Jump to content

Православље у Африци

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • 2 weeks later...
  • 4 weeks later...
  • Гости

Постављена слика

Православље у Кенији

У Кенији се данас налази најбројнија православна заједница на Афричком континенту, која има око милион парохијана, од укупно 35 милиона становника.

Православну епархију у Кенији основао је средином ХХ вијека Кипарски архиепископ Макарије III. Тренутно у Кенијској епархији Александријске Патријаршије има око 200 храмова, десетак црквено-парохијских школа, чак и богословија у Рирути, предграђу кенијске престонице.

Поглавар епархије је митрополит Кенијски и Иринопољски Макарије (Тилиридес). У богословији која је основана 2004. године он је заједно са студентима превео многе богослужбене текстове на 11 локалних језика. Заједно са богословцима он често обилази своје многобројне парохије, гдје лично помаже свештеницима при изградњи храмова.

Храмови у Кенији су углавном глинени, али већ се у многим селима дижу велике камене цркве. Многе од њих је Митрополит Макарије освештао у част руских светитеља, преподобних Сергија Радоњешког, Серафима Саровског, светог Луке Војно-Јасенецког, којег владика Макарије нарочито поштује.

Неке од сеоских општина су толико сиромашне да свештеници служе у поцијепаним одеждама и боси. Али сиромаштво се уопште не одражава на духовни живот парохија. Сеоске цркве у Кенији су недељом и у празничне дане пуне парохијана. После сваког богослужења људи се не разилазе, пјевају хришћанске пјесме са афричким мотивима, плешу и ударају у там-там и бонг бубњеве, који су неодвојиви дио богослужења у сваком кенијском храму.

Богослужења се савршавају на грчком и енглеском језику, као и на многим кенијским наречјима у зависности од региона. Сваке године појављује се све више и више духовне литературе на језицима кикују, суахили, масајском, долуо и другим.

Рирутска богословија годишње обучи десетак свештенослужитеља. Сви они стажирају у школи, а онда се шаљу на пастирско служење по регионима, гдје живе њихова племена.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

ЖИТЕЉИ ГАНЕ ПРИМАЈУ ПРАВОСЛАВЉЕ

gana_akra.jpg?w=200&h=162

Објављено од стране Светигора на 11. август 2011.

АКРА, 11. августа - 9. августа Митрополит Акре, Георгије (Александријска Патријаршија) био је у пастирској посјети по парохијама источне Гане. Посјетио је цркве: Светог апостола Марка, Прeподобне Макрине, Светог апостола Андреја Првозваног, Светог мученика Трифуна, Благовијeсти Пресвете Богородице и Светог апостола Петра.

У храму Рождества Христова у селу Дваха Митрополит Георгије је обавио масовно крштење. Послије тога се срео са вођом племена и расправљао о проблемима који се тичу изградње школе и болнице на земљишту које је подарено храму, саопштава 1000000001010.gr.

Извор: Sedmitza.RU

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

12.jpeg

2.jpeg

32-2-3.jpg

18.jpeg

17.jpeg

4628.jpg

5119.jpg

32-2-4.jpg

16.jpeg

2011_Lenten_E-appeal_Image.jpg

p4P7C3KOJrs

sFIxySQMf_U

PRAVOSLAVLJE U AFRICI 4

zp060326_3_1.jpg

Budući da je, prema drevnim kanonima, Afrika u nadležnosti Aleksandrijske pravoslavne crkve, u crkveno-administrativnom smislu ovoj patrijaršiji pripada i jedina srpska crkva na afričkom kontinentu, Crkva svetog apostola Tome iz Johanesburga u Južnoafričkoj Republici. To, između ostalog, znači da se u molitvama tokom bogosluženja prvo pominje aleksandrijski patrijarh Teodor Drugi, a zatim patrijarh srpski Pavle.

U pratnji aleksandrijskog mitropolita Johanesburga i Pretorije Serafima, Teodor Drugi je 16. marta 2005. prvi put došao u Hram svetog apostola Tome. Ovo je bila prva poseta jednog aleksandrijskog patrijarha srpskoj crkvi u Africi, od njenog osnivanja 1978. godine.

Zahvaljujući se na gostoprimstvu, patrijarh je izrazio svoje "duboko poštovanje NJegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu" i dodao da je "mnogo puta bio u Srbiji i imao priliku da se upozna sa prethodnim poglavarom Srpske pravoslavne ckve patrijarhom Germanom, a dok je bio student u Grčkoj upoznao je episkope Amfilohija Radovića, Irineja Bulovića i Artemija Radosavljevića.

Kejptaun i Gaberon

U Kejptaunu je formirana misionarska parohija koju je 1966.g organizovao sveštenik Milorad Lončar, kao i u gradu Gaberonu u susednoj Bocvani. U Kejptaunu živi oko 40 srpskih porodica. U Gaberonu ih jeoko 90, formiran je i građevinski odbor s ciljem da se podigne Hram Svetog Nikole. Proces dobijanja potrebnih dozvola za gradnju je u toku.

- Pre nego što sam izabran za patrijarha aleksandrijskog, bio sam misionar i episkop u Kamerunu i Zimbabveu. I tamo sam upoznao dosta Srba koji su mi puno pomagali. Neka Gospod blagoslovi vašu zajednicu - poručio je patrijarh Teodor okupljenim Srbima, darivajući crkvi ikonu Presvete Bogorodice.

Starešini crkve jeromonahu Pantelejmonu obećao je svesrdnu pomoć, a mitropolitu Serafimu predstavniku Aleksandrijske patrijaršije u Johanesburgu naložio je da "u svemu mora pomoći srpskoj zajednici, pokazati hrišćansku ljubav, brigu i pažnju".

Pozdravljajući visokog gosta otac Pantelejmon je rekao da Srbima patrijarhova poseta puno znači: "Znamo da Aleksandrijska patrijaršija radi puno na prosvećivanju lokalnog crnačkog stanovništva i na širenju pravoslavlja u Africi, dok je osnovni rad ove jedine srpske crkve u Africi i mene kao duhovnika srpske parohije, religijska edukacija u većoj meri pripadnika naše srpske zajednice i upoznavanje sa istinama pravoslavne vere, kako bismo, uz Božiju pomoć nadoknadili propušteno iz prethodnog perioda kada je naš narod bio lišen nauke Božije i većinom nasilno odvojen od vođenja pravoslavnog, duhovnog načina života.

Napomenuo je da u srpsku crkvu dolaze i pripadnici drugih lokalnih zajednica, krštavaju se i venčavaju, prisustvuju bogosluženjima.

Jeromonah Pantelejmon je decembra 2002. preuzeo duhovnu brigu o više od 10.000 pravoslavnih Srba koje je životni put odveo 11.000 kilometara daleko od rodnog kraja, na jug Afrike. Od prošle godine u pastirskoj misiji pridružio mu se i jeromonah Spiridon, a obojica su bili pripadnici raško-prizrenske eparhije SPC.

Srbi su na jug Afrike, prema istorijskim podacima, u većnjem broju počeli da se naseljavaju od 1880. kada je osnovana prva srpska kolonija. Tek 1978.godine podignuta je Crkva svetog apostola Tome. Hram je posvećen tom svecu po krsnoj slavi ktitora hrama, Mila Stojakovića rodom iz Bosanskog Grahova.

U ovom hramu, već više od 25 godina, Srbi se mole Bogu, krštavaju, venčavaju, ispovedaju, pričešćuju, slave krsnu slavu i okupljaju raznim drugim povodima. U srpsku crkvu u Johanesburgu dolaze i Bugari, dok Rusi i Grci imaju svoje hramove.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 9 months later...

Сто година Православља у Јужној Африци

Posted by radiosvetigora in Вијести

obavestenje_o_proslavi_stogodisnjice_pravoslavlja_u_juznoj_africi_original_velicina.jpg

Светлост свете православне вере обасјала је југ афричког континента пре тачно сто година. Тим поводом, другу половину маја 2012. године, Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Г. Теодор Други провео је у пастирској посети Кејптауну, Јоханесбургу и Преторији (Јужна Африка) и Габорону (Боцвана). У Патријарховој пратњи су се налазили Митрополит Гане Г. Георгије, који је уједно и представник Александријске Патријаршије у Атини и свештеник Атинодорос, представник Александријске Патријаршије на Кипру.

Патријарх Теодор је у Кејптауну, заједно са својим домаћином, Митрополитом Кејптауна и Добре Наде Г. Сергијем, освештао нови митрополијски храм посвећен Светим мученицима Николају, Рафаилу и Ирини. У Јоханесбургу и Преторији, Његово Блаженство је, са својим домаћином Архиепископом Дамаскином, у грчким парохијама служио Свете Литургије у част великог јубилеја и посетио руску парохију где је служио велико вечерње уочи празника Вазнесења Господњег, а у Габорону је извршио хиротонију и увођење у трон новопостављеног Епископа Боцване Г. Генадија и освештао земљиште на коме ће се, ако Бог да, изградити први православни храм у Боцвани.

На Патријарховом дочеку код Архиепископа Дамаскина и на богослужењу у руској парохији у Јоханесбургу, учествовао је и представник Српске Православне Цркве у Африци, архимандрит Пантелејмон, заједно са чланом Црквеног Одбора г. Ивом Зечевићем. Патријарх Теодор је обе ове прилике искористио да нагласи снажну духовну везу, блискост и братску љубав међу свим Православним Патријаршијама и њиховим представницима на афричком континенту и свим православним народима у Јужној Африци. У приватном разговору са оцем Пантелејмоном, Његово Блаженство је, поред осталих тема, показао нарочиту забринутост, саосећање и заинтересованост да из прве руке сазна каква је актуелна ситуација на Косову и Метохији, поручивши да се у молитвама увек сећа браће и сестара који страдају на светој српској земљи.

Представнику Српске Цркве, оцу Пантелејмону, Патријарх Теодор Други је указао нарочиту љубав и част позвавши га, за време свечане трпезе у препуном руском дому, за главни сто где су седели Патријарх, Ариепископи, представник Патријаршије на Кипру и представник Московске Патријаршије. Поред осталих дипломата, представника православних земаља у Јужној Африци, архимандрит Пантелејмон је имао прилику да упозна и новопостављеног Амбасадора Руске Федерације у Јужној Африци, г. Михаила Ивановича Петракова, са којим је провео пријатне тренутке у срдачном и пријатељском разговору.

Посета Његовог Блаженства Патријарха александријског Г. Теодора Другог, оставила је дубок и благословени траг у душама свих православних хришћана који су учествовали и присуствовали молитвама и удостојили се да чују богомудре, молитвене и богонадахнуте речи овог светог човека, духовног вође православних хришћана који живе у Африци. После једног века Православља у Јужној Африци, овом Патријарховом посетом, Православље још јаче сија: у Јужној Африци и Боцвани се освећују нови храмови и земљишта за изградњу храмова, поставаају се нови Епископи, вероучитељи. Развијају се упоредо и хуманитарне активности: отварају се допунске школе и доводе се лекари из Грчке и са Кипра који ће добровољно помагати локалном становништву.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • 7 months later...

ЕТИОПИЈА Изабран нови Католикос и Патријарх Етиопије

       

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 1. март 2013.

           

АДИС-АБЕБА, 1. MARTA  (Светигора прес) – Архиепископ Јерусалима, Абуна Матиас изабран је за Патријарха Етиопске православне цркве, добивши 500 од 806 гласова, пише Theorthodoxchurch.info .

Он ће бити познат као Његова светост Абуна Матиас, Шести Патријарх и Католикос Етиопије, Егзарх трона светога Такла Хајманота и Архиепископ аксумски.

http://www.pravoslavie.ru/news/59875.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Изабран нови етиопски Патријарх - детаљније

 

 

 

 

45801_532408960133223_1969204117_n.jpg

 

 

Архиепископ јерусалимски, Абуна Матиас, изабран је 28. фебруара 2013. г., за шестог Патријарха Етиопске Православне Цркве, шест месеци након упокојења претходног патријарха Абуне Павлоса. У недељу 3. марта 2013. г. Абуна Матиас биће устоличен у Адис Абеби, главном граду Етиопије. Нови поглавар ове Цркве је служио као архиепископ Јерусалимскe епархије, и у иностранству је провео више од 30 година.

 

Eтиопска Православна Црква

 

 

- Етиопска православна Тевахедо-црква вуче своје корене још из новозаветног доба. Све до 20. века ова Црква  се налазила под јурисдикцијом Коптске православне цркве. После свргавања војног режима генерала Менгисту-а 1991. г. настао је процват црквеног живота. За Етиопску цркву карактеристични су неки обичаји који воде порекло из јудејства. -


Етиопска православна црква је по броју верника највећа оријентална, дохалкидонска Црква. Рачуна се да у Етиопији броји 36 милиона верника, дакле, у земљи где се сматра да има 85 милиона душа. Почеци хришћанства у Етиопији – на „крову Африке“, пошто главни град Адис Абеба лежи на 2.355 м надморске  висине – према предању етиопских хришћана, досежу у
новозаветна времена.1)

 

Историја Етиопске цркве

 

Према Делима апостолским 8,26-40, ђакон Филип је крстио евнуха, дворанина етиопске царице Кандакије који је донео Јеванђеље у своју отаџбину. Историјски је установљено да су овде средином 4. века проповедали браћа Фрументије и Едeсије из Тира, који су претходно били робови на краљевском двору у Аксуму, где су времену стекли углед. Фрументије је отпутовао у Александрију где га је за епископа хиротонисао Атанасије Велики (негде 295-373), па је по повратку обратио у Христову веру аксумског краља Езану. Обраћењем краљевске куће хришћанство је постало државна религија. На челу Цркве је стајао митрополит, звани абуна, кога је убудуће хиротонисао коптски александријски патријарх. Ова институционална зависност Етиопске од Коптске цркве трајала је све до 20. века. За монашки живот били су значајни тзв. „Девет римских светитеља“, што су монаси који су после свог изгона из Сирије у другој половини 5. века дошли у Етиопију; у овој Цркви се сматрају оснивачима монаштва.


Године 1270. дошло је до смене династија: на место  Цагве-династије дошла је тзв. „соломонска династија“, која је окончана тек свргавањем последњег хришћанског цара Хаила Селасија 12. септембра 1974. г. и његовим погубљењем 1975. г. Владавина ове династије у трајању дужем од 700 година оставила је трајан печат на етиопску Цркву и културу. У историјском спису  Кебре негест („слава царевâ“), написаном почетком 14. века, налази се правно оправдање династије - довођење у везу етиопске историје спасења с царем Соломоном: према овом спису, царица од Саве је после своје посете Соломону понела сина, ког је назвала Менилек. Кад је Менилек одрастао, отпутовао је своме оцу Соломону у Јерусалим и овај га је поставио за етиопског цара. Према споменутом историјском делу, Менилекови пратиоци су украли Ковчег завета из јерусалимског храма, а у Јерусалиму на своје место оставили  репродукцију, док су оригинални Ковчег донели у Етиопију. Овај оригинал, према предању, налази се у Саборној цркви Марије Сионске у Аксуму.


Свест да је етиопски народ пореклом постао „нови Израиљ“ и да је земља будући христијанизирана древним мисионарским радом, постала „истински Израиљ“, најснажније је обликовала Етиопску цркву као државну. Ово довођење у везу са Израиљом показује се и у култури етиопског народа и његове Цркве све до данас. Рецимо, значајан предмет у свакој етиопској цркви јесте табот на олтару, што је репродукција Ковчега завета. Исто тако, сходно подели јерусалимског храма, све етиопске цркве су подељене на три дела: олтар или светиња над светињама, лађа цркве или светиња намењена за вернике који се причешћују, и припрата за оне који се не причешћују. Субота се празнује исто свечано као и недеља, а почетак године је, сходно јеврејском календару, у септембру. Крштење дечака обавља се после 40 дана, а девојчице после 80 дана од рођења, а обрезање дечака осмог дана по рођењу. Па и у називима места, као што су Назарет, Магдала, или манастирâ као што су Дебре Либан, Дебре Тавор или Гетсиманија, опажа се та повезаност са Израиљом,


У 19. веку је цара Теведроса II (1855-1868) помазао за цара коптски митрополит у Етиопији, и то за „цара царева“ (Negus Negesti), што је титула коју је задржао етиопски цар све до последњег цара, Хаила Селасија. Коптски православни митрополит Кирило (Qerillos) преузео је 1929. г. кораке у правцу црквеног осамостаљења, па је у том циљу хиротонисао пет Етиопљана за епископе. Али тек је 1951. г. Етиопска црква, после смрти митрополита Кирила, добила свог сопственог митрополита (абуну), ког је 1959.г. коптски папа и патријарх узвисио за католикос-патријарха. Међутим, ова Црква стоји у веома блиским односима с Мајком Црквом у Каиру. Тек 1994. г. је Коптска православна црква признала пуну аутокефалност Етиопске православне цркве.2)


После свргнућа цара Хаила Селасија 12. септембра 1974. г. од стране војне хунте, уследило је, само након годину дана, одвајање Цркве од државе, као и конфисковање и подруштвљење црквене имовине. Режим је 1976. г.  свргао католикоса-патријарха Теофила (Tewoflos) и 1979. погубио га. Генерал Менгисту Хаиле Мариам је 1977. преузео власт и владао је, према стаљинистичком узору, прогањањем хришћана и изгладњивањем народа; свргнут је маја 1991. године.

 

Патријарх и Црква


Од свог избора 5. јула и устоличења 12. јула 1992. г.  Павле Гебрејован је пети етиопски патријарх. На свечаности његовог устоличења Коптска црква, наравно, није била представљена. У својој титули „патријарх Етиопије, архиепископ Аксума, местобљуститељ столице св. Текле Хајманот“, што значи да руководи Црквом и да је врховни игуман манастирâ, одражава се нова свест осамостаљене Цркве. Абуна Павле је рођен 3. новембра 1935. у месту Тиграј. По рукоположењу у свештеника 1957. похађао је Богословски факултет Свете Тројице у Адис Абеби. У наставку је од 1967. до 1973. студирао у Принсетону у САД. Године 1975. буде хиротонисан за епископа. Под војним режимом провео је у затвору од 1976. до1982. г.  Од 1982. г. поново се враћа у Принсетон ради стицања звања доктора богословских наука. На деветој скупштини Светског савета цркава у бразилском граду Порто Алегре изабран је 22. фебруара 2006. за представника оријенталних православних Цркава у осмочланом Председништву ове црквене организације.


У овом тренутку Црква има 37 епархија у Етиопији којима руководе 22 архиепископа и 15 епископа. У дијаспори има пет архиепископија: Аустралија-Нови Зеланд, Јерусалим, Канада, Карипска острва с Латинском Америком, као и Италија; затим, седам епархија: источна Африка, Уједињени арапски емирати, јужна и западна Америка, Њујорк, Калифорнија, северна Европа и западна Европа. Неке епархије немају седиште у тим земљама, па се њима руководи из Адис Абебе. Укупно Етиопска црква има 49 епархија, што је значајан пораст у поређењу с ранијим стањем.3) Године 2006. ова Црква је имала негде четири милиона верних у самој дијаспори.4) У Немачкој је 2009. г.  живело 20.000 Етиопљана, од којих се њих 18.000 изјаснило за припаднике Православне цркве. Парохија у Келну-Лонгериху је средиште све четири парохијске заједнице.5)  И у Швајцарској живи отприлике толико етиопских православних верника; центар њиховог парохијског живота је у Цириху.


Почев од 1998. г. у Барклију (Berceley) у САД постоји загранична патријаршија с патријархом  Меркуријем (Merkorewos) као духовним поглаваром. Поставио га  је још за живота патријарха Текле Хајманота војни режим генерала Менгисту, наравно, без сагласности коптског патријарха. Приликом свргавања овог режима 1991. и њега је Свети сабор свргао. Под патријархом Меркуријем је један епископ у Шведској (Бандхаген), један у Барклију и један у Лондону. У 2007. години Меркурије је хиротонисао још 17 епископа.


У самој Етиопији број свештених лица треба да је у овом тренутку 500.000, 6) а манастира је 800. Постоје мушки и женски манастири, при чему су по правилу женски манастири у надлежности мушких манастира. Међутим, женски манастир Гетсиманија са 100 монахиња, 25 км јужно од Адис Абебе, који је 1963. г. основала царица, непосредно је потчињен Светом синоду; у њему се негује 160 сирочади.7) Све до социјалистичке земљишне реформе 1975. г. манастири су поседовали велика имања. Неговали су етиопску културу и до преуређења државног школства под царем Менеликом II (1899-1913) били су расадници просвете, а тиме и места образовања за којим би посегао свако ко би хтео потражити посао у Цркви или у држави.  Па и данашњи поглавар Цркве абуна Павле са својих шест година дошао је у манастир Аба Герима.


Богословско школовање свештених лица је велика брига патријарха Павла. Ова Црква има три богословско-школске установе: Богословски факултет Свете Тројице и Богословија св. Павла у Адис Абеби, као и Богословски факултет у месту Мекеле, основан 2001. г. За свештенике у унутрашњости од значаја је програм даљег школовања, установљен уз помоћ цркава из иностранства. Из разлога што 85% етиопског становништва живи на селу, те локални парох није само значајан саговорник по верским  и духовним питањима, овај програм даљег образовања рачуна и са брзим демографским, економским, медицинским прогресом. Током 4-месечног курса свештена лица се упућују и у савремене агрикултурне мере и технологије обраде земљишта, сетве и др., као и у мере здравствене заштите, рецимо, у рад на сузбијању сиде.8)  Засад ради осам оваквих образовних центара, мада Патријарх планира отварање још њих петнаестак. Из Коптске православне цркве прихваћена је у Етиопској цркви установа недељних школа;  у њима је ангажовано око 2,7 милиона омладине. Активности покрета недељних школа нису усмерене првенствено на социјалне службе или на рад у подручјима развоја или просвећивања (рецимо, сида), колико на верско просвећивање.Уз ове недељне школе  функционише и студентски покрет Махбере Кидусан („Удружење светих“) са преко 30.000 чланова. Црква  се снажно одупире новотаријама, јер жели да буде „грудобран против многих искушења у друштву“ и „бастион предањске етиопске културе“.9 Из тог разлога  студентска удружења помажу цркве, манастире и њихов просветни рад.

 

Из богослужења


Литургија се састоји из два дела: Литургија речи и Анафора (принос жртве, Евхаристија), према обрасцу коптске Литургије. Укупно има  у употреби 14 анафора (од њих 20 примљених предањем). Међу њима постоји Богородичина анафора, којом се изражава високо уважавање Матере Божје. Уз то, Богородица се светкује на 33 њена празника. За служење Евхаристије, којој претходе часови, неопходна су два свештеника и три ђакона. Као и у Коптској православној цркви, евхаристијски хлеб пече један ђакон пред саму Литургију, квасан је, док је само  на Велики четвртак бесквасан.  Па и вино нацеди једна ђакон из сувог грожђа такође пред саму службу. На Евхаристији у лађи цркве могу учествовати само они верни који су претходно постили и држали се чисто према јудејским прописима о чистоти.10)


Богослужење прате црквени појци (девтерас; они су студирали а нису рукоположени) појањем, духовном игром, с добошима и свиралама, роговима и ударањем молитвеним штаповима дужине до 1,5 м. Према начину светковања опажа се велики значај придаван богослужењу недељом, а запажају се и афрички утицаји. Богослужбени језик је по правилу етиопски ге'ез, мада поједини свештеници у Етиопији данас користе и службени и народни амхарски језик, или, пак, у дијаспори језик дотичне земље.


Крст у овој Цркви је веома карактеристичан, управо коптски. У част Воздвижења Часног крста светкује се посебан истоимени празник, маскал (Masqal). Литијски, напрсни и ручни  крстови украшени су разним мотивима, а производе их од различитих материјала, као што су сребро, месинг, бронза или гвожђе; Крст се у овој Цркви нарочито поштује. Крсту као знаку васкршње победе над смрћу придаје се исцељујућа моћ код болести и заштите од зла и невоље. Као израз припадања хришћанској вери многи верници утиснули су себи знак крста на челу или рукама.11)


Током црквене године светкују се многи празници. Поред 33 Богородичина празника, 12 празника у спомен на Рођење Христово и многобројних празника у част анђела, треба посебно истаћи празник Тимкарт – Богојављење, у спомен на Крштење Христово.12)  Упечатљиви су етиопски живописи осликани у разним епохама и према појединим сликарским традицијама; позната су изображења на илуминираним рукописима. Етиопски хришћани се строго држе прописа о посту, а посних дана има толико да захватају две трећине богослужбене године, при чему прописи важе за све верне старије од 13 година.13)  Ова Црква се држи старог александријског календара: после календара александријског монаха Анијана  (око 412. г.), према календару западног монаха Дионисија Малог (око 525. г.) настала је разлика од седам, одн. осам година. Из разлога што за Етиопљане Нова година почиње 29. августа, одн. 11. септембра, да би се добила наша календарска година морају се од септембра до децембра додавати седам година, а  од јануара до августа осам година. Дакле, у Етиопији је 2000. година почела тек након седам (наших) година – 11. септембра 2007. године.14)

 

Екуменски доноси

 

Етиопска православна црква је саоснивач Светског савета цркава; патријарх Павле је од 2006. г. члан Председништва овог међуцрквеног тела. даље, црква је чланица Свеафричког савета цркава. Трзавице за време војне владавине од 1974. до 1991. г. отежавали су њено учешће на екуменским конференцијама изван земље. Били су затегнути односи с Римокатоличком црквом услед њеног прозелитизирања кроз историју, што је олабавило после званичне посете патријарха абуне Текле Хајманота 1981. папи Јовану Павлу II, У јуну 1993. дошло је и до друге званичне посете Риму, патријарха абуне Павла.15)


Поремећене односе Етиопске односе с Коптском православном црквом услед самовољног проглашења аутокефалном изладило је посредовање  јерменског католикоса Арама I у јулу 2007. г. Јула 14, 2007. измирена су ова два поглавара у присуству свих чланова својих архијерејских сабора.16)  Отежаном стању ове Цркве допринело је и осамостаљење Еритреје 1993. г., после чега је уследило проглашење тамошње цркве за самосталну; при овоме је Коптска црква подржала новопроглашену Цркву. Етиопска црква нема добре односе са евангелистичким хришћанима, чији број се од 1994. г. утростручио и 2009. г. било их је 14 милиона душа.17)


Др Волфганд Швајгерт (Wolfgang Schwaigert)

 

 

 

Белешке:

 

 

1) Литература уз Етиопску православну цркву: В. Hage, Wolfgang: Das orientalische Christentum. Stuttgart 2007, стр. 200-222; Pinggera, Karl: „Die Äthiopisch-Orthodoxe Kirche und die Eritreisch-Orthodoxe Kirche“.
In: Lange, Christian; Pinggera, Karl (Hg.): Die altorientalischen Kirchen. Glaube und Geschichte. Darmstadt 2010, стр. 41-45; Heisler, Lothar: Äthiopien erhebe seine Hände zu Gott! Die Äthiopische Kirche in ihren Bildern und Gebeten. St. Ottilien 2000. – Израз „Тевахедо“ (Täwahedo) = „јединство“, приказује самосвест Цркве: држећи се св. Кирила Александријског, она учи о сједињењу божанске и човечанске природе у једној Христовој личности.

2) Уп. пре свега Reiss, Wolfram: Erneuerung in der Koptisch-Orthodoxen Kirche. Hamburg 1998, стр. 214f.

 

3) Orthodoxia 2011, стр. 71-79.

4) КНА-ÖKI, Nr. 36  од 5. септембра 2006, стр. 9.

 

5) Податак дао свештеник др Мерави Тебеге, Келн.

6) Lemineux, Peter: „Soll alles so bleiben wie es war?“ In: One (Oktober 2009),  стр. 6-13. овде стр. 19.

 

7) Reidlinger, Klemens M.: „Soziale Enzwicklungaktivitäten innerhalb der Äthiopisch-Orthodoxen Täwahido Klirche“. In: Kirche und Schule in Äthiopien. Mitteilungen der Tabor Sociaty e. V. Heidelberg. Heft 62, November 2009,  стр. 35-49, овде стр. 40.

8) Lemineux, „Soll alles“ (Anm. 6), стр. 8-13. – У Етиопској цркви се сеоски свештеник бави и пољопривредом како би издржавао породицу.

9) Lemineux, Peter: „Grosse Träume, harte Realität. Äthiopische Studenten am Scheideweg“. In: One (April 2010), стр. 15-19, овде стр. 17; уп. и Reidlinger, „Entwicklungsaktivitäten“ (Anm. 7),  стр. 44.

10) О богослужењу, в. Reinhart, Erich: „Liturgie und Spiritualität“. In: Lange, Pinggéra (Hg.), Die altorientalischen Kirchen (Anm. 1), стр. 140-142; Heiser, Äthiopien (Anm. 1), стр. 132-134, као и Heiler, Friedrich: Die Ostkirchen. München 1971, стр. 367-373.

11) Fisseha, Girma: Äthiopische Kreuze. In: Der Christliche Osten. Würzburg 60, 5 (2005), стр. 279-286.

12) Празник је описан опширно и упечатљиво код Tacke, Wilhelm: Timkatfest 2010 in Adis Abeba. In: Der Christliche Osten. Würzburg 65, 2 (2010), стр. 99/113..

13) Heiler, Die Ostkirchen (Anm. 10), стр. 373.

 

14) Asserate, Asfa-Wossen: Es geschah am 11. September. In: FAZ, 08.09.2007, стр. 66-69.

15) Irénikon 66 (1993), стр. 203-206.

16) Proche-Orient Chréien 57 (2007), стр.  341-342 и 58 (2008), 131-133.

17) Lemineux, Soll alles (Anm. 6), стр. 8.


 


Извор: Из часописа Glaube in der Zweiten Welt (G2W), 7-8/2011, стр. 12-14,

 

 

превео протођакон Радомир  Ракић

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

црква Св. Јована Крститеља (Лодвар,Кенија)

 

392955_10200912591442086_1940365065_n.jp

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Храм СПЦ у Јужној Африци (Јужно Афричка република)

 

554691_571502229538825_1205968437_n.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ЕТИОПИЈА Изабран нови Католикос и Патријарх Етиопије

       

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 1. март 2013.

           

АДИС-АБЕБА, 1. MARTA  (Светигора прес) – Архиепископ Јерусалима, Абуна Матиас изабран је за Патријарха Етиопске православне цркве, добивши 500 од 806 гласова, пише Theorthodoxchurch.info .

Он ће бити познат као Његова светост Абуна Матиас, Шести Патријарх и Католикос Етиопије, Егзарх трона светога Такла Хајманота и Архиепископ аксумски.

http://www.pravoslavie.ru/news/59875.htm

 

Ovo ne spada pod "pravoslavlje". Ovo su dohalkidonci.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

НОВО МАСОВНО КРШТЕЊЕ У РУАНДИ

20. август 2014.
 

r1.jpg
 
Вест из Православне Епархије Бурунди и Руанда:
 
Пре три дана, 17. августа 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ Инокентије Биакатонда крстио је 200 људи у реци Ниамази која се налази у дистрикту Кирехе у источној провинцији Руанде. После крштења Његово Преосвештенство служио је Свету Литургију у тој долини, којој је присуствовало преко 800 људи.
 
10600584_1467350973516359_62715232852713
 
 
Након крштења одржана је пријатељска фудбалска утакмица између тима Руренге и тима православне омладине Казиба на стадиону Руренге.
 

1551726_1467351010183022_794649652216865
 

У овој заједници Казиба, више људи жели да се крсти, али постоје и друге потребе као што су њихова катехизација, изградња цркве и потреба за свештеником. У септембру, тачније 14.09. ове године предвиђено је да се изврши рукоположење ђакона Максима у свештенички чин.

10357510_1467622966822493_73990306443632

10408067_1467623136822476_10954420916382

10491198_1467350993516357_19320216339369

10568900_1467624586822331_10557527856758

10603504_1467350500183073_90822003132700

10609428_1467622236822566_10837693223971
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      25/08/2021  Patmos  Пише: Небојша Лазић, теолог
      Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“
      Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним.
      Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија  Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту.
      Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере.
      Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19)

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      25/08/2021  Patmos  Пише: Небојша Лазић, теолог
      Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“
      Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним.
      Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија  Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту.
      Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере.
      Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У 5. недељу по Духовима, 25. јула 2021. године, када молитвено прослављамо празник Иконе Богородице Тројеручице, служена је света архијерејска литургија у Манастиру светог Николе у Етно селу ''Станишићи'' код Бијељине.
      Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, пароха херцег-новског у Митрополији црногорско-приморској и протојереја Славољуба Милошевића, те ђакона Немање Спасојевића.
      Током свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у свештени чин ђакона г. Бојана Крстановића, вјероучитеља из Брчког.
      ''Радујем се јер смо и данас имали једно рукоположење у чин ђакона, оца Бојана. Духовна радост ових дана траје у нашој Епархији. Имамо доста нових младих ђакона и свештеника, хвала Богу. Приступају Цркви својој као свештенослужитељи да преузму јарам Христов. Да се боримо на овом месту за Свето православље, али и за наш, слободно можемо рећи, српски идентитет који је ових дана угрожен. Али, не заборавимо да је Црква увек била, браћо и сестре, на месту страдања и на голготи.
      Оно што је карактеристично за православље јесте да оно никада није угрожавало друге вере и нације. Нема жељу да угрожава и поробљује друге. Оно има унутрашњу снагу којом су света браћа Кирило и Методије покрстили словенска племена, али то нису радили присилом и мачем него Благовешћу Христовом. Зато ми, у историји, врло често изгледамо побеђени и поражени као Христос разапет на Крсту. Он је у том тренутку изгледао као најбеспомоћнији човек, али је трећег дана устао у свом славном Васкрсењу'' рекао је Епископ Фотије.
      Беседећи о данашњем празнику Иконе Тројеручице Хиландарске Владика Фотије је рекао да је ''то велика светиња коју је Свети Сава донео са иконом Млекопитатељицом на Свету Гору и до данас се она налази у Хиландару као игуманија тог манастира. Верујем да би било добро да ми Срби, поред тога што имамо иконе своје крсне славе у кући, да обавезно имамо и Икону Богородице Тројеручице.''
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од JESSY,
      Спасење света је повезано са спасењем човека и то од момента стварања. Бог када ствара целокупну природу ствара је да буде у заједници са Богом, а човека да читаву природу принесе Богу. Гријех и пад јесте одступање од заједнице и  пројава егоизма. Човек није само одступио од Бога, него је и природу удаљио од Творца. Злоупотреба слободе нас је довела до промашаја циља нашег стварања. Бог је требао бити у центру свих, а човек који је одступио од Бога и даље је имао порив да господари и тако је постао тиранин целокупне створене природе. Твар није принео Творцу него себи, подредивши све себи није имао очињски однос, него егоцентрични доживљај присвајаући себи Божије стварање. Антрополошка криза је повезана са еколошком кризом друштва.
      „Господња је земља и све што је на њој“ (Пс 24,1; 1 Кор 10,26).
      Хришћанство човека доживљава као биће заједнице, врхунац заједничарења јесте обитавање у заједници са Богом, бити у сабрању, испунити своје назначење и остварити се кроз Цркву као Бого-човјечанску заједницу.  То би била прва Христова заповест да волимо Бога, а одмах друга гласи да волимо једни друга, да остваримо заједницу са другима. Нарцисоидност нас заслепљује и упућује у депресивну саможивост, отуђујући нас од других, али и од Бога. Савремени човек је кренуо давно да се удаљава од Бога, да прави свој Вавилон од егоизма и индивидуализма. Удаљавање од Бога и људи је значило и удаљавање од природе, али и злостављање и уништење. Процес деструкције савременог човека отуђеног од Бога се види у његовој суженој свести и односу према творевини.
      „Дивна су дела Твоја,
      Господе, све се испуњава благошћу.
      Слава Теби, Господе, који створи све“ Пс. 102
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Раније се говорило да је море код Шибенику најмање слано, јер је ту ушће реке Крке, а онда су истраживачи отишли на четири метра дубине и открили да је, уствари, овде, море најсланије, ако не претерују, на целом Јадрану.

      Било је потребно да се неко потруди и мало дубље погледа па да сазнамо да доток слатке воде не мора нужно да значи да ће морска вода бити мање слана. Исто је и у мору људи, могу се састајати и мешати они који се различито крсте, а да опет остане свако свој.
      Екипа Око магазина била је у Шибенику, овде је седиште наше Епархије далматинске, а Никодим Косовић је први владика који после много времена слободно у мантији корача уским улицама, трговима и обалом. Ово је шетња на коју смо ми, рођени почетком 80-тих година дуго чекали, а прича намерно почиње из улице која се зове Добрић, а крај ће бити узводно уз реку Крку, у манастиру Крка.
       
      Уредник: Горислав Папић
      Аутор: Далибор Жарић
       
      Извор: РТС
×
×
  • Креирај ново...