Jump to content

Смисао патње..."Свјакоје дајаније Божије благо"...Колико вера и Литургија, побеђују проблем бола и смрти?


Guest ага пије млеко

Препоручена порука

  • Гости
Guest ага пије млеко

Да ли сте размишљали о неком узвишенијем смислу страдања ?  Да ли и колико се љутимо и ропћемо када нас задеси тако нешто ? Како реагујемо? Да ли се нервирамо ,да ли осуђујемо ближње за оно и за шта нису криви.... 0205_whistling

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 151
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Питање валаамском монаху: Мислила сам да верујем у Бога. Али, једном сам на радију слушала емисију о хоспису. И тада сам се први пут замислила о сопственој смрти, тачније постала сам свесна да сам смр

Могла би да причам на ову тему до миле воље.Патила сам оног тренутка када сам сазнала да моје дете остаће слепо у својој другој години живота,то је било крај за мене јер је рођена као здрава беба.Слом

Филмови јесу продукт креативне фикције али ако су базирани на истинитим догађајима (мада се истинитим назива све оно што продаје гледаност и тираж), символизам не треба коментарисати са поруком коју ш

Уууу, Ага....свиђа ми се тема...... о томе сам доста размишљао. Не баш пуно читао, али доста доста размишљао. Мало касније ћу са вама поделити своја размишљања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sto me ne ubije ojaca me,stradam da bi ocvrsnuo.Stradam da bi se lakse spasao.

??????, ???? ?? ?? ???????? ????????? ?!       0104_cheesy

Starac Porfirije je mnogo stradao u zivotu,molio se da dobije rak,imao je mnogo ljubavi pa su mu stradanja prijala cak je govorio da mu je bilo lepo.Hristos je nadlogican  0104_cheesy
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Страдање. Несрећа. Једна од егзистенцијалистичких тема. Непресушна тема код Достојевског (ког још увек проучавам и упознајем). Смисао страдања. Често се питамо зашто баш ми страдамо, зашто се баш нама дешава то, зашто нас Бог "кажњава"?

По мом мишљењу, страдање је саставни део живота. Проблем је у нама, у томе како ми прихватамо то страдање. Увек сам говорио да не можеш спознати сву лепоту и красоту неба док не видиш сву горчину и таму дна. Јер, заправо не знаш колико је то "горе" лепо и дивно. Прво се десио Велики Петак па тек онда Велика Недеља, прво Страдање па онда Васкрсење. Имамо милион примера код уметника, заправо мислим да је уметност неодвојива од страдања. Велики уметник је имао разна живота страдања, што физичка, што и психичка. То је и саставни део Божије икономије. Пре доласка Господа, прво се јавио Св. Јован Крститељ који је позивао на покајање. Преумљење. Преображење. Преобраћење. Јевреји пре него што су улазили у свој храм, прво су се прали водом која је била испред храма. Хришћани, пре него што постану чланови Цркве, литургијске  заједнице, прво се оперу од свега пређашњег водом спасења у светом чину крштења. Кад идемо код неког на славу, скинемо стару одећу и обучемо нову. Можда овоме може да се дода и она народна "без невоље, нема богомоље". Има у томе истине.

Да бисмо некад нешто схватили, потребно је да се доста помучимо, прођемо и кроз неку своју кризу, кроз своје страхове.

Али, није проблем у паду већ у (не)устајању. Није грех пасти, грех је не устати после пада. Пад је саставни део човековог палог живота али то је само последица људске слободе. Поред своје (људске) тежње за грехом (због злоупотребе слободе), човек такође има и онтолошку тежњу за добрим, за савршенством. Знамо по речима Христовим шта ће и Ко ће победити на крају. Наше је да се чврсто држимо уз Васкрслог (увек акценат стављам на Васкрслог) Христа јер ће, по речима великог Достојевског, лепота спасити свет.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

???, ???? ??????? ? ???? ??? ? (??)????????. ???? ???? ?????, ???? ?? ?? ?????? ????? ????. ??? ?? ???????? ??? ????????? ????? ?????? ??? ?? ?? ???? ????????? ?????? ???????. ????? ????? (??????) ????? ?? ?????? (???? ??????????? ???????), ????? ?????? ??? ? ????????? ????? ?? ??????, ?? ????????????. ????? ?? ?????? ????????? ??? ?? ? ?? ?? ???????? ?? ?????. ???? ?? ?? ?? ?????? ?????? ?? ????????? (???? ??????? ??????? ?? ?????????) ?????? ??? ??, ?? ?????? ??????? ????????????, ?????? ??????? ????.

8084.gif

dodala bih još da bismo spre?ili isti greh koji ponavljamo moramo ad savladamo strast koja nas nagoni an taj greh

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Al je dobra tema bas je dobra 1405_love 0110_hahaha

Blago vama kada vam je stradanje tako blisko i tako lako, meni vala nije lako ni malo!

Da, kada prodje, onda bude ponekad smesno, da, kada prodje i vidim promenu, vidim neki novi segment sebe, bude mi mnogo lako i lepo, kada Gospod dodje i utesi te u stradanju, kada osecas, ne mozda osecas nije rec, nego dozivljavas svim bicem i srcem i dusom i telom, Njegovo prisustvo i Njegovu utehu u tom trenutku, Njegovu blagodat i silu, onda naravno nema te muke koja je mucna i teska i sve je radosno.  0110_hahaha

Ali mene stradanje asocira na onaj period "Bogoostavljenosti" o kojoj je pricao starac Siluan, dozivljaj koji je meni jako blizak i poznat i prozivljen, e tada ko mi kaze da mu je lako i da vidi smiso, necu mu poverovati niti se sa tim mogu sloziti. U tim trenucima, da koji jesu mozda i najdublji i najkorisniji za coveka, ja bih rekla u trenucima pravog stradanja, citav svet vam se pomeri i rusi. To su veliki potresi duse,da, kasnije Bogu hvala to izgleda potpuno drugacije i mozete biti samo radosni zbog dara koji vam je Gospod dao, jer to jeste dar, nije svakom dato toliko veliko iskusenje niti toliko puno potresa, ali dok traje, sve te price "radujte se" teologije padaju u vodu pogotovo ako traje ne par minuta, dana ili nedelja, nego par meseci ili godina.

Ko to nije osetio moze da govori svasta nesto, ali to su velika ispitivanja i velika pomeranja u coveku. Tu nema mesta "radovanju", radovanje je u prezivljavanju, u istrajavanju, u neodustajanju, sam zivot je onda radost jer kako bi moj duhovnik znao da kaze opisivajuci logor i njegovo stradanje u njemu "da nisam znao za Boga, verovatno bih se ubio", podvig je sacuvati zivu glavu i zdrav razum i to je nesto ogromno sto tad mozemo uciniti.

Ja sam se kada mi se prvi put to dogodilo brinula i nervirala upravo zbog onih ljudi oko mene koji su mi govorili da treba da se radujem, da treba da slavim Boga, da je sve posledica greha i da je moja vera mala cim mi se tako desava (ziveo stari zavet mi i dalje mislimo da ako je nekom dobro Bog ga voli i cim se cudesno ne isceljujemo ili sta vec onda nemamo vere), mnogo su mi bola zadavali ti ljudi, ali sam ucila postepeno da ih ignorisem i da ih ne slusam, jer sam shvatila da njihov i moj Bog nisu isti.

Ne govorim o "stradanjima" pod navodnicima jer je za mene stradanje samo taj period velikih iskusenja, tipa problema, manje vise svakodnevnih, uobicajenih, "ocekivanih", jer jeste ocekivano da svako vreme nosi svoje breme.

Posle toga, kada taj period prodje, onda je lako pametan biti i onda sve dodje na svoje.

E sad ne znam da li je pitanje kako vidimo stradanje dok stradamo ili kako kada se osvrnemo unazad vidimo nase borbe i nasa unutrasnja previranja i rvanje sa Bogom.

Jer kad se okrenes posle toga, mozes samo od srece bukvalno da se "raspilavis" i da zahvalis Bogu na svemu i to je ono stanje "radost, radost, sreca uzivancija", jer si preziveo, jer si izdrzao, jer onda vidis da je Bog ne samo bio uz tebe nego te i nosio, a kad stigne Njegova uteha ona je tako velika i tako neopisivo predivna, da ne mozes da se nasitis kako je dobra i lepa i mirna!

Posle se udaris po tintari i kazes "e trebalo je da cutis vidis kako je divno ovo sve" ali upravo u tom "necutanju" tokom stradanja i jeste stos, da stradanje ne dozivljavamo "tesko", ne bi to ni bilo stradanje...

A taj trenutak stradanja, u kome ti je potrebna nadljudska snaga da samo stojis pred ikonom i cutis i kada ti se i to cini nemoguce i nesnosno tesko, taj osecaj stajanja pred Bogom u svom svom bolu, najtezi je ali i najlepsi kad prodje Bogu nek je slava i hvala!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest ага пије млеко

Дивно писање и размишљање, али и живљење , наравно, по вери....

Сајланс, дала си ми идеју за нову тему на овом подфоруму : "Шта вас теши у животу?"

Чекамо те тамо.

Хвала ти што си поделила са нама овако опитно искуство.  0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

videla sam temu crvenilo

Samo otvaras lepe teme, znas nije to lepo s tvoju stranu 1405_love

Nemas mi se na cemu zahvaljivati, sada sam u "boljem" periodu pa mogu malo pisati, do novog cutanja jelte.

U tom stradanju mozda najvise i boli nerazumevanje i taj jaz izmedju nas i ljudi, nas i Boga.

Jer te svi gledaju kao na "ludu" i ti vremenom znas da je mnogo bolje i svrsishodnije cutati, em te nece razumeti em neces moci da se boris, nikome nije na korist da pricas o stradanju kroz koje trenutno prolazis ako je rec naravno o tom velikom, ali predivno je posle jer se vezes za Boga i samo za Njega, On postaje svaki tvoj uzdah i sva tvoja nada i to jeste nesto neverovatno al za onu temu...

Ajde idem tamo onda  0110_hahaha 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

za razliku od ljudi, after,Bog je uvek sa nama

apsolutno si u pravu svim tim velikim "vernicima" koju mašu verom kao zastavom ispred sebe odgovaral sam pričom o Pravednom Jovu

I to što si opisla je Priča o Pravednom Jovu; koga život nije dotakao sa istinskim iskušenjima taj enma pojma o čemu priča, jer nema to iskustveno

jedno ljudi moraju ad shvate, rečenicu

u korist svoje štete

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Лазарице, улетех кад видех да си ту. Потпуно се слажем са твојим мишљењем. Имаш обичај, понекад, да ми украдеш мисли.  0110_hahaha

(говори тихо и носи пса са собом)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

eh Lazarice draga, sta da ti pricam kada sve znas.

nazalost, njima je Jov neshvatljiv, i jednima i drugima, jer treba ziveti kao Jov i rvati se kao Jakov, a do Izrailja ima da se pomucimo 0110_hahaha

bilo bi lepo da znam, ali ne znam

mnogo toga ne znam, što više znam sve manje razumem ljude 0110_hahaha

ono što znam je da me ljudi koji me poznaju ceo život pitaju

od ?ega si napravljena ženo, šta de drži

od ?ega? ode vere

a na pitanje šta me drži kažem nije šta nego Ko :smiley:

Ono što znam je da je moj stric rekao - kada sva iskušenja i sva bremena u našoj familiji saberemo( a Bogu hvala ogromna je) to opet nije sine ni deo tereta koji ti nosiš.I pored svog  krsta ti nosiš i tu?e.

To je najlepši komliment koji sam ikada od ikoga dobila, i Bogu hvala

Pre nego sto ocenis neku osobu,moras tri meseca hodati u njenim mokasinama.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

slozicu se sa Oliverom da se slazem sa Lazaricom 1405_love

Po tudjim ledjima sve je lako.

Tuzno je sto u svom bolu mi cesto nismo sposobni da vidimo tudji i pogotovo kod "osetljivih" ljudi tako ide.

Oni su "osecajni" i "osetljivi" ali samo kad je njihova pozadina u pitanju, za druge su u tom fazonu cuti trpi moli se raduj se i ne ropci...

Ma, da su zivi i zdravi, meni je moja muka draza iskrena da budem, mozda sam samo mazohista ali se osecam zivom, i kad skicim i svadjam se sa Bogom i kada mu pevam pesme pohvalne i zahvalne.

Ja drugaciji nacin ne znam i drugacije ne umem, mozda je to njihova mera, mozda je to njihov nacin, ne znam, ali moj nije i meni je dalek kao kina 0110_hahaha

A to tek o ljubavi, ma divno je voleti kineze, samo oni su daleko, aj voli konkretnog coveka, sa svim manama, e tu vec zamuckuju...

Ma, da ih Bog cuva sta da im ja radim!

Sad videh odgovor, upravo tako, samo sto mi ne mozemo ni na pola sata da se postavimo u tudju kozu, tj necemo bolje receno, ubedjeni u sopstvenu "pravednost" i "mudrost".

Da, to sam i ja cula od meni drage osobe i to me je utesilo 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Као посебан дар за празник Васкрсења Христовог, Регионална Телевизија "Исток"  је својим верним гледаоцима припремила  интервју са предстојатељем Цркве Божје у Епархији тимочкој - Његовим Преосвештенством Епископом тимочким г. Иларионом. "Васкрсење је мера и смисао нашег живота", истакао је владика Иларион. 

       
      Извор: Епархија тимочка

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Као посебан дар за празник Васкрсења Христовог, Регионална Телевизија "Исток"  је својим верним гледаоцима припремила  интервју са предстојатељем Цркве Божје у Епархији тимочкој - Његовим Преосвештенством Епископом тимочким г. Иларионом. "Васкрсење је мера и смисао нашег живота", истакао је владика Иларион. 

       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ Иринеј: „Смисао празника је да нам већ сада, унапред, саопшти велику и радосну Тајну Васкрсења Христовога, и нашега и свеопштега, и да када будемо прослављали Његова страдања у идућим данима, и када и сами доживљавамо страдања у животу и патње разне, да их схватимо као наше учешће у страдањима Христовим, као припрему за наше учешће у Васкрсењу Његовом. Са том поруком – тако животно важном, тако радосном – Црква нас данас позива на славље и на празновање, духовно празновање.ˮ

      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, 12/25. априла 2021. године, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду. Владици Иринеју су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, свештенство Саборног храма и новосадски ђакони.
      Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, Епископ бачки је казао да Христос поступа увек сасвим супротно законима и обичајима палог и огреховљеног света. „Тај свет је пао због гордости и живи нечистим духом гордости. То видимо и ми, у наше време, на сваком кораку. То је обележје сваког нараштаја, осим код истинских, светих људи. Христос – иако Син Божји, Који постаје Син човечји – постаје Богочовек да би заувек све божанско учинио људским и све људско обожио својом природом, сједињеном са људском природом, да би на тај начин, како сликовито кажу црквени песници и писци, људе учинио благодатним боговима а земљу небом”, навео је Преосвећени владика Иринеј. Такође, Епископ бачки је објаснио и да Христос свечано улази у Јерусалим да би уверио и ученике и све верне потоњих времена, у стварност Свога Васкрсења, али схваћенога и као залог свеопштег Васкрсења. „Тај исти народ, који Га тако свечано дочекује, има то одушевљење које показује зато што је претходно био сведок Лазаревог васкрсења. Народ већ слути, препознаје у Њему Богочовека, Спаситеља света. Као што су Га дочекивали зеленим гранама и дивним мирисним цвећем, тако смо и ми призвани да простремо пред Њега духовно цвеће: цвеће наше вере, наде, љубави, јеванђелских врлина, покајања, смирења, свега онога што је честито, чисто, праведно. То је наше цвеће и то цвеће не вене никада, за разлику од обичног цвећа. Стога, дакле, Христос улазећи скромно, не на неком белом коњу као силни, војсковође и владари овога палога света, него на обичном магарету, али то не смета народу, тај смирени улазак, да у том тренутку препозна у Њему Бога у људском облику и по људској природи. Смисао празника је да нам већ сада, унапред, саопшти велику и радосну Тајну Васкрсења Христовога, и нашега и свеопштега, и да када будемо прослављали Његова страдања у идућим данима, и када и сами доживљавамо страдања у животу и патње разне, да их схватимо као наше учешће у страдањима Христовим, као припрему за наше учешће у Васкрсењу Његовом. Са том поруком – тако животно важном, тако радосном – Црква нас данас позива на славље и на празновање, духовно празновање. Стога, и ми да се у овај свети дан радујемо, да то буду Цвети и нашега живота, и овде на земљи и у вечности Царства Божјега”, нагласио је владика Иринеј.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан-Бобан Јокић је најприје тумачио причу из Светог Јеванђеља о узетоме, коју наша Црква предлаже на Пачисту, другу недјељу Часног поста, посвећену Светом Григорију Палами.

       
      Звучни запис емисије
       
      “Из данашње јеванђелске приче видимо да је јака вјера у Бога, љубав ових људи који су донијели узетога да га Господ исцијели, њихова несебичност, вјера, узајамна љубав и покајање управо она ,,добитна комбинација“ која исцјељује наше гријехе и отвара врата Царства Божијег“- каже отац Бобан.
      Архијерејски намјесник никшићки је у наставку говорио о духовној и техничкој страни Часног поста. О томе колико се често треба исповиједати и причешћивати у току овог поста, а осврнуо се и на питање наше слушатељке зашто се свештеници данас све рјеђе одлучују да одреде епитимију за гријехе које чују на исповијести.
      Отац Слободан је одговарао и на питања о богослужењима у току Васкршњег поста и колико је значајно учествовање у њима, као и о пређеосвећеним литургијама и покајном канону Светог Андреја Критског. Одговарао је и, на веома често питање слушалаца у овој нашој емисији, како наћи духовног оца.
      Отац Слободан Јокић је говорио и о томе шта је слобода у духовном смислу, и има ли истине у томе да човјеку име које добије на крштењу доста тога одреди у животу. Он се осврнуо и на своју књигу ,,Ломљење хљеба” која је недавно изашла из штампе, у којој се између осталог може наћи и то како је он добио име Слободан.
      ,,Књигу ,,Ломљење хљеба“ посветио сам блаженопочившим Митрополиту Амфилохију и оцу Лазару Острошком, који су нас научили да је смисао нашег постојања управо у литургијском ломљењу хљеба када постајемо једно са Господом“-каже отац Слободан-Бобан Јокић.
      Отац Слободан свима нама препоручује за читање књигу ,,Тамо гдје се Бог не види“ Митрополита месогејског Николаја (Хаџиниколау).
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије са свештенством служио је на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, Свету службу Божију у Саборној цркви Свете Тројице горњогрбаљске парохије, што је прва архијерејска Литургија од њеног освећења 2009. године.

       
      Говорећи о томе шта је смисао и сврха нашега хришћанског живота, који смо добили од Бога и који проводимо на земљи, владика Методије је подсјетио на ријечи Светог Серафима Саровског којима је свом пријатељу Мотовилову објаснио да је смисао људског живота задобијање благодати Духа Светога.
      “А благодат Духа Светога су нестворене божанске енергије које добијамо и којима се напајамо, испуњавајући божанске заповијести које нам је Господ дао, задобијајући кроз те божанске заповијести Свете божанске врлине, које нам омогућавају да се напајамо благодаћу Духа Светога.”
      У литургијској бесједи владика Методије се осврнуо и на јеванђелску причу коју је Христос испричао само два дана по уласку у Јерусалим на Цвијети, а три дана прије Његовог страдања и распећа на Велики петак, причу о домаћину – Богу – који је посадио виноград – народ Божји Израиља – установио дом Израиљев, односно Свети град Јерусалим. Објаснио је да је и данас овдје на Литургији он призвао Господа с неба да погледа и посјети виноград свој и утврди га:
      “И то је слика те приче о винограду, односно дому Израиљевом, који је Господ посадио у пустињи јудејској и који је оградио плотом. То значи дао им је заповијести, закон Божији који ће да их огради од свих оних који су тада били око њих, а који су били незнабошци, нису познавали Бога и нису знали смисао и сврху овога живота”; бесједио је владика диоклијски, додавши да је тај виноград, који је Бог тада посадио, требао да свједочи цијеломе свијету и свим народима који су тада живјели у његовом окружењу, шта је смисао и сврха правога истинског живота и служења правоме и истинскоме Богу.
      Даље је објаснио да кула која је високо изграђена, значи да је успоставио власт у дому Израиљевом, моћ државе која ће да стражари и чува од свакога спољашњег лошега и негативног утицаја тај виноград:
      “Па је каже ископао пивницу, то јесте подрум у коме се чува вино. То значи да је устројио храм јерусалимски у коме су благодатне енергије текле, и у коме су се људи, Израиљев дом који је устројио, напајали вином, то јест врлинама. А на првом мјесту љубављу која је једина заповијест Божја, да љубимо Бога и да љубимо ближњега свога”, истакао је Епископ Методије и поручио да ћемо кроз ту љубав стећи све остале врлине. И то је плод винограда који домаћин устројава да би донио рода и плода и да би се од њега на крају излило вино које је милост, човјекољубље, љубав и све оне врлине које треба да имамо. По његовим ријечима напајајући се божанским енергијама, преображавамо срце и мијењамо га у срце које прима Христа Бога и које љуби ближњега свога.
      Тумачећи даље причу о домаћину који је посадио виноград, оградио плотом, ископао пивницу и начинио кулу и дао виноградарима на чување – првосвештеницима, старешинама дома Израиљевога, и отишао, Преосвећени је подсјетио да је домаћин – Бог –  кад је видио да плод винограда није био добар, повремено слао своје слуге. У Старом завјету су то били пророци, који су исправљали и кориговали пут којима су првосвештеници, тадашње старешине народне, ишле. Међутим, све те пророке они су отјерали или побили, злом смрћу усмртили (каменовањем).
      “И на крају Бог у жељи да спаси виноград, шаље Сина свога. Нада се да ће се они кад виде Сина, и кад Он посвједочи да је то Његов Син, и они се увјере у то, постидјети и да ће исправити живот свој. Међутим, овдје пророчки Господ говори о ономе што ће да се деси кроз три дана по овој Његовој бесједи, а то је да ће се они договорити да убију Сина домаћиновог и приграбе Његово наследство”, казао је владика Методије, истичући да су они мислили да ће убиством Сина приграбити оно што припада Богу, а не њима.
      Поучио је сабране владика да смо све што данас имамо у животу, добили од Бога на дар и само је питање како ћемо се понијети и колико ћемо бити одговорни према ономе што нам је Бог дао, према положају, мјесту на којем нас је Он у овом свијету и овом животу поставио.
      “И онај камен који су они одбацили, односно Сина којег су убили, Он је постао крајеугаони камен”, поручио је владика, објаснивши да све оно што човјек ради и прави, ако му није Христос крајеугаони камен, то не може опстати.
      И на крају, као што им је пророковао, Господар је зле виноградаре злом смрћу усмртио, а виноград односно Израиљ, народ Божији дао апостолима Христовим који су, како је казао, по цијеломе свијету проповиједали и пронијели Нови савез са Богом јер првосвештеници, виноградари, којима је Господ повјерио и дао Израиљ, нису испунили Стари савез.
      “Тај њихов виноград дат је другима и то је наш наук да оно што је сврха и смисао нашег живота, а то долази од самога Бога, дужни смо да испунимо на крајеугаоном камену у нашим срцима и да на њему, који је Христос Господ наш, све градимо. Нека Господ да да и ми испунимо тај смисао и сврху овога краткога земаљског живота и да се напајамо благодатним божанским енергијама и прославимо Христа Бога нашега у Оцу и Духу Светоме у вијекове вјекова, амин”, закључио је на крају архипастирске бесједе Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...