Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Srna

О васпитању деце

Оцени ову тему

Recommended Posts

Претерано убрзани животни ритам, претерана заузетост родитеља - то је илузија, замка ђавола који може да их држи у ропству многе године, изолујући родитеље од деце, полагано и сигурно разарајући нашу природу, нашу породицу, наш дом.

Што раније дође до увиђања, то ће боље бити за све нас. Главно је не закаснити. Многи родитељи се освешћују тек онда када је воз већ прошао. Касно је говорити о васпитању када деца већ имају 8,10,12 година. Природа не трпи празнине. Ако дете не добије од родитеља одговарајућу пажњу, љубав и топлину, оно ће те врлине тражити на другој страни. Колико данас таквих малих трагача лута улицама, кроз усамљеност, бескућништво, запуштеност, непостојање очинског надзора...

Родитељи најчешће ћуте, не чине ништа, док њихова деца траже коме да се "прилепе". Али када се њихово трагање "наједном" заврши трагедијом, подиже се галама, гневни гласови очева, хистерија мајки:

- Погледајте га само како се понаша, какав безобразник! Жутокљунац! Родитељима дрско одговара! Каква су ово деца? Ни стида, ни савести. Каква срамота!

А шта су сами родитељи учинили да њихова деца постану људи, а не "жутокљунци", да у њихов живот не продру просташтво, суровост и насиље? А шта су сами родитељи учинили да деца више теже да бораве у кући, него на улици? Да ли им је пријатно код куће, да ли их тамо разумеју?

              http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/Anomalije_roditeljske_ljubavi/Anomalije08.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Игуман Евменије

''Аномалије родитељске љубави''

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/Anomalije_roditeljske_ljubavi/Anomalije.htm

Ова књига ми је препоручена, Весна хвала на линку.

Богу хвала, Машо - књига је заиста одлична.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

Свети Јован Златоусти

О сујети и како треба родитељи да васпитају дјецу

Да ли је ико учинио оно што сам тражио? Да ли се, дакле, ико помолио Богу и за нас и за све тијело Цркве, како би се угасио пожар настао од сујете, која наноси штету свему тијелу, која једно тијело раздељује на многе дијелове и разара љубав? Баш као што дивља звијер, напада племенито и њежно тијело, немоћно да се брани, тако и она зари своје гадне зубе, и испусти отров и испуни великим смрадом; па једне одсјекавши баци, друге - изгризе, а треће прождера. И да је било очима видјети сујету и Цркву, угледао би се биједни призор, много гори од онога што се у арени догађа: тијело оборено на земљу, а она (сујета) одозго притисла, на све стране вреба и над палима господари, никако се (од њих) не удаљујући нити их жалећи.

Ко ли од нас ову звер може одагнати? Онога који је и поставио овај подвиг дјело је да на наше молитве пошаље ангеле своје, да као неким ужадима завежу њена срамна и бестидна уста, и тако је одстране. Но, Подвигоположник ће то учинити онда, када je ми, пошто буде одстрањен, не будемо више тражили. A ако Онај који заповиједа да одступи од нас ова љута звијер и пошаље своје ангеле, те она буде одведена у сопствену јазбину, а ми избавивши се устанемо са бројним ранама, и опет је тражимо и куцамо и обрћемо да је изведемо, онда нам се (Бог) неће више смиловати нити нас поштедјети: „Јер, ко ће се“, вели (Писмо), „смиловати врачару змијском када га змија уједе, и свима који прилазе звјерима?“ (Сирах, 12,13).

Шта дакле? Како да се ослободимо злог и лукавог демона? Јер, ради се заиста о демону привлачног изгледа. Као кад би неки демон узео на себе лик блуднице, па окитивши се мноштвом злата и обукавши се у мекане хаљине, и намирисавши се мноштвом мириса како би попримио веома раскошну слику жене, сакривши сву претјераност своје љепоте. Потом да узме такав узраст, како би што више примамио младе душе приказујући се у самом цвијету младости, па да се опаше златним појасом, показујући вјешто сплетене власи на глави, сличне персијској пунђи. Потом да стави дијадему на главу, положивши на голе власи многе украсе, показујући око врата блиставо злато и драго камење. Па да он који се приказује као веома млада блудница стоји на осами пред домом, представљајући се врло смерном. Кога онда од пролазника да не примами? А после, пошто га уведе у дом, одбацује сву ону љепоту, показујући себе као неко црно биће, распаљено и дивље, као што приличи демону, избезумљује биједног заробљеника. Пошто га спута и душу му запоседне прелашћује ум таквога. Управо је такав лукави демон сујете.

Има ли од ње наизглед ишта љепше? Или ишта привлачније? Међутим, ако видимо да је то маштарија и лицемјерје, нећемо се уплести у мреже, нити ћемо подлећи овом науму. Но, на све што је речено за блудницу, може се несумњиво рећи и о овој: „Мед капље са усана жене блуднице“ (Приче Сол. 5,3). Човјек неће погријешити ако то исто каже и за сујету.

Кажу да бисери када се узму начас наликују на воду. Но, ако тај који их узме буде искусан, он узима у руку ону кап, и покрећући руку, на отвореном длану је пажљиво обрће, обликује је и чини је потпуно округлом. Кад се она већ једном обликује онда више није властан да јој промјени облик. Јер, док је нешто мекано за све је прикладно, пошто још нема свој коначан облик; зато се лако на било коју страну усмјерава. Док оно што је чврсто, због тога што је стекло чврстину као какво трајно стање, не ослобађа га лако и не мијења се у друго стање.

Дакле, на свакога оца и на сваку мајку гледамо као на сликаре, који слике и кипове са много брижљивости обликују, и тако се труде о тим дивним статуама. Сликари свакодневно стављају пред себе слику и наносе боје по потреби. Каменоресци, такође, то исто раде, сувишно одстрањујући а што недостаје придодајући. Тако дакле и ви: као некакви творци статуа, сво старање посвећујете обликовању чудесних статуа Божјих, те оно што је сувишно одстрањујете, а што је потребно придодајете. И свакога дана их посматрате: оно што по природи има предност, да би га развијали, а што по природи недостатак, да би га одстранили. И са великом пажњом најприје код њих искорењујете наклоност распусности, јер ова љубавна жудња особито досађује душама младих. Штавише, прије него ли од ње ишта окуси, научи га трезвености, тражењу, молитвеној будности; ма шта говорио или радио да се осјењује знаком Часнога Крста.

ПОТРЕБНИ СУ НАМ ЗАКОНИ

Замисли да си ти цар који влада градом – дјетињом душом. Јер, душа заиста јесте град. И као што бива у граду: једни краду, други тргују, трећи раде, неко опет просто раде што им падне на памет – тако бива и у души са разумом и помислима неки ратују против оних што наносе неправду, као што чине војници у граду; неки промишљају о свему, и тјелесном и кућном, као што у граду ради грађанска управа, нека опет заповиједају, као што чине кнежеви; неки се распусно понашају, као што чине блудници; неки су чедни, као трезвени људи; неки су разнежени, какве се жене код нас; неки воде неразумне разговоре, као дјеца; неки опет, попут робова примају заповести, као што чине слуге; неки су, пак, племенити, као што су слободњаци.

Потребни су нам закони, како би зле прогонили а добре подржавали, и како не би допуштали да се зли супротстављају добрима. Јер, ако неко у граду постави законе који лоповима дају превише слободе, тај све поремети; и ако војници показују одлучност тамо где не треба, доводе све у опасност; и ако сваки сопствено мјесто напусти да би заузео мјесто другога, тај похлепом уништава добри поредак. Управо тако бива и овдје. 25. Дјетиња душа заиста је град – град скоро саграђен и постројен, град који има стране грађане још увијек без икаквог искуства. А док су такви са њима је лако управљати. Јер онима који су се на рђав живот навикли, а такви су старци, тешко се промијенити, ако не и немогуће; они пак који су потпуно неискусни, лако ће примити твоје законе.

Постави, дакле, строге и оштре законе своме граду и онима који у граду живе и буди надзорник онима који их преступају; јер ништа не користи поставити законе, ако се они не извршују. 27. Зато постави законе и строго пази. Јер за сву васељену је нама законоположење и град који данас зидамо. Ограде и капије нека буду као четвора чула; сво остало тијело нека буде као зид, а његове капије - очи, језик, чуло слуха, мириса, ако хоћеш. Јер кроз ове капије улазе и излазе грађани овога града, односно кроз ове капије улазе помисли. А оне се кваре и поправљају.

РИЈЕЧИ БОЖЈЕ СУ СЛАЂЕ ОД МЕДА

Хајде да најприје дођемо на капију језика, зато што се она највише користи, и прије свих других саградимо на њој вратнице и засовнице, но не од дрвета ни од гвожђа, него од злата. Јер уистину златан је град ако је овако грађен. Зато што у њему, уколико буде саграђен, неће боравити неки човјек него сâм цар свих. Видјећете, у наставку разговора, где ми постављамо његове царске дворове.

Градимо ми, дакле, вратнице и засовнице од злата, односно од ријечи Божје, као што пророк каже: „Ријечи Божје су слађе од меда и воска устима мојим; боље су од злата и драгог камења“. Научимо да се оне непрестано налазе у устима, и кад ходимо – и то не просто ни узгредно ни ријетко, него стално. Не треба само златне плочице на врата постављати, него их цијела цијелцата направити од пуног и тешког злата; и да имају драго камење намјесто камења споља прилијепљеног. А засовница ових врата нека буде крст Господњи, цио цјелцит направљен од драгог камења, постављен попречно по средини врата. А када тако чврста и златна врата направимо и ударимо им засовнице, учинићемо да и грађани буду достојни. А ко су они? То су честите и побожне ријечи које васпитано дијете говори. Треба да удаљимо са великом пажњом свакога туђинца, да се не би неке скитнице и шкодљиви људи смијешали са овим грађанима: ријечи псовачке и клеветничке, неразумне и нечисте, простачке и световне, све улази кроз ове двери, сем самога цара. А њему и свима који су његови нека буду отворена ова врата, да би се и о њима говорило: „Ово су двери Господње, праведници ће кроз њих ући“ (Пс. 117, 120), и по блаженом Павлу: „Ако је нека добра ријеч за назидање, да донесе благодат онима који слушају“ (Еф. 4,29). Нека то буду ријечи благодарности, химне чедне; нека вјечно о Богу зборе, о мудрољубљу небеском.

А како ће то бити? И чиме ћемо их васпитавати? Ако будемо строге судије свега што се догађа, то ће и дјетету бити велика олакшица. Како? Оно се не бори за новац, ни за славу. Још је дијете. Ни за жену, ни за дјецу, ни за кућу. Који је онда узрок његове псовке и хуле? Сва његова борба усмерена је на вршњаке.

Поставиш ли му одмах закон, нити ће кога псовати, нити на кога хулити, нити се клети, него ће бити миран. Ако ли видиш да прекорачује закон, казни га, било строгошћу лица, било оштрим ријечима, било пријекором; некад га опет похвали и дај му обећање. Немој да га бијеш често, и не навикавај га на такво васпитање. Јер ако навикне да се тако васпитава, научиће и то да презире. А кад се научи да презире, све ће преврнути. Него, нека се увијек боји батина, али нека их не добија. Нека му се припрећују прутом, али без шибања. Нека претње не постају дјело. Али, нека не буде уочљиво да се ријечи заустављају на претњама. Пријетња је добра онда кад се вјерује да ће постати стварност. Јер ако онај који је погријешио сазна да је то само застрашивање, презреће га. Нека ишчекује да ће бити кажњен али нек не буде кажњен, да се не би страх угасио, него да остане да гори попут ватре, и да спаљује сво трње одсвуда или као пијук оштар и дубок који копа у саму дубину. А када видиш да је од страха донео користи, попусти; јер нашој природи је потребан и извјестан одмор.

Научи дијете да буде скромно и човјекољубиво. Ако га видиш да ружи свога слугу, немој то превидети него га слободно казни. Јер кад увиди да није допуштено ни свога слугу да ружи, утолико прије неће хулити ни клеветати онога ко је слободан и ко му је раван. Затвори му уста за зло. Ако видиш да некога клевеће, ућуткај га и језик му окрени против његових властитих грјехова.

Савјетуј и мајци да ово говори дјетету, и васпитачу и служитељу, да би сви заједно били чувари и да пазе да ниједна од оних злих помисли не изађе из дјетета и његових уста и златних врата.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dete se oblikuje prema načinu kako se prema njemu roditelji ophode. Veoma je važno pronaći meru u načinu vaspitanja mališana, jer suviše agresivnosti ali i popustljivosti može da bude kontraproduktivno.

Šta dete oseća, čemu se uči, zašto reaguje na određeni način u mnogome zavisi od toga kako se roditelji postavljaju u određenim situacijama i na koji način ga vaspitaju:

Ako dete često kritikuju – ono se uči da osuđuje druge

Ako je dete često izložen agresivnosti roditelja – ono se uči da se tuče i samo bude agresivno

Ako se detetu često rugaju – ono se uči da bude stidljivo

Ako dete često „upozoravaju“ zbog nečega – ono se uči da oseća krivicu

Ako su prema detetu popustljivi (blagi) – ono se uči da bude strpljivo

Ako često bodrite dete – ono se uči samopouzdanju

Ako često hvalite dete – ono se uči da ocenjuje i procenjuje stvari

Ako ste iskreni prema detetu – ono se uči pravdoljubivosti

Ako dete živi u okruženju gde se oseća zaštićeno – on se uči da veruje drugima

Ako se dete favorizuje u odnosu na druge – ono se uči da ima samopoštovanje

Ako dete živi u prijateljskoj atmosferi i prema njemu se odnosite kao ravnopravnom članu – ono uči da pronađe ljubav u tom okruženju i svetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дјеца се угледају на родитеље, посматрају их и опонашају, тако да примјећујем да мој најстарији син често млађима говори ријечима како ја имам обичај да се обраћам њему. Мора им се причати шта је добро а шта није али они ипак највише посматрајући уче. И ја сам учила од својих родитеља и они мене нису васпитавали у хришћанском духу и иако се трудим да дјецу васпитавам у Хришћанству често у том самом опхођењу исплива оно како су мене моји васпитавали мада често мислим да тако не бих требала па ми буде жао. Сваком дјетету треба прићи као посебној личности јер на свако дијете различито дјелује и казна и попустљивост. Мислим да се ипак дијете рађа као потенцијално стидљиво а друго као комуникативно, вјероватно на то утиче и однос родитеља али од више дјеце нека су сасвим комуникативна а неко буде баш стидљиво, опет на то утиче и колико су сами родитељи комуникативни а колико повучени у опхођењу са другим људима.

Дјецу треба по мом мишљењу заштитити док су мали што више можемо од вулгарности свијета и бестидности. Што касније упознају оно вулгарно и настрано они ће као мало већи већ знати да процјене шта је добро а шта није. Имаће у старту одвратност према свему што је ружно и ненормално данас. Треба му рећи и дати одговор на сва питања али само колико пита и посебно му објаснити колико Бог има значај у нашем животу од стварања тј зачећа па даље. Да схвати да све што у животу бива има ту Божију страну. Јер не би било лијепо да о својој сексуалности једног дана сазнаје од вршњака јер онда то зна бити јако ружно сазнавање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не може дете боље од својих родитеља знати шта је добро а шта зло. Многи родитељи непотребно оптерећују своју савест уместо да је развију код детета. Наравно, то је процес. Дете неку критику може да идентификује као зло, али ако родитељ зна да је то за добро детета онда то није проблем родитеља. Већина родитеља греши у томе што покушава да буде пријатељ својој деци. Прво родитељ треба да буде ауторитет па тек онда пријатељ. У супротном, сами родитељи ће постати послушна деци за највећу глупост а деца ће се понашати као родитељи неспособна за ту улогу. Дошло је до замене вредности. Зато и има толико пуно деце која су одрасла саможива и неспособна да одрекну своју вољу ради свог и општег добра. Њима све смета, свему противурече, у свему се расправљају – а памети немају. То није одузимање већ васпитање слободе да се опредељује само за добро. Деца још не знају шта је љубав. Она љубав препознају као реализацију сваке своје помисли и жеље. То је погрешно јер се тако развија егоизам. Њихова послушност би требала да буде дар љубави својим родитељима. Уместо тога, игром обрлаћене сентименталности, родитељи постају послушни деци у страху само да она не постану хистерична. Такав је свет мале али и велике деце. Ако не слушају реч, слушаће батину. Наравно, без крајности. Такви су и људи – неће да се уразуме док их неко не пребије. А и тад је питање колико су схватили поруку. Стрпљење нема граница али ако дете не поштује те границе, онда њему стрпљење не користи ако своје понашање не жели да коригује. Тако Бог ради и са великом децом јер „бије свакога сина којег прима“ и јер „кога Он љуби онога и кара“. Нажалост, многа деца не трпе сугестије. Мисле да су достигла врхунац разума шта је за њих добро а шта не. Често то има негативне последице и по децу и по родитеље. Видео сам инат и видео сам шта се дешава са децом која злоупотребљавају своје родитеље разним делима и псовкама. Али, видео сам и да многи родитељи немају ауторитет и да сами не знају да разликују добро од злога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E,bas dobra tema...Ja sam na klizavom terenu...Cerkica ce skoro 3 godine i cini mi se da mi neke stvari izmicu kontroli...Ja joj govorim,objasanjavam,ali jos ona ne shvata bas sve,a sve izbegavam da je udarim,ali nekad stvarno moram i tek tada se uvije,sto bi rekao moj pokojni deda za kravu,ha,ha.Ne bih volela batinama da plasim decu,ali nekad ni 10 puta lepim,pa jos 10 povisenim tonom,pa onda jos 10 poluvristecim ,njoj ne znaci nista,dok ne dobije po zadnjici,nema price,pa neka me neko prijavi centru za socijalni rad...I ljubomoru prema malom bratu pocinje da pokazuje,udara ga u trenutku kad ja ne gledam u njih,pa kad beba vrisne,ona se pravi fina...Ne razumem zasto to od malih nogu ima zla medju najblizim,a prema okolini svi slatki,divni ,fini...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам "батинама" никад васпитавао своју децу. Мишљења сам да је пре свега стрпљивост најбитнија. И када мислимо да смо најуморнији или најболеснији, требамо се сетити Христових речи о деци, и не само стрпљиво, већ их искрено заинтересовано саслушати. Не би требали исповедати једно, а чинити друго. Прихватите човека какав он јесте, а указујте на грех којим је евентуално опседнут. Исто је са децом.Они су јединствене, међусобно различите личности и тако их морамо прихватити. Не постоји шаблон васпитања деце, па самим тим разговори межу родитељима могу бити само размена искустава, чиме се обогаћуу лична сазнања, из којих опитом тражимо најбољи пут за прави однос са дететом.

Када се процес односа успоставља од наранијег детињства, онда ће тешко доћи до замене вредности, јер они чују, виде и осећају оно што им сами презентирамо, али на начин који је њима пријемчив, т.ј. препознају себе у нама.До 4-5 година старости, деца не подлежу утицају околине, јер су углавном под надзором родитеља. Од тог доба, па надаље, родитељи би требало да још пажљивије ослушкују своју децу, негујући однос и параметре вредности који су већ успоставили, али сада сложеније, јер више нису у односу родитељ - дете, већ и његово окружење....

Заиста је подвиг у данашње време, гајити и васпитавати децу, са било ког аспекта посматрано. Али живљењем у Богу и са Богом, све постаје једноставније.

:0104cheesy:

29dz8zk

0705_read

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...