Jump to content
Sign in to follow this  
Vizantiona

Мисли за сваки дан у години

Оцени ову тему

Recommended Posts

Sveti Teofan Zatvornik

NEDELjA DVADESET ŠESTA PO DUHOVIMA  
 
Ispričavši o bogatašu koji je nameravao samo da jede, pije i veseli se, a zatim bio poražen smrću, ne doživevši naslade koje je očekivao, Gospod je zaključio: Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom (Lk.12,21). Takav udeo njih postiže. Oni koji se bogate bogozaboravom, misle samo o telesnim utehama. Oni, pak, koji žele da izbegnu taj gorki udeo, neka se potrude da ne stiču za sebe, već neka se bogate samo Bogom. Svo bogatstvo je od Boga. Ukoliko ga stekneš, posveti ga Bogu i proisteći će sveto bogatstvo. Sve viškove deli sa onima koji imaju potrebu. Tako ćeš vratiti Bogu ono što ti je dao. Ko daje bednome, Bogu daje. Onaj ko tako troši bogatstvo, istinski se bogati. Bogateći se dobrim delima, on se bogati radi Boga, sa namerom da mu ugodi; on se bogati Bogom, privlačeći Njegov blagoslov; on se bogati od Boga, koji vernoga u malome postavlja nad mnogim; on se bogati kod Boga, a ne sam za sebe, budući da sebe ne smatra gospodarem, nego samo pristavom i računovođom, čija se sva briga sastoji u tome da namiri sve koji mu dolaze sa potrebama. On se boji da bilo šta utroši na sebe samog, jer smatra da bi neispravno upotrebio imanje koje mu je povereno.
 
SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI



PONEDELjAK
 
Gospod je rekao da će se Sin Čovečiji javiti u svoj dan kao što munja sine sa neba i obasja sve što je pod nebom. Zatim je dodao: Ali mu najpre treba mnogo postradati i odbačenu biti od roda ovoga (Lk.17,24‐25). Očigledno je da stradanje treba da prethodi javljanju u slavi. Prema tome, sve vreme do tog dana jeste vreme Njegovog stradanja. On je lično stradao u jedno određeno vreme. Posle toga, Njegova stradanja se produžavaju kroz verujuće ‐ kroz stradanja njihovog rađanja, njihovog vaspitanja u hrišćanskom duhu i čuvanja od neprijateljskih dejstava, bilo unutrašnjih bilo spoljašnjih. Jer, savez Gospoda i Njegovih vernih jeste živ, a ne samo mislen i naravstven. Sve njihovo On prima kao
svojom glavom. Sledeći tu misao, može se videti da Gospod mnogo strada. Veoma bolne žalosti za Njega jesu padovi verujućih. Još bolnije na Njega deluje otpadanje od vere. Međutim, to su rane koje dokrajčuju. Postojane, pak, strele su žalosti, sablazni i kolebanja vere neverjem. Reči i pisanja koja odišu neverjem su ognjene strele nečastivog. U sadašnje vreme je lukavi unajmio mnogo kovača za kovanje takvih strela. Srca verujućih boluju, bivajući sama pogođena ili videći druge pogođenim. Sa njima i Gospod trpi. Ipak, javiće se dan slave Gospodnje: tada će se otkriti tajne tame, i stradalnici će se obradovati sa Gospodom. A do toga vremena potrebno je trpeti i moliti se.


svojom glavom. Sledeći tu misao, može se videti da Gospod mnogo strada. Veoma bolne žalosti za Njega jesu padovi verujućih. Još bolnije na Njega deluje otpadanje od vere. Međutim, to su rane koje dokrajčuju. Postojane, pak, strele su žalosti, sablazni i kolebanja vere neverjem. Reči i pisanja koja odišu neverjem su ognjene strele nečastivog. U sadašnje vreme je lukavi unajmio mnogo kovača za kovanje takvih strela. Srca verujućih boluju, bivajući sama pogođena ili videći druge pogođenim. Sa njima i Gospod trpi. Ipak, javiće se dan slave Gospodnje: tada će se otkriti tajne tame, i stradalnici će se obradovati sa Gospodom. A do toga vremena potrebno je trpeti i moliti se.

 

 
UTORAK
 
Ako koji nastoji da sačuva život svoj izgubiće ga; a koji ga izgubi, oživeće ga (Lk.17,33). Rečeno treba ovako razumeti: sačuvati život svoj znači žaliti sebe, a izgubiti život ‐ ne žaliti sebe. Pri tome treba podrazumevati da se govori o putu zapovesti Gospodnjih ili delanju u Gospodu. Spasava se, dakle, onaj ko dela Gospodu, ispunjavajući Njegove zapovesti ne žaleći sebe. Onaj, pak, ko žali sebe ‐ gine. Ako samo staneš da žališ sebe, neizbežno ćeš se pokazati rušiteljem zapovesti i, prema tome, rđavim slugom. Kakva je presuda rđavom sluzi? Bacite ga u tamu najkrajnju; tamo će biti plač i škrgut zuba. Potrudite se da pazite na sebe makar u toku jednog dana, i uvidećete da samožaljenje smeta svim našim delima, udaljujući spremnost da ih vršimo. Bez truda i napora, međutim, ništa nećeš uraditi. Žaleći sebe zbog napora, uklanjaćemo se od dela. Postoje dela koja, hoćeš‐nećeš, moraš učiniti. Takva se dela vrše neodstupno, makar i sa trudom. Tu se samožaljenje pobeđuje samožaljenjem. Ako ne radiš ‐ nećeš ni jesti. Pošto dela zapovesti nisu takve vrste, usled samožaljenja uvek će biti izostavljena. Popuštanje rđavim delima se takođe vrši radi samožaljenja. Žao ti je da se odrekneš onoga što ti se prihtelo ‐ i, želja se ispunjava. Ona je, međutim, ili neposredno grešna, ili vodi ka grehu. Prema tome, onaj ko sebe žali uvek izostavlja ono što je potrebno, dok, sa druge strane, sebi popušta u onome što ne priliči. Tako dolazi do toga da postaje neprikladan za bilo šta. O kakvom se spasenju tu još može govoriti?


SREDA

 
Koji ne primi Carstvo Božije kao dete neće ući u njega (Lk. 18,17). Kako ga, pak, primiti kao dete? Evo kako: u prostoti, punim srcem, bez premišljanja. Razumska analiza je neprimenjiva u oblasti vere. Ona može imati mesta samo u onome što joj prethodi. Kao što onaj koji vrši anatomski pregled razlaže telo do detalja, ali ne vidi život, tako i razum, ma koliko rasuđivao, ne može da shvati silu vere. Sama vera pruža sagledavanja koja je u potpunosti čine sposobnim da u celosti odgovara na sve potrebe naše prirode. Ona obavezuju svest, savest i srce da je prihvate. Oni je i prihvataju, i prihvativši je, neće više da se odvoje od nje. Isto se dešava sa onim ko okusi prijatnu i zdravu hranu: okusivši jednom, on zna da je ona hranljiva i ubraja je u red onih namirnica kojima se hrani. U tom ubeđenju hemija mu ne pomaže ni pre ni posle. Njegovo ubeđenje je zasnovano na ličnom iskustvu, koje je neposredno. Tako i onaj koji veruje istinitost vere poznaje neposredno. Sama vera u njega useljava nepokolebivo ubeđenje da je [reč o istinskoj] veri. Kako posle toga da bude još i razumna? Razumnost vere se i sastoji u tome što se neposredno zna da se radi o veri. Razum samo šteti stvari, hladeći veru i slabeći život po veri. I što je najteže ‐ on se nadima i odbija blagodat Božiju. Time dovodi do najgoreg zla u hrišćanskom smislu.


ČETVRTAK
 
Gospod je učenicima govorio o svome stradanju, ali oni nisu ništa razumeli: I ova reč beše sakrivena od njih (Lk.18,34). Kasnije su, pak, rasuđivali da verujućima ne priliči da znaju išta sem Isusa Hrista, i to raspetoga. Dok nije došlo vreme, oni ništa nisu shvatali o ovoj tajni. Pošto je, pak, došlo, oni su je shvatili i svima je preneli i razjasnili. Tako biva i sa svima, i to ne samo u odnosu na ovu tajnu, nego i na svaku drugu. Nepojmljivo u početku, vremenom postaje shvatljivo. Naime, zrak svetlosti ulazi u svest i razjašnjava ono što je ranije bilo tamno. Ko razjašnjava? Sam Gospod, blagodat Duha koja živi u verujućima, anđeo hranitelj, a nikako sam čovek. On je tu prijemnik, a ne stvaralac. Pri svemu tome, nešto ostaje neshvatljivo čitavog života, i to ne samo za pojedine ljude, nego i za celo čovečanstvo. Čovek je okružen neshvatljivostima. Neke mu se razjašnjavaju u toku života, a druge ostaju za drugi život. Tamo će se shvatiti. Isto biva čak i sa bogoprosvećenim umovima. Zbog čega se to ne otkriva sada? Zbog toga što je jedno neshvatljivo, te o njemu ne vredi govoriti. Drugo se, pak, ne govori radi predostrožnosti, tj. zato što bi bilo štetno znati ga pre vremena. U drugom životu će se mnogo toga razjasniti, pa će se otkriti drugi predmeti i druge tajne. Stvoreni um nikako ne može da izbegne nedostižne tajne. Um buntuje protiv tih uza. Međutim, buntovao ili ne, uze tajanstvenosti se neće prekinuti. Smiri se gordi ume pod krepku ruku Božiju i veruj!


PETAK
 
Priča o deset kesa srebra izobražava čitavu istoriju čovečanstva do Drugog Hristovog dolaska (Lk.19,12‐28). U njoj Gospod govori da kroz stradanja, smrt i Vaskrsenje ide ka Ocu nebeskom da primi carstvo nad čovečanstvom, koje je Njegovo očinsko nasleđe. Oni koji ostaju na zemlji, dele se na dve strane: na sluge koje su se potčinile Gospodu kroz poslušanje u veri, i na one koji, usled svog neverja, nisu hteli da ga imaju za cara i da mu služe. Onima koji Gospodu pristupaju sa verom i sa gotovošću da mu služe, daju se darovi Svetoga Duha u svetim tajnama. To su upravo kese srebra! Svaki verujući ih prima radi služenja u krugu drugih verujućih. Kada mu se pokore svi (voljni) iz roda ljudskog, On će opet doći kao Onaj koji je primio carstvo. Njegovo prvo delo tada će biti da sudi slugama, da vidi šta je ko stekao datom blagodaću. Zatim će da sledi sud i onima koji nisu hteli da ga imaju za cara, koji nisu poverovali, ili koji su otpali od vere. Zapečati te istine u svome umu i ne odvajaj svoju pažnju od njih. Jer, tada će da se donese odluka koja već neće moći da se izmeni. Beži od neverja. Međutim, nemoj ni verovati samo prazno, već prinosi i plodove vere. Našavši te vernim u malom, Gospod će te i nad mnogim postaviti.


SUBOTA
 
Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih a otkrio si bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja tvoja (Lk.10,21). Eto suda nad ljudskom mudrošću i razumnošću. I on se očigledno ispunjava. Otkrivenje je sada pred očima, u Božanskim Pismima, i mudrijaši ga čitaju, ali ne shvataju. Zaista je za čuđenje: pisano je prosto, a njima sve izgleda drukčije nego što je napisano. Jednom rečju ‐ oni su slepi. Bezazleni vide i shvataju, a za njih je otkriveno skriveno. Takav poredak je bio po volji Ocu nebeskom. Prema tome, nemamo zbog čega ni da se protivimo. Da uopšte nije bilo otkriveno ono što je suštinski nužno, mudrijaši bi i mogli još po nešto prigovarati. Pošto je, međutim, otkriveno, bilo je potrebno samo doći i uzeti. Zato je i otkriveno da bi ti uzimao. Samo postani bezazlen. ʺKo, ja?.. Nikako!ʺ Pa, kako hoćeš! Ostani premudar i razuman za sebe. Međutim, ništa suštinski nećeš shvatiti i smestiti u svoju glavu, nego ćeš ostati usred prizraka i iluzija koje se rađaju iz tvog mudrijašenja. One te drže u punoj zaslepljenosti, pri čemu misliš da vidiš iako si, u stvari, slep i kratkovid. Doduše, ti ponešto i vidiš, ali kao kroz gustu maglu. To ti ne omogućuje da vidiš prav put, i ne vodi te ka cilju, nego te samo drži u bezizlaznom krugu grehovnosti. Izbavi nas, Gospode, od takvog strašnog stanja!..


27.nedelja po duhovima
NEDELjA DVADESET SEDMA PO DUHOVIMA

 
Na praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice počinje da se peva: Hristos se rađa. Time se verujući pripremaju za dostojno sretanje praznika Hristovog Rođenja. Shvativši taj nagoveštaj, postupaj po njemu. Udubi se u tajnu Ovaploćenja jedinorodnog Sina Božijeg; dođi do njegovog uzroka u predvečnom savetu Božijem o postanku sveta i čoveka u njemu; uvidi njegov odblesak u stvaranju čoveka; radosno susretni prvu blagovest o tome odmah posle pada; razumno ispitaj njegovo postepeno raskrivanje u proroštvima i starozavetnim praobrazima; razjasni sebi ko i kako se u Izrailju pripremio za prihvatanje ovaploćenog Boga, pod uticajem božanskih vaspitnih ustanova i činova. Zatim pređi, ako hoćeš, iza granica naroda Božijeg, i saberi zrak svetlosti Božije, koja sija u tami, razmotrivši u kojoj meri su izabrani od svih naroda došli do predosećaja pojave neobičnog Božijeg promišljanja o ljudima. To će biti misaona priprema. Međutim, tu je i post. Spremi se na uzdržanje, ispovedi se i pričesti Svetim Hristovim Tajnama. To će biti delatna i životna priprema. Ako ti Gospod, usled svega toga, da da osetiš silu Njegovog dolaska u telu, kada dođe praznik ti već nećeš praznovati zbog tuđe radosti, nego zbog svoje rođene.
 
SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
 
Narod uzvikuje osana, a Gospod plače (Lk.19,38‐41). Ne dešava li se nešto slično i na našim crkvenim praznicima? Spoljašnjost je u ono vreme bila praznična. Međutim, Gospod je video ono što je nevidljivo bilo prisutno u dušama i narod ocenio dostojnim plača. I kod nas je ono što je vidljivo na praznicima uvek svečano. Ali, da li je kod svih i unutrašnje nastrojenje takvo? Jedan uopšte ne shvata važnost i značenje praznika; drugi jedva nešto zamagljeno oseća, iako ništa jasno ne vidi. I tek poneki vidi i oseća i biva raspoložen dostojno praznika. Naši praznici odnose mnogo ulaganja. Međutim, koliko se od toga udeljuje Gospodu i bratiji? Ili ništa ili najneznatnija sitnica. Gotovo sve odnese stomak i sujeta. Od Gospoda se to ne može sakriti. Nije ni čudno ako On, govoreći po ljudskom, plače dok mi ispuštamo praznične uzvike. Eto kakvi su iskupljeni, opravdani,
usinovljeni!.. Dali su zavet, primili su obavezu da hode u duhu i da ne udovoljavaju telesnim pohotama. A, šta je na delu? Sinovi carstva su gori od poslednjih slugu!..

Share this post


Link to post
Share on other sites

UTORAK
 
Dom moj, dom je molitve (Lk.19,46). I zaista, uđi samo u hram i već te sve poziva na molitvu. Sve je u njemu tako uređeno, sve se u njemu vrši tako da bi raspoložilo na molitvu i pomagalo joj. Zbog toga, ako hoćeš da molitvu razgoriš u svome srcu, idi češće u hram Božiji. Kod kuće se nećeš pomoliti kao u hramu. Zar se oni koji se i kod kuće toplo mole, ako ih uopšte ima, neće još toplije moliti u hramu? No, budući u hramu, nemoj biti prisutan samo telom, nego i duhom. Stani tamo gde je tiše i, gledajući umom Gospoda pred sobom, izlivaj svoju dušu. Maštanja razgoni, brigama ne dopuštaj da prilaze, i samo na jedno pazi ‐ na delo molitve. Diži svoju otežalu dušu gore, i njenu težinu razbijaj sagledavanjem Božanstvenih stvari. Ono što imaš na sebi skini pokajanjem i obećanjem popravke. Ako savest još nije izmirena, dodaj dela samoodricanja i ljubavi. Stojeći u hramu, pripremaj se da se i sve vreme, dok si van hrama, mislima ne udaljuješ od Gospoda, nego da ga uvek gledaš pred sobom. Tako se tvoje stope sa pravog puta neće pomeriti na krivi. Kada zatim odeš u hram, biće ti lakše da u njemu odstojiš kako treba. Od dostojnog prebivanja u hramu biće ti lakše da pažljivo hodiš pred Gospodom kada se nađeš van hrama... I tako će tvoje prebivanje u Gospodu rasti sve više i više. A više od toga šta se može poželeti?

 
 
SREDA
 
Sveštenici, književnici i starešine nisu verovali u Gospoda. Da bi ih prizvao ka veri, On im je postavio pitanje: Krštenje Jovanovo ‐ da li beše sa neba ili od ljudi? (Lk.20,4). Rasudite o tome bespristrasno i rasuđivanje vaše će vas privesti ka veri. Što je rečeno o javljanju Jovana, može se reći i o svakom događaju koji je pratio dolazak Gospoda u telu, o samom dolasku i o svemu što je sa njime povezano. Svako ko rasudi o svemu tome doći će do jednog zaključka: Zaista ovaj beše Sin Božiji. Mogu se javljati razne misli, rađati nedoumice, susretati nesaglasnosti. Pa ipak, na kraju svih ispitivanja proisteći će samo jedno svestrano ubeđenje: ne može se misliti drukčije do onako kako je predstavljeno u Jevanđeljima i Apostolskim poslanicama. Velika je tajna pobožnosti: Bog se javio u telu.
Tajna će ostati tajna, premda će, svojom jasnoćom i naravstvenom silinom koja proizilazi iz ispitivanja, uticati na um da ispoveda tako a ne drukčije. Oni koji ne veruju ili uopšte ne ispituju sve kao što treba, ili ispituju površno, sa tuđim umom, ili zauzimaju nesrećno nastrojenje, suprotno zahtevima vere. Da bi opravdali svoje neverje, oni se zadovoljavaju i sitnicama, koje navode kao razlog za odricanje vere. I verujuće mogu da kolebaju njihove reči zbog toga što se ponekad zadovoljavaju prostom verom, ne razjašnjavajući sebi njene osnove. Te reči nevernika ih zatiču nespremne. Zbog toga se i kolebaju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ČETVRTAK

 

Priča o vinogradu

(Lk.20,9‐28)

izobražava starozavetnu crkvu. Vinogradari su njena tadašnja jerarhija. Pošto nije odgovarala svom naznačenju, izrečena joj je presuda: uzeti od nje vinograd i dati ga drugima. Ti drugi su najpre bili sveti apostoli, a potom njihovi prejemnici ‐ arhijereji sa svim sveštenstvom. Vinograd Božiji je jedan od početka sveta, a zadatak vinogradara je bio, jeste i biće do kraja veka ‐ da Gospodaru prinose plod vinograda, tj. spasenje duša. Taj zadatak hrišćanske jerarhije je, prema tome, i naš posao. U kakvoj meri se on ispunjava ‐ svi mi vidimo. Šta da se kaže na to? Zbog mnogoga ‐ slava Bogu! Ipak, u mnogome nije moguće ne poželeti bolje. To se osobito tiče propovedi i reči Božije. Samo se ponegde čuje propoved, premda i sačinjava jedinstveni vinogradarski nož u rukama delatelja vinograda Božijeg. Samo da se i na nama ne ispuni: Doći će gospodar vinograda i pogubiti ove vinogradare i daće vinograd drugima. Samo da se i ovi drugi ne odbace, i da se ne pogube ne samo vinogradari, nego i sam vinograd...

PETAK

Kesarevo kesaru, a Božije Bogu (Lk.20,25). Svakome, znači, svoje. U naše vreme umesto kesarevo treba staviti ʺžitejskoʺ, i reći: ʺŽitejskoʺ na jednoj strani, a Božije na drugoj. Međutim, svi su se bacili jedino na ono ʺžitejskoʺ, a Božije ostavljaju iza sebe. Zbog toga ono ne samo da ne stoji na svome mestu, tj. u prvom planu, nego se sasvim zaboravlja. Posledica toga, navodno nenamernog zaboravljanja, jeste zamagljivanje u svesti onog Božanskog. Zatim već sledi nejasnoća njegovog sadržaja i njegove osnove. Otuda slabost uverenja i nestalnost vere, a zatim i njeno napuštanje i uticaji svakakvih vetrova raznih učenja. Taj put prohodi svaki ponaosob kada počne da zanemaruje ono što je Božansko;

tim putem ide i zajednica kada u svome poretku počne da zanemaruje ono što Bog od nje zahteva. Kada je Božije stavljeno u zadnji plan, u zajednicu počinje da se useljava emancipacija od Božijih zahteva na umnom, naravstvenom i estetičkom planu, i sekularizacija (tj. služenje duhu vremena) politike, običaja, zabava, a zatim i vaspitanja i svih ustanova. U sadašnje vreme ne misle, ne govore i ne pišu o onome što je Božije. To im čak ni na pamet ne pada u njihovim poduhvatima. Zar je onda čudno što, pri takvom nastrojenju, učenja protivna veri nalaze put ka društvu i što se ono priklanja opštem bezverju?

SUBOTA

 

Neka budu bedra vaša opasana i svetiljke zapaljene (Lk.12,35). Treba biti spreman svakog časa, jer se ne zna kad će doći Gospod ‐ bilo radi Poslednjeg suda, bilo da te uzme odavde (što je za tebe podjednako važno). Smrt sve rešava. Iza nje je svođenje računa života: što si stekao, to ćeš i imati na svu večnost. Ako si stekao dobro ‐ i tvoj udeo će biti dobar, a ako zlo ‐ onda rđav. To je tako izvesno kao što je izvesno da postojiš. Sve se to može dogoditi još ovoga minuta, upravo ovog časa dok čitaš ove redove, a zatim je svemu kraj: staviće se pečat na tvoje biće, koji niko više neće moći da skine. Imamo, dakle, zbog čega da se zamislimo!.. Međutim, nije moguće načuditi se zbog toga što se tako malo o tome misli. Kakva se tu tajna vrši nad nama! Svi mi znamo da je smrt na vratima i da se ne može izbeći, pa ipak gotovo niko o njoj ne misli. Ona će, međutim, prići iznenada i zgrabiti. Čak i kada nas obuzme smrtna bolest, mi ne mislimo da nam je došao kraj. Neka to analiziraju psiholozi sa naučne strane. Sa naravstvene strane, ovde se ne može prevideti neshvatljiva samoobmana, koja je strana jedino onima koji paze na sebe.

NEDELjA DVADESET OSMA PO DUHOVIMA

 

Mnogo je zvanih, ali je malo izabranih (Lk.12,24). Zvani su svi Hrišćani, a izabrani su oni koji veruju i žive hrišćanski. U prvo vreme Hrišćanstva ka veri je prizivala propoved. Mi smo, međutim, prizvani samim rođenjem od Hrišćana i vaspitanjem među njima. I slava Bogu! Polovinu puta, tj. stupanje u Hrišćanstvo i ukorenjenje njegovih načela u srcu od samoga detinjstva, mi prelazimo bez truda. Reklo bi se da će utoliko biti jača vera i ispravniji život za sve buduće vreme. Tako je i bilo. Međutim, od pre nekog vremena

počelo je kod nas da biva drukčije. U školsko vaspitanje su uvedena nehrišćanska načela koja kvare omladinu; u društvo su ušli nehrišćanski običaji koji omladinu razvraćuju po njenom izlasku iz škole. I nije onda čudno što se, po reči Božijoj, ionako mali broj izabranih, u naše vreme pokazuje još manjim. Jer, već je i duh vremena protivhrišćanski! A šta će biti dalje? Ako se kod nas ne izmeni način vaspitanja i ako se ne izmene običaji u društvu, sve više i više će slabiti istinsko Hrišćanstvo, i najzad će sasvim nestati. Ostaće samo ime hrišćansko, a duha hrišćanskog neće biti. Sve će ispuniti svetovni duh. Šta da se radi? Treba se moliti ...

PONEDELjAK

 

Sadukeji su protiv vaskrsenja imali prigovor, koji im se činio nepobitnim. Međutim, Gospod ga je pobio sa nekoliko reči, i to tako jasno da su svi shvatili i priznali da su sadukeji pobeđeni istinom Njegove reči (Lk.20,27‐40). Ono što su nekada radili sadukeji, sada čine nevernici svih vrsta. Oni su sebi nagomilali mnoštvo izmaštanih pretpostavki, koje su uzdigli do ʺistinaʺ i koje smatraju nepobitnim. Oni se njima veličaju, pretpostavljajući da se protiv njih ništa ne može kazati. U stvari, sve su one tako ništavne da se protiv njih i nema šta govoriti. Sva njihova mudrovanja su kao kuća od karata ‐ duni i razleteće se. U pojedinostima njih ne treba opovrgavati. Dovoljno je da se prema njima odnosimo kao prema snovima. Govoreći protiv snova, mi ne dokazujemo njihovu neprikladnost u celini ili u pojedinačnim delovima, nego samo kažemo: ʺTo je sanʺ. Time se sve rešava. Upravo takva je teorija o postanku sveta iz maglina, sa svojim pododeljcima ‐ teorijom o slučajnom nastanku života, darvinovskim poreklom rodova i vrsta, i sa njegovim poslednjim maštanjem o nastanku čoveka. Sve je to kao buncanje sanjalice. Čitajući ih, ideš kao među senkama. A naučnici? Šta sa njima da uradiš? Njihovo pravilo jeste: ʺAko nećeš da slušaš ‐ nemoj, ali nam ne smetaj da varamo ljudeʺ.

UTORAK

I svi će vas omrznuti imena moga radi (Lk.21,17). Ko udahne u sebe makar i malo svetovnog duha, postaće hladan za Hrišćanstvo i za njegove zahteve. Ta ravnodušnost prelazi u mržnju ukoliko se u njoj dugo ostaje bez otrežnjenja, osobito ukoliko se pri tome prihvati makar i deo od suprotnih učenja. Duh sveta sa suprotnim učenjima jeste duh mržnje prema Hristu. On je [duh] antihristov. Njegovo širenje je širenje neprijateljskih raspoloženja prema hrišćanskom ispovedanju i hrišćanskom poretku života. Izgleda da se oko nas već vrši nešto slično. Doduše, još se ostaje na potmulim glasovima. Međutim, neće biti čudno ako uskoro počne i ono što je Gospod prorekao: Dignuće ruke svoje... i goniće vas... i predaće vas... i pobiće neke od vas (Lk.21,1216). Duh antihristovski je uvek jedan: šta je bilo u početku, biće i sada, možda u drugoj formi, ali u istom smislu. Šta raditi? Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk.21,19). Trpi sa tvrdom rečju ispovedanja istine na ustima i u srcu.

SREDA

 

Učenici su ukazivali Gospodu na lepotu hrama i zavetnih poklona, a On je rekao: Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti (Lk.21,6). To je odluka o svemu lepom ovoga sveta. Spolja, ono izgleda tvrdo i vekovečno, ali ćeš za dan‐dva sve izgubiti iz vida, kao da ničeg nije ni bilo: lepota će uvenuti, snaga će se istrošiti, slava će potamneti, umovi će se iscrpsti, odeća će se pocepati. Sve u sebi samome nosi silu raspadanja, koja nije kao neko nerazvijeno seme, već se nalazi u neprestanom dejstvu. Sve teče ka svome kraju. Prolazi obličje ovog sveta... Čovek hodi kao prizrak; sabira i ne zna kome će pripasti. A mi se sve usiljeno trudimo, naprežemo se i glavoboljama našim nema kraja. Srećemo oko sebe stalne pouke, a sve se držimo svoga. Jednom rečju, slepi smo i ništa ne vidimo. Da, istina je kad kažemo da smo slepi ili zaslepljeni, jer ni sebi niti ičemu što nas okružuje i što nama vlada ne vidimo kraj. I šta još?[/center] Čim nam je, kako se nama čini, dobro, uvereni smo da stojimo tvrdo, kao na steni. Međutim, naš položaj pre podseća na stojanje na močvarnom terenu: mi samo što nismo propali. Međutim, mi to ne osećamo, i predajemo se bezbrižnom naslađivanju onim što prolazi, kao da će svagda postojati. Pomolimo se da nam Gospod otvori umne oči te da uvidimo sve onako kako jeste, a ne kako se nama čini.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...