Jump to content
Guest - . . .-

Остаци паганштине код Срба

Rate this topic

Recommended Posts

Guest - . . .-

Презвитер из Чачка Владе Капларевић, који је теологију завршио у Москви, сведочи да Руси никад не износе храну на гробове предака

Cacak---svestenik-Vlade-Kaplarevic---G--
Владе Капларевић на служби (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Изношење хране на гробове предака је својствено многобожачким религијама, не приличи православним Србима, нити то данас ради иједан други народ на свету. Сутра, на Задушнице, на хумке почивших ваља понети жито, вино, свећу, тамјан и молитве, а све друго није у духу православља.

Ову поруку, дан уочи великог православног празника, понавља и Владе Капларевић, презвитер на служби у Чачку, који је теологију студирао у Москви.

 

– Верници у Србији акценат стављају на обичаје који су у вези са одласком на гробље и, уместо о молитви, размишљају о храни, пићу и цигаретама које ће изнети на гробове својих упокојених. Тако бацају велики новац на штету, не на корист предака. Црква и свештенство СПЦ небројено пута говорили су о овом феномену у Срба, али се још одржао – каже Владе Капларевић за „Политику”.

 

Свештеник подсећа да типик Јерусалимске цркве, као најверодостојније богослужбено правило које користи већина помесних цркава, прописује да се у одређеним данима посебне службе певају у храму, за покој, помен и спасење упокојених предака наших, свакако православних верника који су припадали заједници цркве и учествовали у њој. Тако је установљено да се обавезно четири пута годишње ове службе обављају у храмовима, у једну од субота пред сваки пост. Изузетак је велики (васкршњи) пост када се у другу, трећу и четврту суботу пева служба за упокојене. Суштина ових служби је заједничка молитва верника који су окупљени на светој литургији и на парастосу и који се моле за „покој, олакшање, блажену успомену и спасење душа“ верних који су се упокојили пре нас, доносећи кољиво (кувану пшеницу) и палећи свеће.

Међутим, у нашој традицији то је занемарено, а одржао се пагански обичај изношења хране и пића на гробове.

Како се у сећању на мртве опходе други православни народи? Капларевић добро познаје прилике и навике међу руским верницима јер је теологију, по благослову епископа жичког Хризостома, као московски студент завршио 2008. године у Духовној академији Преподобног Сергија Радоњешког. Затим је упућен у Тројице –Сергијеву лавру у Сергијевом посаду и ту, али и у Сретењском манастиру Пресвете Мајке Божије поред Кремља, проучавао богослужбене особености Руске православне цркве, што данас користи у приређивању неких богослужбених књига СПЦ.

 

– Код наше православне браће у Русији, највећој цркви после Јерусалима, Задушнице се обележавају искључиво молитвом. Људи се сабирају на литургији, доносе имена својих упокојених да би их свештеници поменули у молитви и сви после литургије одржавају парастос и пале свеће у храму, за покој душа и спасење. Веома је карактеристично да у градовима не посећују гробља већ се сабирају у црквама. На гробља иду углавном верници који живе у селима или мањим местима – истиче Капларевић.

 

Служе ли се храна и пиће на хумкама?

 

– Тамо нико не износи храну на гробља, чак ни кад су сахране. То би се у Русији сматрало као велико светогрђе јер за нас хришћане гробља су светилишта. Храна се може видети искључиво о Задушницама, и то после парастоса који се обавља, понављам, у храму. Након парастоса народ се окупи у трпезарији манастира или цркве и свако донесе понешто од хране, чиме се послуже уз сећање на ближње који су сада у милости Господњој.

Свештеник препоручује и нашим верницима да сутра дођу у храм, упале свеће и донесу имена упокојених предака и кољиво које ће свештенство освештати на парастосу за покој душа, па тек онда да оду на гробље. Он саветује да се храна остави код куће а на гроб донесу свеће, кадионица и тамјан. Ко је у прилици, може позвати и свештеника да очита помен и прелије гроб вином.

 

– Све остало је сувишно. Апсурдно је да се у 21. веку понашамо као да је учење Цркве мит и да више верујемо у паганске обичаје него у спасење душа наших сродника и нас самих. Сведоци смо тога, нажалост небројено пута, да се задушни дан претвори у пир неумесних људи који, због својих слабости, на гробљу изгубе страхопоштовање према овом месту па на хумкама, уз храну и пиће, пале цигарете поред свећа, збијају шале и непримерено се понашају. То свакако није на корист нашим упокојеним прецима а понајмање нама самима – наглашава презвитер из Чачка.

 
Г. Оташевић
објављено: 08.03.2013.
 
 
Извор: Политика online

Share this post


Link to post
Share on other sites

Презвитер из Чачка Владе Капларевић, који је теологију завршио у Москви, сведочи да Руси никад не износе храну на гробове предака

Ali zato na neki tamo njihov praznik Ruski pop vodi kozu,ili jarca, tri pota oko crkve pa je zakolje pred masom vernika.Ima na you tube.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je taj običaj u stvari Hrišćanski,Hrišćani su spremali hranu i hranili siromašne,u ime upokojenog,naravno Srbi ne bi bili Srbi kad takav običaj ne bi unakazili...

Share this post


Link to post
Share on other sites

To je tačno, to što tvrdi o.Vlade kaplarović, zaista niko od hrišćana to ne radi. I slavski kolač i zadušnice su paganske slovenske objetine - žrtve, prve se davale zaštitniku kuće i plemena -slavski kolač a druge mrtvima na dušičke ili dziadzi - dača. Kod Srba su bile trasformisane u hrišćanske običaje ali ostaje dosrta upitno da li se u biti poganske žrtvene objetine SMIJU praktikovat i tako hristijanizirane jer problem je s tim da tako nešto hristijanizirano nije smjelo biti. Radi se o poganskom ŽRTVENOM kultu i vrlo je diskutabilno, proturječno i absurdno govoriti o hristijanizaciji poganskog žrtvenog kulta i poganskih objetina, kao kad bismo htjeli hristijanizirati zlatno tele ili prinošenje žrtava Apolonu. Drugi običaji su bili također hristijanizirani ali nije se radilo o žrtvenim kultovima. Koliko znam Sv. Ćiril i Metodije su vrlo skrupulozno pazili da nikakve objetine ne budu hristijanizirane na Velikoj Moravi i bilo gdje drugdje međi Slovenima što je zaista i dodržano, niko ni od njihovih učenika, sveti Sava (ne Nemanjić), Angelarij, Naum, Prokop, Kliment nisu odstupili od toga, ni sveti Vojtjeh nije to dozvolio ni Prusima ni Poljacima, ni Rusima, jedino kod Srba i Crnogoraca je od toga odstupljeno iz političkih, strateških razloga valjda i popustilo se u tome zbog vrlo velikog otpora stanovništva.

 

Svätoháj Rodnej Viery

http://www.facebook.com/svatohaj.viery

Dušičky 12

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.3399295560948.112376.1826574549&type=3

deň Mokoše 18.09.10

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.1282014230238.39932.1826574549&type=3

Share this post


Link to post
Share on other sites

Апсурдно је да се у 21. веку понашамо као да је учење Цркве мит и да више верујемо у паганске обичаје него у спасење душа наших сродника и нас самих.

https://www.pouke.org/forum/topic/22804-%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81/#entry760664

U cemu je apsurd?

Share this post


Link to post
Share on other sites

U svemu. Sve je to apsurdno, s teološke strane je to velika i superteška besmislica. kao kad bi hristijanizirali nekakav egipatski ili actečki žrtveni kult. Sve ostalo može, šibanje prutovima, poljevanje vodom na uskrsni ponedeljak, farbanje jaja, ali ovo su jednoznačno i nedvosmisleno jasni žrtveni prinosi ili objetine o kojem ne bi smjelo biti ni spomena a kamo li da bi mogli biti "hristijanizirani". Taman posla. Pa i badnjak je ustvari žrtva paljenica. Žrtvovalo se polijevanjem - slavski kolač, klanjem tj. prinošenjem i jelom - dača, i paljenjem - badnjak. Znači vi Srbi imate još prisutne sve tri vrste objetina - žrtvi koje su imale biti prinošene bogovima slovenskim a koje su ustvari imale biti sasvim iskorijenjene a ne da bi se još na njih nekako spominjalo. Hrišćani smiju imati samo jednu žrtvu - tu Evharistijsku. Nikakvu ni drugu, ni sledeću, dalju pored nje ili nedaj Bože umjesto nje. S hrišćanstvom i Evanđeljem je to nespojivo. Naravno da nije dozvoljen ni spomen na te paganske žrtve i idole.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ti kanoni Vaseljenskih sabora na koje se toliko rado ovdje svako malo pozivate to ne dozvoljavaju i najstrožije zabranjuju tako nešto. Evo šta o tom napisa na FB jedan naš srpski rodnovjerac, slovenski pagan:

 

Čuh od jednog visokog svestenika na tv a prica se ponavlja stalno te ce te je i vi cuti, parafraziram "kako je secenje badnjaka stari hriscanski obicaj i da unosenje badnjaka zapravo prestavlja unosenje Hrista mladenca u kucu i da je badnjak jednako isus taj dan " e sada posto sam ja glupa strvina nek mi neko objasni onda koncept mlacenja malog Hrista sekirom i bacanja istog u vatru uvece ? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sa etnografske i folklorističke strane je lijepo da su ti običaji sačuvani, ono što je kod njih problematično je učešće klira u njima, imao bi ih držat sam narod bez klira. Kao i ostale običaje što drži a te stvari kao taj kolač bi jednostavno imale biti odnešene u crkvu i blagoslovljene kao i sve ostalo što se blagoslivlja bez ikakvih daljih "ceremonija", polijevanja vinom slavskog kolača itd. koje može praktikovat narod ako hoće ali sveštenstvo zaista tu ne bi trebalo učestvovati jer se radi ustvari o nekadašnjoj paganskoj žrtvi. Nije dozvoljeno ni praktikovanje takvih žrtvi a ni njihova prikrivena komemoracija.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Мени је битно да сам била данас на гробљу  са житом, свећама и вином, дошао је наш свештеник и очитао молитве за упокојене.

 Било је тако свечано и достојанствено, нисам износила никакву храну ни пиће.

 Срце ми је на месту и душа мирна.

 Гробље је било пуно људи, и оних са храном, и оних без. Врло мало нас са свештеником.Углавном свештеници долазе по  позиву.

 Требало би људима што више причати о томе да је смисао задушница баш та молитва,жито,свеће и вино.

 

 Како рече мој парох, ''предлагао сам у цркви да људима поштом шаљемо обавештење шта су задушнице, односно да гробље не треба  да се пролама од хране и гозбе, видећемо шта ћемо учинити, време ће показати...некада се бар у нашем крају износило мало ракије,пршуте,уштипака или пексимета да се родбина мало послужи, уз окупљање  око гробова преминулих, да се уз причу о покојнику и његовом животу пренесе љубав коју осећамо према њему са овог на онај свет, јер смо сви нераскидиво везани, а љубав је безгранична,и не зна за међе, а наши је покојници осећају...''

 

И од саме ове приче душа ми се угрејала...наши свештеници поседују јаке и паметне аргументе, већина су добри беседници, нека користе  често те своје дарове и умножавају их.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali zato na neki tamo njihov praznik Ruski pop vodi kozu,ili jarca, tri pota oko crkve pa je zakolje pred masom vernika.Ima na you tube.

I to je nekakva nekadašnja slovenska paganska žrtva prinosnica, kad bi mi rekao na koji se dan to radi otkrilo bi se odmah kome je namjenjena. Imam na friend listi na FB jednog slovenskog paganskog žreca iz Poljske koji mi to napiše o čemu se radi ako napišeš barem datum te svečanosti. On im drži te obrede, vjenčava ih itd. a stanuje nedalleko od mene u Opoli, nekih 80-90 km od mene. Zvali me na Dziadzi prošle godine, na Dušičke, to biva krajem oktobra - početkom novembra, ali ja kao hrišćan tamo ne mogu, radi se o paganskom kultu Mokoši i kultu predaka a tamo ja nemam šta potraživati. Vaseljenski kanoni to strogo zabranjuju, učešće u poganskim kultnim svečanostima i obredima. Nije dozvoljeno ni prisustvovanje. Zabranjeno je oboje. U slučaju učešća se čovjek sam automatski isključuje iz Crkve, u slučaju prisutnosti radi se o mogućem grijehu, gubi se tamo blagodat Duha Svetoga ako idemo iz nekog drugog razloga osim misionarskog, humanitarnog ili nekim poslom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нећу овај обичај да хвалим, али нећу ни да кудим... Имао сам у гостима Русе из Москве (отац, мајка и кћерка) - заиста су се дивили неким нашим обичајима, и рецимо, видјели су како је добро што се народ састаје код храма о храмовним славама, па се касније нешто грицне, људи се друже, саборују... Тога код њих у Москви нема... Или гледају снимак са једног нашег вјеначања, диве се, никада нису били на црквеном вјенчању, јер то код Руса ријетко ко ради... А они су нам некакви узори...  Е па, нису баш у свему најбољи!

 

bliss jeeee

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли су сви народни верски обичаји православни printButton.png emailButton.png Tuesday, 26 February 2013

 prave-zadusnice.jpgПре него што су крштени, Срби су били многобошци, т.ј.веровали су у многе богове. У кућама су држали  њихове кипове и њих су поштовали и њима су се клањали. Многи ритуали и обичаји су били дубоко укорењени у србском народу. Када је св. Сава увео Православље и по-крстио све Србе, многи од тих обичаја су остали. Али, пошто то није у духу Православља, св. Сава се досетио и увео Србима ''СЛАВУ''.

Тога дана када се један дом крштавао, који се светитељ, у календару тада прослављао, њега ће тај дом прослављати  житом и свећом као свога домаћег заштитника. Његова ће икона бити на зиду , на најлепшем месту у кући а све остало ће се из куће избацити. И тако је проблем решен. Сигурно је да су се многи Срби споро одрицали старих навика и обичаја и још дуго држали идоле у кућама и разне обичаје везане за њих али је св. Сава својом делатношћу, у помоћ Божију, успео да учврсти Православље и да уведе верске обичаје који нису противни Христу Богу. То је било толико добро урађено да су Срби - касније - под турским ропством (500 год.) успели да сачувају веру православну. За све време робства Срби јесу примили доста од турских речи и израза и нешто томе слично али од вере - ништа. Турци нису успели  Србима веру да промене ни за "педаљ"  и ако је било много мучења и убијања због вере. Вера је сачувана.

А, данас???

Са доласком комуниста на власт, Срби оставише своју веру- већином- и многе обичаје изменише. Турци су владали 500. год. а комунисти 50-так. Успеше комунисти за педесет година што Турци нису успели за педстотина година. Оставише Срби своје славе (ретко ко је славио), децу нису крштавали, нису се венчавали, нису били опојани, многе цркве су порушили а оне које су остале - ПРАЗНЕ. Прихватише Срби неку нову веру-безбожничку и све њене обичаје и навике. Тек негде деведесетих година почеше Срби да се враћају вери Православној. Сетише се св. Саве и својих крсних слава и својих цркава и манастира. Почеше да "славе", у цркву да иду, да крштавају, венчавају, парастосе и опела да служе и држе. Али многе погрешне обичаје и навике и дан-данас држе. Што се тиче слава, ту се доста постигло. Иконе и кандила су на зиду, свети се водица и жито. Код већине Срба је "избачена" погрешна навика да се жито не спрема за св. Илију и за Аранђеловдан, али, обичаји око сахране (погрешни и демонски) никако да се "изобличе". Ту смо остали прилично тврдоглави. Чим неко умре-одмах се јављају комшије и рођаци који знају шта треба радити. Обавезно је покривање огледала и телевизора пешкиром, вода којом се покојник окупа- не сме се нипошто просути, него се сипа у лавор и ставља испод ковчега. После обављеног опела (ако је у дворишту) клупе се обавезно сруше. За гробље се спрема месо, пите, торте и колачи, бели лук и још што-шта. На послужавник се ставља чашица ракије, пиво и кафа и то се остави на гробу, јер је покојник то волео да пије. Запали се цигарета и забоде у гроб-и то је он волео.

Све се ово понавља за трећи, девети и четрдесети дан. Још се четрдесети дан помера за суботу (ако је пао у сред недеље) да би рођаци и пријатељи могли да дођу, као да је то потребно живима а не покојнику.

"Душни брав" се обавезно коље и ту има низ паганских и демонских обичаја. Жито се скува и подели на три тацне. Доноси се четрдесет свећа без обзира колико има народа на парастосу и Бог зна шта се све још ради.

Сви ови обичаји су потпуно погрешни, т.ј. супротни Православној вери и души покојниковој ништа не користи, а нама живима је то велики грех и због њих ћемо бити осуђени на страшном Христовом Суду-ако се не покајемо.

Што се тиче свештеника-они су говорили и причали али их нико није слушао, тако да су и они "дигли руке" и данас они ништа то народу не бране, него се чак и саглашавају са њима.

Отпадништво од Бога се ретко дешава нагло и одједном, већ полако и постепено.

Оваквим начином "поштовања вере" сигурно отпадамо од једног истинитог Бога и прелазимо у безбожништво или у демонизам.

Зашто су горе поменути обичаји погрешни?

На питање: "Зашто покиривате огледало и телевизор"? Одговор је: не ваља се док је покојник у кући да је то откривено јер душа може да се види у огледалу па ће да се уплаши и препадне. То је исто као када би смо рекли да ће се свако од нас уплашити када се погледа у огледало. То је наравно велика глупост. Душа, када изађе из тела она је потпуно свесна и интелигентна. У души су сва чула, чуло вида, слуха, и комуникације и све остало. Није душа примитивна и несвесна како то народ мисли.

За рушење клупа после опела верује се да се тако прекида умирање у кући. Питамо: Од када то клупе имају такву моћ? Бог је тај који даје живот и узима га натраг себи. И нико други ту моћ нема-чак ни демони- а камоли нека обична ствар.

Бели лук се носи на гробље зато што се демони плаше мириса белог лука и беже. О, кад би то било истина сви верници би носили око врата ниске белога лука и тако били сачувани од свакога зла-али наравно то није истина већ је то превара ђаволска.

Храна се на гробље не износи, јер је то многобожачки обичај. На гробље се износи жито, вино, свећа, тамњан и молитве-све друго није Православно. Ако смо гладни, јешћемо после сахране кући или у неком ресторану где се обавља т.з. "тајна вечера". Што ћемо јести на гробљу.

Жито, када се скува оно је једна целина и не треба га делити на три дела. Не можемо ми давати три "даће" одједном, него се тачно зна када која "даћа" долази. То би исто било као када би неко рекао да ће се данас причестити три пута, зато што следећих месеци неће бити ту. Бесмислица је очигледна.

Свеће за парастос, "иду" онолико колико има народа. Свако ко је дошао на парастос требе да добије једну свећу. Ако има педесет људи-педесет свећа, ако је десеторо-десет свећа. Обичај да се на четрдесети дан пали тачно четрдесет свећа, због четрдесет дана, је погрешан.  Питамо: да ли ћемо на годишњем помену палити тристашездесетпет свећа, и дали за трећи и девети дан треба три и девет свећа?

Свеће се пале онолико колико има народа.

"Даће" су парастоси за душу покојника. За то је потребно жито, свећа, вино, тамњан и молитве свештеника и оне не могу бити ПОСНЕ или МРСНЕ, а храна која се спрема је за живе и за душу покојника нема значаја.

"Душни брав", нема никакве везе са Православљем. Не можемо ми убијати животиње за душу покојника. Христос је једном принео себе за жртву и од тада се жртве више не приносе. И сви остали обичаји везани за тог "душног брава" су непотребни и супротни Православљу. Када их Срби упражњавају само ђаволи ликују. За душу покојника то нема значаја а нама је то велики грех.

За сва питања вере Православне  и обичаје - одговор треба тражити у књигама св. отаца Цркве Православне и то прихватити као једину истину а све друго је најблаже речено сумњиво.

АМИН! 

Народна Хришћанска заједница " Св. Владика Николај Велимировић" Ваљево

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je najbolji trip kada se zapali cigara za pokojnika koji je bio pušač, pa se nabode u zemlju. Naravno cigara će da izgori, čim je zapaljena, ali eto ljudi tripuju da to pokojnik "povlači" dim.

 

Najveću korist od iznošenja hrane na groblja, imaju naša siromašna braća romi, koji se eto bar pomalo pogoste od onog što je ostavljeno na groblju. Ako je i zbog toga hrana otišla, sevap je.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...