Jump to content
Anette

Још мало па пост...На чему ћете се трудити у посту?

Recommended Posts

Post gubi smisao kada se svede samo na farisejska pravila o dozvoljenim namirnicama a zanemari se sustina koja je opisana u gore navedenom tekstu.Jedna od velikih zabluda kod nekih koji poste je ta sto post izjednacavaju sa dijetom i time da "nije lose da se oraganizam malo ocisti od masne hrane".Post je pre svega dusevno ojacanje nase pale prirode a uzdrzanje od masne hrane treba samo da nam pomogne u borbi sa strastima i pojacanim molitvama,koje imaju za cilj da steknemo ljubav prema Bogu i ljudima.

". Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели."

Share this post


Link to post
Share on other sites

ako post nije dijeta zašto onda Jovan Zlatousti u svojoj besedi o postu govori o postu kao o dijeti, i da je to zdrvao, da se malo očistimo od jake hrane itd... ?

Post na neki nacin jeste i dijeta ali se sustinski potpuno razlikuje.Vezbanjem u teretani stecicemo vecu kondiciju i skinucemo masne naslage,ali svrha odlaska u teretanu nije u tome vec u boljem i privlacnijem izgledu.

"А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?

. Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло;"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Post nije dijeta, i relativizacija posta je zabluda. Ili smo mi to tako savrseni sve vrijeme zaista da za nas nije bitan post? To je za mene licemjerstvo. Tjelesni post (uzdrzavanje od odr.vrsta hrane i polnih odnosa) je samo njegova vanjska forma, a unutarnji, dusevni post je ono sto je od sustinske vaznosti, tj.jedno bez drugog ne ide, ociscenje i duse i tijela. Valjda dopustanje ljudima da prilaze sv.pricescu bez posebnog posta i truda vodi ideji da post i nije tako bitan, da je on samo dijeta. To je zastrasujuca odgovornost, rekla bih, vise se daje da bi se vise i trazilo. Kad se kaze post, tjelesna forma njegova se podrazumijeva, a strazenje nad dusom i intenzivan napor na pokajanju je cilj. Vrijeme posta je vrijeme intenzivnog samoposmatranja, zatvaranja od svijeta, ulazenja u sebe i iznosenja 'roda dostojnog pokajanja'.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Post nije dijeta, i relativizacija posta je zabluda. Ili smo mi to tako savrseni sve vrijeme zaista da za nas nije bitan post? To je za mene licemjerstvo. Tjelesni post (uzdrzavanje od odr.vrsta hrane i polnih odnosa) je samo njegova vanjska forma, a unutarnji, dusevni post je ono sto je od sustinske vaznosti, tj.jedno bez drugog ne ide, ociscenje i duse i tijela. Valjda dopustanje ljudima da prilaze sv.pricescu bez posebnog posta i truda vodi ideji da post i nije tako bitan, da je on samo dijeta. To je zastrasujuca odgovornost, rekla bih, vise se daje da bi se vise i trazilo. Kad se kaze post, tjelesna forma njegova se podrazumijeva, a strazenje nad dusom i intenzivan napor na pokajanju je cilj. Vrijeme posta je vrijeme intenzivnog samoposmatranja, zatvaranja od svijeta, ulazenja u sebe i iznosenja 'roda dostojnog pokajanja'.

likefaceeeeeeee

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postiti znači i postiti od ružnog govora. :D Danas sam svom komšiji svečeniku u Kaknju, poželio da što lakše isposti post.

Poznajem tog čovjeka i nekako mi je super ponašanjem i u razgovoru za razliku od nekih sa kojima imam komunikaciju.Vjerovatno i kod vas postoje dobri i loši vjernici.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postiti znači i postiti od ružnog govora. :D Danas sam svom komšiji svečeniku u Kaknju, poželio da što lakše isposti post.

Poznajem tog čovjeka i nekako mi je super ponašanjem i u razgovoru za razliku od nekih sa kojima imam komunikaciju.Vjerovatno i kod vas postoje dobri i loši vjernici.

Ima nas raznih,a ko je dobar ko los vernik,to samo Bog zna najbolje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
...a unutarnji, dusevni post je ono sto je od sustinske vaznosti...
Šta je to unutarnji duŠevni post. Šta bi mi to trebali da radimo u postu Što ne radimo inače, osim apstinencije?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad se kaze post, tjelesna forma njegova se podrazumijeva, a strazenje nad dusom i intenzivan napor na pokajanju je cilj. Vrijeme posta je vrijeme intenzivnog samoposmatranja, zatvaranja od svijeta, ulazenja u sebe i iznosenja 'roda dostojnog pokajanja'.

Ова не-телесна димензија поста и стражење над душом је стално присутно у животу хришћанина те не видим разлог да се то посебно наглаваша у посту. Пост служи за дисциплину, вежбање, да се мало боље затегнемо кад се опустимо у овом животу. Бар ја тако мислим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno da strazimo nad sobom i inace, i treba da to radimo i inace; ali post je vrijeme kad treba da ulozimo vise napora i truda, kad smo vise u molitvi, svim svojim silama usmjereni na sveukupno ociscenje i pokajanje. Post treba da bude neki mali malecki podvig nas obicnih mirjana. I priblizavanje na taj nacin podobiju kakvo bi imali u Carstvu Nebeskom. Borba protiv prirode, uzlijetanje protiv sile gravitacije, slikovito receno. Kad se tako (kao gore receno) postavljaju stvari, izgleda kao da post uopste nije potreban, jer mi smo savrseni i inace. A tada bi post zaista postao samo dijeta i vjezba. I postavilo bi se pitanje da li je uopste potreban.

Post je sve samo ne dijeta. Ako je samo dijeta, uopste nije potreban...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Post je i testiranje vernosti Bogu i jacanje poslusanja i uzdrzanja.Ako je samo dijeta zasto bas mora u sredu i petak ili zasto bas moram sutra na svinjokolju da gledam cvarke i rostilj umesto da ih jedem kada to mogu da nadoknadim posteci sledecih dana ? Svi ti dani imaju svoju simboliku i smisao koja ih u potpunosti razlikuje od dijete.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako post nije dijeta, onda je Sv. Jovan u toj besedi prilično promašio temu.

A nemoj mi o teretani molim te, zašto misliš da je tamo samo bitan dobar izgled?

To ti je na strašnom mestu postojati - kako glasi drugi deo te rečenice.

Mala digresija: šta mislite da li je ap. Pavle bio trkač?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Сам Господ је постио 40 дана у пустињи, сви апостоли и милиони и милиони хришћана кроз вјекове путем поста су Богу и своме спасењу угодили, па се ово наше покољење укључује у тај златни низ хришћанства, рекао је, између осталог, протојереј мр Предраг Шћепановић у интервјуу за дневни лист Дан. У наставку можете прочитати комплетан интeрвју.     *Зашто се уопште пости, и зашто је тако битан баш Васкршњи пост у односу на друге постове током године, ако се тако може рећи?   Сваки пост је путовање ка циљу нашег живота, а то је побједа над смрћу. Васкрсењем Христовим се десила смрт смрти. Парадоксално, смрт је умрла на Крсту Христовом. Питаће се неко: Ако је Христос Васкрсао и побиједио смрт, зашто људи и даље умиру ? По ријечима Светог Макарија Египатског, да не бисмо живјели вјечно у страстима и гријесима, морамо сви проћи кроз понижење смрти.   Ако не постимо, као да кажемо Богу све је то лијепо што си ти Боже постио и мучио се за људе, што си био разапет и васкрсао, али то нема везе са мном и са мојим свакодневним животом.   Управо кад постимо, ми попут дјевојке која се уљепшава за први сусрет са момком или за свадбено весеље или момак за први састанак са девојком, ми кажемо Богу, тебе највише волим, Ти си ми на првом мјесту, Ти си мој Бог, мој највећи и најбољи пријатељ.   Сам Господ је постио 40 дана у пустињи, сви апостоли и милиони и милиони хришћана кроз вјекове путем поста су Богу и своме спасењу угодили, па се ово наше покољење укључује у тај златни низ хришћанства. Света Црква нас припрема да што достојније дочекамо празник над празницима и радост над радостима – Васкрс.   *Што најчешће превиђају они који одлуче да посте?   Да ли би можда више пажње требали да обрате на чињеницу – назив сваке седмице овог поста – да ли им то може бити (духовни) путоказ на што треба да обрате пажњу? Најчешће заборављају да је прво Бог нама опростио, а да смо и ми дужни једни другима да опросте. Без опраштања, чак и да ништа не једемо, тај пост неће имати значаја пред Богом. Треба да се исповиједимо и да се покајемо. Покајање је преумљење, промјена философије живота, преокрет од зла ка добру, од мржње ка љубави, од смрти ка вјечном животу. Најчешће се превиђа да пост није сам по себи циљ, него средство за постизања циља. Циљ је Свето Причешће-сједињење Бога и човјека. Човјек са своје стране треба све да учини да кроз пост, покајање, исповијест што достојније, а са свијешћу да никад нисмо достојни.   *Колико често из вида изгубимо духовну компоненту поста у односу на тјелесну (и тако се можда више примичемо онима који су осудили Христа)? Што урадити да нам се то не деси, и што када нам се деси?   Тјелесни пост освежава тијело и чисти га од токсина и отрова који у нама оставља мрсна храна и која често пута у људима изазива разне болести, од лакших до најтежих, и претпоставља души. Црква нас позива : Браћо постећи тијелом, постимо и душом. Прави пост је да се удаљимо од зла, да утишамо гњев, обуздамо језик, да побиједимо страсти, да не осуђујемо ближње, да их не оговарамо и осуђујемо, да не живимо у прељуби и блуду и др.гријесима. Пост је заповједио сам Спаситељ као најмоћније оружје против ђавола, рекавши у Светом Писму да се „овај род изгони само постом и молитвом“. Једино су пост и молитва два крила која нас од блатњаве земље дижу у Небо пред Владику свих свјетова. Велики или Часни пост уочи Васкрса траје 7 недеља и његов циљ је да успостави равнотежу душе и тијела, да се тијело покори души и да слабећи тјелесна задовољства у нама расте духовни човек пун љубави према Богу и ближњем. Пост је путовање ка радости Васкрсења, радости које неће бити краја.   *Колико је током поста битно ићи на литургије, активно учествовати у животу Цркве, у том заједничарењу?   Бог нас сваке недеље и Литургије позива на свадбу и свадбено весеље, али се нажалост не одазивају сви правдајући се пречим и неодложним обавезама. Тек са Васкрсењем из мртвих, Богочовјек Исус Христос је посвједочио да је он заиста Бог и Син Божији. До Васкрсења Спаситељ је учио о вјечном животу али је Васкрсењем показао да је он заиста Живот вјечни. Да није Васкрсења, Христос би био први и последњи хришћанин који је умро на крсту, а са њим би умрло и Његово дјело и учење.Све на овом свијету би умрло, нестало би са лица земље и из човјековог памћења да није Васкрсења Христовог. Јер само жива, а не мртва личност, може дјеловати имати утицај на људе и људску историју.   *У посљедње вријеме често наилазимо на телевизијске прилоге, новинске чланке, изјаве којекавих гуруа здравог живота, који тумаче пост – хришћански само у домену физичког-тјелесног, и у зависности од става спрам Цркве, или га осуђују или га стављају у раван неког медицинског феномена. Што рећи на такве изјаве?   Свако износи пред људе оно што сам зна. Црква има миленијумско искуство и њена наука је потврђена временом, али и сијањем многих светитеља кроз вјекове, који својим нетрулежним тијелима потврђују да је Христос Васкрсао и да се наш живот не завршава са два метра гроба. Зар нам мошти Светог Василија Острошког, чуда и мир који зрачи са његовог светог тијела, не потврђују да Бог није Бог мртвих, него живих.   У ери рационализма, људи заборављају да је пост најмоћније средство против болести, не само тијела, него , ако хоћете, на првом мјесту душе, јер се душа лијечи од гријеха, а помоћу Светог Причешћа који је Лијек бесмртности и од вјечне смрти.   *Како је ипак чињеница да с обзиром на здравствено стање оног ко пости, ипак постоје нека одступања, молим Вас да их наведете, и појасните што се у том случају ради?   Црква као духовна мајка кроз вјековно искуство посједује знање о слабости појединих узрасти, како духовних, тако и тјелесних дозвољава разрешење, тј. ублажавање поста за болеснике, труднице, дојиље, дјецу, оне који раде тешке физичке послове и др. Њима се умањује или ублажава тјелесни пост, али се појачава духовни пост : молитва, поклони, читање Псалтира и др. Богоугодних књига. Једном ријечју, не тражи се подједнако од свих да се у свему придржавају правила поста, са истом снагом. Најважније је да волимо Бога и ближње, да држимо Десет Божијих заповијести које је Бог дао Мојсију који је претходно постио да би што чистији примио заповијест од Бога на Синају. Само преко поста, Мојсије се усудио  да разговара са Богом.   *На крају, као  видљив знак поста, приступа се причешћу. Како му приступити, физички и диховно – психички?   Пост, молитва, покајање и исповијест озачавају да вјерник живи са Богом и по Богу, а тај живот  је и позив на небеску свадбу на чијој трпези се (на Светој Литургији) приноси сам Христос и даје нам своје Тијело и Крв.   Најважније да схватимо да никада нијесмо достојни Светог Причешћа, али да бивамо удостојени по љубави Божијој и позиву у Светој Литургији који чује сваки вјерник „Узмите, једите, ово је тијело моје“. Дужни смо по ријечима Светог Јеванђеља да опростима једни другима, и да са мржњом у срцу и души не приступамо Христу, који је са Крста опростио онима који су га разапели : „Оче , опрости им јер не знају шта раде“.   *Како новонастала ситуација с корона вирусом утиче на богослужења и како се вјерници понашају : да ли љубе икону, како се исповиједају и причешћују?   Наша Света Црква се држи препорука здраствених институција и редуковала је све активности (одложила литије,часове вјеронауке и предавања) и на тај начин показује одговоран однос према свим људима и здрављу ближњега свог. Свака епидемија, долази по Божијем допуштењу и само ће молитвом и постом бити превазиђено. Препорука је да људи у својим домовима, кроз пост и молитву се што достојније припреме за Васкрс , празник над празницима.   Не желећи да ових дана, када нам је свима потребан мир , улазим у полемике око причешћивања једном кашиком, која је вјековна пракса Цркве, под пуном свештеничком одговорношћу изјављујем да се кроз вјековно искуство Цркве, у доба куга, колера и шпањолке нико није заразио, напротив, многи су оздравили и душом и тијелом. Причешћу људи приступају по својој вољи, а први који би се евентуално заразили, кроз вјекове би  били свештеници и њихова дјеца.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      У овонедељном Храму о посту као промени филозофије живота слушамо како беседи Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Свештеног трона пећкога Г. др Амфилохије (Радовић). Аутор и водитељ: Душанка Зековић.   Звучни запис емисије   Одувек су људи знали да је уздржавање од извесних јела на неко време корисно за њихово телесно здравље. У Хришћанству се то добровољно уздржавање од извесних јела назива постом. Постили су и сам Син Божији, Богородица, Апостоли и Светитељи. Пост није само телесно уздржавање од неких јела и пића, него и уздржавање од злих дела, дакле-духовни пост. Човек кроз пост посвећује своје тело и душу Богу и својим ближњима. Тело је олакшано уздржавањем ради лакше молитве, а наша срца за већу љубав међу ближњима. Наше време потврђује духовни и физички значај поста. И док постимо, запитајмо се као Јован Златоусти: јесмо ли кроз пост постали од гневних тихи, од жестоких љубазни, а ако то нисмо, шта вреди што смо тело мучили, а остали испуњени незадовољством и злобом.     Извор: РТС
    • By Логос
      Саопштење Његовог Преосвештенства Кирила, епископа Буенос Аиреса, Јужне и Централне Америке Српске Православне Цркве у вези новог вируса КОВИД-19 Корона вирус.     Драга браћо и сестре, данас свет пролази кроз веома тешко искушење због новог вируса КОВИД-19 – Корона вирус. Патријарх српски Иринеј и Архијерејски синод Српске православне цркве позивају све вернике широм света да буду дисциплиновани и одговорно да се придржавају свих упутстава које су издали специјализовани одбори и медицинске власти, како би се спречило што је могуће више ширења вируса и на тај начин се смањио број жртава.   У свакој од парохија наше епархије руководимо се одредбама које свака влада диктира у складу са државом у којој се парохија налази.   У Аргентини је Влада одредила обавезан карантин и позивамо све да се придржавају тога, јер је то за наше добро. И позивамо све наше вернике да појачају молитве, што је најважније у оваквим ситуацијама. Стога, и док траје карантин, овде у Аргентини свештеници који живе у објектима Цркве обављаће свете службе у храмовима. Свештеници који живе у кућама које су далеко од храмова, остаће у својим кућама и молиће се унутар њих, придржавајући се мера превентивне изолације и настављајући свакодневни рад у форми „кућне канцеларије“.   У другим земљама наше епархије свештеници ће се придржавати одредби сваке владе.   Позивам све наше вернике, да у овом Великом посту и у ово време када се морамо молити још усрдније, да се моле у њиховим кућама, свака породица уједињена у молитви, како би Свемогући Бог чуо молитве својих слугу, да би нас помиловао и учинио да ова инфекција нестане из свих земаља света. Помолимо се за власти сваке земље, које морају доносити веома сложене одлуке, тако да их Бог обасјава мудрошћу. Помолимо се за све оне који раде пожртвовано на пољу здравља, који су у многим земљама преоптерећени због ширења вируса, да им Бог помогне и благослови јачајући их духовно и телесно. Помолимо се за све болесне широм света, како би им Бог омогућио потпуни опоравак, а за преминуле да их Створитељ упокоји.   Помолимо се са вером и надом, подсећајући да су у историји човечанства, када су несреће, куге и болести нападали човека и многи масовно умирали, молитве свештенства и верујућег народа доносиле ослобођење дато од Бога. Помолимо се да у дане Светле недеље и Васкрса можемо да прославимо Христову победу над смрћу и Христов тријумф заједно са свима нама и властима над овом болешћу.   Желим вам да у миру нашег Господа проведете овај посебан Велики пост и да се ситуација побољша у сваком смислу, и да сви можемо прославити Велики празник Христовог Васкрсења.   Ваш владика Кирило, заједно са свим својим свештенством.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...