Jump to content

Старац Пајсије - поуке

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

Једна добра помисао има исту моћ као једно многочасовно бдење! Има велику моћ. Као шта сада неко ново оружје ласерским зрацима може да заустави ракету још у бази и Да је спречи да буде испаљена, тако и добре помисли предупређују и приземљују рђаве помисли још на ђаволовим „аеродромима“, одакле иначе „полећу“. Зато се потрудите да, колико год можете, пре него што кушач стигне да вам засади рђаве помисли, ви сами засадите добре помисли, како би ваше срце постало цветна башта и како би вашу молитву увек пратио божански миомирис вашега срца.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • Одговори 428
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Kада морам да решим неки проблем, старче, не могу да спавам, мучим се.

- Код тебе је основни проблем то што имаш исувише помисли. Ево, рећи ћу ти један начин да избегнеш превише помисли: када ти падне на памет, на пример, нешто што мораш да урадиш сутра, реци својој помисли: "Тај посао није за данас, мислићу о њему сутра." Исто тако, када треба да донесеш одлуку о нечему, немој да се мучиш размишљањем како да нађеш оно што је најбоље и да стално одлажеш коначну одлуку. Изабери нешто и иди даље. Остави да се потом Бог побрине за остало. У наше време најтежу болест представљају испразне помисли световних људи. Људи данас, можда, имају све осим, добрих помисли. Несрећни су зато што се не суочавају са проблемима на духовни начин.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
starac_pajsije.jpg?itok=rjB2r8ZO

Старац Пајсије Светогорац у својој књизи ,,Света Гора и светогорци“, говори о јачини вере коју су имали поједини простодушни старци, његови савременици. Иако су својим животом свакодневно чудотворили, они у томе нису видели ништа необично. Издвојићемо два примера такве вере:

Када сам био монах почетник у манастиру Есфигмену, побожни старац Доротеј ми је казивао како је у манастирској болници помагао један веома простодушни Старчић. Он је Вазнесење, коме је манастир био посвећен, сматрао неком великом Светитељком, попут свете Варваре. Окрећући бројаницу, говорио би: ,,Светитељко Божија, моли се за нас“. Једног дана дошао је у болницу неки болестан брат. Пошто се не нађе неко поткрепљујуће јело, Старчић се брзо степеницама спусти до подрума, и кроз прозорчић који је гледао према мору пружи руке и рече: ,,Светитељко моја Вазнесењко, дај ми једну рибу за брата“! И гле чуда! На руке му се праћну једна велика риба, коју он узе – тако спонтано, као да се ништа необично није догодило, и радујући се поткрепи болесног брата.

Други пример је уједно и старчево сведочење о монаху Данилу, његовом сабрату, који је имао веру да ,,горе премешта":

Једном приликом, наложили су пећ да би пекли хлебове и правили двопек. Отац Данило је машицама, чији је врх био метална кука, а дршка дрвена, хтео да распореди жар како би се читава пећница равномерно загрејала. Од велике температуре изгорела је дрвена дршка, а у пећници је остао метални део. Одмах је то рекао Старцу како се посао не би успоравао, а овај на то одговори: ,,Шта ме гледаш? Прекрсти се, уђи унутра и извади га, да не губимо време“. Отац Данило се прекрстио, ушао у ужарену пећ и ухватио рукама зажарено гвожђе, а да није задобио ни један једини плик, нити је изгорела иједна длака са браде. Међутим, највеће од свега било је то што није имао чак ни помисао да је урадио нешто велико.

Из књиге: Старац Пајсије - Света Гора и светогорци

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 2/9/2017 at 17:32, JESSY рече

Једна добра помисао има исту моћ као једно многочасовно бдење! Има велику моћ. Као шта сада неко ново оружје ласерским зрацима може да заустави ракету још у бази и Да је спречи да буде испаљена, тако и добре помисли предупређују и приземљују рђаве помисли још на ђаволовим „аеродромима“, одакле иначе „полећу“. Зато се потрудите да, колико год можете, пре него што кушач стигне да вам засади рђаве помисли, ви сами засадите добре помисли, како би ваше срце постало цветна башта и како би вашу молитву увек пратио божански миомирис вашега срца.

Kada vizuelizujem ovo, vrlo je upecatljivo: basta laserskog cveca koja pali avione u hangarima. Dostojno samog Jeronima Bosa.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Слово блаженог старца Пајсија, са болом и љубављу о савременом човеку

279992.p.jpg
    

 

Сада Бог попушта оштру опомену. Долазе тешка времена. Очекују нас велика искушења. Хајде да то озбиљно схватимо и почнемо да живимо духовно.

Околности нас присиљавају и присиљаваће нас да радимо духовно. Ипак, тај духовни рад ће бити цењен, уколико га будемо обављали са радошћу, по слободној вољи, а не због тога што нас на то наводи несрећа. Многи светитељи молили су да живе у нашој епохи, да се тако подвизавају.

Радујем се када ми прете обрачуном за то што не ћутим и што разобличавам њихове планове. Касно увече, када чујем како неко прескаче преко ограде у двориште колибе, моје срце почиње радосно да лупа. Али када ноћни посетиоци моле: „Стигао је телеграм, помоли се за болесног тог и тог! “, ја говорим себи: „Ево шта је! Изгледа опет несрећа!“

Кажем вам то не зато што ми је досадило да живим, него што ми је радосно да умрем за Христа. Хајде да се радујемо што данас имамо такву добру могућност. Оног, ко жели мучеништво, очекује велика награда.

У прошлим временима, када је почињао рат, човек је ишао у борбу са непријатељем, бранећи своју Отаџбину, свој народ. Сада се не боримо да би заштитили Отаџбину. Идемо у бој не да бисмо спречили варваре да спале наше домове, да исмеју наше сестре и нас обешчасте. Не ратујемо за националне интересе, нити за неку идеологију. Сада ратујемо или на Христовој страни, или на страни ђавола. Ко са ким – са расподелом снага је све потпуно јасно. У време окупације, био си херој, ако ниси салутирао немцу. Сада си херој, ако не салутираш ђаволу.

Овако или онако, предстоји нам да угледамо страшне догађаје. Догодиће се духовне битке. Свети ће се још више просветити, а погани ће се још више опоганити (Апок. 22, 11). Осећам утеху. Очекују нас несреће, и наша борба има цену, јер сада непријатељи нису Али-Паша, ни Хитлер, ни Мусолини, него сам ђаво. Зато ће и наша награда бити небеска.

Бог, као Бог Благи, да управи зло на добро. Амин.

Том 1. Са болом и љубављу о савременом човеку

Портал «Православная жизнь»

12 / 12 / 2017

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/109106.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Пазимо да не стварамо проблеме у Цркви, да од малих несугласица не стварамо велике, да не увећавамо зло на радост ђавола. Онај ко се због неког малог проблема много узнемирава, па у гневу жустро потрчи да би то, тобож, исправио, личи на лакоумног црквењака који пошто види да се једна свећа накривила и капље, жури да је исправи, али при том пред собом гура људе и чираке, те тако ствара много већи неред за време богослужења.

Нажалост, у наше време има много оних који узнемиравају Мајку Цркву: образовани људи догмате прихватају разумом, а не духом светих Отаца; необразовани, опет, догмате прихватају зубима, па зато и шкргућу зубима док говоре о Црквеним проблемима; тако веће штете у Цркви настају од њих, неголи од непријатеља нашег православља. Добро је када река није много брза, јер иначе за собом носи пањеве, камење, људе; добро је и када није много плитка, јер се онда око ње населе комарци…

Постоје, опет, неки који се баве критиком једни других, а не општим добром. Човек прати свог ближњег више него себе. Гледа шта ће његов противник да каже или напише, како би га после безосећајно ударио, а да је он сам рекао или написао исту ту ствар, позивао би се на многе доказе из Светог Писма и светоотачких списа. Такав човек наноси велико зло, јер с једне стране чини неправду свом ближњем, а с друге га руши у очима верника. Осим тога, на тај начин он често сеје неверје у душе слабије браће, јер их саблажњава.

Они који оправдавају своју злобу, тобож, исправљањем других (уместо себе), или манипулишу јеванђелским речима кажи Цркви, па објављују свету црквене проблеме, чак и оне о којима не иде да се говори, нека за почетак то примене у својој „малој Цркви“, породици или манастиру, и ако им све то буде изгледало добро, тада нека исмеју и Мајку Цркву. Мислим да добра деца никада не опањкавају своју мајку.

Цркви су сви потребни. Свако приноси своју службу: и они који су благе, и они који су преке нарави. Човековом телу потребна је и слатка и кисела храна, чак и горки маслачак, јер све има своје особене састојке и витамине. Исто тако су и Телу Цркве потребни сви. Један човек увек допуњава нарав другога. Сви смо дужни да носимо не само духовну нарав свог ближњега, већ и слабости које он као човек има.

Нажалост, неки имају неразумне захтеве према другим људима. Хоће да сви буду исте нарави какве су они, па када је неко другачијег карактера, односно ако је мало блажи, или мало строжи, одмах доноси закључак: „Он није продуховљен човек.

Св. Старац Пајсије
из Са болом и љубављу савременом човеку

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...