Jump to content
Srdjan

Да ли пушите или зашто је толико тешко оставити дуван?

Оцени ову тему

  

164 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли пушите?

    • Не.
      73
    • Да.
      40
    • Запалим понекад.
      4
    • Бивши сам пушач.
      47


Recommended Posts

Koliko sam razumela, ti ne zelis da prestanes da pusis i to je tvoj izbor (nadam se ne trajni) koji postujem.

Medjutim, s obzirom da kako kazes imas iskustva sa zavisnicima, mozda bi mogla dati neki praktican savet onima koji bi jako voleli da prestanu ali ne znaju kako. Je li mislis da je samo stvar volje ili mozda postoji jos neko pomagalo koje nismo spomenuli a moglo bi pomoci u jacanju volje ili ublazavanju posledica apstinencije u tom pocetnom periodu? Kako uspesno ostaviti duvan, sta mislis?

Share this post


Link to post
Share on other sites
27 minutes ago, АлександраВ рече

Ја ништа паметно у вези остављања дувана не могу да напишем из простог разлога што никада нисам ни покушала, а нисам покушала због тога што то не желим. Ја волим мирис дувана, и када сам веома млада почела да пушим, нисам то радила због друштва, него зато што ми се допао мирис (и укус) дувана, а у почетку сам се крила од својих другарица. Нисам будала да не знам шта односи и доноси пушење, али ја себе не видим као непушача. Када бих пожелела да не пушим, с обзиром на своју тврдоглавост и упорност, сигурна сам да бих само једног дана баталила цигаре и то би било то, без обзира на све што апстиненција доноси, с обзиром да пушим без престанка 34 године, од 12-е када сам почела да пушим када год сам могла, а од 14-е свакодневно, једно време у каснијим годинама и до 3 кутије, и то дрину без филтера (сада ме испљујте, слободно). Али, ја не желим да престанем да пушим. Без обзира на то, свим својим пријатељима и колегама дајем безрезервну подршку и помажем им у намери да оставе цигарете и да у томе истрају. Наши синови не пуше, никада нису ни пробали и имају јасан став да је цигарета ђубре, и ја сам због тога бескрајно срећна.

Навијам за сваког ко се бори против било које зависности. Оно што они који нису у тој причи морају да знају јесте то да једино искрена жеља појединца да се из тога извуче, искрена одлука да се са тиме избори, може да буде почетак ка ослобођењу. То веома добро знам када су алкохолизам и наркоманија у питању (не из личног искуства али из искуства веома блиских особа). Тако да - само напред, навијам за вас :)

Bravo za iskrenost!

Jesam bio pusac neko vreme ali me nije drzala cigara...tako da nije postala navika

Kasnije samo kad imam nervni slom zapalim :D

Kupovao sam "Lord" cigare

Delovalo mi je classy

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 minutes ago, Драшко рече

Kasnije samo kad imam nervni slom zapalim :D

што се моја колегиница шали, када каже да је "пушач по позиву" :smeh1:

2 minutes ago, Драшко рече

Bravo za iskrenost!

:skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites
31 minutes ago, florenntina рече

Medjutim, s obzirom da kako kazes imas iskustva sa zavisnicima, mozda bi mogla dati neki praktican savet onima koji bi jako voleli da prestanu ali ne znaju kako. Je li mislis da je samo stvar volje ili mozda postoji jos neko pomagalo koje nismo spomenuli a moglo bi pomoci u jacanju volje ili ublazavanju posledica apstinencije u tom pocetnom periodu? Kako uspesno ostaviti duvan, sta mislis?

Нажалост, моје драге особе које су се бориле са алкохолом и наркоманијом биле су животно угрожене односно у сукобу са законом, па је жеља за променом била резултат страха, али ето плодоносног страха који је изродио жељу, личну одлуку и истрајност, што не значи да би то код неког другог исто резултирало. Хвала Богу, успели су у томе.

Код цигарета углавном ниси довољно свестан угрожености док не почну реалне здравствене сметње, које су тада већ озбиљне, хроничне или малигне.

Слажем се са Јеленом, потребно је окренути размишљање у своју корист, без негације, без истицања шта ми неће бити (јер имаш многе који се бране типа - па добро, нећу умрети од рака, и мој деда је пушио и живео 100 година, умро од смрти никад болестан), већ истицањем шта ће ми добро бити. Моја колегиница је престала да пуши када је ушла у финансијске проблеме, свакога дана је паре које би дала за цигарете стављала у некакву ћасу и на крају недеље је "опипала" буквалну корист од престанка пушења и њој је то било довољно да за пар дана после 20 година, без икакве кризе или жаљења престане да пуши, а после пар месеци за њом је кренуо и њен муж, мало теже, али ено их, не пуше :)

Мислим да је веома важно да себе не видиш као пушача, да се избориш са тим да не будеш пушачка личност - претпостављам да пушачи разумеју о чему причам. Нормално, људи на станици чекају аутобус. Пушачу је то, осим што чека аутобус и прилика да запали цигарету. Безброј је примера, када пушачи угурају цигарету у неке друге активности и прилике, када у великом броју случајева ни не знају зашто су запалили цигарету, али ето јесу а да нису, углавном би се осећали некако "празно", узврпољено, незнамшаћусарукама, итд....Ја признајем да половину цигарета попушим не знам ни сама ни када ни зашто- пола од остатка попушим у "пушачким приликама" (кафа, да седнем да педахнем и попушим једну, чекајући бус, у колима до посла, после јела, итд...). Само четвртину попушим свесна укуса и мириса и "испуњења" цигаретом. Мени би рецимо добар почетак био да откачим те 3/4. Међутим, те 3/4 су навика понашања и ту бих морала дебело да се трудим и да радим на мењању себе, што ја, искрено, нисам сада спремна да урадим. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пушио јесам, додуше онако рекреативно као тинејџер, од тад можда 2 - 3 цигарете у последњој деценији. Сам себе не видим као пушача, али каже један мој добри пријатељ - пушач си по души, или ниси. Знам људе којима то једноставно не одговара, и нису никада запалили нити имају жељу, док мени често представља велико искушење да запалим, али се контролишем. А што је интересантно, не волим кад ми одећа или прсти смрде по дуванском диму.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пушио сам 10 година по једну паклу дневно. И онда на два дана пред славу 2005. године некако чудесно престанем. Заправо дао сам мојима пар хиљада да спреме славу, и молитвама нашег небесног заштитника излечио сам се од те напасти. Хвала Богу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Bogu, nisam zavisna od duvana, ali moj otac je bio. Žao mi je kad vidim nekoga sa cigarom, jer se setim svih muka koje smo prošli... Moj brat od tetke je takođe pušio, ali kad je video mog oca dva dana pred smrt - koliko ga je bolest promenila, iscrpila, izmučila... uplašio se i ostavio duvan. Iako znam da je većini pušača gotovo nemoguće da ostavi duvan, opisaću kako izgleda pušačka bolest i smrt kao mali pokušaj da pomognem nekome od vas da prekine sa pušenjem. Naravno, ne oboli svako ko puši, ali onom ko oboli nema spasa... preostaje mu samo nekoliko nedelja ili meseci, a u najboljem slučaju do godinu dana (ako se bolest nešto ranije otkrije). Činjenica je da u Srbiji vlada epidemija kancera.

Dakle, moj otac je dugo godina pušio... na kraju je dobio kancer pluća, ''carcinome microcellulare''. Mikrocelularni karcinom pluća je izrazito zloćudan, najgori od najgorih, obično smešten centralno i većinom slučajeva povezan je sa pušenjem cigareta, pa ga onkolozi nazivaju ''pušački kancer''. U odnosu na druge vrste kancera pluća, ima najlošiju prognozu i male terapijske mogućnosti. Većinom se dijagnostikuje u poslednjem stadijumu bolesti, tokom metastaza, pa se uglavnom leči hemoterapijom (a ne hirurški). Simptomi su: iskašljavanje krvi, izrazito jak bol u plućima, gušenje i stalna borba za kiseonik, bolovi u kostima, drastičan gubitak u telesnoj težini, opšta slabost. 

Mom ocu je postavljena dijagnoza malo pre nastanka metastaza, a metastaza se razvijala u plućima. Borili smo se 7 i po meseci i izgubili bitku. Umire se vrlo polako i bolno... oboleli se nekoliko sati bori za vazduh - bukvalno guta vazduh, pre nego što umre.

Kako da se neko odvikne od pušenja?! Verujem da je teško (jer je i moj otac to jednom pokušao), ali ne i da je nemoguće.
Korisno bi bilo da vidi obolele od ove bolesti na onkologiji, da odlazi na groblje i razmišlja o tome, da pokuša sa alternativnim vidovima odvikavanja - npr. čaj, tj. čajna mešavina (najbolje kupiti u apoteci instituta ''Josif Pančić''), zatim svakog jutra pre pranja zuba mućkati ulje u ustima - nerafinisano, hladno ceđeno od semenki suncokreta (pročitajte o tome na guglu)... I naravno, molitva. Molitva čini čuda!

Ko uspe da ostavi duvan, potrebno je deset godina da prođe dok mu se očiste pluća!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...