Jump to content
Srna

О васпитању деце

Rate this topic

Recommended Posts

А, поред свих мука има и овога .smesko.

И у првој и у другој трудноћи сам имала много проблема са мучнинама и повраћањем.

И тако ја са главом у WC шољи, ''ричем'', а трогодишња ћеркица стоји поред и уносећи ми се у фацу пита: ''Мама, мама, а ста то радис? А, а? Ста радис? Ста ти то излази из уста? Ти поврацас!!!! Бљаааааааааааааааааак!!!''

Месец, два после другог порођаја изашла на 15 минута да прошетам бебу и дете, да удахнемо мало ваздуха, беше неки леп дан. Ставила сам облоге од листова купуса на груди (помаже код маститиса). Скупиле се комшије, гледају бебу, тек ће моја ћерка к`о из топа: ''Моја мама има салату у сисама!!'' sHa_sarcasticlol

А сад стварно одох по дете у вртић, и ако ме нема, зовите хитну, негде ме треснуо топлотни удар.

4869

Слатко се насмијах за ово о листовима купуса gringrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја се сећам да је мени један од највећих проблема, када се старија девојчица родила, било светло у соби ноћу. Ја сам волео да спавам у мрклом мраку, обавезно с неком музиком... И кад сам сконтао да од мог ранијег живота више нема ништа, и да морам толико да променим своје основне животне навике, рекао сам - па добро, спаваћу ко човек кад пође у школу. У међувремену сам навикао на светло и паклено ми је непријатно ако нема светла, па кад отворим очи не видим дечија лица. Али, то не значи да не желим свој мркли мрак и своју музику назад. Али сам некако преломио у глави и знам да морам да издржим и то је то.

Некако сам себи рекао да просто више ништа није као пре, нема излазака, нема седења до касних сати... Деца нису тражила да се роде, ми смо их хтели. Кад је већ тако, онда треба да их поштујемо, без да ишта тражимо за узврат.

Ако ти је један од највећих проблема било одрећи се музике и спавања у мраку одда си ти, братац,прави срећник! Чега се све мајке одричу због дјеце! Свега! Буквално! И не спавамо скоро никако.И ништа не тражимо заувзврат, и поштујемо их, волимо више од себе...Али, можемо се ваљда понекада пожалити да нам је тешко!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја се сећам да је мени један од највећих проблема, када се старија девојчица родила, било светло у соби ноћу. Ја сам волео да спавам у мрклом мраку, обавезно с неком музиком... И кад сам сконтао да од мог ранијег живота више нема ништа, и да морам толико да променим своје основне животне навике, рекао сам - па добро, спаваћу ко човек кад пође у школу. У међувремену сам навикао на светло и паклено ми је непријатно ако нема светла, па кад отворим очи не видим дечија лица. Али, то не значи да не желим свој мркли мрак и своју музику назад. Али сам некако преломио у глави и знам да морам да издржим и то је то.

Некако сам себи рекао да просто више ништа није као пре, нема излазака, нема седења до касних сати... Деца нису тражила да се роде, ми смо их хтели. Кад је већ тако, онда треба да их поштујемо, без да ишта тражимо за узврат.

A sto ne kupis ovo kod kineza za par dinara?

simple-mask.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ех, брате, немој да квариш овако озбиљну тему!

Сестро драга, потпуно те разумем, ми имамо троје ситне дечице, али хвала Богу имам помоћ. Ипак, још како могу да наслутим како се осећаш. Немам сад пуно времена, али имам пар практичних цртица. Моја другарица је била у истој ситуацији као ти и проблем недостатка времена за себе је решила тако што је плаћала једном девојчурку из комшилука да се два сата дневно поигра са њене две девојчице. Та време је користила за себе, (нпр. читање и сл.), а не за кућне послове, којих наравно увек има на претек.

Исто је јааако корисно живети близу игралишта :0104_cheesy: , јер, јел`те, деца се тамо ижџилитају и нема им бољег провода, а маме се упознају и размене искуства...

А што се запослења тиче - видећеш и сама. Ја сам после другог детета просто осетила ``призив`` да се у то упустим, и хвала Богу што је било тако, јер је убрзо дошла трећа трудноћа, па сам некако успела да `` зарадим`` боловање. И ту упознаш људе, стекнеш неко искуство, промениш садржај и на крају једва чекаш да дођеш кући :bla:

Све у свему, добро је да о овоме причаш, јер поред осталог, ми смо генерације које су већ одгајане као центри космоса којима се у свему угађа, па је утолико теже из те перспективе прећи у другу, где смо апсолутно последњи...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када погледамо наше горштаке отресити су, издржљиви и стабилне нарави, самовање их нешто не ремети, пре је то ствар навике и тананог односа душе са Богом. Иначе, баке су ми у таквим околностима подигле силну децу, па зато говорим, а оне не да су ми cool, него само тако. :)

Самовање када си"сам са собом" и самовање када немаш комуникацију са другима, а функционишеш како би подмиривао туђе потребе, а за себе немаш ни времена, а камо ли да се молиш Господу цијели дан се тотално разликује. Да не помињем грају, буку, плач због зубића, температуре цијелу ноћ...Нашим бакама дижем капу!Моја је родила деветеро! Самоњима је било лакше јер је мајчинство било њихово основно занимање(што нама мајкама хришћанкама НАЖАЛОСТ није).Нама набијају на нос зато што не доносимо новац у овој ери када се врједенује само материјално, омаловажавају оно што радимо као дијете може подићи свако...Бомбардују нас модели из новина, са серије, реклама...са улице,од којих је немогуће дистанцирати се...ако нисмо тип-топ сређене сматрају нас запуштеним, а не када имамо које кило вишка, а и због мужева морамо да се труднимо да изгледамо лијепо јер они такве сређене примјете, иако воле своју жену. Онда, морамо бити одличне домаћице, куварице, знати шити, вести...Бити образоване максимално, познавати стране језике, комјутере и сл.А да не мапомињен то што некада брига о дјеци није била као данашња, није се толико прало, чистило, играло, носало...мајке су радиле свој посао, а дјеца су ту била, успут...данас је дјеци све подређено, чим прва флекица пресвлачи се, купа, брише...Једноставно, када се саберу обавезе оне традиционалне жена какве су наше баке биле са овим модерним закључујем да су данас жене које желе да рађају преоптерећене.И очигледно их нико не разумије!Нарочито ако за рађање искористе, као што сам сама, најплоднији период жене (22год.), јер оне које хоће да рађају више морају рано почети, а оне које хоће једно могу и послије 35, док се остваре на пословном плану, па онда једва трудноћа, па све претраге, па када није у реду абортус, па онда послије треће трудноће буде све ок и роде једно.Ух, могла бих о овој теми писати колико хоћеш...

Моја бака по оцу је родила једанаесторо деце, једне године би била трудна, друге дојила, тако наизменично, све сама, без мајке и свекрве, уз кућне и пољопривредне послове, тада је то било уобичајено. Тек када су ми најстарије тетке порасле да могу шта помоћи, мало је одахнула. Око школе им већ није могла помоћи, сами су се сналазили.

Ево неколико корисних савета, мада то мајке знају, само да није лако, није.

http://www.najboljam...i-iz-prve-ruke/

Ко је свету икад угодио, данас је такав темпо да мало ко стиже да се занима тим шта ко мисли. О том духу времена је писао ава Јустин.

http://www.spc.rs/sr..._o_duhu_vremena

И у вези многобрижности, треба је одбацивати да се не нађемо у причи о сејачу као семе у трњу.

https://www.pouke.org...book=40&chap=13

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kd ti budeš rodila 11-oro onda imaš puno pravo da vozaš tu priču kako su naše bake bile super žene pa su sve mogle i to same.Ovako, ostaje samo na priči kako je nekad bilo, a bez objašnjenja zašto je tako bilo.

Lako je na tuđem primeru savete davati uz sve duhovne pouke ave Justina.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kd ti budeš rodila 11-oro onda imaš puno pravo da vozaš tu priču kako su naše bake bile super žene pa su sve mogle i to same.Ovako, ostaje samo na priči kako je nekad bilo, a bez objašnjenja zašto je tako bilo.

Lako je na tuđem primeru savete davati uz sve duhovne pouke ave Justina.

eh sad ako ćemo tako onda možemo i Hristu prigovoriti da može da deli pouke o porodiljama tek kad rodi dete

Žena kad rađa trpi muku, jer dođe čas njezin; a kada rodi dete, više se ne opominje žalosti, zbog radosti što se rodi čovek na svet.

vrlo je jednostavno-kad se mora, nije teško... da li su bake bile super ili ne- ne znam ali one su morale da se snalaze same

baka mog druga je par dana nakon porodjaja (to mi ona pričala) sedela za ručkom a svekrva joj kaže-Radojka, donesi nam malo vode sa Radovine! (i da joj bokal od litre) a taj izvor-Radovina je bio oko 7-8 km od njihove kuće...

ne znam kakve su bakice bile kao mladje ali neke od njih zaista u poznijem dobu imaju tako duboko, ljubavlju prožeto smirenje da je u rangu svetitelja...

naravno, samo razmišljanje... možda sam totalno omanuo sHa_sarcasticlol

Share this post


Link to post
Share on other sites

И моја баба је родила седморо.

И веруј ми, не би желела да си на њеном месту - услови у којима је она живела су нешто што никоме не бих пожелео.

Та времена су прошла, и Богу хвала да су прошла.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Требало их је видети како причају о деци. Њима је било сасвим природно, било би им чудно, да би неком могло бити чудно или како би рекла моја друга бака: "Родила сам их осморо и шта ми је фалило?" И моцарте у праву си за смирење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma ok verujem da je tako, ali isto smatram da dok neko ne rodi tih jedanaestoro dece besmisleno je da priča o tome šta je baka pričala.I moja je rodila devetoro, sama ih je podigla potpuno jer je deda bio alkoholičar.Išla sama bez njega u nadnicu jer je on bio neupotrebljiv, sama u kući sa decom, sama u bukvalnom smislu.

I šta ja sad treba nekog da tešim rečima " Smiravaj se moja baba rodila devetoro i nikad kukala nije, a da ja taj primer nisam sledila" Da lako je pričati priče naših baka.Čik ostvari ih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...