Jump to content

Recommended Posts

zato sto puno ocekujemo od njih.od njih ne treba ocekivati nista dobro,samo lose.neprijatelj je zakon uvjek bio,bar znas cemu da se nadas od njega,od bliznjih ili prijatelja ocekuj nista,cast izuzecima kojih je malo.

Ово јесте концентровано, али са слажем.

Зато што не умемо да волимо ни себе ни њих. Оно што ми називамо љубављу често је посесивност, себичан и некакав трговачки однос... Зато што нисмо научили да се жртвујемо него најпре тражимо кривце по целом свету а тек на крају (можда) у себи самима...

 

Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: Како вољети оне који нас не воле

(http://www.svetigora.com/node/10923)

Ех...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Одговори 53
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Мисим да хришћани не би требало ничим да се очаравају,поготово људима,осим Богом , јер једино те Он,  не може  никад разочарати...

Ne razočaraju nas bližnji, već naša očekivanja od njih.

Samo sticemo takav utisak...nije bas uvek tako . Ponekad mogu da nas povrede i drugi koji nam nisu bliznji,a ponekad niko ne moze da nas povredi,tada smo dovoljno povredjeni da smo otupeli za sve druge boli. Najvise boli kada te bliznji povredi,jer ga volis i ne ocekujes da ti nanese bol,da te razocara itd...

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 10 months later...

ја се прва веома обрадујем (да не кажем''одушевим'') када упознам фину, културну, паметну, пријатну, дружељубиву и уз то још и верујућу особу....када смо сличних сензибилтета и интересовања.....а наравно да ме заболи када је неко (без икаквог разлога) непријатан, груб, прост, виче, вређа и сл.

Pa, i fora je da se sve to desava bez razloga, mislim, coveku ne treba razlog da padne (u greh), vec da ustane.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, pa ma kako tesko ono bilo." Ivo Andric 

 

Od kad sam ovo procitala, time se tjesim :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 7 months later...

Морам да испричам један свој проблем. Почиње чак и да ме мало мучи.

 

Људи када ме упознају и када ме виде, генерално ме доживљавају као неку високоумну особу, интелигентну, која све разуме и све држи у својим рукама. Далеко од тога да ћу да пљујем по себи, али чини ми се да људи из неких својих побуда врло рано ми препишу неке одлике које ја, или не поседујем, или нисам свестан да поседујем.

Тако је од како знам за себе. Као клинац носио сам наочаре и сви су мислили због начина како смело некога погледам у очи, а онда и наочара како сам ја најпаметније дете. Уствари, био сам врло лењ и мало сам пружао отпор према школи и сви су били увек "непријатно изненађени".

 

Ово се провлачи и кроз основну, средњу, а можда највише добија снагу на факултету када мене професори још на почетку доживљају као неког ко све зна и ко много обећава - а ја, ниђе везе + лењост и отпор па буде још горе и онда буду разочарани.

 

Када сам почињао да радим, опет иста прича - ја одличан, ја све могу - а ја врло неискусан и врло јасно то и говорим. А они опет - разочарани.

 

Океј, јасно је да можда постоји нека моја подсвесна манипулација да задивим некога својим ставом, али људи моји говоримо о ставу. Такође, ја сам данас свега тога врло свестан и себе чак и дајем на кашичицу да људи не би после рекли - а ти си се поставио/рекао/показао да можеш много више.

 

Данас, радим тест за прву помоћ, докторка гледа само мене и још ми каже како сам јој познат итд, итд. Имао сам две грешке на том тесту и она сва онако не 

може да верује да сам имао грешке - као, Никола, па ви сте погрешили! Значи кад ми није дошло да изађем напоље!

 

Да, јесам погрешио, аман, ја грешим! И не, нисам глуп. И не, нисам натпросечно интелигентант, чак то не желим ни да будем. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ш'о се нервираш? Нисмо одговорни за туђе (добре или лоше) процене, шта сад... :) Ако ништа друго, уче људи да не верују себи толико, што је опет одлична ствар. Промени угао гледања; живот и јесте разбијање предрасуда :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ш'о се нервираш? Нисмо одговорни за туђе (добре или лоше) процене, шта сад... :) Ако ништа друго, уче људи да не верују себи толико, што је опет одлична ствар. Промени угао гледања; живот и јесте разбијање предрасуда :)

 

Свакако си у праву, него ми се чини да бих се много лакше изборио са оним - он то не може, па ја то да урадим, него овако, он свашта може, а ја онда нешто не урадим - ијаооо. Па ти то ниси урадио. Па ти грешиш. Ма немој! Уме да буде мало незгодно, поготову за гордељивца :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Морам да испричам један свој проблем. Почиње чак и да ме мало мучи.

 

Људи када ме упознају и када ме виде, генерално ме доживљавају као неку високоумну особу, интелигентну, која све разуме и све држи у својим рукама. Далеко од тога да ћу да пљујем по себи, али чини ми се да људи из неких својих побуда врло рано ми препишу неке одлике које ја, или не поседујем, или нисам свестан да поседујем.

Тако је од како знам за себе. Као клинац носио сам наочаре и сви су мислили због начина како смело некога погледам у очи, а онда и наочара како сам ја најпаметније дете. Уствари, био сам врло лењ и мало сам пружао отпор према школи и сви су били увек "непријатно изненађени".

 

Ово се провлачи и кроз основну, средњу, а можда највише добија снагу на факултету када мене професори још на почетку доживљају као неког ко све зна и ко много обећава - а ја, ниђе везе + лењост и отпор па буде још горе и онда буду разочарани.

 

Када сам почињао да радим, опет иста прича - ја одличан, ја све могу - а ја врло неискусан и врло јасно то и говорим. А они опет - разочарани.

 

Океј, јасно је да можда постоји нека моја подсвесна манипулација да задивим некога својим ставом, али људи моји говоримо о ставу. Такође, ја сам данас свега тога врло свестан и себе чак и дајем на кашичицу да људи не би после рекли - а ти си се поставио/рекао/показао да можеш много више.

 

Данас, радим тест за прву помоћ, докторка гледа само мене и још ми каже како сам јој познат итд, итд. Имао сам две грешке на том тесту и она сва онако не 

може да верује да сам имао грешке - као, Никола, па ви сте погрешили! Значи кад ми није дошло да изађем напоље!

 

Да, јесам погрешио, аман, ја грешим! И не, нисам глуп. И не, нисам натпросечно интелигентант, чак то не желим ни да будем. 

ja sam tebe odma provalio, ostalima daj malo vremena da skontaju kako ne valjas

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ja sam tebe odma provalio, ostalima daj malo vremena da skontaju kako ne valjas

 

зато сам се ја одмах у тебе заљубио... да... то је било то. Видео си ме.  :)))  :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свакако си у праву, него ми се чини да бих се много лакше изборио са оним - он то не може, па ја то да урадим, него овако, он свашта може, а ја онда нешто не урадим - ијаооо. Па ти то ниси урадио. Па ти грешиш. Ма немој! Уме да буде мало незгодно, поготову за гордељивца :)

Амин; гле, заиста се (ми, људи) узајамно "калимо". ;):)
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Морам да испричам један свој проблем. Почиње чак и да ме мало мучи.

 

Људи када ме упознају и када ме виде, генерално ме доживљавају као неку високоумну особу, интелигентну, која све разуме и све држи у својим рукама. Далеко од тога да ћу да пљујем по себи, али чини ми се да људи из неких својих побуда врло рано ми препишу неке одлике које ја, или не поседујем, или нисам свестан да поседујем.

Тако је од како знам за себе. Као клинац носио сам наочаре и сви су мислили због начина како смело некога погледам у очи, а онда и наочара како сам ја најпаметније дете. Уствари, био сам врло лењ и мало сам пружао отпор према школи и сви су били увек "непријатно изненађени".

 

Ово се провлачи и кроз основну, средњу, а можда највише добија снагу на факултету када мене професори још на почетку доживљају као неког ко све зна и ко много обећава - а ја, ниђе везе + лењост и отпор па буде још горе и онда буду разочарани.

 

Када сам почињао да радим, опет иста прича - ја одличан, ја све могу - а ја врло неискусан и врло јасно то и говорим. А они опет - разочарани.

 

Океј, јасно је да можда постоји нека моја подсвесна манипулација да задивим некога својим ставом, али људи моји говоримо о ставу. Такође, ја сам данас свега тога врло свестан и себе чак и дајем на кашичицу да људи не би после рекли - а ти си се поставио/рекао/показао да можеш много више.

 

Данас, радим тест за прву помоћ, докторка гледа само мене и још ми каже како сам јој познат итд, итд. Имао сам две грешке на том тесту и она сва онако не 

може да верује да сам имао грешке - као, Никола, па ви сте погрешили! Значи кад ми није дошло да изађем напоље!

 

Да, јесам погрешио, аман, ја грешим! И не, нисам глуп. И не, нисам натпросечно интелигентант, чак то не желим ни да будем. 

 

Сад си ме разочарао, нисам ово очекивао од тебе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Велики светитељ Јован Златоусти каже: “Господ није посадио тугу у нашу природу да бисмо је користили неприкладно и пречесто у неповољним околностима наших живота, нити да би нас уништила, већ управо супротно, да бисмо задобили огромну корист од ње.      Како нам она може бити од користи? Када је употребимо у одговарајуће време. Право време за тугу није када патимо због несрећа које су нас задесиле, већ када чинимо зла дела. Међутим, ми смо обрнули овај редослед и заменили право време. Ни најмање нам није жао када починимо мноштво зала. Међутим, када искусимо чак и малу несрећу, ми потонемо, затечени смо, жалимо, па чак долазимо до тога да желимо да се лишимо својих сопствених живота.“   Као што можемо видети из овог поучног текста, православно богословље нас учи да тугујемо и да се кајемо због грехова које свакодневно чинимо, а не због животних невоља. Много раније апостол Павле је изговорио следећу изреку, несхватљиву за световне људе: Сада се радујем у својим страдањима… (Кол 1, 24).   Архимандрит Спиридон Логотет,  Депресија, стр. 35-36     Извор: Епархија жичка
    • Од The Godfather,
      ПРОТЕСТ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКE
            
      Римокатоличка миса служена на темељима православног храма Св. Николе у Новом Брду - Епархија Рашко-призренска изразила озбиљно разочарење и протест
      Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши са својим свештенством и групом верника служили су јуче мису на остацима православног Саборног храма Светог Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху, директор приштинског Завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине. Тим поводом Епархија рашко-призренска је објавила саопштење за јавност.
      Епархија рашко-призренска је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (Института за археологију) на том средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности Српске Православне Цркве. Наиме, недавно су поред рашчишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма.
          
      Наиме, на храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Светог Николе детаљно су представљени у монографији Црква Свeтог Николе - Катедрала Новог Брдаархеолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Та вредна књига у pdf формату доступна је на https://d.pr/free/f/34iYBL
        Информативна служба Српске Православне Цркве
      03 / 08 / 2019
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/
       
      Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашчишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма.
      Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму  Новог Брда.
      Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL
       
      Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија
       
       
      САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
       
       
      Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч.
       
      Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. 
       
      Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. 
       
      Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак.
       
       
      Дато у Епархији Рашко-призренској
      2. августа 2019. год.
       
       
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Milos Peric,
      Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/
       
      Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашћишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма.
      Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму  Новог Брда.
      Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL   Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија   САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
        Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч.   Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана.    Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита.    Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак.   Дато у Епархији Рашко-призренској 2. августа 2019. год.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије, Светих седмочисленика и просветитеља Кирила и Методија, Климента, Наума, Ангеларија, Горазда и Саве, и на спомен Светих новомученика ливањских, 30. јула, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру.
       
      Митрополиту су саслуживали јеромонаси Прохор Јосифов и Јустин Мреновића, јерођакони Јаков Нинковић и Натанаило Крушчић, ђакон Радомир Врућинић, ђакон при Саборном храму Светог Саве на Врачару у Београду и професор Богословије Светог Саве и ђакон Благоје Рајковић, професор Богословије Светог Петра Цетињског.
      Послије прочитаних зачала из Апостола и Јеванђеља, сабранима се бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије говорећи о данашњим угодницима Божијим:
      „Чудесна мученица Христова, Света Марина великомученица свој живот, младост, све што је имала је жртвовала за Христа Господа и своју мученичка крв помијешала са Његовом голготском мученичком крвљу. Зато је остала да се памти кроз вјекове испуњена огња Небескога, због чега је и добила име Огњена Марија.“
      Говорећи о Светим Седмочисленицима и ћириличном писму, владика је казао да су они велики просветитељи свих словенских народа. Свети Кирило и Методије, који су научили све словенске народе вјери у Христа Господа, послани су од великог Патријарха цариградског Фотија у Моравију одакле су започели просвету словенских народа:
      „Солунска браћа су саставила азбуку глагољицу и ћирилицу, те двије азбуке дивне и чудесне, на којима је написано све што вриједи а што су написали словенски народи кроз вјекове. Тако је и у Црној Гори на ћирилици написано и штампано све оно чудесно и дивно. Цетињски Октоих и Горички зборник и друге свете књиге писане су ћирилицом кроз вјекове до најновијих времена.“
      Подсјетио је Митрополит Амфилохије да су ћирилицом писане повеље наших владара, као и све оно што су написали Свети Петар Цетињски, наш учитељ и просветитељ, законодавац и миротворац, његов синовац Петар Други Ловћенски Тајновидац (Луча микрокозма,  Горски вијенац..) као и последњи краљ Црне Горе Никола Први Петровић:
      „Са тог разлога велика је туга и несрећа да се ми Црногорци данас одричемо светога писма Ћирила и Методија и наших предака, наших отаца и праотаца. Никада овдје код нас није владало такво безумље.“
      Седмочисленици, дивни словенски учитељи и просветитељи, заједно са Светом Марином, Господа су прослављали, Њему служили и служе у вјечности око Његовог Светога олтара, казао је Митрополит и додао да су они данас овдје, са нама и међу нама, и да нас уче како треба служити Богу живоме и истинитом.
      Саопштавајући присутнима да се данас упокојила наша мати Олимпијади Вуковић, игуманија манастира Ћелија Добрска, Митрополит је подсјетио на живот ове слушкиње Божије:
      „Она је једна света Божија душа која је сав свој живот предала Христу Богу на дар. Од младости своје је била послушница Светога старца Јустина Ћелијскога, 30 година била је његова келејница у Ћелијама. Послије се подвизавла  Банату, а онда овдје у Ћелији Добрској. На Цетињу је Господ данас, на овај дивни и чудесни дан Свете великомученице Марине њене претходнице, примио у Своје наручје.“
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се помолио да Господ мати Олимпијаду упокоји у њедрима Аврама, Исака и Јакова, Светога Петра Цетињскога и Светога оца Јустина Ћелијскога:
      „А Света Огњена Марија и Свети Седмочисленици нека нама буду подстицај  да и ми ходимо путем Христовим, да ходимо за Оним који је пут истина и живот, за Христом Богом нашим, коме нека је слава и хвала у вијекове вјекова. Амин!“
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска

×
×
  • Креирај ново...