис емисије     Повезан садржај:    Архимандрит Лука (Анић): Православље и уметност   Седма воштаница оцу Луки (Анићу)     Емисија сјећања на блаженог спомена Оца Луку (Анића) поводом пете годишњице од његовог упокојења.     О нашем драгом оцу Луки говоре његов духовни отац- Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, Преосвећени Владика Јован (Ћулибрк), Архимандрит Бенедикт (Јовановић), Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић и Добрана Богдановић, а ту је и текст сјећања монахиње Теодоре из манастира Ваведење у Београду, мјеста гдје је душа оца Луке крштена.     Ова Воштаница, уз пету годишњицу од упокојења оца Луке, проткана је његовим духовним поукама, којима је обогатио наше душе и срца као и програм нашег Радија „Светигора“ и писмима која нам шаљу наши драги пријатељи и слушаоци који су га вољели, слушали и познавали или упознавали уз програм нашег Радија.     У емисији можемо чути и пјесму „Зашто милозвучно звоне звона Дајбабског Светог Симеона“ коју је Јеромонах отац Серафим Петковић из манастира Свете Тројице у месту Бјеле Воде код Љубовије, посветио оцу Луки.     Емисију, молитвама оца Луке, уредила и водила Слободанка Грдинић уз несебичну помоћ драгих људи који су познавали и вољели оца Луку, који су учествовали у емисији или помогли својим молитвама, савјетима и љубављу како би се саборно сјетили учитеља љубави.     Извор: Радио Светигора
    • By Милан Ракић
      Двадесет година након НАТО агресије Војска Србије се још увек суочава са више од 80 објеката који су загађени неексплодираним бомбама, рекао је министар одбране Александар Вулин, који је данас, у пратњи заменика начелника Генералштаба Војске Србије генерал-мајора Петра Цветковића, обишао припаднике Војске Србије који раде на разминирању рејона војног аеродрома „Дубиње“ код Сјенице од неексплодираних убојних средстава.
      - Данас, на аеродрому „Дубиње“ у Сјеници, имали смо прилику да видимо са колико стрпљења и пажње наши пиротехничари покушавају да врате ствари у нормалу и обезбеде Војсци Србије могућност да се врати у простор одакле је након НАТО агресије отишла. Војска Србије ће се вратити у све просторије које су биле оштећене и уништене од стране НАТО агресије у складу са својим потребама и тактичким захтевима и урадићемо све да вратимо пуну борбену готовост војске, каква је била 1999. године и да је, наравно, значајно унапредимо - поручио је министар Вулин.
       
      О људима који на аеродрому „Дубиње“ раде тежак и сложен посао, мора посебно да се води рачуна, истакао је министар Вулин.
       
      - Њихова опрема мора да буде у складу са свим стандардима, мора да буде на највишем нивоу, а они морају да буду сигурни и морају да буду задовољни. Војска Србије се наоружава и опрема, али Војска Србије увек и на првом месту води рачуна о безбедности свих својих припадника - нагласио је министар одбране.
       
      На аеродрому „Дубиње“, надомак Сјенице, утврђено је да је током НАТО агресије дејствовано 22 пута касетним бомбама и бомбама велике разорне моћи. Територијално, за тај аеродром надлежна је Друга бригада копнене војске, а за разминирање рејона аеродрома задужен је Вод за разминирање и уклањање неексплодираних убојних средстава 310. инжињеријског батаљона Треће бригаде копнене војске.
      Према речима командира тог вода капетана Ненада Кањевца, због велике површине аеродрома, у току 2018. године извршена је подела аеродрома на четири сектора, а према приоритетима у току те године започето је са разминирањем Сектора 1.
       
      - Током 2018. године спровели смо техничко извиђање Сектора 1, где смо утврдили да је од 47,5 хектара 27 хектара под касетном муницијом, док је 20,5 хектара без касетне муниције, то јест без утврђеног ризика. Током 2019. године започели смо реализацију комплетног чишћења шест поља у Сектору 1, која су под касетном муницијом. Извршили смо чишћење 16 хектара под касетном муницијом, док је 11 хектара остављамо за 2020. годину, када ћемо наставити радове - објаснио је капетан Кањевац и додао да је у 2019. години на аеродрому „Дубиње“ до сада пронађена 71 касетна бомбица БЛУ 97, три појачника за касетну бомбицу БЛУ 97, као и једно противоклопно зрно 88 мм.
       
      Радове на аеродрому „Дубиње“ обишли су данас и заменик команданта Копнене војске бригадни генерал Владета Балтић, командант Друге бригаде копнене војске бригадни генерал Жељко Кузмановић, командант Треће бригаде Копнене војске бригадни генерал Слађан Стаменковић и начелник Кабинета министра одбране бригадни генерал Синиша Кресовић.
       
        ФОТОГАЛЕРИЈА      

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...