Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Драгана Милошевић

Многокорисна беседа о Ави Филимону

Recommended Posts

МОДЕРАТОР

1. Причали су о Ави Филимону пустињаку, да се затворио у некакву пећину која се налазила у близини Лавре, зване Ромијева, и ту се предао подвижничким борбама, понављајући у себи, оно што је по предању, говорио себи Арсеније Велики: Филимоне, зашто си овамо дошао? У тој пећини је провео доста времена. Посао му је био плетење ужади и котарица, које је предавао економу, а од њега примао мале хлепчиће, којима се хранио. Ништа друго није јео осим хлеба са сољу, па и то не сваки дан. Очевидно, о телу се мало бринуо, али је зато бавећи се сорзецањем, живео у божанском просвећењу. Удостојавајући се отуда неописивих виђења тајни, боравио је у духовном образовању. Када би суботом и недељом одлазио у цркву, увек је ишао сам, удубљен у себе, не дозвољавајући никоме да му се приближи, да му се не би ум отргао од свога делања. У цркви би стајао у углу, са погнутом главом, проливајући море суза. Стално је покајно туговао и имао богосећање у срцу и сећање на начин живљења Светих Отаца, особито Арсенија Великог, трудећи се да иде његовим стопама.

 

Извор: Епархија зворничко - тузланска

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Cela ova povest je vrlo opasna, ne zbog ovog dela koji te vi naveli, ovo je O.K. asketske mere, stroga disciplina itd. nego zbog onoga što dalje sledi u tekstu, ako se dobro sećam, a to je da se ava F. iz velike pobožnosti čak nije ni pričešćivao, nego vrlo vrlo retko. Evo:

 

20. Ovo i mnogo više od ovoga pričao je brat koji je živeo sa Avom. No ko se ne bi divio kod njega i sledećem, kao dokazu njegovog velikog smirenja? Veoma rano se udostojio prezviterskog čina, pa pošto se tako istinski dotakao nebeskoga i životom i znanjem, na sve načine je izbegavao služenje božanstvene Liturgije, kao neko breme. Tako se desilo da je on u toku mnogih godina svog podvižništva veoma retko pristajao na služenje za svetom Trpezom. Čak se ni božanskih Tajni nije pričešćivao, bez obzira na tako strogi život, kad god bi se desilo da dođe u opštenje i u razgovore sa ljudima, iako nikada nije razgovarao o zemaljskim stvarima, nego samo o onome što je bilo od duhovne koristi za njegove sagovornike. A kada je imao nameru da se pričesti božanskih Tajni, uvek je pre toga dugo dosađivao Bogu, umilostivljujući ga molitvama, pevanjem psalama i ispovedanjem. Strah i trepet ga je obuzimao od sveštenikovih reči: "Svetinje svetima"!. Jer u tom momentu, govorio je on, hram se ispunjava svetih Anđela, a sam Car Sila, izvršivši tajanstveno sveštenodejstvo, i pretvorivši hleb i vino u svoje Telo i Krv, naseljava se preko svetog Pričešća u srca naša. Zato, govorio je on treba da se osmelimo na primanje svetog pričešća prečistih Hristovih Tajni samo onda kada smo čisti i neporočni, i kao van tela. Samo tako ćemo moći postati zajedničari prosvećenja koje se njima daruje. Mnogi od Svetih Otaca su se udostojili viđenja svetih Anđela koji su ih opominjali. Zato su se i sami oni držali dubokog molitvenog ćutanja, ni sa kim ne razgovarajući.

 

Uzimajuči u obzir da je ovo početak monaštva, a s prvim monaštvom je bio nespojiv sveštenički čin, kao i da je avi Filimonu bio verovatno nametnut, tj. da je on to tako video, ovakav čudan stav o Liturgiji se može razumeti, ali teško opravdati.

Moguće je i da je pisac a ne sam Filimon učitao ovo u njegovu biografiju.Ovo je i period prodora origenizma u monaštvo

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Кад смо већ код разумевања монаштва...

 

Владика ремезијански Андреј је једном приликом у беседи споменуо да се на Светој Гори монаси причешћују неколико пута седмично (не знам тачно), али не чешће од тога - због смирења

 

То ми је мало нејасно. Да ли је то слична врста смирења која је описана код авве Филимона (у горњем тексту)? Ако није, у чему је разлика?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Не знам одговоре на ваша питања ал чини ми се да сваки текст духовног садржаја може да буде схваћен овако или онако.Некога може да саблазни, друге пак да утврди.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Naravno ali ovo nije bilo kakav tekst, ovo je iz Dobrotoljublja, a to ni na Svetoj gori ne čitaju bez blagoslova, a početnici uopšte ne. Pa čak i kada počnu da čitaju, postoji poredak, prvo avva Dorotej, pa Lestvičnik .... a ovo je u rangu "težih" priča i otaca , ne bez razloga.

Mislim da se ovo u opštežićima uopšte i ne čita.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ

Moguće je i da je pisac a ne sam Filimon učitao ovo u njegovu biografiju.Ovo je i period prodora origenizma u monaštvo

 

Будући да не постоји критичко издање "Филокалије" и текстова из којих је она састављена, ово је вероватно интерполација.

Фалсификовање списа отаца је прича која тек чека да буде истражена, но познато је да скоро пола стваралаштва нпр. једног ЈОвана Златоустог није његова уопште и слично.

Ипак, наведено не мора нужно да буде оригенизам. Монаштво у Египту је било састављено од свега и свачега у својој историји.

Тако да имамо и секте међу монасима тог доба који нису признавали материјалне свете тајне и сматрали их за "новотарије" ...

 

Свакако, добро треба промислити да ли је чак и у раној Цркви било све тако црно-бело: прави верници који се стално причешћују и псеудо-верници који се не причешћују.  Мислим да није и да је било врло шарено, понекад чак хаотично. Треба се чувати накнадних конструкција.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Naravno ali ovo nije bilo kakav tekst, ovo je iz Dobrotoljublja, a to ni na Svetoj gori ne čitaju bez blagoslova, a početnici uopšte ne. Pa čak i kada počnu da čitaju, postoji poredak, prvo avva Dorotej, pa Lestvičnik .... a ovo je u rangu "težih" priča i otaca , ne bez razloga.

Mislim da se ovo u opštežićima uopšte i ne čita.

 

Upravo tako.

 

Dobrotoljublje je izvrsna, ali izuzetno teska literatura, i nije nimalo umesno da se iz njega prenose odlomci bilo kako, bez reda i rasudjivanja.

 

Zato, pre nego sto se nesto postavi kao opste, tj. kao svima korisno, dobro je da se pita neko iskusniji da li je to zaista svima korisno ili ne...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Не знам одговоре на ваша питања ал чини ми се да сваки текст духовног садржаја може да буде схваћен овако или онако.Некога може да саблазни, друге пак да утврди.

 

Ne, ne moze tek tako da se shvata neki duhovni tekst kako se kome cefne.

Tako rade protestanti, tj. takav nacin koriscenja duhovne literature je izrazito njima svojstven, odnosno , takav nacin je krajnje pogresan.

 

Kako Oci lepo govore, duhovna literatura pisana je Duhom Svetim, koji nadahnjuje njene pisce, pa se zato i razume Duhom, i to koliko je ko u mogucnosti, prema meri licnog duhovnog rasta. Jedan je Duh, ali su njegovi darovi razliciti razlicitim ljudima...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

@@obi-wan,

Управо сам духовни узраст и имала у виду. Значи, зависи од личног духовног труда ил напретка. Видим  да сам требала прво да питам, стога молим праштајте.А да ли ћемо тему наставити зависиће од договора са свима вама. bighugbighug bighugbighug bighugbighug

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@@obi-wan,

Управо сам духовни узраст и имала у виду. Значи, зависи од личног духовног труда ил напретка. Видим  да сам требала прво да питам, стога молим праштајте.А да ли ћемо тему наставити зависиће од договора са свима вама. bighugbighug bighugbighug bighugbighug

 

Jednostavno treba da se navede odakle je neki tekst, jer vecina zna da razlikuje literaturu po tezini.

Osim toga, napise se neki kratak komentar od samih Otaca o tome kako se cita Dobrotoljublje i slicna literatura...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ

А може ли нешто што је написано у 4. веку у Египту да се тумачи нечим што је теолошка творевина 20. века у Паризу?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2020. године, служиo je свету архијерејску Литургију у храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда.    Звучни запис беседе   Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су:  јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Кусадку код Младеновца (Епархија шумадијска), јереји: Славиша Поповић, Предраг Тимотијевић, Арсеније Арсенијевић и Ново Бојић, протођакон Ненад Михајловић, ђакони Бошко Савић и Никола Мићаковић и ипођакон Владимир Јелић.     Првојерарх наше Свете цркве је у беседи рекао да је сваки наш дом – домаћа црква, благодарећи крсној слави коју је нашем народу установио Свети Сава. „Сви светитељи које славимо – велики су пред Богом. Када видимо људе који су остварили Јеванђеље у свом животу - то је прави, жив пример послушања. Показали су да је то заиста могуће у људском животу“, поручио је Патријарх Иринеј.    И управо су света три Јерарха које данас прослављамо прославили Бога сваки на свој начин те су зато били: „велике облагодаћене личности“ навео је Патријарх Иринеј и закључио је да „ако су они могли славити Господа својим светим животима онда и ми то можемо да учинимо, угледајући се на њих“.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Свако од нас улаже много напора у изучавање закона Божијег. Посебно људи који тек улазе у Цркву и омладина која иде у школу. Њихов ум има способности за учење, и они теже ка томе да сазнају што више из веронауке, из богослужења, из догмата Цркве и из њене историје.      И ми, нахранивши се знањима, почињемо да учимо ближње, људе из околине, и то је природно. Међутим, често запажамо да то не доноси никакав добар плод, да оне исправне и наизглед лепе речи које говоримо немају одјека у срцу ближњег, а то су речи из Закона Божијег. Зашто се то дешава? Зато што често заборављамо, поучавајући се у Закону Божијем и сакупљајући ова знања која су нам, наравно, потребна, да, пре свега – ако живимо духом, по духу треба и да поступамо. Данас нам о томе говори Апостол (Гал 5, 25). Уколико живимо духом, по духу треба и да поступамо.   Спомен на светог којег данас прослављамо у овом храму, на преподобног Серафима Саровског, у том смислу нас заиста буди и отрежњује. Овај човек, који се подвизавао у пустињи и који је разапео своје тело „са страстима и похотама“ (Гал 5, 24) стекао је миран дух, стекао је Светог Духа, и био онакав као што Црква пева: „Многима си био пут ка спасењу.“   Он није завршио ни духовну академију, ни неки богословски институт. Наравно, то нипошто не треба да вређа људе који су их завршили, или да их заустави на овом путу. Међутим, главно је да сви треба стално да имају на уму да стицање Духа Светог, путем разапињања нашег тела „са страстима и похотама“, затим смирење, милосрђе и миран дух – оно без чега ће сва наша знања бити прапорац који звечи, како каже апостол Павле (1 Кор 13, 1). Произносићемо бесмислене звуке, а дух наших речи биће мртав. Данас нам апостол говори такве речи, да вероватно ниједну од њих не би требало да пропустимо тек тако. Веома бих желео да све ово узмем, одштампам великим словима, исечем и окачим на зид, и да сваки дан читам.   А плод Духа јесте – пише апостол Павле – љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал 5, 22-23). На основу ових речи треба да оцењујемо своје стање. Имамо ли дух љубави, мира, дуготрпљења, доброте, уздржања, као што је имао преподобни Серафим Саровски? Или ћемо, напротив, бити сујетни, љутити се једни на друге и завидети једни другима? Подвиг преподобног Серафима је наизглед био тако једноставан и прост, а опет тако тежак и неразумљив за наше савременике. Он је дуго времена тражио Христа, али не међу људима, не међу ученим и славним главама, већ у шуми, у молитвама, искушењима и страдањима. И тамо, у пустињи, овај испразни свет га је нападао. Сећамо се како су дошли разбојници који су тражили богатство, како су га претукли, али је он био толико смирен, да чак ни разбојнике који су га унаказили није хтео да осуди, није им желео зло.   Ето, такав изванредан пример имамо. Пример заиста смиреног човека, једноставног, а истовремено мудрог, мудријег од многих богослова, философа и познавалаца овог света. Код преподобног Серафима долазило је веома много људи, као што и данас долазе у Цркву код свештених лица, и сви су они доносили свој бол, своје бреме, своју патњу, и он никога од њих није одбијао. Са свима онима који су долазили делио је љубав коју је стекао у својим подвизима.   Носите бремена једни других и тако испуњавајте Христов закон (Гал 6, 2). Ове речи за њега нису биле просто нека поука, већ читав живот.   Топлина коју Серафим сваком од нас дарује данас, овај миран дух и блаженство у Духу Светом, нека буду са свима нама.     Амин.     Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      На божићном уранку у Саборном храму у Бијељини Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије позвао је вјерни народ на подвиг вјере, наде и љубави.     "Да будемо у хармонији, у љубави са другима, да наше породице буду домаће у цркви и да наша друштвена заједница напредује", пожелио је Владика у бесједи.   Епископ Фотије је најавио подизање завјетног Храма српског јединства у Бијељини, који ће бити посвећен Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом, а замишљено је да буде сличан манастиру Хиландар на Светој Гори.     "Овај храм треба да указује на јединство нашег народа са обе стране Дрине, да се никад не делимо, да никада не будемо једни против других, него да будемо једно у Цркви Христовој, као што јесмо", рекао је Владика Фотије.   Након обраћања вјерницима, Епископ Фотије уручио је Божићну грамату Радивоју Остојићу.   Како је истакао, Радивоје годинама редовно долази на Литургије.     “Радивоје је са нама годинама. Као појац је увијек ту, и кад је било народа и кад није и ово је наш начин да му се одужимо”, рекао је Владика Фотије.   Након завршетка Литургије, Владика је са најмлађима ломио божићну чесницу у којој је био дукат а пронашао га је Лазар Игњатовић.     Малишани су имали централно мјесто у цркви и на овај начин подсјетили оно што не треба заборавити, да је Божић празник радости и рађања и да су у цркви сви једнаки.   Поздрављајући народ традиционалним поздравом "Мир Божији, Христос се роди", Владика је пожелио да се мир усели у срца свих људи.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      Саопштење за јавност са годишњег братског сабрања свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Улцињ, 30. децембар 2019.     Парохијско свештенство Митрополије црногорско-приморске и старјешине манастира наше Митрополије сабрали су се на празник Светог пророка Данила и Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, у понедељак, 30. децембра 2019. године у храму Светог Николе у Улцињу, на своје редовно годишње сабрање.   Сабрање је започело Светом архијерејском Литургијом којом је у улцињском храму началствовао Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије и учешће великог броја вјерног народа, а састанак је одржан у недавно подигнутом парохијском дому у непосредној близини цркве. Митрополит је данас обиљежио јубилеј 29-годишњице свога устоличења у древну апостолско-светосавску катедру Епископа зетских/Митрополита црногорских.   Сљедујући свим одлукама архијереја Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, сви свештеници су овом приликом, без изузетка, исказали своју вјерност нашем Митрополиту, Митрополији и Патријаршији српској. Свештенство подржава да архијереји предузму све доступне домаће правне мјере и обрате се свим релевантним међународним институцијама ради заштите имена, достојанства и имовине наше Свете Цркве.   Митрополит је подсјетио на све важније догађаје у овој години – рукоположења нових свештеника, пострижења нових монаха и монахиња и друге активности у 2019. години, међу којима је издвојио освећење манастира Подластве у оквиру прославе 800 година од аутокефалности наше помјесне Српске Патријаршије и оснивања Зетско-црногорске епископије, освећење нове цркве Светих Апостола Петра и Павла у манастиру Рибњак, освећење манастирске цркве Светог Архангела Михаила у манастиру Прекобрђе, као и јубиларни православни дјечији сабор, који је ове године по двадесети пут одржан на Цетињу. Упознао је свештенство са чињеницом усвајања и проглашења новог антицрквеног закона о слободи вјероисповијести, чији је циљ слабљење наше Цркве и отимање црквене имовине, и подсјетио на све саборне активности, које су предузете како би се утицало да до усвајања оваквог Закона уопште и не дође, као што су Тројичиндански сабор у Подгорици и Световасилијевски сабор у Никшићу. Митрополит је поновио да Црква не подстиче на демонстрације, особито не насилне, нити позива и подржава вјерни народ да се сукобљава са Полицијом, у чијим редовима су наша браћа и сестре. То, с друге стране, не значи да вјерни нису слободни да искажу своје противљење према безакоњу и лошој намјери према нашој Цркви који су пратили доношење овог Закона, те да га храбро, јасно и одлучно саопштавају јавности. Свештенство и вјерни су, прије и изнад свега, позвани да се моле Богу да онима који су на власти поврати разум, те да се труде да изгоне људске гријехе, најприје из себе, па онда и других, а, по ријечима Светог Писма, они се никако другачије не изгоне ”осим постом и молитвом” (Мт. 17, 21).   Премијер Марковић данас неправедно прозива нашег Митрополита на одговорност за насиље и потпуно му непримјерено упућује некаква ”упозорења”, иако су и сам Митрополит и Митрополија јасно и недвосмислено рекли да су против насиља. Ова Црква није против државе нити, на било који начин, подрива њен правни поредак. Сваки напад на Полицију сматрамо за подметачину Цркви. Подржавамо његов позив за дијалог али само онакав дијалог у којем би се уважио став Цркве, а који досад није био такав, него се показао као партијско и безаконо једноумље.   Протојереј-ставрофор Драган Станишић, парох подгорички при цркви Светог Ђорђа под Горицом и дугогодишњи професор Цетињске богословије, изнио је реферат на тему ”Служба доброчинства светима (2Кор. IX)” што је са пажњом саслушано од присутног свештенства и монаштва.   Након њега су своје извјештаје изнијели архијерејски протопрезвитери седам архијерејских протопрезвитеријата наше Митрополије: цетињског, подгоричко-колашинског, подгоричко-даниловградског, барског, будванског, бококоторског и херцегновског.   Свештенство ће, у духу саборности и јединства, чувати достојанство Цркве у смутњи која је настала због доношења овог несрећног Закона, позивајући и све вјерне да се опходе према својим сусједима, рођацима, пријатељима и суграђанима у духу мира и братске љубави, па и онда кад не мисле једнако о актуелним догађајима.   Благодаримо вјерном народу који је показао изузетну одлучност и ријешеност да буде уз своју Цркву, одазвавши се на све позиве наших епископа на саборна окупљања. Овај народ је најљепши и најдивнији храм који се у овој духовној обнови Црне Горе саградио и обновио. Са радошћу понављамо ријечи Апостола Павла: ”Јер ви сте печат мога апостолства у Господу. То је моја одбрана пред онима који ме осуђују.”   Позивамо нашу браћу и сестре који већ деценијама оптужују Православну Цркву, проглашавајући је за експоненте ове или оне државне или политичке идеологије, и јавно им саопштавамо да је наша Црква отворена за све православне вјернике у Црној Гори, ма како се национално и политички изјашњавали. Црква није слушкиња ниједне државе, нити иједне политике или идеологије. Она је Тијело Христово, чија је једина Глава и једини Владар – Господ наш Исус Христос. Њему Јединоме треба да служимо, уз све наше разлике.   Власти Црне Горе су својим неразумним чињењем помутиле празничну радост свим православним вјерницима и хришћанима наше земље, али молимо се Богу и за њих, да их Господ уразуми и позивамо их да се окану намјера да понизе нашу Цркву.   Честитамо свима велики празник Рођења Христовог и поздрављамо Вас поздравом наде и искупљења, мира међу људима и славе Божије:   ХРИСТОС СЕ РОДИ!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...