Jump to content

Препоручена порука

 Корачамо кроз живот. Некада усхићени и раздрагани превазилазимо све проблеме и недаће  са којима се сусрећемо,
некад бауљамо као у бунилу и пролазимо даље посрћући и дижући се или се просто само одбијамо од брда проблема и постепено напредујемо ка излазу са овога света. Наравно, тога  нисмо свесни јер да јесмо све оно што проблемом сматрамо нестало би истог трена. 


Бивамо повређени лично, међутим понекад још више заболи када приметимо да су повређени они око нас. Свесни смо ми својих мана, добро су нам познате, и итекако знамо да нисмо савршени јер смо много пута платили цену својих заблуда.


Тешко је навести теже тренутке у животу од оних у којима се разочаравамо у људе. У тим тренуцима свет се руши, осећамо се повређено, издано, осрамоћено. Туга, бол, разочарење... празнина, чини се да трају бесконачно, али ипак се дижемо.  У почетку сами себи јасно и изричито кажемо то се мени више неће догодити! Покушавамо извући поуку, залечити ране, али и заборавити. Изгледа да успевамо само у последњем. Јер како би другачије објаснили чињеницу да и након свега опет верујемо у људе?  Опет, и опет, и увек изнова
верујемо. 

 Разочаравамо и повређујемо, али и бивамо разочарани и повређени. 

 

 Изгледа да у дубини душе знамо да смо окренути једни према другима, и да само ако смо заједно са другима наше постојање и деловање има смисла. Свесни смо очигледно и суровости света у коме живимо, па чињеницу да вређамо друге правдамо свешћу да и сами бивамо повређени.


Понекад се чини да сопствени живот проводимо креирајући препреке за друге и прескачући препреке које су за нас креирали. Чињеница да смо у 21. веку до те мере убрзали сопствени живот да имамо осећеј да време лети је још више истакла апсурд да се у једном трену дивимо или поносимо неком особом, а већ у следећем смо дубоко повређени од исте или разочарани. Остаје питање колико пута морамо бити повређени и разочарани да би променили себе и престали да то исто чинимо другима? Или ћемо и даље бесомучно и безуспешно покушавати да мењамо друге. 

 


Да ли је могуће да ћемо пре сви појединачно изгубити веру у људе, него што ћемо покушати променити себе? Уколико до тога заиста дође, и изгубимо веру једни у друге то можда неће бити крај за човечанство али за ону преосталу трунку људскости, нажалост хоће.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 53
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Мисим да хришћани не би требало ничим да се очаравају,поготово људима,осим Богом , јер једино те Он,  не може  никад разочарати...

Ne razočaraju nas bližnji, već naša očekivanja od njih.

гори је осећај кад ми неког разочарамо

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мисим да хришћани не би требало ничим да се очаравају,поготово људима,осим Богом , јер једино те Он,  не може  никад разочарати...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

не зна се шта је горе....сви смо ми у једном кругу....једни другима то радимо....чак и када то не желимо...једноставно, слаба смо људска бића....

 

али, иако смо хришћани, обични смо људи са емоцијама и осећањима, нисмо машине или роботи....ја се прва веома обрадујем (да не кажем''одушевим'') када упознам фину, културну, паметну, пријатну, дружељубиву и уз то још и верујућу особу....када смо сличних сензибилтета и интересовања.....а наравно да ме заболи када је неко (без икаквог разлога) непријатан, груб, прост, виче, вређа и сл.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Samo mladi veruju da je ceo zivot lep i svi ljudi dobri. Docnije,svakih novih deset godina, covek pocinje sve u zivotu postupno menjati:ideje, odela, vrste zabava, vrste zena, voleci s vremenom sto ranijenije ni podnosio. Covek je uglavnom podeljen na decenije po punosvojih strasti, ukusa i navika.
   Ka razocarenju su skloni ljudi prema njihovom temperamentu, ane prema njihovom intelektu; jer je razocarenje uvek blize krvi iosecanju nego duhu i pameti. Ovo se najbolje vidi kod zaljubljenih,koji nikad ne znaju ni zasto su ocarani, ni zasto su razocarani, jerzaljubljenici zive u bolesnom naponu maste i potpunoj razuzdanostinerava.
Razocarenje, najkobnije osecanje, to je prav put u ocajanje i upropast. Ima mnogo ljudi koji uobrazavaju ponore kojih nigde nijebilo, i zamke gde one nikad nisu postojale. Ovo su obicno velikimucenici maste i srca, ljudi koje se bore sa samim prividjenjima.Najmanja neprijatnost izgleda im pocetak krupne nesrece; a najmanjabolest im izgleda katastrofa na pomolu. Ima bezbroj ljudi koji stoganista krupno ne smeju pocinjati, strahujuci od teskoce koje i nepostoje, i od neprijatelja kojih i nema.
Jedino sto spasava coveka od razocarenja, sto znaci i od ocaja, toje opet nemanje straha ni pred ljudima ni pred dogadjajima. Napoleonje mislio da na ovom svetu ima svega dve alternative: zapovedati ilislusati tudje zapovesti. Stvarno, treca ne postoji. Covek je odistarodjen ili da nosi sedlo ili da nosi mamuze.

 

Jovan Ducic
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

5. Проповед

О РАЗОЧАРЕЊУ


Знате ли, каквих људи има највише, мали мрави? Разочараних, а после ових -
очараних.

Разочарани су они, који су пре тога били очарани. Очарани су они, који ће

тек бити разочарани.

Је ли тако и међу вама, драги мрави? Изгледа, да није. Тако мени изгледа,

јер ниједне ноћи још не видех, да се неко од вас искрада на месечину и исповеда
ноћи своје очарање или разочарање. Код нас људи пак свака ноћ испуњена је
таквим исповестима. Пресићена је свака ноћ таквих исповести.

Разочарани су гладни, који су били очарани првим погледом на богатства овог

света.

Разочарани су милостиви, јер нису били помиловани.
Разочарани су праведници, јер су на крст бивали распињани.

Разочарани су грешници, јер су увидели, да је и очарање од греха само једна

варка.

Разочарани су они, који сласти траже, јер кад су свом снагом обухватили и

стегли сласти, очи су им се отвориле и они су видели, да су стегли само празне
руке.

Разочарани су они, који чистог страдања траже, јер су сазнали да и у

страдању има сласти.

Разочарањем Бог васпитава људе, мали мрави. Разочарање је добра ствар, као

што је добро шибање мишића, да би очврсли.

Многа ситна разочарања припремају само човека за једно велико. Претрпљено

једно велико разочарање чини човека даљновидим за масу малих разочарења.

Разочарења су шибања. Ја волим оне, које су под тим шибањем очврсли, а не

волим оне, који су под тим шибањем омлитавили.

Чврстине треба за овај живот, то обично заборављају људи, који се највише

жале на разочарања у овом животу.

- У овом животу нема река меда и млека, рекох ја једнога дана гомили

разочараних, који проклињаху живот због његових обмана. Живот вам није никад ни
обећавао реке меда и млека; он вас дакле, у томе није могао ни обманути. Ви сте
обмањивали сами себе, јер ви сте обећавали себи нешто на рачун живота, не
знајући да живот не признаје никакав рачун, склопљен без виђења и познанства са
њим.

Једно је ваш смртни грех, пријатељи моји; ви остајете упорно очарани у себе,

и никад не допуштате мисли својој, да се у том самоочарању разочара. Ваш је
смртни грех, што се не можете у себе да разочарате, што се не смете у себе да
разочарате.

Разочарање у себе, то је шибање себе. Докле ћете шибати друге, и претварати

се, да вас боли? Докле ћете затискивати уши, да не чујете оне, који другом
страном улице иду, упоредо с вама, и објављују разочарање у вама? Ослушните,
ослушните, колико гласова говори о разочарању у вама! Но ја сам још више; ја
сам разочаран и у самог себе. Ја сам преживео саморазочарање.

Разочарајте се сами у себе, ви нежни и лажни, и ако издржите ту шибу и

останете живи, онда ћу вас звати пријатељима својим. Разочарајте се сами у
себе, и ако тада не извршите самоубиство, живот ће вас уврстити у своје праве
војнике. Саморазочарање је регрутација за живот. При тој регрутацији један део
кандидата предаје се самоубиству, а други део животу. Велики део пак и не
дочека ту регрутацију, јер велики је део непунолетан и у старости, или управо
велики је део често многолетан, но никад пунолетан.

Разочарајте се у свему, и тад ћете бити очарани свим, чак и својим

разочарањима. Кад би сав живот био разочарање, он би извршио самоубиство још
пре но што смо се ја и ви у њ јавили.

Благо онима, који су се много разочаравали, но који при том нису изгубили

способност очаравати се.

Благо онима, који преживљавају и не даду се преживети.
Кад не би било разочарања у очарањима, човек не би имао кости и мишиће, но
био би као сунђер, који не може ништа разбити и кога не може ништа разбити, и
који се подједнако гордо надима и пући, ма чиме га згњечили, челом или табаном.
Но нашто сунђер-људи, кад је природа створила засебно сунђере и људе?

Разочарања су наковањ, на којима судба кује људе. Сувише слаби падају у

опиљке, које судба поново растапа у пећи. Јаки се најзад очаравају целом
процедуром, под коју их судба ставља. Много одлеће с њих под ударцима судбе, но
довољно и остане у њима, да могу надвладати самоубиство. Надвладају ли
самоубиство, тада су пунолетни, тада су сазрели за живот.

Знате ли, каквих људи има највише, мали мрави? Оних, који јецају у

разочарању, а после ових долазе они који певају у очарању. А знате ли, у чему
је живот велики? У томе, драги мрави, што он те две песме слаже у једну
хармонију, - у томе, што је он шири и од трагедије и од комедије.


Св. Николај Велимировић, Изнад греха и смрти

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Čovjek

treba da se odrekne svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i

razočarenje neizbježni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo.

Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći

svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.”

        

            Meša Selimović

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дијелим мишљење које је дао Зосима.Само нас Он никад неће разочарати,одбити чак и када му окренемо леђа заварани својом привидном супериорношћу.Него,Он нам је такође наложио да праштамо једни другима како би Он нама опростио наше гријехе.Гордост је највећа препрека да кренемо даље након разочарења,само смиреношћу и оснаженом вјером у Христа можемо кренути даље,а да је тешко итекако јесте.Али ко не рискира не профитира. greengrin

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зар је много бити "добар у души"? Зашто је толико тешко да се руководимо само са 10 заповједи???

Због велике трагедије која ме је снашла, углавном посматрам људе око себе и не могу да се начудим. Раније сам са осмехом отварала врата куће и хрлила међу тај свет не приметивши колико мана у себи носи. Свега сам се наслушала од људи, који су ми баш блиски, у моменту када су мислили да нисам у стању да региструјем свет око себе. 

А бол ми изоштрила чула и као да сам се претплатила да чујем оно што не треба. Поломљене душе реаговала сам у себи, јер ми иначе буке и галаме било преко главе. Плашила сам се да ако одреагујем на њихову злобу, мој ће грех бити огроман и неопростив. 

Кажете да разочарење следи због великих очекивања? Не знам колико има истине у томе. Верујем да има, али, зар је много бити фин и неке ставове и мисли задржати у себи? Ето, просто ... ја се увек ставим у кожу онога који ме слуша и увек се трудим да ме саговорник не схвати погрешно, или још  горе, да ми се не увреди.  

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зар је много бити "добар у души"? Зашто је толико тешко да се руководимо само са 10 заповједи???

Због велике трагедије која ме је снашла, углавном посматрам људе око себе и не могу да се начудим. Раније сам са осмехом отварала врата куће и хрлила међу тај свет не приметивши колико мана у себи носи. Свега сам се наслушала од људи, који су ми баш блиски, у моменту када су мислили да нисам у стању да региструјем свет око себе. 

А бол ми изоштрила чула и као да сам се претплатила да чујем оно што не треба. Поломљене душе реаговала сам у себи, јер ми иначе буке и галаме било преко главе. Плашила сам се да ако одреагујем на њихову злобу, мој ће грех бити огроман и неопростив. 

Кажете да разочарење следи због великих очекивања? Не знам колико има истине у томе. Верујем да има, али, зар је много бити фин и неке ставове и мисли задржати у себи? Ето, просто ... ја се увек ставим у кожу онога који ме слуша и увек се трудим да ме саговорник не схвати погрешно, или још  горе, да ми се не увреди.  

.mense.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 year later...

Zasto nam bliznji nanose bol? Zasto nas povredjuju? Zasto nas bas oni razocaraju i izdaju, zasto ne bilo ko drugi, vec upravo bliznji mora to da uradi?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zasto nam bliznji nanose bol? Zasto nas povredjuju? Zasto nas bas oni razocaraju i izdaju, zasto ne bilo ko drugi, vec upravo bliznji mora to da uradi?

 

Зато што је ближњи :)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не само да ми не наносе бол , већ ми се чини да ја понекад наносим већу бол њима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са надом у Васкрсење и живот вечни, обавештавамо црквену јавност да се дана 29. марта 2021. године, на дан Светог апостола Аристовула и Светог мученика Савина, упокојио у Господу дугогодишњи старешина и парох цркве на Карабурми протојереј-ставрофор Живадин Протић.

      Sveštenik Ugrin Popović: Radosna tuga - Čudo
      WWW.CUDO.RS Данас смо сахранили протојереја-ставрофора Живадина Протића. Осим што је био мој први старешина и неко ко ми је на мени разумљив начин саопштавао правила...  
      Прота Живадин Протић рођен је 2. јануара 1954. године у Бродарици код Коцељеве, Епархија шабачка. Основну школу завршио је у родном крају, а Богословију Светог Саве у Београду 1974. године. На Богословском факултету у Београду дипломирао је 2003. године. Био је службеник у администрацији „Православља“ при Српској Патријаршији у периоду од 1976. до 1990. године. Руком патријарха Германа рукоположен је за ђакона у Саборној цркви на Божић 1980. године и своју ђаконску службу вршио при храму Светог великомученика Лазара и при цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду. На други дан Божића 1990. године, Митрополит загребачко-љубљански Јован, који је замењивао оболелог патријарха Германа, рукополаже га у свештенички чин и поставља за старешину и другог пароха новоподигнуте цркве на Карабурми. На том месту прота Живадин остаје све до пензионисања 1. фебруара 2020. године.
      Молитвени испраћај проте Живадина биће обављен у четвртак, 1. априла 2021. године у 14.30 часова у цркви Светог Јована Милостивог на гробљу Лешће. Вечан спомен и Царство Небеско оцу Живадину.
      Братство храма Сабора српских светитеља
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Као муња је кроз сва српска срца прохујала вијест о упокојењу митрополита црногорско-приморског Амфилохија, одјекнувши у душама многих као небеско звоно које нас позива да се молитвено саберемо око блаженопочившег митрополита, који нас је, за живота, духовно сабирао око Христа.         

       
               Упокојио се наш добри митрополит уочи празника Светог Петра Цетињског, свог претходника на трону митрополије црногорске, који га је, чврсто вјерујем, дочекао на рајским дверима, духовно га загрливши као сина, који је „добар рат ратовао, трку свршио, вјеру одржао“ (2. Тим. 4, 7). 
                Упокојио се наш митрополит да својом смрћу умири страсти у којима је Црна Гора пребивала протеклих годину дана, а литије, које је неуморно предводио, од данас су добиле свог небеског предводника.            
                У земаљској Црној Гори – туга непреболна, у небеској – радост неисказива!   
                Отишао је митрополит Амфилохије у духовни загрљај онима које је за живота славио – Светом Василију Острошком, Светом Арсенију Ждребаоничком, Светом Стефану Пиперском, Светом Јовану Владимиру, великом Његошу, краљу Николи, патријарху Павлу...     
                Отишао је велики митрополит, али нас није оставио, већ нам је оставио дио свога срца у свему ономе што је за живота постигао – у вјери, нади и љубави.      
                Због тога данас и плачемо, јер знамо без кога физички остајемо, не знајући гдје нам је био потребнији – на Земљи или на Небу?!  
                Имајући његов лик и дјело свагда пред очима, благодаримо Господу што смо га имали за оца, учитеља, брата, састрадалника и молитвеника, знајући да ће он то и остати, не по нашим заслугама, већ по љубави његовој.         
                Вјечан ти покој у Царству Цара Славе, драги и добри митрополите!
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Велики светитељ Јован Златоусти каже: “Господ није посадио тугу у нашу природу да бисмо је користили неприкладно и пречесто у неповољним околностима наших живота, нити да би нас уништила, већ управо супротно, да бисмо задобили огромну корист од ње.      Како нам она може бити од користи? Када је употребимо у одговарајуће време. Право време за тугу није када патимо због несрећа које су нас задесиле, већ када чинимо зла дела. Међутим, ми смо обрнули овај редослед и заменили право време. Ни најмање нам није жао када починимо мноштво зала. Међутим, када искусимо чак и малу несрећу, ми потонемо, затечени смо, жалимо, па чак долазимо до тога да желимо да се лишимо својих сопствених живота.“   Као што можемо видети из овог поучног текста, православно богословље нас учи да тугујемо и да се кајемо због грехова које свакодневно чинимо, а не због животних невоља. Много раније апостол Павле је изговорио следећу изреку, несхватљиву за световне људе: Сада се радујем у својим страдањима… (Кол 1, 24).   Архимандрит Спиридон Логотет,  Депресија, стр. 35-36     Извор: Епархија жичка
    • Од The Godfather,
      ПРОТЕСТ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКE
            
      Римокатоличка миса служена на темељима православног храма Св. Николе у Новом Брду - Епархија Рашко-призренска изразила озбиљно разочарење и протест
      Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши са својим свештенством и групом верника служили су јуче мису на остацима православног Саборног храма Светог Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху, директор приштинског Завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине. Тим поводом Епархија рашко-призренска је објавила саопштење за јавност.
      Епархија рашко-призренска је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (Института за археологију) на том средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности Српске Православне Цркве. Наиме, недавно су поред рашчишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма.
          
      Наиме, на храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Светог Николе детаљно су представљени у монографији Црква Свeтог Николе - Катедрала Новог Брдаархеолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Та вредна књига у pdf формату доступна је на https://d.pr/free/f/34iYBL
        Информативна служба Српске Православне Цркве
      03 / 08 / 2019
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/
       
      Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашчишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма.
      Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму  Новог Брда.
      Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL
       
      Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија
       
       
      САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
       
       
      Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч.
       
      Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. 
       
      Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. 
       
      Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак.
       
       
      Дато у Епархији Рашко-призренској
      2. августа 2019. год.
       
       
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Креирај ново...