Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

игорсима

Донирање органа?

Ваш став о пребацивању органа  

25 члановâ је гласало

  1. 1. Пребацивање органа је за Вас:

    • Сјајно достигнуће и све већа благодат у светлој будућности
      15
    • Могућност која се убрзано развија и којој треба приступити са опрезом
      7
    • Не, хвала. Одбијам да учествујем у том општем ђорању - не желим туђе органе и не желим да други узимају моје
      3
    • Замењивање органа је киборгизација људи и још један одлучан корак ка претварању наше цивилизације у Матрикс
      0


Recommended Posts

Желео бих да покренем тему о замени људских органа.

Повод нека буде не тако давна изјава Патријарха

http://www.blic.rs/V...no-dobrocinstvo

Patrijarh Irinej: Zaveštanje organa - posmrtno dobročinstvo

Tanjug | 17. 04. 2011. - 22:00h | Foto: A. Isaković | Komentara: 29

BEOGRAD - Patrijarh srpski Irinej izjavio je večeras da zaveštanje organa predstavlja posmrtno dobročinstvo.

78618_irinej201-blic-andrej-isakovic_f.jpg?ver=1303067408Pitanje transplantacije ljudskih organa na isti način posmatraju pravoslavna i rimokatolička crkva, podsetio je on u intervjuu RTS-u.

"Donacija organa nakon prave smrti, kardio-respiratorne smrti održavala bi posmrtno dobročinstvo, posmrtni izraz ljubavi", rekao je patrijarh.

On je dodao da u tom svetlu "zaveštanje i darivanje organa ne samo da su dozvoljeni, već i zaslužuju svaku pohvalu sa stanovišta hrišćanskog morala".

"To dobročinstvo i ljubav prema bližnjima, darivanje organa, za života ili posle smrti, ne označava samo ljubav prema krvnim srodnicima, nego i prema svim drugim ljudima", istakao je patrijarh.

Као што видимо, патријарх је завештање органа након смрти назвао посмртним изразом љубави и похвалио све људе који то чине.

Али, на овој теми мене не занима религијски приступ читавој ствари и патријархово обраћање користим само да вас подсетим да је ово питање живо и важно, да се води јака кампања око овога и да се ова тема тиче свих нас.

Да будем сасвим одређен - занима ме безбедоносни проблем пребацивања органа.

Мој став је да је замена органа друштвено сумњив посао у којем пресудну улогу имају људи из сенке који имају списак болесника којима треба замена органа и који одлучују ко ће чији орган добити први. Исти ти људи имају такође и списак могућих давалаца који су ЈОШ ЖИВИ, и нисам сигуран да сам довољно безбедан ако се налазим на том списку.

Просто не могу да верујем да људима и даље ништа не значи појам "жута кућа" када размишљају о својој личној безбедности. Ти несрећници у Албанији су сви били даваоци органа. Да ли се ико запитао хоће ли одговарати организатори читавог посла који су ОДОБРАВАЛИ УГРАЂИВАЊЕ ОРГАНА за које нису знали одакле су и како се до њих дошло (рецимо да нису знали, мада је алтернатива вероватнија)?

Није битно да ли су ти људи у Турској или било где другде, основно питање је:

Коме су органи стотине Срба уграђени и ко је то одобрио? Како је могуће да ТОЛИКО органа без проблема и готово истог тренутка (јер органи не смеју да чекају) дође до оних којима требају?

Да ли било ко може да поверује се приликом расподеле тих органа није користила званична листа на којој су они којима треба пресађивање. Како би иначе толики број органа нашао своја "одредишта". Тиме је та листа злоупотребљена и како онда да верујемо тим људима који су одговорни за те спискове?

Постоји већ сада разрађен систем да се до органа стигне преко реда - да ли ико сумња у то?

Све што вам треба је довољно пара и свима познат и разумљив систем се ставља у погон.

Систем се састоји од лекара који је на одговорном положају и који први сазнаје кад ко умире и да ли донор одговара ономе ко има паре. Ако одговара он уређује да онај са парама одмах добије орган а паре деле он и они који га контролишу.

То је уходан систем који "успева" у готово свакој области, па не видим зашто не би постојао и овде. Политичари, који читав тај систем треба да надгледају и исправљају, ћуте јер ће и њима можда некад затребати орган преко реда.

Међутим, то ни по јада. То само значи да ће богати добијати органе а сиротиња понеку мрвицу која ће одмах да се прикаже у недељном дневнику РТС-а.

Али шта кад нема одговарајућег органа?

Шта кад просто нико ко би одговарао парајлији никако да трагично умре у најбољим годинама? Или, шта кад парајлија једноставно неће да чека? Или не може да чека јер му је смрт за вратом? Или пак парајлија има толико пара да људе око њега почну да сврбе прсти...

Шта те људе, алаве на паре, спречава да организују неку нову "жуту кућу"? Негде у Африци, рецимо? Парајлија за то не мора ни да зна, можда би заправо лично све и спречио да зна. Парајлија и не треба ништа да зна - све што треба је да прихвати орган кад му лекари кажу да су "на црно" нашли оно што му савршено одговара.

Мислите да неће да прихвати? Мислите да ће да чека свој ред на званичној листи?

Или ће ипак да цалне паре и да не поставља глупа питања?

На пример, искористи се текући обачун у Либији (а ти обрачуни се нижу као на траци) и хируршки се побије двестотинак људи (који би и тако и тако били жртве непријатеља) да се дође до одговарајућег органа за парајлију. Исплати се, у Африци су за време грађанских ратова "органи" тааакоооо јефтини...

Е, а шта са осталих хиљаду и кусур органа?

Греота да се баци...

Њих ће заједно са "парајлијиним" органом да пошаљу у ту "цивилизовану" земљу у којој већ постоји подугачка "црна листа". И многобројни срећници ће по повољним ценама добити органе.

С обзиром да паре само за парајлијин орган исплаћују читав "подухват" - паре од осталих хиљаду и кусур органа су чист ћар.

Мислите да је ово немогућа прича? Мислите да ја имам поган мозак и да то не може да се деси?

А "жута кућа"?

Српски животи су деведесетих били таакооо јефтини. Сада су рецимо либијски... Били су авганистански, ирачки (ево баш су недавно тамо открили масовну гробницу са баш тих неких двестотинак тела, коју ће згодно да припишу обешеном лидеру који случајно није имао нуклеарно оружије), сутра ће бити можда ирански, корејски,... ред за чекање на несрећу је подугачак.

Ипак, чак ни овај ужас није нешто нарочито за данашње прилике.

То само значи да ће тамо где је рат, где су разноразне страхоте - доћи "пси" да обаве свој прљави задатак и увећају несрећу још мало.

Такође, на другој страни света, "у цивилизацији" ће поплава људских органа на црно да доведе до даље корупције и све веће покварености како одговорних тако и обичних људи који ће све лакше и за све мању цену уходавати свој прљави посао трговине органима.

На тај начин не само да се све више навикавамо да живимо са злочином него све брже постајемо зависни од њега и његове способности добављања људских органа путем људских жртава.

Но, шта је ново под капом небеском?

Ипак, масовни злочини као начин да се дође до људских органа немају светлу будућност. Кад-тад избиће скандал. Прича јесте већ откривена али кога брига за пишљиве Србе и Шиптаре... чека се да се неко толико "избезобрази" да направи масакр негде на територији "цивилизације". И кад тад, почеће се јурити масовне убице а трагове њихових злочина није лако сакрити - превелики број несталих, превелики број органа, превелике гробнице, превелика количина новца у оптицају,...

Све то значи да су масовни злочини у служби хуманих пресађивања органа - привремен посао.

Шта је дакле "будућност" у пресађивању органа? Па, циљане мете,наравно.

Зашто вршити масакре да би се дошло до правог органа кад се лепо од још живих особа може сазнати да ли одговарају или не одговарају ономе ко има паре. Тако ће тачно сазнати кога треба да "замоле" за орган.

Елегантно, ем не морају да врше масакре, ем не морају да иду по ратиштима и Африци.

Све што им потребно је да дођу до података. А за то је само потребно добро потплатити људе по лабораторијама.

Једноставно, зар не?

И тако...

док ви дајете крв да би видели да ли вам је повећан шећер или уреа, лаборант вам уз пут провери и да ли одговарате неком парајлији.

Па ако одговарате, онда провере да ли сте давалац органа.

Јесте? Баш фино...

Нисте? Нема проблема. Провериће да ли имате родбине, неког ко би вас тражио ако "нестанете". Ако немате никог, фалсификоваће вам књижицу да сте донатор и ето вас у "нашем систему посмртних доброчинстава", у којем је парајлија волшебно први на листи за добијање органа.

Ако имате родбину и чак се зна да нисте давалац (пробали су да вас наговоре, али не вреди), онда им остаје нека мрачна ноћ у којој нестајете без трага и гласа (отишли сте по цигарете и нисте се вратили...).

Барем неће морати да се замарају са исценираном саобраћајном несрећом или случајним уличним убиством, легализацијом читавог посла и осталим процедурама.

Да завршимо...

Ако је све овако како је изложено или би бар лако могло да буде - шта нам вреди да се не пријављујемо на листу даваоца органа? Ако желе, они ће да дођу до наших органа - пријављивали се ми или не.

Тачно, али им је лакше да дођу до оних који су даваоци. Мање репова се вуче ако се све одради "по пропису" и ако се све покрије папиролошки.

Сем тога, основна мудрост је да не треба копати рупу сам себи. Можда ми лично и не можемо да урадимо готово ништа поводом овог али МОЖЕМО БАР ДА СЕ НЕ ПРИЈАВЉУМО НА СПИСАК ДАВАОЦА ОРГАНА!

Aко се залепи за ваш ауто, лопов може да га украде без обзира на скупи аларм, лављу канџу, блокаду мотора,...

Може, али ако све то види најчешће оде до суседних кола - да види да није можда тамо лакше ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче овога што је изнео ИГОРСИМА нараввно да има истине, али само мало треба умањити овај песимизам и можемо добити донекле оригиналну слику стања. Још бих додао само, уз све ово, да онај ко прима орган не зна и не може никако сазнати од кога је добио орган, јер се управо чува извор добављања органа.

Е сад, неки би рекли да залазимо у теорију завере, али ја бих пре рекао да улазимо у реалност. Па погледајте само Други светски рат и на шта је човек био спрема да уради (какве је само злочине чинио, па Вијетнамски рат, па имамо прилике да се упознамо са сличним стањима и нашим просторима у скоријој прошлости). Човек је звер, само га пусти са ланца.

Мој лични став је да треба донирати органе и тим спасити нечији живот.

Највећи проблем у свему овоме, па вероватно и узрок свих тих злоупотреба око донације органа, јесте њихова продаја. У мом граду (Бања Лука) једној девојци је била потребна трансплатација срца (хитно). Трансплатација је рађена у Бечу (чини ми се) и коштала је око 120.000 евра. Имала је рок да за 7 дана скупи 80.000 евра како би је само ставили на списак. Захваљујући добрим људима из града и целе државе БиХ, за три дана је скупљен тај износ и уплаћен. Она је дошла на прво место на списку, а орган је добила тек након 2 месеца (можда и 3, нисам сигуран). Данас је та девојка жива и здрава, али никада неће сазнати чије срце носи нити ћемо бити сигурни на који је начин оно доспело у њу.

Ја бих само поставио питање: шта кошта 120.000 евра кад је срце донаторско??? Где тај новац иде? Можда ово питање управо подупире теорију ИГОРСИМА коју је поставио...

Share this post


Link to post
Share on other sites

а ја мислим да је за нас православне хришћане а о овој теми најбоље рекла наша света Црква. Владика Лаврентије и његових 35 свештеника су донатори органа. Патријарх је свој став о овој теми рекао што можете видети и у посту Игорсиме. Нама остаје да моралишемо и душебрижничимо ако хоћемо... ја ћу првом приликом да узмем донаторску картицу, нажалост, у мом граду такво нешто не постоји осим ако се не ради о тренутној трансплатацији. хоће ли то неко да ми каже да ме мој Господ неће пригрлили ако му на Суд дођем без бубрега или срца, које су уградили неком другом човјеку, дјетету или будућој мајци???

Share this post


Link to post
Share on other sites

Желео бих да се јавно захвалим администрацији што је имала разумевања да врати моју поруку тамо где сам то и замислио - на почетак новостворене теме коју сам синоћ отворио. Ова тема је, према мојој замисли, требала да се налази у подфоруму Друштво - Политика, али ако уредници сматрају да јој је место овде - немам примедби.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче овога што је изнео ИГОРСИМА нараввно да има истине, али само мало треба умањити овај песимизам и можемо добити донекле оригиналну слику стања.

Песимизам и оптимизам су само наочари кроз који посматрамо свет.

Више волим чињенице.

Још бих додао само, уз све ово, да онај ко прима орган не зна и не може никако сазнати од кога је добио орган, јер се управо чува извор добављања органа.

Лепо што си се тога сетио.

То сакривање података је јако занимљиво. Зашто онај ко је добио нечије органе не може, макар накнадно, да сазна од кога их је добио?

Та тајност, као и тајност гласања у демократским државама, је интересантан феномен.

Кад се рецимо, мајка одрекне свог детета по рођењу - њој се гарантује анонимност. Ипак, дете постане пунолетно има легитимно право да тражи ко су му биолошки родитељи. Некад има и чисто медицински интерес да до родитеља дође.

Нисам против тајности и анонимности у начелу, али сваком појединачном случају потребно је оправдање. Јако би ме занимало да чујем оправдање за тајност при донирању органа. Мислим да је то питање интересантно ако ствари посматрамо из угла безбедности свих нас као могућих "циљаних мета" у овом свету хроничне несташице органа.

Највећи проблем у свему овоме, па вероватно и узрок свих тих злоупотреба око донације органа, јесте њихова продаја. У мом граду (Бања Лука) једној девојци је била потребна трансплатација срца (хитно). Трансплатација је рађена у Бечу (чини ми се) и коштала је око 120.000 евра. Имала је рок да за 7 дана скупи 80.000 евра како би је само ставили на списак. Захваљујући добрим људима из града и целе државе БиХ, за три дана је скупљен тај износ и уплаћен. Она је дошла на прво место на списку, а орган је добила тек након 2 месеца (можда и 3, нисам сигуран). Данас је та девојка жива и здрава, али никада неће сазнати чије срце носи нити ћемо бити сигурни на који је начин оно доспело у њу.

Ја бих само поставио питање: шта кошта 120.000 евра кад је срце донаторско??? Где тај новац иде? Можда ово питање управо подупире теорију ИГОРСИМА коју је поставио...

Шта кошта 120.000 евра? Па, операција...

Не видим шта је ту проблем, барем у начелу. Операцију треба платити, а операције нису јефтине. Не знам сад баш за 120.000 евра, али и ми смо страним студентима наплаћивали виши износ школарина него што нас је то коштало. Зарађивали смо на либијским студентима и то је у реду.

И Бечки лекари су овде зарадили на транспланстацији босанке...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ваљда би правилно било "пресађивање" . Када сам прочитао наслов теме , мислио сам да се прича о оним факирима што се боду мачевима и тврде да могу да померају органе у телу.

Ја бих само поставио питање: шта кошта 120.000 евра кад је срце донаторско?

120.000 евра је за руке. Делови су џаба, ал је уградња папрена, па ако ти се не свиђа угради сам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ја мислим да је за нас православне хришћане а о овој теми најбоље рекла наша света Црква. Владика Лаврентије и његових 35 свештеника су донатори органа. Патријарх је свој став о овој теми рекао што можете видети и у посту Игорсиме.

Црква је о томе говорила у начелу. Као и Патријарх.

Црква у начелу говори и о страдању у име Христово.

Међутим, то што смо православни хришћани не чини нас лоботомираним људима.

Свако од нас има своју главу и Бог му је дао сопствену моћ расуђивања.

Нама остаје да моралишемо и душебрижничимо ако хоћемо...

Наравно, то и чинимо. А ако нећемо, склонимо се са теме..

хоће ли то неко да ми каже да ме мој Господ неће пригрлили ако му на Суд дођем без бубрега или срца, које су уградили неком другом човјеку, дјетету или будућој мајци???

Ја ти то свакако нећу рећи.

Мада сам сигуран да није битно где су отишли ти бубрези. Можда и нису уграђени неком већ завршили расцветани на поду неке операционе сале... шта знаш? Можда је бубрег настрадао у саобраћајној несрећи или је пак читаво тело потпуно страдало у неком страшном пожару.

Сматрам да физички начин смрти и посмртно понашање према телу (удружење Огањ, спаљивање мртваца у Индији,...) не доводи до другачијег исхода у загробном животу.

Мeђутим, такође сматрам да Бог неће сузних очију гледати на оне који сматрају да чине добро дело тиме што завештавају своје органе и наговарају друге да чине исто.

То је наравно моје лично мишљење и не слаже се са Патријарховим. Али, ја на њега имам право.

Али ћу ти рећи да патетика није и не може да буде одговор на свако питање.

Те пароле типа "боље сачувати живот него допустити човеку да умре" све више делују као мантре смишљене да нам онемогуће размишљање и поштену јавну расправу.

"Боље је живети него умрети" - ево још једног необоривог аргумента из исте логичке радионице. Па ако је тако, зашто онда да се не обратимо науци да нам она подари живот вечни. А наука није глува на наше жеље, нити нема на наша питања. Она је засукла рукаве и досетила се одличне идеје о замени дотрајалих телесних органа новим. Само, где да нађу те нове органе? А, па постоји прелепа идеја о клоновима. Вештачки ћемо да стварамо људска бића, донаторе, који ће по ДНК структури да буду скоро у длаку иста као и одређен "стваран" човек (по коме је донатор и "направљен") и кад затреба, узећемо донаторове органе и пресадити их у човека.

Јел ти позната та идеја? Јеси ли гледао "Острво"? Јел ти било жао кад је требало да убију Скарлет Јохансон? Онако лепу и згодну?

Ма не брини се - то је само филм. У стварном животу донатор уопште није тако секси и много га је лакше убити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovaj mentalitet po kome ce doktor da te ubije ili da dozvoli da umres kako bi ti uzeo organe mi deluje izuzetno mizantropski i glup jer sanse da ce neki doktor da te ubije za organe mi deluju identicne imao ili nemao karticu. Dakle za mene minimalna sansa da mi se nesto lose desi, za nekog drugog potencijalno ogromna korist.

Interesantna statistika o broju prijavljenih kao donori organa u razlicitim zemljama:

t69jyc.png

Glavna razlika u ovim zemljama desno je sto kada se prijavljujes za zdravstveno u prijavi moras da cekiras opciju da ne zelis da budes donor organa, a u ovima levo treba da cekiras ako to zelis.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja smatram da bi to trebalo da bude obavezno.Iskreno da li bi isto to mislili da je nekom vasem bliskom potreban organ?To su stvari koje nas ne KOSTAJU NISTA. Od toga imamo samo duhovnu dobit.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovaj mentalitet po kome ce doktor da te ubije ili da dozvoli da umres kako bi ti uzeo organe mi deluje izuzetno mizantropski i glup jer sanse da ce neki doktor da te ubije za organe mi deluju identicne imao ili nemao karticu.

Што волим кад почну да ми причају о менталитету оних што пишу поруке уместо да одговоре на тему.

Нигде нисам говорио и докторима убицама већ о докторима манипулаторима органа. Зашто би доктори убијали? Има професионалних убица који ће да обаве посао.

Проблем са органима који се добијају из људи који нису донатори је у томе што су то "нелегални" органи. Ниједном клијенту који жели туђе срце или бубрег не одговара могућност да добије одговарајући орган а да га онда нека контрола приупита "А окле теби тај орган? Требао ти је орган, сада си га добио. Одакле? Од кога? Како? Где?" Они који плаћају велике паре да дођу до одговарајућег органа желе да буду потпуно покривени.

Јел сад схваташ?

Dakle za mene minimalna sansa da mi se nesto lose desi, za nekog drugog potencijalno ogromna korist.

Па сад, ако ти схваташ да постоји шанса да те неко убије због твојих органа и ако ти је то у реду онда - у реду. Битно је да смо се разумели.

Баш је разумевању тога да постоји та могућност и била посвећена ова тема.

Glavna razlika u ovim zemljama desno je sto kada se prijavljujes za zdravstveno u prijavi moras da cekiras opciju da ne zelis da budes donor organa, a u ovima levo treba da cekiras ako to zelis.

Ја сам потпуно свестан тога.

БАШ ЗАТО и говорим о проблему безбедности. Да би људи обратили пажњу шта чекирају и за би размислили које су последице.

Држава нас све више продаје на све више начина и ми се морамо бринути сами са себе.

Има предивна научнофантастична прича, не могу сад да се сетим ни наслова књиге ни аутора (ко препозна нек ми јави, захваљујем унапред):

дакле, будућност је и наш јунак иде улицом у месту у којем се не сналази баш најбоље. Велика је гужва, сви се гурају а њему нешто није баш добро. Опази место на тротоару на којем никог нема и које сви избегавају. Не гледајући склони се тамо, кад - неки флеш га опаучи по глави и светлаци крену да му севају пред очима. Он се некако одгега даље и уђе у најближи кафић. Наручи кока-колу.

Да скратим причу, у року од пар дана он крене да наручује и пије кока-колу као ненормалан зато што је на улици стао на место које је закупила кока-кола и која је ту поставила уређај којим људима испира главу тако да као под принудом купују њихов производ .

Кока-кола закупила, а које теби крив што си ту стао...

Књига је написана пре НАЈМАЊЕ 50 година. Писац је још тад видео куда маркетинг и капитализам воде. И? Да ли је погрешио? Да ли идемо ка томе или не?

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja smatram da bi to trebalo da bude obavezno.

Сматрам да свако има право да располаже својим телом.

Зашто би држава располагала мојим телом после моје смрти по свом нахођењу?

Не допада ми се да о мом телу одлучује Велики брат.

Ти свакако имаш право на своје мишљење а ја имам право да сматрам да нису у праву и да је, шта више, твоје мишљење опасност по слободу и живот.

И да се према твом мишљењу тако треба и односити.

Iskreno da li bi isto to mislili da je nekom vasem bliskom potreban organ?

Мислио бих исто.

Сасвим искрено - ја не желим туђе органе и не дам своје. Ту постављам своју границу.

Пристао бих на вештачке руке, бубреге, очи,... али на туђе - не.

Без обзира да ли ми их неко нуди, поклања, предаје,...

Волим границе. Желим да верујем да постоје граница између добра и зла. Где је ти постављаш?

Ја рецимо верујем да је боља смрт него души својој наудити. И сматрам да је примање туђих органа са оне стране границе између добра и зла.

Та помисао - да у мени куца срце неког ко је свој живот можда завршио у жутој кући - мени говори очигледно нешто друго него теби.

Што рече пређашњи саговорник идиотског имена - шансе су минималне, али постоје.

Шта то мени треба? Чист сам дошао на овај свет и чист ћу отићи. Колико је до мене - ето.

Ипак, оно што још више онеспокојава и нагони на отпор је - куда све то иде и који су следећи кораци на том путу. Да ли си некад размишљала о томе?

Да ли си размишљала о томе куда ће нас то одвести за 50-100 година?

Да ли си размишљала - да неко сада из 1500-те године дође овде да нас види како живимо, шта би рекао? Шта би рекао на то што живимо под претњом атомске бомбе, геноцида, хемијских, биолошких отрова, генетски модификоване хране,... ? Шта би рекао на то да убрзано уништавамо ову земљу, загађујемо ваздух, земљу и воду, уништавамо шуме, животињске и биљне врсте и плодну земљу и као скакавци не остављамо скоро ништа иза себе? Шта би рекао на то што живимо у гетоима које називамо градови, из којих скоро и не излазимо и што наша деца више не само да не знају за природу, него је се и плаше. Што смо зависни од вештачких ствари - нафте, гаса, струје, бетона, лекова, телевизора, интернета - а не од природе.

Прошло је време када смо смерно од природе, Бога, кога било - очекивали, надали се и били захвални за оно што добијемо. Ми сада отимамо од природе.

И што смо све то урадили сами себи! Није пао метеорит, није нас напала нека куга, није завладало ледено доба или тако нешто.

Не, то су наука и техника. Наша навећа достигнућа које ће врло брзо да се покажу као наша највећа казна.

To su stvari koje nas ne KOSTAJU NISTA. Od toga imamo samo duhovnu dobit.

Живот не кошта ништа.

Данас се ти залажеш да о мом телу после моје смрти одлучује држава и да га користи по свом нахођењу. Да она буде власник мог тела кад ја умрем.

Али, што чекати моју смрт? Која је разлика? Једино та што ћу се можда бунити и опирати? То се лако решава... Само је питање времена када ће ВЛАСНИЦИ кренути да располажу мојим телом и док сам жив. Они то већ сада желе, немој да смуњаш. И не бринем се, наћи ће они разне БОБЕ које ће сматрати да је то права ствар.

Не верујеш? Мислиш да претерујем?

Зашто? Зато што нема зла на овом свету? Зато што се људи понашају добро и зато што нам они који владају над нама желе све најбоље?

Не верујем да од поклањања органа после своје смрти имамо духовну добит. Не видим то. Не разумем. Не верујем.

Није ме брига шта ће се са мојим телом дешавати после моје смрти али то ђорање органима ми се не допада. Не желим да учествујем у томе.

Читава замисао је погрешна. То претварање наших тела у резервне делове којима ће други људи да остварују своје циљеве. То није добро.

Никаква прича о хуманости, доброчинству и продужавању живота не може да оправда рецилирање и лагано претварање наших тела и живота у потрошно добро у рукама других људи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko se sećam, niko ni ne pominje obavezno darivanje organa. što se tiče doniranja organa - tu nema zaista ništa sporno. Kako se organi raspoređuju - to ide na savest onima koji su uključeni u proces, ali to nema veze sa samim procesom. Sasvim bi bila drugačija priča da je obavezno - ali nije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko se sećam, niko ni ne pominje obavezno darivanje organa.

Грешиш. Ево БОБА или ВОВА не само да је поменула него је прилично изричита.

što se tiče doniranja organa - tu nema zaista ništa sporno.

Ја сам покушао да објасним али понекад не успеш...

Kako se organi raspoređuju - to ide na savest onima koji su uključeni u proces, ali to nema veze sa samim procesom.

Мислио сам да су добровољни даваоци органа део тог процеса. Можда грешим али сам прилично убеђен у то.

Још гора је ова друга тврдња - да начин како се органи расподељују нема везе са самим процесом. Ту је или логика попустила или се дебело не разумемо.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...