Jump to content
Srdjan

Да ли пушите или зашто је толико тешко оставити дуван?

Оцени ову тему

  

164 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли пушите?

    • Не.
      73
    • Да.
      40
    • Запалим понекад.
      4
    • Бивши сам пушач.
      47


Recommended Posts

Када сам постао литургијски активан, престао сам да пушим (има томе десетак година). Пре тога пушио сам 12 година, две паклице на дан. Покушавао сам да оставим више пута, али без успеха. Фалио ми је мотив. А онда...десила се Литургија, па Света Тајна Покајања, па Причешће... Никада више нисам запалио, мада су многи хтели да се кладе да ја никада нећу оставити ту ружну навику.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ne pušim niti milslim da ikad pušim. Stvarno mi jako smeta i alkohol i cigare(za razliku od mojih vršnjaka), ali kažem "Hvala Bogu" pa ne pušim i ne pijem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто је тешко баталити дуван? Тешко је, заправо, баталити било који грех када човек дозволи да он овлада њиме. Не почетку, човек је слободан и у тој својој (погрешно оствареној) слободи човек бира, почиње да пуши. Међутим, грех постепено краде слободу. На крају од вас прави хемију која вам потпуно елиминише слободу (од греха). То је оно када сте "зависник". Одвикавање од пушење је, тако, битка за повраћај своје слободе, за ослобођење своје психосоматске природе од стихијске нужности (=зависност од никотина). Тако је са сваким грехом, не само са цигератема. Прво си слободан, радознао, бива само оно што ти хоћеш. Онда слободно узимаш оно што хоћеш. Узето, полако, тебе узима. Што дуже допушташ то узимање, то мање слободе имаш. Све си мање личност а све више необуздана нужност хемијских рекција. На крају више немаш слободу. Грех, за разлику од почетка, сада господари тобом, твојом слободом. Роб си греху. Битка за изгубљену слободу није лака. Најежим се када се сетим како сам се мучио, месецима и месецима, када сам остављао дуван, отимајући своју слободу назад. Победио сам, хвала Богу. Та победа ми је дала утеху, знање, искуство у ономе - бити личност, бити слободан.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moji roditelji su vernici i puše. Zato im redovno citiram o. Joila kada me pošalju po cigare.

 

О.Јоил иде у крајност, претерује. Није уопште поента у томе на чему он инсистира. Бојим се да му није најјаснија перцепција греха и грешника у Православљу. Нажалост, неки су људи, хришћани, остали у Старом Завету.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Ja sam specifičab slučaj pušio 8 godina pa nisam 5   propušio ponovo 1999  za vreme bombardovanja , kao vatrogasac sam bio u velikom stresu nisam ni primetio kako me je opet obrlatila ta đavolja rabota , samo sam osetio da sam zapalio cigaretu koju sam uzeo iz kutije koja je stajala na stolu . Ovo sam napisao da se paze svi koji su ostavili cigarete , svi koji su ostavili cigare su potencijalni pušači .

   Posle toga sam pušio 13 godina , opet prestao pre 8 meseci  .hvala.   bogu dao mi je jod jednu šansu . Kažem dobio sam još jednu šansu zato što sam  zadnji put izvadio iz đepa cigarete  kada sam ležao na kolicima hitne pomoći na koja sam legao pošto me je udario INFARK  .

 

   NIJE teško ostaviti cigarete kada imaš razlog , sFun_bat

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нажалост јесам пушач ! И то ми је велика и грешка а знам и да је то ЗАИСТА грех ! Стално тешим себе да непушим у време великих постова а ни средом и петком , што на срећу и успевам ! Зашто то радим немам никакав паметан одговор , ваљда је то ствар навике или ......... незнам . Е сада непушим цигарете већ неких пет - шест месеци већ купујем дуван и сам завијам . Али планирам да и то баталим . 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тролујеш и родитеље?

Ах, то је један од најчувенијих цитата, ко пуши ђаволу кади... Мада, јесте доста недефинисано то, где стоји пушење у односу на друге грехе, колико је тежак и тако то... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

I vladika David kruševački je u onoj besedi o pričešću govorio o tome da je pušenje greh. Nije bio dovoljno precizan, pa se iz njegove besede ne može utvrditi da li je rekao da je greh pušiti neposredno pred liturgiju, ili uopšte.

 

Пушење јесте грех. Треба га се отарасити, али не треба човека одбацивати због греха. Православље подстиче на борбу против греха а не одбацује грешника. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПОРОК ПУШЕЊА - ГРЕХОВНА НАВИКА

Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме. - Речи светог апостола Павла из Прве посланице Коринћанима 6:12.

"Велико је мучитељство (тиранија) навике, и то толико да се она уврштава у природну потребу", каже свети Јован Златоуст. У садашње време се злоупотреба дувана крајње раширила у нашој православној отаџбини. Пуше сви сталежи; пуше и по кућама и на улицама; више се не устручавају да пуше ни жене, па чак ни мала деца. То се данас сматра невиним задовољством. Али, да ли је то тачно?

Таква успешна и свеопшта распрострањеност те навике, некаква страсна наклоност према њој која се у наше доба често примећује и код мале деце - већ само то јесте знак греховног и штетног обичаја. Врлинске навике не приањају тако лако, не привлаче тако све и свакога, јер пристаје помисао човекова постојано за злом од младости његове, како сведочи реч Божија (Пост 8:21).

"У пушењу дувана нема ни греха ни врлине", говоре обично његове присталице и остају потпуно уверени у нешкодљивост и безгрешност те злоупотребе дувана. Но зар постоји нешто средње између греха и врлине? Између добра и зла? То пориче и природни закон и властити разум. Ако у овоме нема ни користи ни добра, онда је то већ ствар бескорисна, бесмислена, испразна; а испразно и бескорисно траћити дато нам кратко, скупо време - зар није то велико зло, највећа штета? Време је наш главни капитал у земаљском животу - према учењу житејске (световне) мудрости; време је талант уручен човеку ради стицања вечног живота - према учењу речи Божије. За сваку празну реч коју рекну људи даће одговор у дан Суда (Мт 12:36), каже нам Син Божији, Искупитељ наш и Судија. Неће ли се најтежи одговор тражити од свакога од нас за празно дело? А пушење не само да је празан посао, то јест бескористан, него потпуно и очигледно штетан и грехован, који рушилачки делује на наш телесни састав, отупљује наше умске способности, посао који је управо супротан Закону Божијем, учењу Христовом, као злоупотреба твари; за сваку неумереност хришћанина бичује прекор сопствене савести.

Како је много оних који данас слободно нарушавају свете постове које су установили васељенски сабори, и правдају своју непослушност светој Цркви тиме што им пост наводно штети здрављу које треба да се чува као дар Божји. Међутим, очевидно је да те речи не потичу од бојазни да се не сагреши, већ се њима прикрива трбухоугађање. У погледу претеране зависности од дувана, нико од његових љубитеља не примењује слично правило, иако је зло које од њега произлази и више него очито.

 

Дешава се у наше доба да они који себе називају хришћанима посећивање храма Божијег означавају за "непотребно губљење времена"; не налазе могућности да се помоле Господу ујутро и навече, какав је обичај и обавеза истинских чеда Цркве. При томе они красноречиво расправљају о раду и нераду, а сами траће сате и сате на бесмислено пушење и наслађивање дуваном, објашњавајући то искључиво навиком. Неретко се чује и мнење да само старообредци сматрају дуван грехом, док га Православна Црква бајаги не брани; а неки као доказ овог мишљења износе то да чак и неки свештеници пуше. Такво расуђивање и докази немају никакве основе. Нашој светој Цркви је заиста туђ став по коме би сваку новотарију проклињала само зато што је то новотарија и што ње није било у доба наших предака; Црква уопште ниједну ствар која служи у корисну и разумну сврху не проклиње и не забрањује. Но претерана употреба, без икакве нужде - то је већ наслада неком ствари, што је Црква одувек забрањивала и забрањује. Сетимо се црквеног номоканона који овако наређује: "Ко испије воде неумерено и од тога поврати, такав да се одлучи од светог Причешћа 40 дана, и да чини по 100 поклона за почињену неуздржљивост." Указивање, пак, на свештенике који пуше, као посебан и и самовољан случај, баш ништа не доказује; и међу свештеницима се могу срести људи са човечјим слабостима и немоћима: зар се у томе може видети црквено правило? Ако се хришћанин осуђује, како је горе речено, и за невину неуздржљивост у погледу воде, тим више је он дужан и пред Црквом, и пред Господом да одговара за греховну и погубну склоност дувану, пијанству, коцкарству, злоречивости, злоби, гордости, сујети, шкртости, среброљубљу, лењости, блуду. Навика или везаност на било коју такву страст представља у човеку хришћанину унутрашње, срчано идолопоклонство. Да би нас избавила од те душевне беде, реч Божија нас опомиње и саветује да немамо пристрасности према земаљским стварима, јер она, уселивши нам се у срце, може сасвим да овлада нама и протера љубав према Господу и спасоносни страх Божији. Не љубите света, ни што је у свету. Ако неко љуби свет, љубави Очеве нема у њему (1.Јн 2:15) - говори нам љубљени Христов ученик Јован Богослов. Велика је невоља за нас то што смо навикли да више пажње поклањамо и верујемо своме ограниченом људском расуђивању, својим пристрасним погледима, него речи Божијој. А Господ, уразумљујући нас, вели: Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота (Јн 8:12). А свети цар и пророк Давид се моли: Ти ћеш просветити светиљку моју, Господе! Боже мој, просветићеш таму моју (Пс 17:29).

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest - . . .-

I vladika David kruševački je u onoj besedi o pričešću govorio o tome da je pušenje greh. Nije bio dovoljno precizan, pa se iz njegove besede ne može utvrditi da li je rekao da je greh pušiti neposredno pred liturgiju, ili uopšte.

 

 

Да, Говорио је Владика о томе. Грех је и једно и друго. Ово прво је непоштовање Светиње Тела и Крви Христове, а ово друго је непоштовање светиње живота који нам је дарован. Опет, никако не одбацујемо човека већ управо одбацујемо грех. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

skoro sam ostavio cigarete tj pre 4 meseca posle 18 god aktvnog pusenja i naravano da nije tesko ostaviti to je samo stanje psihe, meni licno nisu trebali nikakvi preparati koji se nude na sve strane za odvikavanje od pusenja . ja sam ostavio na dan kada su poskupele jer nisam mogao vise finansijski da podnesem...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...