Jump to content

Кад владика предаје о рокенролу

Оцени ову тему


marko_13

Препоручена порука

1090406_03-03.jpg

 

Episkop lipljanski Jovan Ćulibrk prvi je velikodostojnik SPC koji je prošlog ponedeljka održao tribinu o rok muzici

 

Kad vladika predaje o rokenrolu

 

AUTOR: DRAGOLJUB PETROVIĆ

 

„Let’s do it“ - rekao je vladika lipljanski Jovan, vikar srpskog patrijarha, kada je u ponedeljak uveče ustao sa stolice u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda i počeo predavanje o - rokenrolu. Skoro sat i po vladika je govorio o „religijskim motivima u jugoslovenskom rokenrolu“ - kako je bila naslovljena tribina Instituta za noviju istoriju.

 

Krcata sala u kojoj se skupilo šarenoliko društvo - od „šezdesetosmaša“ Dragomira Olujića Oluje, preko rokera Ace Seltika do profesora Nebojše Pajkića - pažljivo je pratila izlaganje, a neki su potom i debatovali sa vladikom. Kome nije smetalo ni to što je kao ilustracija njegovog predavanja, između ostalih, emitovan i spot Rolingstounsa „Simpathy for the devil“. Rekao je, istina: „Malo bi bilo glupo da ja kao vladika SPC kažem naslov te pesme.“

 

Istoričar dr Aleksandar Raković, urednik tribine, objašnjava da se dugo poznaje sa vladikom Jovanom.

- Vladika mi je recimo preko privatne veze sa jednim od menadžera Exit festivala omogućio da se sretnem sa Šejnom Mekgovanom, pevačem grupe The Pogues, kada je 2003. nastupao u Novom Sadu. Tada sam Šejnu poklonio pravoslavnu ikonu irskog svetitelja Svetog Patrika, što je posle objavljeno i na njegovom zvaničnom sajtu - kaže Aleksandar.

 

Pre desetak godina, kada je situacija na Kosovu što se tiče Srba bila mnogo teža nego danas, jer je sloboda kretanja svedena na minimum, Raković i vladika Jovan su zajedno boravili u Pećkoj patrijaršiji. Jednog dana su pet sati pričali o rokenrolu unutar manastira.

- Najviše smo razgovarali o panku. Pa posle te priče izađemo napolje, tu je rečica - vladika zavrne mantiju, a ja pantalone, i odemo na jednu poljanu, manastirsku zemlju koju su uzurpirali Albanci. Oni krenu ka nama da viču i od dalje šetnje nas odvrate italijanski vojnici Kfora. Italijanski general Toreli je, inače, vladiki poklonio šešir. Kada ga je vladika Jovan stavio na glavu, pred svima je rekao: Sad sam ko Gibons (gitarista ZZ Top) - kaže Raković.

 

Vladiku inače stalno prati sličnost sa bradonjama iz ZZ Top - na ulici u njujorškom Harlemu jedan crnac počeo je da viče kada ga je video: ‘ZZ, ZZ, it’s you! I love your music man! I listen to your music for years, and finaly I met you! Give me five bucks!’“

 

Govoreći o temi tribine vladika je objasnio da u osnovi rokenrola leže biblijske slike.

- Nekada se ne razlikuje da li se peva Bogu ili ženi. Bez biblijskih slika nema zapadne kulture. U vreme komunizma u jugoslovenskom rokenrolu stvari su bile isključive - strogo je zabranjivano pominjanje Boga i pominjanje u negativnom kontekstu Tita. Bilo je, istina, mnogo udvoričke poezije. Jedan od onih koji je u to vreme posvetio pesmu Titu bio je tada nepoznati psihijatar Radovan Karadžić - pričao je vladika.

 

I u popu i roku, podsetio je, bilo je udvoričkih pesama poput „Drugarice, posadimo cveće kud vojska druga Tita kreće“.

- Glavnu ulogu što se tiče teme o kojoj pričamo imao je Goran Bregović - on se vratio iz Niša iz vojske, gde istina nije bio u padobrancima, gde je, uzgred, bio Svetislav Basara, i sa Bijelim dugmetom snimio album „Bitanga i princeza“. Morao je najpre da promeni omot. Menjao je i pesme, pa čujemo da se u pesmi pominje neko ko je „kopile i jad“. Tu je trebalo da piše Hrist. Da li je Hristos izbačen iz pesme zbog tadašnje zabrane pominjanja religijskih pojmova ili je u pitanju nešto drugo - ostaje nepoznato. Bijelo dugme je u SFRJ bilo apsolutno državni projekat. Oni su bili ti koji su širili jugoslovenski nacionalizam sarajevskog tipa - objasnio je vladika.

 

On je kao važne „religijske momente“ u YU rokenrolu pomenuo i album Idola „Odbrana i poslednji dani“, koji je, kako je istakao, kasnije imao uticaj na grupu Lajbah i Neue Slowenische Kunst. Tu je i makedonska grupa Padot na Vizantija, čiji jedan stih kaže: „Dosta mi je bilo duhovnog ropstva Zapada.“ Zatim grupe Anastazija i Mizar.

- Mizar su bili jugoslovenski Sister of mercy. Ta grupa se probila u Zagrebu, Ljubljani, pobedila je na Subotičkom festivalu, ali nikada nisu bili popularni u Beogradu - rekao je vladika.

Projekat rok obrada stihova Nikolaja Velimirovića „Pesme iznad Istoka i Zapada“ (2001) vladika je nazvao istorijskim. Na albumu su svirali članovi sastava: Kurve, Bjesovi, La strada, Partibrejkers, Džukele, Pusiket, 357, Revolt, Darkvud dab...

- Suštinska pesma na toj ploči bila je ona koju izvode Partibrejkersi. Prvi put dobijamo zdravi elementarni rokenrol koji je biblijski. Posle toga ništa više neće biti isto. Ogroman broj ljudi koji su pravili „Pesme iznad Istoka i Zapada“ jesu ljudi iz crkve i ne vidim razliku između Caneta i mene - objasnio je vladika Jovan.

 

U kasnijoj debati primećeno je da su narodnjaci mnogo lakše u svoje stihove mogli da ubacuju religiozne elemente.

- Njima je bilo mnogo lakše da pređu tu granicu jer je religioznost išla uz izvornost, pa se nije ni gledalo kad je Bog tu uplovio. U narodnoj muzici religioznost je mnogo pitkija. U jugoslovenskom socijalističkom roku to je išlo teže. Zamislite recimo da je Dado Topić pevao o Kainu i Avelju - našalio se vladika.

 

Na kraju, on je primetio da globalno u rokenrolu posle grandža i tehna nema više pokreta kakav su recimo bili postpank ili hip-hop.

- Pop kultura kao da je završila svoj kreativni život. Nema više razvoja. Imamo samo kreativne pojedince - rekao je vladika Jovan.

Episkop lipljanski je, inače, pre nego što se zamonašio, bio rok kritičar magazina „Ritam“, odrastao je uz legendarni časopis „Džuboks“ i poznat je kao hroničar progresivnih, alternativnih umetničkih tendencija sa područja bivše Jugoslavije. Na pitanje kako je jedan rok kritičar i veliki ljubitelj grupe „Joy Division“ postao vladika, on kaže: „I ja bih voleo to da znam. Ne upravljamo mi baš u potpunosti svojim životom.“

 

Od Zenice do Pećke patrijaršije

 

Životni put vladike Jovana veoma je osoben - rekao je Aleksandar Raković na početku tribine. „Rođen je u Zenici 1965, školovao se u Gradišci i Banjaluci, diplomirao je južnoslovenske jezike i književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i pravoslavnu teologiju na Duhovnoj akademiji u Foči. Zamonašen je 1993. u Cetinjskom manastiru, a od 1997. je iguman manastira Moračnik na Skadarskom jezeru. Magistrirao je na Međunarodnom institutu za proučavanje Holokausta u Jad Vašemu (Izrael), gde je sada na doktorskim studijama. Jedan je od pokretača Radio Svetigore, bio je glavni i odgovorni urednik magazina Svetigora. Koordinator je Odbora za Jasenovac i član je Odbora za Kosovo i Metohiju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve. S blagoslovom srpskog patrijarha Pavla, tadašnji protosinđel Jovan Ćulibrk se 1999. starao o zaštiti srpskih svetinja i naroda u Metohiji nakon povlačenja naših odbrambenih snaga, radio je na izbavljanju ostataka srpskog naroda koji se našao pod oružanim terorom UČK, dokumentovao je ubijene, ranjene, nestale, proterane i izbegle Srbe iz Metohije. U rezervnom je sastavu 63. padobranske brigade Vojske Srbije. Danas stoluje u Pećkoj patrijaršiji“ - rekao je Raković.

 

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/kad_vladika_predaje_o_rokenrolu.14.html?news_id=256871

Измењено од Дејан Бићанић
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владика екумениста и новотарац хвали сатанизам printButton.png emailButton.png Thursday, 07 March 2013

2fd9221ccc7c93c3e9bc3772cb12d18b.jpgНа мејл „Борбе за веру“ стигло је обавештење о предавању које је владика Љипљански Јован, иначе екумениста, новотарац, падобранац и викар српског патријарха, одржао о рокенролу. Ово своје обавештење наш посетилац је пропратио и коментаром - врло оштрим, али примереним догађају који описује. У наставку објављујемо поменути коментар скупа с новинским чланком о овој најновијој саблазни из кухиње екуменистичко-новотарских циркузаната - скрнавитеља светог Православља.

Уредништво

+++

 

КАКВА ТМИНА, КАКВА ПОМРАЧИНА!

Поштовано Уредништво,

У праву сте. Српски екуменисти су стварно стигли на дно дна. Ето, задесило нас је и то зло - да један српски епископ држи предавање о тобожњим духовним вредностима и квалитетима Rock and Rolla и приказује га као нешто добро и душекорисно, поистовећући чак притом основе те накарадне музике и демонског покрета са библијским идејама и коренима. Владика Јован је  „Светигорин“ Rock and Roll пројекат обраде стихова Светог Владике Николаја „Песме изнад Истока и Запада“ (2001), назвао историјским. А ко је изводио на том „Светигорином“ албуму духовне песме Владике Николаја? – изводили су, у својој демонској верзији, ђавопоклоници из састава: Курве, Бјесови, Ла страда, Партибрејкерс, Џукеле, Пусикет, 357, Револт, Дарквуд даб...!!! Они су се изругивали светињи на најгори начин, и то све са благословом Митрополије и „Светигоре“! И као да то загађивање младих православних душа није било довољно, већ се док траје предавање овог изругивача светиње, као илустрација његовог предавања, пуштају видео спотови, између којих и песма Ролингстоунса „Simpathy for the devil“ („Симпатија за ђавола“)! И још се овај отворени сатанизам пакује српском народу као нешто добро, ваљано, душекорисно и (Боже, опрости!) православно! Е, господо екуменисти и новотарци, још нам свраке нису мозак попиле! Има још много и премного Срба који, иако млаке вере, имају здраву памет, и умеју да разликују Православље од сатанизма, ма каквим филовима да је тај сатанизам премазан. Има, међутим, и нечег корисног у овом вашем падању на дно дна: ваше праве намере и зло које собом носите постало је скроз огољено. Сада чак и они Срби који немају довољно знања да препознају финесе кривих учење и литургијских новотарија које сте увели у СПЦ – препознају вас да нисте јагањци, него вукови у јагњећим кожама који су дошли да разграбе и распуде стадо Христових и Савиних словесних оваца.

Мислим да у овом часу нема лепше поруке младим Србима од следећих речи Светог Владике Николаја:

„...Ја вас поздрављам Христом Победиоцем и шаљем вам своју љубав и благослов. Нека вас Дух Божији озари светлошћу Васкрслог Христа и испуни храброшћу Христових Апостола. Створитељ ваш извео је вас на највеће бојиште какво се памти. Извео вас је у времену кад су многи рогати зверови устали из земље и из воде, тј. из материје и од материје и у име материје против Јагњета Божијега. Немојте се ни за тренутак колебати у вери да ће Јагње победити зверове, ма колико то изгледало парадоксално и мада се противи како лажној науци Дарвиновој као да најјачи побеђује, тако и Ничеовом крвавом Голијату, а тако најзад и Марксовом погрешном рачуну о снази организованих безбожника. Јагње је и до сада побеђивало зверове. Јагње ће их и сада победити. Тако је речено и проречено, и у свима сударима до сада обистињено... Оно што изгледа најслабије, показаће се као најјаче... Немојте се преварити да станете уз оне који изгледају да су победници а који су стварно унапред побеђени. Станите одлучно уз Онога Који је давно давним рекао: Ја победих свијет (Јн. 16,33); Који је, дакле, био непогрешни пророк својих сукцесивних победа и Који је унапред прогласио Себе Победиоцем у свим борбама и биткама до краја времена... Будите спремни да се у потпуности и са песмом љубави и одушевљења одазовете Ономе Који вас неизмерно љуби, Христу Исусу, који је Својим мучеништвом посведочио љубав Своју према вама, а Својим васкрсењем позвао вас за учесника Своје вечне победе...“ (Из дела Владике Николаја „Три авети европске цивилизације“).

М. Јовановић

Фото у наслову: епископ љипљански Јован (Ћулибрк)

tribina-231x300.jpg

 

+++ Кад владика предаје о рокенролу Епископ липљански Јован Ћулибрк први је великодостојник СПЦ који је прошлог понедељка одржао трибину о рок музици

„Let’s do it“ - рекао је владика липљански Јован, викар српског патријарха, када је у понедељак увече устао са столице у Римској дворани Библиотеке града Београда и почео предавање о - рокенролу. Скоро сат и по владика је говорио о „религијским мотивима у југословенском рокенролу“ - како је била насловљена трибина Института за новију историју.

Крцата сала у којој се скупило шаренолико друштво - од „шездесетосмаша“ Драгомира Олујића Олује, преко рокера Аце Селтика до професора Небојше Пајкића - пажљиво је пратила излагање, а неки су потом и дебатовали са владиком. Коме није сметало ни то што је као илустрација његовог предавања, између осталих, емитован и спот Ролингстоунса „Simpathy for the devil“. Рекао је, истина: „Мало би било глупо да ја као владика СПЦ кажем наслов те песме.“

Историчар др Александар Раковић, уредник трибине, објашњава да се дуго познаје са владиком Јованом.

- Владика ми је рецимо преко приватне везе са једним од менаџера Еxит фестивала омогућио да се сретнем са Шејном Мекгованом, певачем групе The Pogues, када је 2003. наступао у Новом Саду. Тада сам Шејну поклонио православну икону ирског светитеља Светог Патрика, што је после објављено и на његовом званичном сајту - каже Александар.

Пре десетак година, када је ситуација на Косову што се тиче Срба била много тежа него данас, јер је слобода кретања сведена на минимум, Раковић и владика Јован су заједно боравили у Пећкој патријаршији. Једног дана су пет сати причали о рокенролу унутар манастира.

- Највише смо разговарали о панку. Па после те приче изађемо напоље, ту је речица - владика заврне мантију, а ја панталоне, и одемо на једну пољану, манастирску земљу коју су узурпирали Албанци. Они крену ка нама да вичу и од даље шетње нас одврате италијански војници Кфора. Италијански генерал Торели је, иначе, владики поклонио шешир. Када га је владика Јован ставио на главу, пред свима је рекао: Сад сам ко Гибонс (гитариста ЗЗ Топ) - каже Раковић.

Владику иначе стално прати сличност са брадоњама из ЗЗ Топ - на улици у њујоршком Харлему један црнац почео је да виче када га је видео: ‘ZZ, ZZ, it’s you! I love your music man! I listen to your music for years, and finaly I met you! Give me five bucks!’“

Говорећи о теми трибине владика је објаснио да у основи рокенрола леже библијске слике.

- Некада се не разликује да ли се пева Богу или жени. Без библијских слика нема западне културе. У време комунизма у југословенском рокенролу ствари су биле искључиве - строго је забрањивано помињање Бога и помињање у негативном контексту Тита. Било је, истина, много удворичке поезије. Један од оних који је у то време посветио песму Титу био је тада непознати психијатар Радован Караџић - причао је владика.

И у попу и року, подсетио је, било је удворичких песама попут „Другарице, посадимо цвеће куд војска друга Тита креће“.

- Главну улогу што се тиче теме о којој причамо имао је Горан Бреговић - он се вратио из Ниша из војске, где истина није био у падобранцима, где је, узгред, био Светислав Басара, и са Бијелим дугметом снимио албум „Битанга и принцеза“. Морао је најпре да промени омот. Мењао је и песме, па чујемо да се у песми помиње неко ко је „копиле и јад“. Ту је требало да пише Христ. Да ли је Христос избачен из песме због тадашње забране помињања религијских појмова или је у питању нешто друго - остаје непознато. Бијело дугме је у СФРЈ било апсолутно државни пројекат. Они су били ти који су ширили југословенски национализам сарајевског типа - објаснио је владика.

Он је као важне „религијске моменте“ у YУ рокенролу поменуо и албум Идола „Одбрана и последњи дани“, који је, како је истакао, касније имао утицај на групу Лајбах и Neue Slowenische Kunst. Ту је и македонска група Падот на Византија, чији један стих каже: „Доста ми је било духовног ропства Запада.“ Затим групе Анастазија и Мизар.

- Мизар су били југословенски Sister of mercy. Та група се пробила у Загребу, Љубљани, победила је на Суботичком фестивалу, али никада нису били популарни у Београду - рекао је владика.

Пројекат рок обрада стихова Николаја Велимировића „Песме изнад Истока и Запада“ (2001) владика је назвао историјским. На албуму су свирали чланови састава: Курве, Бјесови, Ла страда, Партибрејкерс, Џукеле, Пусикет, 357, Револт, Дарквуд даб...

- Суштинска песма на тој плочи била је она коју изводе Партибрејкерси. Први пут добијамо здрави елементарни рокенрол који је библијски. После тога ништа више неће бити исто. Огроман број људи који су правили „Песме изнад Истока и Запада“ јесу људи из цркве и не видим разлику између Цанета и мене - објаснио је владика Јован.

У каснијој дебати примећено је да су народњаци много лакше у своје стихове могли да убацују религиозне елементе.

- Њима је било много лакше да пређу ту границу јер је религиозност ишла уз изворност, па се није ни гледало кад је Бог ту упловио. У народној музици религиозност је много питкија. У југословенском социјалистичком року то је ишло теже. Замислите рецимо да је Дадо Топић певао о Каину и Авељу - нашалио се владика.

На крају, он је приметио да глобално у рокенролу после гранџа и техна нема више покрета какав су рецимо били постпанк или хип-хоп.

- Поп култура као да је завршила свој креативни живот. Нема више развоја. Имамо само креативне појединце - рекао је владика Јован.

Епископ липљански је, иначе, пре него што се замонашио, био рок критичар магазина „Ритам“, одрастао је уз легендарни часопис „Џубокс“ и познат је као хроничар прогресивних, алтернативних уметничких тенденција са подручја бивше Југославије. На питање како је један рок критичар и велики љубитељ групе „Joy Division“ постао владика, он каже: „И ја бих волео то да знам. Не управљамо ми баш у потпуности својим животом.“

Од Зенице до Пећке патријаршије

Животни пут владике Јована веома је особен - рекао је Александар Раковић на почетку трибине. „Рођен је у Зеници 1965, школовао се у Градишци и Бањалуци, дипломирао је јужнословенске језике и књижевност на Филозофском факултету у Загребу и православну теологију на Духовној академији у Фочи. Замонашен је 1993. у Цетињском манастиру, а од 1997. је игуман манастира Морачник на Скадарском језеру. Магистрирао је на Међународном институту за проучавање Холокауста у Јад Вашему (Израел), где је сада на докторским студијама. Један је од покретача Радио Светигоре, био је главни и одговорни уредник магазина Светигора. Координатор је Одбора за Јасеновац и члан је Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. С благословом српског патријарха Павла, тадашњи протосинђел Јован Ћулибрк се 1999. старао о заштити српских светиња и народа у Метохији након повлачења наших одбрамбених снага, радио је на избављању остатака српског народа који се нашао под оружаним терором УЧК, документовао је убијене, рањене, нестале, протеране и избегле Србе из Метохије. У резервном је саставу 63. падобранске бригаде Војске Србије. Данас столује у Пећкој патријаршији“ - рекао је Раковић.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/kad_vladika_predaje_o_rokenrolu 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Рокенрол је одувек био демонска музика"

 

David Bowie,

часопис "Rolling Stone", 12.02.1976.

 

-

 

"Заиста верујем да је рокенрол демонска музика... Велики број ритмова у данашњој музици потичу из ритмова вуду магије... Користио сам доп, марихуану, "анђеоски прах", кокаин, хероин уз пилуле и пиће....

Рокенрол не слави Бога. Не можете пити из чаше Божје и чаше демонске у исти мах.

Био сам један од пионира те музике, један од њених градитеља.

Знам од каквих цигала се састоји, јер сам ја градио."

 

Little Richard

 

-

 

 

"Људе можемо хипнотисати помоћу музике и када их доведемо до њихове најслабије тачке,

у подсвест можемо сместити оно што МИ желимо да кажемо."

 

Jimi Hendrix

часопис "Life", 0310. 1969

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Излагање Аце Селтика на крају снимка је генијално!

 

добар је Аца, ал ми мало жао што се Пајкић није активније укључио, прилично се суздржао

 

предавање веома занимљиво и живо (иако мене много не интересује рок) 

 

најјачи утисак Владикина реченица како Црква преображава васиону, ако сам добро цитирао

 

свиђа ми се што човек има став, искуство, однос, најнормалније комуницира са људима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Muzika je proročanstvo (...) ona je zvuk jednog novog sveta koji će postepeno postati vidljiv." Žak Atali, Buka (Bruit), 1977.

Muzika je dete matematike i lingvistike, koje je snagom i uticajem nadmašilo svoje roditelje. Kako kaže Dejvid Tejm(David Tame) u knjizi The Secret Power of Music (Skrivena moć muzike), "muzika je jezik nad jezicima. Može se reći da, u odnosu na sve druge umetnosti, muzika najsnažnije pokreće i menja svest" (str. 15). S druge strane, muzika je algebra zvučnih talasa; zakoni matematike se otelovljuju u harmoniji, u savršenim odnosima frekvencija vazdušnih talasa. Od svih umetnosti, kao da je baš muzika najeteričnija: njoj je potrebno najmanje materije da bi se ovaplotila.

Međutim, i van domena muzičke teorije – u svakodnevnom životu – muzika ima ogromnu moć nad čovekom i nad celokupnim društvom. Od pamtiveka su veliki mislioci, političari i vojni stratezi muziku ubrajali u stubove društvene stabilnosti i snage. Tako Platon u svojoj Državi muziku ubraja u moguća sredstva promena društvenog poretka: "Kada se stil muzike menja, sa njom se menjaju i osnovni zakoni države." Na drugom mestu, Platon piše:

"S vemenom su se pojavile vođe koje su u muzici postupale nezakonito i koje su, iako po prirodi pesnici, bile u neznanju o tome šta je pravilno i zakonito u muzici. Obuzeti euforijom i vođeni nepriličnim duhom hedonizma, oni su (...) mešali različite vrste muzike. Tako su svojim bezumljem nenamerno lažno svedočili protiv muzike, kao da je lišena bilo kakvog merila ispravnosti, i kao da je zadovoljstvo slušaoca najbolji kriterijum, bilo da je taj slušalac dobar ili loš čovek. Putem kompozicija ovakve prirode, za koje su napisali srodne reči, oni su u narodu negovali duh muzičkog bezakonja i drsko uverenje da sam može da sudi o vrednosti muzike." (Platon, Zakoniknjiga 3, 700d i 700e. Izvor: www.perseus.tufts.edu/hoper/)

 

muzika-harmonija-sfera6.jpg

Car David  

Platonov učenik Aristotel muzici pripisuje moć da "utiče na formiranje ličnosti", jer neke melodije "jačanju samokontrolu", dok druge vrste potiču "opuštanje" (Aristotel, Politika, 1339a.). Najozbiljnije zvuče reči škotskog mislioca 18. veka Endrua Flečera:

 

"Kad bi nekom čoveku bilo dozvoljeno da napiše sve pesme u zemlji, više ne bi bilo važno ko donosi zakone."[1]

U poslednjih pola veka, Flečerove reči postale su stvarnost ove planete. Oni koji stvaraju muziku koja sada odjekuje svetom određuju novi zakon i nova merila, i ona će uskoro zavladati i u parlamentima i sudnicama.

U naše vreme, muzika više nije samo deo života; zahvaljujući različitim uređajima, od jutra do večerimuzika ne prestaje da ispunjava čovekov um. Utoliko je značajnije da shvatimo da je ona ili moćan lek ili snažan otrov.

Privlačna muzika nije obavezno i dobra muzika

Muzika stvara lepotu, zato nas i toliko privlači, zato nam je toliko potrebna. Ipak, ni u jednoj umetnosti lepota i dobrota nisu nerazdvojne. Dobrota, odnosno etičnost umetnosti, kao da je postala suvišna komponenta, kao da sve ređe pruža uživanje umetniku i publici.

Samo ime ove umetnosti – "muzika" – ukazuje na antičko verovanje da je ova, kao i sve druge umetnosti, plod natprirodnog uticaja na umetnika – nadahnuća muza. Otud i pojam "inspiracija", tj. "u-disanje", odakle naša reč nadahnuće: umetniku je ideju "udahnula" muza, a u kasnijem shvatanju, zasnovanom na drugim verskim sistemima, to je učinilo neko drugo duhovno biće, uključujući i samog Boga. To znači da već antičko shvatanje pripisuje istinskoj umetnosti nadljudsko poreklo; ona je dar bogova. Naravno, moderna i službena materijalistička filozofija i nauka i dalje se odriču takve ideje.

Upravo na tom natprirodnom izvoru muzike, s obzirom na poreklo inspiracije, lepota i dobrotačesto se razilazeNe postoji samo jedan izvor inspiracije. Muzika nije samo ljudska tvorevina; kao i većina drugih umetnosti, muzika svoja vrhunska dela stvara pod natprirodnimnadahnućem, a, kako reče Angus Jang iz AC/DC-a, to nadahnuće dolazi ili "odozgo" ili"odozdo". Muzika može biti lepa, snažna, privlačna, ali zla. Naravno, zavisno od toga kako definišemo dobro i zlo:

"Ljudi me pitaju odakle dolazi ta čarolija. Ja verujem u duhovnu stranu svega, verujem da nam muzika dolazi kroz dimenzije. Arogantno je misliti da umetnik sam sve to stvara; radi se o saradnji. Ja ne znam sa kim, ali svi umetnici crpu iz tog izvora ...Postoji neka moćna sila koja dolazi i koristi moje telo da kaže ono što ima da kaže." (Pevačica Tori Ejmos, 1999)

 

muzika-harmonija-sfera3.jpg
Alister Krouli,
engleski okultista, mistik i astrolog
 

Kada je u čuvenoj emisiji "Showdown withSatanism" Bob Larson upitao Zinu, kćerku Antona Laveja, tada još sveštenicu Satanističke crkve: "Da li je loše ubiti?", ona odgovara: "Šta znači loše?", dok njen muž Nikolas Šrek dodaje: "Zavisi od okolnosti. (...) Ubijanje je dao čovekovog životinjskog ponašanja."

 

Ljudi koji sebe smatraju vernicima nastoje da poštuju "Zlatno pravilo" koje glasi: "Sve što želite da čine vama ljudi, činite i vi njima." (Matej 7:12), što je parafraza pojma pravde i opis karaktera samog Boga. Drugi, često nesvesno, ali vrlo dosledno, slede zakon koji je Alister Krouli u svojoj antibibliji pod naslovom Knjiga zakona (The Book of the Law) nazvao "zakonom Teleme" (grč. "volje"): "Čini što hoćeš: to nek ti bude jedini zakon." Sami moderni muzičari ne kriju ni moralni kodeks koji propagiraju, pa, prema tome, ni izvor svoga nadahnuća. Oni o tome često otvoreno govore, poput članova Led Cepelina (naročito Džimi Pejdž), Rolingstonsa, Dorsa ("New Gods”, "The SoftParade”, "The End”, "An American Prayer”, "Awake”, "Shamans Blues”), AC/DC-a ili KISS-a.[2]

Džudi Movat, koja je bila prateći vokal na koncertima Boba Marlija, izjavila je:

"Na turnejama su koncerti bili kao da ste u crkvi, dok Bob propoveda. U publici su vladala pomešana osećanja: vidite ljude kako doslovno plaču, u duhovnom transu (...) Ovi su koncerti bili puni duhovne sile. Neka sila dovodila nas je tamo. Bilo je to čisto osećanje (...) mesecima i možda godinama kasnije još smo se tako osećali." (Sean DolanBob Marleyp. 95).

Istoričar roka Majkl Mojnihan (Moynihan) tvrdi sledeće:

"Na duhovnoj ravni, muzika je magijski čin, oruđe čovekovog opštenja sa bogovima". (Lordsof Chaos: The Bloody Rise of the Satanic Metal Undergroundstr. 1).

Muzika je uvek poruka muzičara slušaocima

Uprkos tvrdnjama mnogih savremenih umetnika i teoretičara, umetnost ne sme biti sama sebi svrha, lišena moralnog dobra. Veliko je pitanje da li se zastupnici larpurlartizma[3] i sami pridržavaju svog programa. Ako ništa drugo, želja za estetikom bez etike izraz je etičkog relativizma, tj. nedostatka jasnih merila dobra i zla, u kom "božansko" JA umetnika konačno postaje sudija i merilo. Tako dolazimo do toga da lična volja postaje vrhovni zakon, koji je početkom 20. veka ezoterista Alister Krouli izrazio sledećim rečima: "Čini što želiš, to neka ti bude jedini zakon." Kadumetnik odbaci moralnu dimenziju umetnosti, to znači da više ne veruje da postoji nešto vrednije i trajnije od umetničkog dela, od lepote po sebi i njega samoga. Od stava da je umetnost sama sebi svrha i da ne trpi moralna ograničenja pre ili kasnije se stigne do diskutabilnih "umetničkih" ostvarenja jedne Alize Švarc, studentkinje Jejla koja je tokom devet meseci kamerom snimala sopstvene samoizazvane abortuse u uverenju da "umetnost treba da bude posrednik između politike i ideologija" i da tako stvara "projekat koji odgovara standardu onoga što umetnost treba da bude". (izvor:http://en.wikipedia.org/wiki/Yale_student_abortion_art_controversy) Šta tek reći o kineskom umetniku Zu Juu čiji performans pod naslovom "Jedenje ljudi", u kom fotografiše sebe kako kuva i jede ljudski fetus isečen na pet delova, treba da iskaže njegov protest "protiv shvatanja da čovek ne može da jede čoveka"! (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Zhu_Yu) Ovo dvoje ekscentričnih i morbidnih egzibicionista nazivaju sebe umetnicima, i ko sme da ih kritikuje kao "nemoralne"? U tom slučaju, lista takvih "umetnika" bila bi podugačka, a sa pitanja moralnosti u umetnosti brzo bi se prešlo na pitanje o moralnosti društva uopšte.

Upravo ono što umetnik veruje ili ne veruje kodirano je u njegovom delu (pesmi, knjizi, slici) čijiprimaoci usvajaju iste ideje. Amoralnost ili neangažovanost u umetničkom delu takođe je moralna poruka, koju čovek prima kroz recepciju dela. Nema umetničkog dela bez moralne poruke, čak, i pogotovo onda kad se ona proteruje iz umetnosti.

Muzika ne pita za dozvolu da uđe u um 

Već decenijama je poznato da recepcija muzike može da zaobiđe upravni centar u mozgu(svest, volja), pa naš um beleži i melodije koje ne volimo; one nam se prosto nameću. Muzikoterapija, koja različitim vrstama muzike izlaže pacijente čiji mentalni poremećaji ne dozvoljavaju uobičajenu verbalnu komunikaciju, zasniva svoj uspeh na tome što muzika stiže tamo gde reč ne može, pokrečući pacijenta da odreaguje. Određena melodija nezaustavljivo u podsvest unosi svoju poruku. Publicista Bob Larson, nekadašnji roker i student medicine, kaže: "Izgovorena reč mora da prođe kroz upravni deo mozga da bismo je dekodirali i razumeli i da bi prošla moralni skrining." Muzika dakle zaobilazi svesni deo uma i direktno komunicira sa podsvešću, snažno utičući na čoveka. Dokazano je mnogo puta da sve što smo ikad doživeli ili naučili, sve što je ušlo u naš um putem pet čula (uglavnom nesvesno) nikada više otuda neće izaći – ostaje zauvek zabeleženo. Jedino što možemo da učinimo jeste da nastojimo da biramo kojim sadržajima ćemo izlagati svoju podsvest.

Nikada ne zaboravimo veliku istinu: veoma često upravo muzika koju neko sluša govori o njemu tačnije od njegovih reči i ponašanja. Izgovorena reč komunicira sa čovekovom svešću, a muzikasa njegovom podsvešćutj. onim delom ličnosti koji čovek često ni sam ne poznaje, a koji moćno, često i presudno, utiče na njegovo biće.

Zašto i kako onda birati muziku ako već ona bira nas? Zato što treba da iskoristimo svoje zanemareno pravo izbora. U doba individualizma i demokratije, paradoksalno, pojedinac sve slabije koristi svoju volju na dobro. Volja postaje poluga ćudljivosti, čulnosti, strastvenosti, nekarakternosti i moralnosti. Da prevedemo, danas kad mu je dano da vlada društvom i svojombudućnošću, pojedinac više ne vlada ni sobom. Zašto? Zato što njegova čulnost sve više vlada njegovim umom. "Sledi svoje instinkte!", kaže jedna reklama, a druga dodaje: "Neka sva čula uživaju!" Veoma često, mladi slušaju muziku ili gledaju spot, ali su potpuno nesvesni teksta pesme i uticaja zvuka na njihovu ličnost. Džimi Hendriks tvrdio je:

"Muzikom možete hipnotisati ljude, a kad ih dovedete do najslabije tačke, možete njihovoj podsvesti propovedati šta god hoćete." (Life Magazine1969)

Kortni Lav, udovica Kurta Kobejna, izjavljuje kako više voli rok muziku od nekadašnjeg bavljenja glumom jer "Meril Strip ne zna kakvo je to osećanje kad 10.000 ljudi stoje pred vama i rade šta vi želite".

muzika-harmonija-sfera8.jpgNeka se grupa mladih zatekla na pustom ostrvu. Jednog dana su našli poruku u boci. Kada su razvili papir, videli su da je to njihova poruka poslana tri nedelje ranije. Izvodeći paralelu sa ovim događajem, jedan komentator smatra da popularna muzika dugoročno stvara toliku apatiju i depresiju zato što je to "njihova poruka samima sebi". To je muzika kojom ljudi sami sebi upućuju poruke o svojoj sopstvenoj izgubljenoj duši, njihov SOS. Ono što je grlo poslalo vraća se uhu. Ako su mladić ili devojka doživeli ljubavni bol, dobro je da vreme i životna stvarnost ublaže tugu. Međutim, slušanje tužnih ljubavnih pesama nesrećno zaljubljenog upravo podseća na njegov neuspeh, ponavlja osećaj bola i time ga urezuje u dušu. Čak i ako slušalac trenutno nije nesrećan u ljubavi, ovakve pesme predodređuju njegovo ponašanje u prvoj takvoj prilici. Bilo da peva o ljubavnim jadima ili o žudnji za voljenom osobom, pesma poistovećuje slušaoca sa iskustvom opisanim u pesmi, koje je često izmišljeno ili prekrojeno, ili samo standardni šablon u muzičkoj industriji. Pa ipak, u povodljivom umu slušalaca, takva "ljubav" postaje stvarni doživljaj, kao kod elektrostimulacije određenih centara u mozgu, i ojačava sa svakim novim slušanjem. S druge strane, muzika koja šalje čoveku poruku ohrabrenja, ljubavi, nade, pobede, može od slabog da napravi jakog, od gubitnika – pobednika. Tako muzika u čoveku stvara ona osećanja i nameće mu one misli koje dotad nisu bile njegove. Pre nekoliko godina, u gradu Edmontonu, u Kanadi, jedan park postao je s vremenom stecište dilera droge koji su, malo po malo, rasterali uobičajene posetioce parka. Nasilje u tom kraju srazbuktalo. Da bi zaštitile stanovništvo i povratile red, lokalne vlasti postavile su zvučnike po celom tom kraju i počele da puštaju muziku Baha, Betovena i Mocarta. Lokalni šef policije ubrzo je izvestio da se broj prekršaja u tom kraju smanjio za 800%!!!

Ritam

Muzički ritam je nezaobilazni deo svake pesme i on može biti ili diskretan ili središnji činilac kompozicije. Za običnog slušaoca, ritam i metar odgovaraju onoj karakterističnoj pulsaciji u vremenu, "otkucajima srca" u ritmu muzike. U nekim savremenim muzičkim stilovima, ritam se prenaglašava. Ovi stilovi uglavnom se oslanjaju na udaračke instrumente te stoga često zanemaruju melodiju, ali imaju naglašen monotoni, hipnotišući ritam (engl. beat) koji utiče na čovekove fiziološke procese i podsvest. Danas je ovo naročito uočljivo kod tehno muzike. U njojviše nema reči, a praktično ni melodije. Međutim, tehno rejvovi i savremeniji clubbing imaju, po shvatanju vodećih savremenih muzičara, neku drugu svrhu osim "zabave":

"Di-džej je kao sveštenik koji pušta muziku okupljenima po njihovoj želji, a njegov desk je kao oltar, prema kome su rejveri stalno usmereni. Igranje na rejvovima jeste oblik obožavanja bogova njihove izmenjene svesti". (Dr Rasel Njukom, Russell Newcombe, "Raving and Dance Drugs and The Use of Ecstasy and Dance Drugs", The Guardian, 22. jula 1995.).

Naučnu analizu profesora Njukoma podupire poreklo mnogih savremenih muzičkih stilova (kultni plesovi afričkih crnaca preneseni u Novi svet), kao i zanimanje mnogih savremenih muzičara za drevne obrede propraćene muzičkim ritmovima koji prouzrokuju stanja izmenjene svesti.

Po nekim analitičarima rok muzike (John DiamondVerle BellSteven HalpernSheldon Deal, u: Bakioki, Christian and Rock Music), bitna novina koju donose i pop i rok jeste promena naglaska u taktu i, shodno tome, naglašena i sistematska upotreba sinkope. Po nekim istoričarima džeza, "izraz 'sinkopiranje' odnosi se na ton ili figuru koja počinje između dve dobe ili je, pak, tako skrojena da glavni ton pada između doba. Čitalac može da stekne pojam o sinkopi ako, dok korača, pljesne rukom između dva udarca đona o pločnik."

Međutim, sinkopiranje se smatra jednom od osnovnih značajki svih pravaca koji su dali današnji rok: regtajma, bluza, džeza. Sistematski ponavljan naglasak na kraju takta, kao i raznolika upotreba sinkope, imaju moćan fiziološki efekat na čoveka. Ove ritmičke strukture suprotne su našem prirodnom ritmu, koji zahteva da posle stresa ide opuštanje; umesto odmora, one zadržavaju napetost bez razrešenja. Istraživanja pokazuju da učestali ritam te vrste potiče lučenje adrenalina, endorfina kao i nekih polnih hormona. Sam roker Dženezis Poridž (GenesisPOrridge), ponosni veteran eksperimenata sa drogama i ezoterijom, kaže da ovakva muzika "oslobađa hemikalije u telu i umu koje menjaju stanje svesti". Cilj roka, po priznanju mnogih, jeste da se ritmom postigne stanje transa, u kome se može uticati na podsvest. To objašnjava uzbuđenje koje ova muzika stvara, kao i senzualno i krajnje erotizovano ponašanje i muzičara i publike na rok koncertima.

Čovekova seksualnost ne treba da se razvija nezavisno ili pre umnog i opšteg fiziološkog razvoja; MTV uči suprotno. Jedna reklama za MTV prikazuje devojčicu od nekih 10-12 godina i njenu majku kako zure u TV-ekran usred džungle, daleko od civilizacije. Devojčica uzvikuje: "Mama, gle, MTV!" Na to joj majka odgovara: "Sad si postala žena!" Možda najmoćniji i najtragičniji efekat današnje muzike koji posmatramo po kućama, školama i na ulicama jeste preuranjeno stimulisanje polnosti kod mladih.

 

muzika-harmonija-sfera2.jpgOldous Haksli

Zato su danas mnogi osnovci i srednjoškolci potpuno neracionalna i hormonalno dirigovana bića bez etičke nadstrukture ličnosti. Oni postaju ovaploćenje i krajnje ostvarenje zakona "Čini šta želiš". Senzualno ponašanje mladih direktna je posledica uticaja vizuelne i auditivne komponente roka, koje nezrelim umovima nameću, kao moderne i normalne, izvrnute obrasce ljubavi, morala i ponašanja. Upravo s početka ere roka, krajem 50-tih, zatim 60-tih i kasnije, potpuno su promenjeni obrasci dobra i zla u muzici, što se odrazilo na odnos prema pušenju, drogama (koje će Oldous Haksli i Timoti Liri proglasiti 'hostijom' Novog doba) i piću, te proizvelo nasilno ponašanje, nesputano izražavanje polnosti i rušenje društvenog poretka. Šta reći o uticaju roka na buntovnost i ogromno nezadovoljstvo današnje omladine? Nimalo slučajno, već na prvom Vudstoku neki muzičari huškaju mlade na celokupan društveni sistem, na sve dobro i loše u njemu, ali ni tada ni kasnije ne daju pravu alternativu. Koliko god se neki muzičari branili lepim rečima, činjenica je da njihova umetnost ostavlja za sobom milione mladih nezadovoljnika, gura ih u život kao zapaljene buktinje ne učeći ih kako i zašto da žive, i neupućujući ih da rešenje nađu u stvaranju.

 

Zašto ovo pominjati? Zato što je preko potrebno ponuditi ljudima, pogotovu mladima, muziku koja će im pomoći da steknu dobar muzički ukus i osećanje za razlikovanje "dobra i zla", kao i da stave podsvest i nagon pod vlast svesti i razuma, da budu "svoga tela gospodari" u pravom smislu. Naglasimo: ovaj tekst ne osuđuje niti isključuje osećanja. Osećanja su bitan deo čoveka, onaj najličniji i najtajnovitiji deo njegove duše. Ono što ovaj tekst govori bez ustručavanja jeste da svoja i osećanja drugih moramo zaštititi od manipulacije, a sačuvaćemo ih time što ćemo naučiti svoj razum da osećanja preispituje i da sme i ume da im kaže "ne".

Rok i pop-muzičari ne kriju onostrano poreklo svoje inspiracije

Ne može se poreći lepota i moćni uticaj mnogih pop i rok pesama. Mi upravo verujemo da je ta lepota proizvod nadljudskog nadahnuća, ali čiji izvor se usuđujemo da dovedemo u pitanje. Lepota, čija god da je, nije odlučujući argumenat da se bilo šta prihvati, uzme ili odobri. Lepa žena nije samim tim i moja žena; nije svaka lepa kuća moja kuća; lepa ambalaža ne garantuje kvalitet proizvoda; lep političar ili direktor ne obećava uvek dobro svojoj državi ili preduzeću; lepe reči često su samo laskanje. Lepota nije najbolja preporuka. Sami autori i izvođači roka davali su često izjave o tome, svesni da su za mase mladih oni propovednici jedne nove religije. Evo kako neki lucidni rokeri gledaju na tu "običnu zabavu".

Jedan ljubitelj grupe "The Grateful Dead" opisuje svoj doživljaj koncerta:

"Nije to bio samo koncert grupe. Bilo je to bogosluženje. Grupa je predstavljala prvosveštenika, pesme su bile liturgija; ples je bio molitva, a publika, vernici. U takvim trenucima potpune opsednutosti, mi bismo svi zajedno provalili kapije neba, ušli u tajnu odaju svemira, iz koje smo se uvek vraćali sa oklevanjem, uvek drugačiji." (Geri Grinberg,Not Fade Away, str. 42, 43)

 

muzika-harmonija-sfera10.jpgDžim Morison (1943-1971)

Očigledna je moć kojom i danas pesme Dorsa, Cepelina ili Dip Parpla pokreću mase, i niko neće reći kako je uzrok toga samo tekst. Rej Manzarek iz Dorsa seća se početaka grupe:

 

"Psihodeličnim supstancama pročišćavali smo vrata percepcije, a muziku smo smatrali sredstvom za širenje nove religije – religije svoga 'ja', religije čoveka-boga. To je bila početna ideja sa kojom su stvoreni Dorsi." (The Doors in Their Own Words, 1991)

Morison u jednoj pesmi izjavljuje da, umesto hrišćanstva, propoveda religiju "stare i hladne zmije" čiji je on šaman. Karlos Santana će 2000. godine, prilikom svog povratka na scenu, izjaviti da je on samo žica na kojoj svira božanski duh kog zove Metatron. Santana kaže da "poput faksa" zapisuje muziku koju mu daje ovaj duh. Tako i slavni gitarista Džon Meklaflin:

"Jedne večeri ušao je duh u mene dok sam svirao; svirao sam, ali to više nisam bio ja."

Kada su nedavno Boba Dilana, koji je bio glas svoje generacije, u jednom televizijskom intervjuu pitali kako to da je još uvek popularan i aktivan u muzičkoj industriji, izjavio je da je to zato što se nekad davno pogodio sa "Glavnim zapovednikom" (Chief Commander) da mu da slavu. Upitan ko je taj "Glavni zapovednik", Dilan nije krio da je reč o "knezu ove zemlje (...) i nevidljivog sveta"! (videti: 

)

Natprirodno u muzici fascinira muzičare, koji ne razlikuju pozitivno i negativno nadahnuće. Sve što je natprirodno i moćno za njih je dobro. Džimi Hendriks, avanturista podsvesnog po cenu samouništenja, nije uzalud rekao: "Muzika je električna crkva." Rok je konstantno klanjanje bogovima koji gospodare podsvešću, bekstvo od razuma. Timoti Liri, teoretičar i guru psihodelije, video je u Bitlsima utelovljenje duha Novog doba, "četverodelnu mandalu": "Novo jevanđelje – muzika; nova pričest – droga."

U obrnutom smislu, ni sva klasična muzika nije za pohvalu: pomislimo samo na pouke opereKarmenKada Karmen peva da je "Amor lutalica koji nikad nije trpeo zakone", da li se time osuđuju ili veličaju ljudi kojima vladaju strasti do te mere da jedni drugima posesivnom ljubavlju uništavaju živote? Neko je rekao da nije jak čovek jakih osećanja, već onaj koji vlada jakim osećanjima. Dramski elemenat mnogih opera i baleta predstavlja ljude kojima vladaju razorne emocije i koji ne nalaze moralno uporište kako bi zaustavili zlo. Umetnost nije moralnija od civilizacije koja ju je izrodila – to je "njihova poruka samima sebi".

Možemo da raspravljamo o društveno angažovanim pesmama, o "Whats going on” Marvina Geja, "Praying for Time” Džordža Majkla, "Sound of Silence” Sajmona i Garfankla, "Twist in YourSobriety” Tanite Tikaram, "Where the Streets Have No Name, "One" i nekim drugim grupe U2,"Paradise" Fila Kolinsa, pesmama Džoan Baez ili Boba Dilana, itd. Nema sumnje da one upiru prst u socijalne i duhovne probleme savremenog društva; ipak, sve one ostaju u sferi čoveka i njegovog ovozemaljskog opstanka. Nijedna ne nudi suštinsko rešenje za istinski problem čoveka. Problem naše civilizacije ne može se rešiti spolja, promenom vlada ili ekonomije; to nije samo ekološki problem – to je problem čovekovog bića koji je izvor svih drugih bolesti naše civilizacije, a koji se ne rešava vaspitanjem. Posle svih filozofskih i društvenih eksperimenata, nije li vreme da prestanemo da se zavaravamo? Filozofi su različito tumačili  čoveka; ne radi li se o tome da se on izmeni? Kako? 

muzika-harmonija-sfera5.jpgUticaj muzike na razum, raspoloženje i osećanja

Dobra muzika diže iz mrtvila i depresije, ne da čoveku da se prepušta očaju. Umesto da manipuliše našim promenjivim raspoloženjima, dobra muzika kao da poručuje: "Razumem tvoju tugu, ali ona sama po sebi nije rešenje za tvoje probleme. Plači, ali radi; tuguj, ali se bori; žali, ali se nadaj. Čeka te tvoj život koji samo ti možeš da živiš." Ona čoveka ohrabruje, ukazuje mu na smisao života, na to da postoji Bog i večnost; ona ga usmerava da živi srećno i ispunjeno. Novozavetna poslanica Efescima 2:10 opominje da smo "sazdani za dela dobra", ne da se valjamo u svom blatu. Emocije – tuga ili zanos – ne smeju da nas koče, već da nas nauče i opomenu.

Kada ste poslednji put čuli da je nekoga muzika sačuvala od samoubistva i dala mu smisao postojanja? Ili da ga je utešila? Da je nekoga trgnula iz depresije? Ili čak da je neka pesma prelomila u čoveku da odbaci drogu? Da li je to bila rok muzika? Npr., ako se pesma ili grupa zovu "No Hope" ili "Faith No More"? Koliko rok i metal pesama otvoreno hvale samoubistvo? Nisu li zlo, ružnoća, nakaznost, nasilje, sadizam i uništenje postali suštinski deo nove estetike ovih "proroka" Apokalipse? Mnogi će muzičari i teoretičari umetnosti odmah ustati da brane ovakvu muziku govoreći da je ona glas svog vremena, da je iskrena i da slika društvo u njegovoj suštini. Kažite nam, molimo vas, učena gospodo, kakav uticaj takva muzika ima na tinejdžera koga ne zanima analiza društva, već snaga i razlog da živi danas? Da li se sećate svoje adolescencije, svojih životnih kriza? Kako na nesrećnog i uplašenog utiču loše vesti? Poučno? Ima li dakle lepote, istine i pravde o kojima muzika može da peva, a da ne laže? Muzika iz koje izvire sklad, klasična lepota i veličanstvo? Ali, ako reči i ritam muzike propovedaju besmisao, ružnoću i proglašavaju licemernim i lažnim svaki red i zakon u životu, a hvale samouništavajuće robovanje svojim strastima, prezir, cinizam i razaranje svih ljudskih veza, gde je tu optimizam, gde je tu poruka nade i smisla?

Kao druga krajnost, u nekim drugim društvenim krugovima, i u umetnosti koju oni proizvode i konzumiraju, zavladala je tzv. wellness-filozofija, koja podrazumeva ovozemaljsko blaženstvo tela i duha kao vrhunski cilj života, ili kao deo duhovnosti. Ukratko – raj na zemljiStremljenje ka tom idealu toliko je proželo sredovečnu i stariju populaciju putem medija i umetnosti, da je pitanje koliko su ljudi kadri da ga izoluju i prepoznaju u sebi. Pošto su takvi zaokupljeni postizanjem ličnog zadovoljstva, trenutnog užitka, i pošto je za najveće zlo proglašeno odricanje od svojih želja, čak i muzika pokušava da odgovori tom izazovu. Wellness muzika usmerena je na stvaranje raspoloženja, na čulni doživljaj, ne na svesnu i duboku promenu karaktera. Shvatanje života kao prvenstveno sračunatog na uživanje i samoostvarenjediskretno pravi od nas latentne hedoniste i uslovljava da osećamo "sreću" samo kad smo u prijatnim okolnostima. Raj shvatamo kao nešto spolja, a ne kao nešto iznutra; kao raspoloženje, a ne kao stanje duha ("carstvo je Božje unutra u vama", Luka 17:23) bez obzira na trenutno raspoloženje. Uživajući u spa-atmosferi, uz prateći prijatni glas koji nas uspavljuje kao milovanje, postajemo razneženi mekušci sve nesposobniji za borbu sa sobom i sa životnim okolnostima koje zahtevaju da često odbacimo ili odložimo svoje blagostanje radi viših i nesebičnih ciljeva. Tako opet i posvuda izranja pitanje: ima li šta preče od moje volje i mog zadovoljstva? Hoćemo li voleti bližnjeg svog jednako kao i sebe? Ili ćemo, kako reče Davor Gobac, "voleti samo sebe, svog jedinog sebe"?

Mnogi ipak u muzici vide samo bezazleno sredstvo zabave. Čuveni francuski naučnik i filozof Blez Paskal opisao je društvo svog vremena, francuski 17. vek, i žudnju krema tog društva za onim što se i danas zove divertissementtj. "zabava". Ovaj pojam dolazi od latinskog glagoladivertere, koji znači "odvratiti, skrenuti sa nekog puta". Tako Paskal tužno zaključuje da je svrha zabave njegovih savremenika da odvrati njihovu pažnju i misli od briga i strahova koji bi ih naveli da razmišljaju o suštinskim životnim pitanjima i nađu odgovore. Današnja zabava ima isti cilj – pomoći čoveku da ne misli duboko, već da oseća plitko. Da li je zabava rešenje problema besmisla? Može li čovek da podnese život kakav jeste bez obzira na to da li je njegovo nebo prazno ili nije? I ko danas sme da peva s ubeđenjem o jednoj višoj, većoj i lepšoj stvarnosti koja nadvisuje razdaljinu od kolevke do groba? Pa još i da se raduje? Ili je osmeh danas moguć samo ako zaboravimo u kakvom svetu živimo, ako živimo u elektronskim snovima ili veštačkim rajevima naših droga?

Još su stari Latini govorili da o ukusima ne treba raspravljati. Ipak, u svim vremenima i pored svih vrsta muzike, život svakog čoveka, posebno verujućeg, hteli mi to ili ne, jeste borba, potraga za svetlošću i lepotom. S jedne strane, to je rat sa strahovima i nagonima koji nas bacaju u prah: protiv svog samoljublja, častoljublja, pohlepe, egoizma, neznanja, svojih ograničenja, svog straha. S druge strane, to je, još očiglednije, rat sa poretkom stvari u kom jači pobeđuje slabijeg, vlada osveta, čovek sudi čoveku.

K.S. Luis nas je upozorio da čovekom vlada zakon oscilacije: normalno je da, na čisto fiziološkoj ravni, budemo nekad veselinekad tužni, što još uvek nije bipolarni poremećaj. Svakako da ne možemo uvek biti raspoloženi i puni elana, i zato moramo razumeti i sebe i druge kada dospemo u negativne faze. Međutim, upravo tada duhovna muzika stupa na scenu: podsećanjem na jedan viši cilj života, ona budi savest i dužnost, koje podupiru oslabljenu volju ipotiču čoveka da izađe iz mraka.

muzika-harmonija-sfera9.jpgAko želimo da očistimo svoj um i telo od loših ritmova, mogli bismo da isprobamo jedan proveren lek – druženje sa dobrim ritmovima, ritmovima prirode. Svako stvorenje u prirodi ima neki svoj ritam i svoju pesmu: breze i jasike trepere na vetru; talasi lagano zapljuskuju obalu u rano jutro ili uveče; stare drvene kolibe škripe kad nastupi oluja; slavuj skromnog ruha najlepšim glasom proslavlja proleće; grom grmi i razleže se poljima i planinama; potok žubori, a slap buči "glasom velikih voda". Naše telo i duh podešeni su na te frekvencije i one nas leče. Umesto svakovrsne buke koja nas uništava, makar je nazivali "muzikom", zvuci prirode nas uče o lepoti postojanja, o redosledu rada i odmaranja, o poštovanju prirodnih ciklusa, o jednostavnosti, skromnosti i predanosti jednom višem uređenju, o svrsishodnosti gotovo svega što bića u prirodi čine.

Potom se okrenimo današnjoj muzici i osluškujmo sebe. Kakva je osećanja proizvela u nama? Da li nas je uznemirila? Da li nam je razbistrila um ili ga uspavala? Da li nas je pokrenula na promene? Da li uz nju možemo razmišljati? Doneti odluke o okretanju nekog novog lista?

Većina od nas ne učestvuje u donošenju državnih zakona. Većina od nas nismo kompozitori i ne stvaramo muziku koju slušaju milioni. Ipak, svako od nas slobodan je da izabere kakva će muzika ispuniti njegove uši, njegovo biće, njegov svet. Taj izbor, malo po malo, odlučiće ne samo o našem raspoloženju ili osećanjima, već i o celokupnom našem životu. Birajmo muziku ili će ona izabrati nas.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Imamo mnoge pesme poput Riblje Čorbe i Bajage i dr koje mogu i hvaliti Boga.

Ugađanje demona može biti i u narodnoj muzici to zavisi od čoveka pojedinačno šta u pesmama peva. 

Jedna od najpopularnijih pesama narodnjaka je, ne znam ko peva jer ih ne slušam: đavolu bi dušu dao za merak,ja ga volim jer je takav veseljak. Ispada da voli nekoga ko bi dao dušu đavolu ili u mnogim pesmama se vrednuju preljube ili ti ljubavnici, njegova burma mi kožu para i td. Da ne pričam oko oblačenja gde i decu uče da pokazuju svoju golotinju. Ali imamo slučaj kao što je momak Dušan Svilar koji je vernik i ne peva o ljubavnicama i td. Koliko njih gleda serije gde su glavni glumci ljubavnici dok je neko od njih u braku i ljudi navijaju za glavne glumce bez obzira da li oni čine preljubu i time im tako nešto ispira mozak..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Imamo mnoge pesme poput Riblje Čorbe i Bajage i dr koje mogu i hvaliti Boga.

Ugađanje demona može biti i u narodnoj muzici to zavisi od čoveka pojedinačno šta u pesmama peva. 

Jedna od najpopularnijih pesama narodnjaka je, ne znam ko peva jer ih ne slušam: đavolu bi dušu dao za merak,ja ga volim jer je takav veseljak. Ispada da voli nekoga ko bi dao dušu đavolu ili u mnogim pesmama se vrednuju preljube ili ti ljubavnici, njegova burma mi kožu para i td. Da ne pričam oko oblačenja gde i decu uče da pokazuju svoju golotinju. Ali imamo slučaj kao što je momak Dušan Svilar koji je vernik i ne peva o ljubavnicama i td. Koliko njih gleda serije gde su glavni glumci ljubavnici dok je neko od njih u braku i ljudi navijaju za glavne glumce bez obzira da li oni čine preljubu i time im tako nešto ispira mozak..

 

Poslušaj predavanje do kraja. I sam vladika kaže da su narodnjaci mnogo lakše i ranije upotrebili pojam Boga u muzici. Citiran je i Pajkić koji je o narodnjacima pričao kao o našim bluzerima.

 

U jugoslovenskom rokenrolu nije bilo pojma Boga i hrišćanstva sve do "Sve će to mila moja... od Bijelog Dugmeta. Onaj lik 68'osmaš koji se bunio što vladika šeta dok drži predavanje, me je potpuno primio kada je rekao "rokenrol i hrišćanski bogovi, koliko god da ih ima..." i nešto sam se zamislio da li on to priča o nekoj drugoj religiji :) Nisam znao da iko gleda na hrišćanstvo kao politeističku religiju, sem ukoliko ne razume baš taj pojam Trojičnosti.

 

Divno predavanje i jedan neobičan vladika. Ne slažem se sa njim po nekim muzičkim stavovima, tačno je da je veoma malo vremena bilo i da tema zavređuje veću minutažu, ali izostaviti iz predavanja Džonija Keša i ne pomenuti ga, to nije smelo da se dogodi. Bar kao kolege, jer su obojica ljudi u crnom.  ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

добар је Аца, ал ми мало жао што се Пајкић није активније укључио, прилично се суздржао

 

предавање веома занимљиво и живо (иако мене много не интересује рок) 

 

најјачи утисак Владикина реченица како Црква преображава васиону, ако сам добро цитирао

 

свиђа ми се што човек има став, искуство, однос, најнормалније комуницира са људима

 

И ја сам се томе понадао, али мислим да Пајкић више није онакав какав је био. Раслабила га је естрада.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poslušaj predavanje do kraja. I sam vladika kaže da su narodnjaci mnogo lakše i ranije upotrebili pojam Boga u muzici. Citiran je i Pajkić koji je o narodnjacima pričao kao o našim bluzerima.

 

U jugoslovenskom rokenrolu nije bilo pojma Boga i hrišćanstva sve do "Sve će to mila moja... od Bijelog Dugmeta. Onaj lik 68'osmaš koji se bunio što vladika šeta dok drži predavanje, me je potpuno primio kada je rekao "rokenrol i hrišćanski bogovi, koliko god da ih ima..." i nešto sam se zamislio da li on to priča o nekoj drugoj religiji :) Nisam znao da iko gleda na hrišćanstvo kao politeističku religiju, sem ukoliko ne razume baš taj pojam Trojičnosti.

 

Divno predavanje i jedan neobičan vladika. Ne slažem se sa njim po nekim muzičkim stavovima, tačno je da je veoma malo vremena bilo i da tema zavređuje veću minutažu, ali izostaviti iz predavanja Džonija Keša i ne pomenuti ga, to nije smelo da se dogodi. Bar kao kolege, jer su obojica ljudi u crnom.  ;)

 

Ма онај 68-аш је класични, уџбенички пример исфрустрираног, пропалог "револуционара", који до подне мрзи све, а од подне и Маркса. 

 

И одлично он познаје хришћанство, али је хтео да провоцира. Као и оним вицем на крају. Мада му је владика још јаче одговорио, тј. где њега много више боли. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 9 months later...

Partibrejkersi i 357 su "djavopoklonici"

 

Ово је ноторна лаж, за 357 не могу скроз да гарантујем али за Партибрејкерсе гарантујем. Ако си већ ово написао ред би био и да то нечим аргументујеш. Цане из Партибрејкерса је православни верник, о томе имаш доказа на све стране, погледај његове интервјуе, песме, емисије са њим, . . .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...