Jump to content

Седам година за Јеванђеље

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 32
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике


Најстарији сачувани српски илустровани ћирилични рукопис, Мирослављево јеванђеље, биће изложено у

ЗАНИМЉИВОСТИ О МИРОСЛАВЉЕВОМ ЈЕВАНЂЕЉУ

miroslavljevo-jevandjelje-2-RAS-SRBIJA.j

 

  1. Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу.
  2. Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку “Памћење света” чиме је постао део 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација.
  3. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист Мирослављевог јевнађеља је у народној библиотеци у Санкт Петербургу.
  4. У Мирослављевом јеванђељу су, иначе, упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки.
  5. Настало је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско седиште Хумске епархије Српске православне цркве.
  6. Не зна се поуздано који је био мотив кнеза Мирослава да наручи израду Јеванђеља, које је касније по свом наручиоцу и добило име – Мирослављево јеванђеље.
  7. Године 1998. извршена је конзервација оригинала и рестауриран повез књиге.
  8. Дуга је историја Мирослављевог јеванђеља, а новија бележи да је између два светска остало у поседу породице Карађорђевић, упркос одлуци Министарства просвете из 1903. да се оно преда на чување Народној библиотеци Србије.
  9. Кнез Павле, који се у то време старао о Мирослављевом јеванђељу, поклонио га је 1935. године сопственом музеју. Тако је у бомбардовању, 6. априла, 1941. рукопис избегао судбину више стотина средњовековних повеља, рукописних књига и инкунабула, скоро 50 хиљада комплета часописа и новина и око 350 хиљада књига, које су изгореле у до темеља сравњеној згради Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.
  10. За Јеванђељем су трагали и Немци и четници, па је оно скривано на разним местима све до ослобођења Београда.
  11. Године 1945. основана је комисија која је утврдила стање рукописа и предала га на чување Уметничком музеју – данашњем Народном музеју у Београду, где је заведено под инвентарским бројем 1536.
  12. Мирослављево Јеванђеље је било изложено све до 1966. у витрини која није имала адекватне услове за чување таквог рукописа, па је одатле пренето у фундус Народног музеја. Од 1985. повремено је излагано.
  13. Држава Србија је основала је 1991. Фонд за конзервацију и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, које је постало стална ставка у државном буџету. Упркос томе, сви издавачи који су желели да направе фототипско издање били су у томе спречавани.
  14. Удружени издавачи, Ауторско-издавачка задруга “Досије” и Службени лист СРЈ, 1993. године почели су самоиницијативно, без коришћења буџетских средстава, са прикупљањем материјала за фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.Оно је штампано у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици, 1998. и представља верну, савршену копију оригинала, како по садржају тако и по спољашњем изгледу. Штампано је у 300 примерака, од којих се неки налазе у специјалним колекцијама највећих светских библиотека као што су Конгресна библиотека у Вашингтону, Британска национална библиотека, библиотеке Универзитета Харвард, Принстон, Јејл.
  15. У новембру 2012. Хрватска академија знаности и умјетности је организовала научни скуп „Хрватска ћирилична баштина” где је покушано да се Мирослављево јеванђеље представи као дело писано „хрватском ћирилицом”.
  16. muzejsrpskoogjezika.rs

Народном музиге, прописала је да Мирослављево јеванђеље, може бити излагано само десет дана током једне године.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Zlatni faksimil Miroslavljevog jevanđelja u Kraljevu

U Kraljevu je sinoć bio izložen faksimil najstarijeg sačuvanog srpskog rukopisa na ćirilici i održano predavanje o turbulentnoj sudbini ove knjige. Ko bi trebalo da čuva Miroslavljevo jevanđelje?

U Svečanoj Sali Gradske uprave Kraljevčani su sinoć imali priliku ne samo da vide, nego i da dotaknu i prelistaju zlatni faksimil Miroslavljevog jevanđelja, jedan od tek oko 400 primeraka koji postoje u svetu. O neverovatnoj sudbini najstarijeg sačuvanog srpskog rukopisa na ćirilici inspirativno je govorio Veljko Topalović, koji je priredio ovo izdanje u saradnji sa Dušanom Mrđenovićem i Branislavom Brkićem.

Ovo je izdanje iz 2019. godine, a isti tim je priredio i faksimil iz 1998. godine. Tada je štampano 300 primeraka, i u novom izdanju isto toliko – ali će na svetlost dana neki primerci izaći tek za deset i više godina! Naime, uvezivanje i koričenje tradicionalnom metodom traju 15 dana, što znači da godišnje može biti završeno tek nešto više od 20 primeraka.

Da pojasnimo i zašto je ovo „zlatni faksimil“ – naime, likovne ilustracije u originalnom rukopisu imaju pozlatu, pa je ona urađena i u ovim faksimilima. Zbog zlata, specijalnih boja, specijalnog papira i štampe, zbog ručnog poveza, malog tiraža… ova najvernija kopija Miroslavljevog jevanđelja, koju prate 2 knjige i specijalno postolje, košta – 15.000 evra.         

  Faksimil Miroslavljevog jevanđelja bio je izložen u Svečanoj sali Gradske uprave grada Kraljeva

Predavanje, koje je organizovao Srpski pokret Dveri, pratila je i zanimljiva izložba pod naslovom „Božansko nadahnuće – Miroslavljevo jevanđelje“, ali je, nažalost, bilo moguće videti samo sinoć.

Jevanđelje pisano krajem 12. veka za humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, ne samo da je najstarija sačuvana srpska knjiga na ćirilici, nego je i jedan od najlepših bogoslužbenih rukopisa u svetu. Napisano je na pergamentu, verovatno je nastajalo u Kotoru i verovatno ga je knez naručio za svoju zadužbinu Crkvu svetog Petra i Pavla kod Bijelog Polja. Ukrašeno je sa 296 stilozovanih minijatura i inicijala u boji i zlatu, vanvremenske lepote.

Veljko Topalović je značajan deo izlaganja posvetio upravo tumačenju i komentarima inicijala koji ukrašavaju ovu knjigu i koji je izdvajaju od ostalih po lepoti i simbolici:

 Ovakav rukopis nema ceo srednji vek, ni tekst ni likovni ukrasi nemaju poznatih direktnih uzora, kao ni naslednika. U to vreme na zapadu su likovne ilustracije sličnije stripu, narativne su, dok su inicijali u Miroslavljevom jevanđelju svedeni i puni simbolike koja ni do danas nije u potpunosti dešifrovana. Skrenuću pažnju na pojedine zanimljivosti: Jovan Krstitelji i Isus Hristos su prikazani sa po šest prstiju na rukama, neki prikazi figura su toliko inovativni da se može reći da je tek kubizam 750 godina kasnije na njihovom tragu. Uostalom, UNESCO je Miroslavljevo jevanđelje 2005. svrstao na listu „Pamćenje sveta“.

  Sa tribine u Svečanoj sali Gradske uprave grada Kraljeva, 12. januar 2022.g

Kao i čitav naš prostor na kome živimo, tako i likovni elementi ovog rukopisa svedoče o preplitanju uticaja umetnosti istoka i zapada, što ih čini jedinstvenim. Procenjuje se da je rukopisanje ovakve knjige u to vreme moglo koštati kao izgradnja dve Golubačke tvrđave, rekao je Topalović.

Dr Zoran Čvorović, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, govorio je o jedinstvenoj kulturnoj zajednici Slovena od 10. do 12. veka, kada su Srbi, Rusi i Bugari bili snažno povezani verom, jezikom, kulturom i doživljavali se kao pripadnici bliskih naroda. U prosvetiteljskoj misiji su se smenjivali na istorijskoj pozornici, pa je tako početkom 13. veka Srbija bila dominantna, a Nomokanon Svetog Save saborni ustav u svim pravoslavnim crkvama slovenskih naroda.

Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović je govorio o značaju „diskretnih heroja“ kao što su Topalović, Brkić, Mrđenović i slični njima koji iz ličnog osećanja odgovornosti čuvaju srpsko kulturno nasleđe.

Prokletstvo i blagoslov

Na sinoćnoj tribini potpisivala se i peticija sa zahtevom da se original Miroslavljevog jevanđelja preda na čuvanje Srpskoj pravslavnoj crkvi umesto Narodnom muzeju, u kome je sada pohranjeno. Razlog je što inicijatori, a među njima su prvenstveno priređivači ova dva faksimila, smatraju da je knjiga već oštećena prilikom konzervacije 1998/99. i da je čak došlo do greške u slaganju stranica prilikom ponovnog povezivanja.

  Prva strana Miroslavljevog jevađelja – Prvi red levog stupca glasi “U početku beše reč…”

Pošto je Ministarstvo kulture letos najavilo novu digitalizaciju Miroslavljevog jevađelja, Topalović, Mrđenović i Brkić i oni koji ih podržavaju, smatraju da je ovaj spomenik kulture pod pretnjom ponovnog nestručnog rukovanja i zato se zalažu da knjiga bude predata na čuvanje SPC.

– Broj sačuvanih povelja značajnih za rekonstrukciju srpske srednjovekovne istorije govori da je Srpska patrijaršija najbolje mesto za čuvanje. Od povelja o osnivanju gradova imamo sačuvane samo dve, a od manastirskih povelja sačuvano ih je na desetine! I u najtežim vremenima manastiri su bili najbolji čuvari naših relikvija – ocenio je prof. dr Zoran Čvorović.

Da bi se zauzeo stav o tome može pomoći osvrt na burnu sudbinu ove knjige. Rukopis je oko 650 godina tihovao u Hilandaru, pretpostavlja se da ga je iz Srbije doneo Stefan Nemanja. U novovekovnoj Srbiji se za njegovo postojanje saznalo tek krajem 19. veka i to zahvaljujući jednom u biti lošem činu: ruski arhimandrit i kasnije vladika kijevski Porfirije Uspenski je u zimu 1845/46. boravio u Hilandaru i izučavao stare spise, pa je opčinjen lepotom knjige isekao 166. list da bi ga, kao i još druge srpske knjige, odneo u Petrograd na proučavanje i da bi pokazao stil kakav u Rusiji tog doba nije bio poznat.

Na arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. ovaj list je bio izložen, video ga je i Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke. Vest se pročula u Srbiji, pa 1896. godine na Hilandar odlazi kralj Aleksandar Obrenović, podmiruje velika dugovanja manastira i knjigu dobija u znak zahvalnosti (ili je traži, ne zna se) i donosi u Srbiju. Od tog trenutka nekoliko puta je nestajala, pa izranjala, čuvana je u sefovima kao najveće blago, ali i služila da noge odmori daktilografkinja u jednoj ustanovi kulture, nesvesna kakvo blago joj je pod nogama.

 

Prvo fototipsko izdanje štampano je 1898. godine u Beču o državnom trošku, ali tada je bilo novca da samo 40 stranica bude u koloru. Narednih 100 godina ni potonje kraljevine, ni socijalistička država nisu se potrudile da urade novo fototipsko izdanje i tako je bilo do 1998.g kada knjigu u Johanesburgu štampa izdavačka kuća „Dosije“ u saradnji sa JP Službeni glasnik. To kako su priređivači otkrili gde se knjiga nalazi, zašto je bilo zabranjeno da unesu faksimil u Srbiju kad su ga već otkupile sve velike biblioteke u svetu – pretočeno je u film i seriju „U početku beše reč“.

Država je osnivala fondove za štampanje faksimila Miroslavljevog jevanđelja krajem 60-tih godina prošlog veka, zatim krajem 90-tih godina, skupljane su čak i donacije… ali od 1898. nijedna od naših brojnih država koje su se smenjivale, nije se našla kao (su)izdavač faksimila Miroslavljevog jevanđelja.

Evo i nekoliko zanimljivosti: – Miroslavljevo jevanđelje zapravo je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni onako kako se čitaju tokom godine. – Aleksandar Vučić je pre pet godina predsedničku zakletvu položio na Ustavu i Miroslavljevom jevanđelju, ali ne na originalu, nego na faksimilu. – Pre tri godine potpisan je sporazum da Rusija Srbiji vrati 166. list knjige, koji se nalazi u Peterburgu, a da zauzvrat Srbija Rusiji preda 7 slika koje je čuveni ruski slikar Nikolaj Rerih po sopstvenoj želji 1932. poslao u Jugoslaviju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...