Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

игорсима

Донирање органа?

Ваш став о пребацивању органа  

25 члановâ је гласало

  1. 1. Пребацивање органа је за Вас:

    • Сјајно достигнуће и све већа благодат у светлој будућности
      15
    • Могућност која се убрзано развија и којој треба приступити са опрезом
      7
    • Не, хвала. Одбијам да учествујем у том општем ђорању - не желим туђе органе и не желим да други узимају моје
      3
    • Замењивање органа је киборгизација људи и још један одлучан корак ка претварању наше цивилизације у Матрикс
      0


Recommended Posts

Јесте свестан чин, али није жртвовање.

Moze da bude zrtvovanje, ako se recimo donira bubreg za zivota drugoj osobi. Nije potpuna zrtva kao kad das zivot, ali jeste zrtva, daleko veca od recimo davanje krvi ili kostane srzi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moze da bude zrtvovanje, ako se recimo donira bubreg za zivota drugoj osobi. Nije potpuna zrtva kao kad das zivot, ali jeste zrtva, daleko veca od recimo davanje krvi ili kostane srzi.

 

Ок, ја сам мислио на донирање органа после смрти. Некако је донирање органа после смрти подложније теми за дискусију у вези Православља од донирања органа кад и давалац и, дај Боже, прималац, остану живи.

Али, слажем се да је могуће посматрати и шире ову тематику.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Донорство органа

 

Када је ВМА пре седам година почела да позива грађане да буду потенцијални донатори, Српска православна црква благословила је њихов рад. Епископ бачки Иринеј каже да питање трансплантације људских органа на исти начин посматрају и вреднују православна и римокатоличка црква, као и традиционалне цркве реформације.

 

patrijarsija.jpg
Vatikanstpetar.jpg

 

По завештању органа Србија је међу последњима у Европи. Војномедицинска академија је пре седам година почела да позива грађане да буду потенцијални донатори. Српска православна црква благословила је њихов рад.

Епископ бачки Иринеј каже да питање трансплантације људских органа на исти начин посматрају и вреднују православна и римокатоличка црква, као и традиционалне Цркве реформације. Са хришћанским гледиштима, у том погледу, подударају се и гледишта јудаизма и ислама.

Маја 2007, епископ бачки Иринеј саопштио је да је трансплантација не само дозвољена, већ да са становишта хришћанског морала заслужује сваку похвалу, али само ако испуњава одређене услове.

Уколико прималац и давалац поступају слободно и добровољно, ако је давалац подстакнут искључиво љубављу према ближњем, или ако пресађивањем органа није угрожен живот даваоца.

Иако лекари често позивају верске заједнице у Србији да активније учествују у тој акцији, у Српској православној цркви кажу да такву одлуку свако доноси самостално.

Професор Теолошког факултета у пензији Димитрије Калезић објашњава да је "то ствар времена, праксе и прихватања, да у менталитету нађе своје место, а не да народу буде наметнуто".

Колико су поруке цркве значајне, доказују примери неких европских земаља. Када је улазила у ЕУ, Шпанија је, у односу на број становника, имала убедљиво најмање трансплантација на Старом континенту.

Пре свега захваљујући подршци цркве, која се у укључила у кампању шта ће вам органи у земљи, оставите их на земљи, данас је у самом врху по броју донора и урађених трансплантација.

У Италији су на значајно повећање донације органа утицала два догађаја. Пре 10 година усвојен је Закон о трансплантацији.

Одмах после Закона уследило је јавно иступање Папе који је донацију органа описао као одлуку која почива на великим етичким вредностима, а пре свега љубави према човеку. Одлуке које поспешују аутентичну културу живота заслужују посебну захвалност попут донације органа обављене у крајње етичкој форми, а да би се обезбедило здравље а неретко и живот особама које су безнадежно болесне, речи су Папе Јована Павла Другог.

У наредних пет година, донација органа у Италији бележи раст од 36 одсто! Донорску картицу има и Папа Бенедикт 16. Број особа које завештавају органе и број трансплантација, и даље расту.

Уколико желите да постанете потенцијални донор органа, или да се информишете о томе, позовите Војномедицинску академију у Београду, телефон је 011 367 07 84, или Донорски информативни центар Војводине - 021 520 141.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dok traje 'promocija' primaoci su i (naročito) oni uobičajenih (u Srbiji to znači bednih) finansijskih mogućnosti. Pa sada svaki slučaj transplantacije ima svojih 5 minuta na dnevniku. Kasnije verovatno samo oni neuobičajenih. U Srbiji već sada većina populacije ne može lako da kupuje mesečno potrebne lekove ukoliko koštaju npr. iznad 6000, a A-Lista je sve uža iz godine u godinu. Ako nemaš para, prava po pitanju zdravstvene zaštite su sada tek donji minimum. Ko će biti u stanju da plati npr. transplantaciju bubrega i da li će to već stajati na osnovnoj listi i u okviru osnovne zdravstvene zaštite.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Програм завештања органа
Програм завештања органа и издавања донорских картица у Србији први пут је покренут пре десетак година на Војномедицинској академији у циљу популаризације и унапређења програма кадаверичне трансплантације. Ради се о добровољном, непрофитном, писменом пристанку пословно способне и урачунљиве особе да се у случају смрти њени органи могу узети ради пресађивања другој особи у сврху лечења. Овај пристанак се може повући у сваком тренутку уколико се особа која има донорску картицу предомисли.
За доноре органа не постоји старосна граница и власници донорских картица могу постати сви пунолетни грађани Србије који немају дијабетес, малигне, психијатријске или неуролошке болести. Такође, власници донорских картица не могу постати зависници од наркотика, тешки срчани и бубрежни болесници, ХИВ позитивне особе и особе са инфекцијама попут хепатитиса Б и Ц.
Треба нагласити да се ради о крајње хуманом гесту који не доноси никакав профит за власника донорске картице.
До сада је у Србији више од 115.000 људи одлучило да у случају мождане смрти дарује органе за лечење других људи.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

То значи да трансплантација неког органа са једног човека на другог јесте не само дозвољена него и заслужује сваку похвалу са становишта хришћанског морала уколико испуњава следеће услове:

• и прималац и давалац поступају слободно и добровољно;
• давалац је надахнут и подстакнут искључиво љубављу према ближњем, за којега добијени орган значи здравствену помоћ, а често и опстанак у животу; следствено, недопустива је било каква манипулација, принуда, трговина људским органима; искоришћавање људског сиромаштва за куповину органa здравих људи, па и деце; клонирање у циљу производње и складиштења резервних органа (узгред: шта значи бриселски „контејнер органa"?) и све што је налик овоме;
• пресађивањем органа не сме бити угрожен живот његовог даваоца, а ни његово опште здравствено стање не сме се притом толико оштетити да он уствари постане само нова жртва, уместо онога коме је искрено хтео да помогне; у изузетним случајевима важи реч Христова да нема веће љубави од оне кад неко жртвује и сопствени живот за ближњега свога; и, најзад,
• трансплантација не сме бити таква да мења, унижава или угрожава биолошки или духовни идентитет примаоца, односно његов идентитет као припадника људске врсте или као личности.

......

Једно је, за хришћанску савест, непобитно: мора се констатовати дефинитивна смрт да би се извршила експлантација срца. У овој тачки су православни и католички теолози принципијелно једнодушни, с тим што данас неки - не сви - католички теолози сматрају да просто треба прихватити преовлађујуће медицинско гледиште о тренутку смрти, тојест да треба практично усвојити тезу о „можданој смрти" као коначној смрти организма. Ипак, православни и католички теолози у огромној већини траже највећи могући опрез у процењивању стварне смрти.

Човек, као боголико биће, има право на живот достојан човека. Али он заслужује и смрт достојну човека - хришћански крај живота, непостидан и миран, у измирености са Богом, другима и собом, у љубави. Зато ни срце умрлога - ако је стварно већ умро - не можемо пресадити у тело живога ако нема сигурног доказа да је покојник то за живота хтео. Ако је заиста хтео, то је онда посмртни израз љубави, посмртно доброчинство.

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 14.4.2014. at 12:17, ranjena majka рече

Kako se ovo tumaci u pravoslavlju?

img05.jpgПитања биоетике уопште, а медицинске етике посебно, представљају релативно нову, али изузетно важну проблематику у савременом друштву. У укупном друштвеном и научном дијалогу о изазовима ове врсте неизоставно треба саслушати, и практично уважити, и религијске ставове - у нашој земљи, као и другде у Европи, првенствено хришћанске.

 

Питање трансплантације људских органа на исти начин посматрају и вреднују Православна и Римокатоличка Црква, као и традиционалне Цркве Реформације. Са хришћанским гледиштима се у овом случају подударају и гледишта јудаизма и ислама. За све верујуће људе полазна тачка у сагледавању тема везаних за трансплантацију и за друге, сродне медицинске захвате јесу неприкосновена вредност, слобода и достојанство људске личности и светиња живота као неопозивог дара Божје љубави. То значи да трансплантација неког органа са једног човека на другог јесте не само дозвољена него и заслужује сваку похвалу са становишта хришћанског морала уколико испуњава следеће услове:

• и прималац и давалац поступају слободно и добровољно;
• давалац је надахнут и подстакнут искључиво љубављу према ближњем, за којега добијени орган значи здравствену помоћ, а често и опстанак у животу; следствено, недопустива је било каква манипулација, принуда, трговина људским органима; искоришћавање људског сиромаштва за куповину органa здравих људи, па и деце; клонирање у циљу производње и складиштења резервних органа (узгред: шта значи бриселски „контејнер органa"?) и све што је налик овоме;
• пресађивањем органа не сме бити угрожен живот његовог даваоца, а ни његово опште здравствено стање не сме се притом толико оштетити да он уствари постане само нова жртва, уместо онога коме је искрено хтео да помогне; у изузетним случајевима важи реч Христова да нема веће љубави од оне кад неко жртвује и сопствени живот за ближњега свога; и, најзад,
• трансплантација не сме бити таква да мења, унижава или угрожава биолошки или духовни идентитет примаоца, односно његов идентитет као припадника људске врсте или као личности.

У вези са овом, последњом тачком цитираћу једног свог доброг пријатеља, врсног лекара и убеђеног православног верника, који пита: „Да ли је... допуштено да експериментишемо играјући се са животом, а знамо да промене које вршимо могу, у будућим генерацијама, неконтролисано да измакну из каналисаног наслеђа?"

Данас је могућа и трансплантација срца. То је, такорећи, чудо медицинске науке, које спасава многе животе. Ту, међутим, не сме важити правило: твоја смрт јесте мој живот или обрнуто. Не може један човек дати срце другом, дарујући живот њему, а одузимајући га себи. Зато се срце - па и други витално важни органи - пресађује само ex cadavere, са мртвог човека (леша). Али ту се често јавља дилема: када је човек дефинитивно мртав телом?

Традиционална дефиниција телесне смрти гласила је да је то стање које настаје када је човеку потпуно и бесповратно престао рад срца и дисање („кардио-респираторна смрт"). Данашња медицина углавном прихвата гледиште да је то стање кад настане комплетна неактивност или неповратна дегенерација мозга („мождана смрт"). Притом, ваља напоменути, нема више потпуног, „људског" живота, али се још унеколико може регистровати известан траг биолошке активности, известан остатак „телесног живота".

Овде се рађа етичка дилема. По хришћанској, библијској антропологији, смрт значи одвајање душе од тела (види Пс. 145, 4 и Лук. 12, 20). Из тога би следило да живот, маколико „висио о концу", постоји све дотле док се остварује делатност организма. Али не би следило да вештачко, механичко продужавање рада само појединих органа (живот или, пре, продужено умирање „на апаратима") значи неко особито доброчинство за човека.

Једно је, за хришћанску савест, непобитно: мора се констатовати дефинитивна смрт да би се извршила експлантација срца. У овој тачки су православни и католички теолози принципијелно једнодушни, с тим што данас неки - не сви - католички теолози сматрају да просто треба прихватити преовлађујуће медицинско гледиште о тренутку смрти, тојест да треба практично усвојити тезу о „можданој смрти" као коначној смрти организма. Ипак, православни и католички теолози у огромној већини траже највећи могући опрез у процењивању стварне смрти.

Човек, као боголико биће, има право на живот достојан човека. Али он заслужује и смрт достојну човека - хришћански крај живота, непостидан и миран, у измирености са Богом, другима и собом, у љубави. Зато ни срце умрлога - ако је стварно већ умро - не можемо пресадити у тело живога ако нема сигурног доказа да је покојник то за живота хтео. Ако је заиста хтео, то је онда посмртни израз љубави, посмртно доброчинство.

Завршићу речима свог већ цитираног пријатеља, верујућег лекара: „Живот је свештен, јер изузев свог овоземаљског почетка истовремено има и свршетак, тојест биолошки крај. Тај крај не представља прелазак у ништа, јер да је то тако, онда ни рођење, па ни сaм живот, не би имао никакве вредности. Смрт је исто тако свештена, јер не представља смрт него почетак и васкрсење у истински живот. Живот има дубоки апофатички смисао, а та област не припада медицини."

Дакле, трансплантација органа - да, e vivo и ex cadavere (од жива човека и од покојника), а трансплантација срца - условно да (никако e vivo, само ex cadavere).

http://www.spc.rs/sr/ukratko_o_transplantaciji

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...