Jump to content
JESSY

Љубавна писма великана

Rate this topic

Recommended Posts

I.Turgenjev

...Mislim o tebi...i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti,na svim putevima svog zivota srecem tebe...

...Niski zidovi male udobne sobice dijele nas od cijelog svijeta...Sami smo,sami na cijelom svijetu,osim nas dvoje ne postoji vise nista zivo;iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustos.Ne vije to vjetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje Kaos i placu njegove slijepe oci.A kod nas je tisina i svijetlo,i toplina i radost;nesto veselo,nesto djetinje nevino kao leptir-prse oko nas;mi se priljubili jedno uz drugo,prislonili glavu do glave pa citamo lijepu knjigu;osjecam kako kuca tanka zilica u tvojoj njeznoj slepocnici,cujem kako zivis,a ti cujes kako zivim ja,tvoj smjesak radja se meni na licu prije nego tebi,odgovaras cutke na moje pitanje bez rijeci...Tvoje misli i moje misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...


...O nezaboravne oci!U koga,kamo ste upravljene sada?Ko prima u svoju dusu vas pogled?...

Share this post


Link to post
Share on other sites


Nica, 1797.

"Voljena moja, svaki moj dan ispunjen je ljubavlju prema tebi. Ne prodje ni jedna noć, a da te ne grlim u svakom naručju. Nisam popio nijednu šolju čaja, a da nisam prokleo slavu i ambiciju koje me drže daleko od tebe, dušo moja... Obožavam te, Žozefino, jedina si u mom srcu, jedina u mojoj duši. Sve moje misli tebi su namenjene... Ako usred noći ustajem da bih radio, to je samo
zato,da bih se tebi, slatka moja, vratio što pre...Ipak, u tvojim pismima od 23.i 26. obraćaš mi se sa Vi! Vi! O, kako si mogla napisati takvo pismo! Kako je samo hladno! A onda izmedju 23. i 26.su puna tri dana: šta si radila kada nisi pisala svom mužu? A, mila moja, to "Vi" i ta tri dana, bacaju me u očaj. Neka je proklet onaj koji je tome uzrok! Vi! Vi! Šta li će biti kada prodje još petnaest dana? Toliko sam tužan, moje srce je tvoj rob, a sumnje me moje, strašno plaše! Voliš li me manje?
Jesi li se već "utešila"? Hoće li doći dan da me više nećeš voleti? Reci mi to: bar da se na vreme pripremim na nesreću koja me čeka... Zbogom ženo, srećo, nado, brigo moja, dušo moja... Ne tražim ti večnu ljubav, niti vernost, već istinu i iskrenost bez granica. Dan kada mi budeš rekla: "Volim te manje" biće poslednji dan moje sreće ili, ko zna možda i zadnji dan moga života. Žozefina, seti se šta sam ti rekao: priroda mi je dala čvrst i odlučan karakter. Ali za tebe, moje je srce mekše od pamuka. Zauvek ću biti samo tvoj, uprkos sumnjama koje me čine nesrećnim...
Zbogom, i ako me već voliš manje, to znači da me nikada nećeš ni voleti..."

Napoleon-Žozefini

Share this post


Link to post
Share on other sites

Avgust 1812

Moja najdraža Caroline!

Znaj da suze koje si videla nisam sklon da prolijem, ako uzbuđenje u kome sam se rastao od tebe, uzburkanost koju mora da si opazila tokom cele ove nervozne, nervozne veze , nisu počela do momenta kada sam ti rekao da te napuštam. Ako, sve što sam rekao, uradio i sve što sam još spreman da kažem i uradim nije ti dovoljno dokazalo šta su moja prava osećanja i šta su ona prema tebi, moja ljubavi, ja nemam ni jedan drugi dokaz da ponudim. Bog zna da ti želim sreću kad te budem napustio ili radije kad me ti napustiš iz osećanja dužnosti prema svom mužu i majci, ti ćeš priznati da istina onoga što sam ponovo obećao i zavetovao da niko drugi neće rečju i delom ikada zauzimati mesto u mojim osećanjima, mesto koje je i biće najsvetije za tebe, dok me ima. Nikada nisam znao sve do momenta ludosti, moja najdraža, najvoljeniji prijatelju - ne mogu da se izrazim - ovo nije vreme za reči, ali ču imati ponosno i tužno zadovoljstvo u patnji što sama jedva možeš shvatiti, jer ti me ne znaš, ja sam sada blizu toga da izađem teškog srca, jer moj postupak ove večeri zaustaviće bilo koju apsurdnu priču koju današnji događaji mogu izazvati. Da li sada misliš da sam hladan, surov, lukav, ili šta god drugo pomisliš. Hoće li čak tvoja majka - majka kojoj moramo zbilja mnogo žrtvovati, više, mnogo više (što se mene tiče), nego što će ona ikad znati ili moći da zamisli. Obećanje da te ne volim, ah, Caroline to je prošlo obećanje, ali ęe izazvati sve posledice za prave pobude. Nikad neću prekinuti da osećam sve ono čemu si već prisustvovala kao svedok, više nego što će ikad biti znano sem mom sopstvenom srcu - možda tvom. Neka te Bog zaštiti, oprosti ti i blagoslovi te uvek - čak više nego ikad…

Tvoj najodaniji Byron

p. s. Ogovaranja koja su te dovela do ovoga, moja najdraža Caroline nisu bila za tvoju majku. Ima li nešto na zemlji ili na nebu što me je učinilo tako srećnim kao što si me ti nekada davno učinila, ne manje sada nego tad ali više od svega u to vreme. Znaj da bih sa zadovoljstvom ustupio sve ovo ovde - sve do groba za tebe. Moji motivi moraju biti pogrešno shvaćeni. Ja ne brinem da li neko zna kakva je korist od toga, bio sam i tvoj sam sasvim. Povinujem se da te poštujem ljubavi, letim sa tobom kad, gde i kako ti budeš mogla i budeš odlućila.

Lord Byron

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мој анђеле, све моје, моје Ја...Моје је срце пуно од многих
речи које имам да ти кажем...Ах! Куд год кренем ти си са мном...
Плачем кад помислим да ћеш вероватно тек кроз недељу дана
примити прве вести о мени. - Ја те волим, као што и ти мене
љубиш, само много јаче...Ах, Боже! Да тешког живота! Без тебе
... Тако близу и тако далеко... - ...Моје мисли лете теби, моја
бесмртна љубљена, час веселе, час тужне, питајући судбину
да ли ће нас услишити. Живећу само са тобом или нећу живети...
Никада нећу дати своје срце другој. Никад! - Никад! - Боже!
Зашто се растајемо кад се љубимо и кад је мој живот сад пун туге.
Због твоје љубави сам у исто време најсрећнији и најнесрећнији човек.
Буди мирна...буди мирна - љуби ме! Данас, јуче, како сам те плахо
желео и плакао за тобом! - ти -ти - животе мој - све моје!
- збогом! ах! воли ме и даље, - не презри никад срце твога
љубљеног Л. - Вечно твој, вечно моја, - вечно своји.
(Бетовен Терези Фон Брунсвик)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Budući da volim Tebe (volim Te, dakle, ti koja teško shvataš, i kao što more voli sićušan oblutak na svom dnu, upravo tako i moja ljubav preplavljuje tebe - pa neka sam opet kod Tebe oblutak ako to nebesa dopuštaju), volim i celi svet kojem pripadaš i Tvoje levo rame, ne, najpre je bilo desno i zato ga ljubim kada mi se prohte (i kad si Ti toliko dobra da smakneš bluzu s njega), i kojem pripada i levo rame, i Tvoje lice nadamnom u šumi, i mirovanje na Tvojim gotovo obnaženim grudima. I zato imaš pravo kad kažeš da smo već bili jedno, i ja se uopšte toga ne bojim, štaviše, to je moja jedina sreća i moj jedini ponos, i ja to nipošto ne ograničujem na šumu. 

 

iz "pisama Mileni" - F.Kafka

Share this post


Link to post
Share on other sites
''Ja te samo zelim, ali nicemu se ne nadam da ne bih patio, jer "svi se ljudi razocaravaju u svojim nadama, varaju u svojim ocekivanjima". Ja se ne nadam pa se zato necu ni prevariti, necu gorcinom govoriti : ziveh u zabludi.
I zelja je iluzija, ali zelja bez nade, ovakva kakva je u meni, to je iluzija blize stvarnosti no iluziji; iluzija koja pomaze coveku da se u stvarnosti odrzi, a ne da se od nje ogradi.
Moje iluzije su jace, postojanije, no sama stvarnost.
Zasto ne ucinis da ili prestanem da sanjam ili da mi san postane zivlji? Ucini, ja te molim..."

Ljubavno pismo Branka Miljkovica jednoj Ljiljani Ilic

Share this post


Link to post
Share on other sites
Wolfgang A. Mozart piše svojoj supruzi Constanzi (1790.)

Draga ženice, imam nekoliko zahtjeva. Preklinjem te da

(1) ne budeš melankolična,

(2) brineš za svoje zdravlje i da se čuvaš proljetnih povjetaraca,

(3) ne izlaziš sama u šetnju – a najviše bih volio da uopće ne izlaziš u šetnju,

(4) da budeš posvema uvjerena u moju ljubav. Dosad nisam napisao nijedno jedino pismo upućeno tebi, a da pred sobom nisam imao tvoju dragu sliku.

(5) da u svom ponašanju ne paziš samo na svoju i moju čast nego i da paziš na svoj izgled. Molim te, ne ljuti se na mene što to tražim od tebe. Morala bi me zbog toga voljeti još više, jer tako više cijenim našu čast.

(6) i na kraju te preklinjem da mi u svojim pismima spominješ više pojedinosti. Veoma bih volio znati je li te nas naš šogor Hofer došao posjetiti dan nakon moga odlaska na put? Dolazi li on vrlo često, kako mi je bio obećao da će činiti? Obilaze li te Langeovi? Kako napreduje portret? Kakvim životom živiš? Sve me to, prirodno, silno zanima.

Wolfgang

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljubljena prijateljice moga srca
Poslije
onog nezaboravnog rastanka sa Vama tek sestog dana uspio sam da stignem
u Pestu,jer je put bio veoma los.Cijelo moje putovanje bilo je samo
neprekidno sanjarenje o Vama- danju sam budan sanjao a nocu u snu.
Sada
sam 36 milja daleko od vas i moje ruke ne mogu da grle Vas
snjeznobijeli vrat,niti moje lice moze da se odmara na nevinim
devojackim grudima(ah!iscezli su sad ti slatki casovi,zanosni casovi
moga zivota).Sad mogu slobodno da kazem sta hocu bez bojazni da cete me
Vi ucutkati prijeteci mi svojim njeznim prstom.I sad nemate vise
nikakvog razloga da mislite da Vam laskam .Ili sta bih drugo mogao ovde
da Vam kazem?Zacijelo nista vise do da ponovim neke od onih rijeci koje
sam Vam govorio,dok smo se njezno grlili i lili najtoplije suze.Cujte
,dakle to isto sada~zadovoljstvo moje duse,radosti moga srca,i srece mog
zivota –u Vama su.Ovo sam Vam cesce govorio a sada vam o tome i
pisem,to ce me pratiti celog mog zivota,a moja ce usta izgovarati ovo i
onda kada mi svirepa smrt bude sklopila oci svojom hladnom rukom.Moj put
me je,istina,sad od Vas odvojio,ali su moje srce,moja dusa i sve
dusevne moci ostale kod Vas.Vi vladate svime i sve je u Vasoj moci.Zivot
bez Vas i bez nade da cu uvijek zivjeti sa Vama i da cete me
voljeti,predstavljao bi paklene muke,koje nijedan nesrecnik na ovome
svijetu nikad nije podnio..No ,nada u Boga i ubijedjenje da Vi,najdraza
prijateljice imate iskreno srce i dusu punu vrlina,daju mi utjehe i
donekle ublazavaju patnju moga srca.Uvjeren sam da Vase dobro srce ne
zeli nanijeti zla nijednom covjeku,a jos manje meni koji samo radi Vas
zelim da zivim,i koji sam se potpuno predao Vasem dobrom i iskrenom
srcu.Sva moja sreca zavisi od Vase ljubavi i zato budite ubijedjeni da
Vas volim i cijenim iznad svega na ovom svijetu.Za tu moju srecu
dodijelice vam dovoljnu nagradu svevisnji Bog,koji nagraduje sve dobro,a
ja sa svoje strane ne mogu nista vise da Vam obecam sem vjecite
ljubavi,vjernosti i postovanja.
Budite zdravi i vesei i ne zaboravite
onoga koji Vas voli vise od svega na svijetu i koji smatra za najvecu
cast I srecu sto sebe moze vjecno nazivati
Vasim vjernim i iskrenim prijateljem

Prilog
Vi!Moja Vi!
Ne biste li hteli da budete moja?


Vuk Stefanovic

Share this post


Link to post
Share on other sites
Draga moja!


Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grese
kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su
ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i
podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali
bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto
vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio
sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset
sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali
spavaju. Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od
cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno,
izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i
dusu.
Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i
cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu
Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu
svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji,
i strastven poljubac od njihovih latica.....

Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje
ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih Volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih
zaljubljen u Ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da
prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada
prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio
da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu
vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam
da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska
sreca u nacinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno
dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naucio
sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu
pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi
to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,
ja cu na zalost poceti da umirem...


G. G. Markes

Share this post


Link to post
Share on other sites

Đura Jakšić svojoj ženi 1866.

Slatka Tino!

Kunem ti se živim Bogom! Kunem ti se grobom i spomenom moje i tvoje majke! Kunem ti se mojom i tvojom slatkom dečicom: Milošem, Belom i Tijanom! Kunem ti se, Tino, mojom ljubavlju da ću biti dobar, da ću te kao i do sad u duši i srcu mome nositi, da se nikada, pa baš nikada neću opoiti! Niti da ćeš iz mojih usta ikada čuti kakvu reč koja bi te uvrediti mogla. Samo dođi, moli tvoga dobrog oca, plači pred njime, preklinji ga, da te sa slatkom našom dečicom kući pošalje. Prošenije sam predao za podanstvo, molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u varoš, negde. I sve će dobro biti samo dođi ti sa Milošem, Belom i Tijanom! Oh, Tino! Tino! O, deco moja slatka, deco moja! Golubovi! Anđeli i svako dobro, moja sva sreća u nesrećnom životu mome! Dođite da vas vidim živim očima, da živim za vas.

Vaš bez vas najnesrećniji otac i muž.
Đ. Jakšić

Share this post


Link to post
Share on other sites

Milena,
Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da cine i dobro delo.
Dobrotom najgorih evo ti nekoliko recenica, bez kojih bih umro mnogo tuzniji nego sto jesam.
Ti si s Hristom jedina tajna koju odajem neprijatelju. Od Hrista sam pozajmio njegovu smrt, Tebi darujem poslednju bol. Otkad sam zavoleo Tebe, cinio sam sve sto sam mogao za Tvoju i nasu ljubav. Jedino nisam mogao svoju sudbinu da promenim. Kada sam i na to bio spreman, Ti to nisi htela. Bila si u pravu.
Boli koje sam ti naneo, otpatio sam zajedno s Tobom. Moleci Te da mi poverujes, ne molim za oprostaj.
Hvala ti i za patnju koja je moju srecu ucinila visom od srece.
Odlazim, Milena. Ostavljam Ti dusu u boru i vetru. Ona je samo Tvoja.
Mi smo bili srecni ljudi. Osmehni se, duso!
Petar


D. Cosic - "Vernik"

Share this post


Link to post
Share on other sites
Franc List princezi Karolini Žan-Elizabet fon Zajn Vitgenstajn 1849. godine

Da li osecas svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osecas li tu carobnu snagu koja nas okruzuje, zbog koje svasta novo
pronalazimo. Dodji udji, sedi i uzivaj u karuselu slika. Pokazace ti se
snovi, nade, zelje i hiljadu misli, koje kao cvece, sareno i nezno
crtano leti i tece kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepse
cvece, svaku rec koja se moze ravnati sa najlepsom ruzom. Odgovaras,
progovaras lepe reci, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo.
Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bi ti svu ljubav svoju
mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cvece moje duse da bi stiglo do
tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nadjemo, zauvek i jos vecnost duze!
Moje srce je tebi doletelo i tu ce ostati jer je samo tebi obecano.
Zahvalan sam za ruze iz duse tvoje koje mi poklanjas svaki dan
bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirisem to polje prepuno
lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nezni poljubac sto moje srce
dodiruje.

Cuvacemo i pazicemo, svaki dan nanovo nas mali vrt, pun srece, ljubavi i
raznovrsnog sarenog cveca osecaja. Vecno tu u nasem malom vrtu zelim da
osecam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun paznje i postovanja ...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Dzems Dzojs - Nori Barnakl
1. septembra 1904.

Dušo, tako sam dobro raspoložen ovoga jutra da ću ti pisati, svidelo se
to tebi ili ne. Nemam za tebe novih vesti, osim da sam mojoj sestri
sinoć ispričao o tebi. Bilo je veoma zabavno. Kroz pola sata idem da se
nađem sa Palmierijem, koji želi da studiram muziku, i proći ću kraj
tvojih prozora. Pitam se hoćeš li biti tamo. Takođe me zanima da li ću
te moći videti ako budeš tamo. Verovatno neću.

Kakvo divno jutro! Ona lobanja, drago mi je da mogu reći, nije noćas
došla da me muči. Kako mrzim Boga i smrt! Kako volim Noru! Naravno
pobožna kakva si, zgražaš se nad ovim rečima.

Jutros sam rano ustao da bih završio jednu priču koju pišem. Kad sam
ispisao jednu stranicu, odlučio sam da umesto toga tebi napišem pismo.
Osim toga, pomislio sam kako ne voliš ponedeljak i da bi te pismo od
mene moglo oraspoložiti. Kada sam srećan, imam neku šašavu želju da to
kažem svakom koga sretnem, ali bio bih mnogo srećniji kada bi mi
podarila jedan od onih cvrkutavih poljubaca koje voliš da mi daješ.
Podsećaju me na pesmu kanarinaca.

Nadam se da od jutros nisi imala one grozne bolove. Idi kod starog
Sigersona da ti nešto prepiše. Biće ti žao da čuješ da moja baba umire
od glupavosti. Molim te, ne zaboravi da trenutno imam trinaest tvojih
pisama.
Svakako daj onaj vojnički steznik gospođici Marfi - mislim da bi joj
mogla pokloniti i čitavu uniformu. Zašto oblačiš te proklete stvari?
Jesi li ikada videla muškarce kako idu unaokolo u Ginisovim kolima,
obučeni u ogromne čupave ogrtače od vune? Pokušavaš li da izgledaš kao
neki od njih?

Ali, ti si tako tvrdoglava da nema svrhe da govorim. Moram ti ispričati o
mom finom bratu Staniju. Sedi za stolom 1/2 obučen, čita neku knjigu i
tiho govori za sebe: “Đavo da nosi ovog čovu” - pisca knjige - “Ko li
je, do đavola, rekao da ova knjiga nešto vredi. Budala tupava! Pitam se
da li su Englezi najgluplji soj na ovom svetu. Đavo da nosi tu englesku
budalu” itd, itd.

Adieu, moja draga prostodušna, razdražljiva dubokog glasa, sanjiva, nestrpljiva Nora. Stotinu hiljada poljubaca.

Džim

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...