Jump to content
marija

Не судите, да вам се не суди...Осуђивање као савремено фарисејство

Recommended Posts

Пимен Велики је говорио: "Ми и наша браћа смо као две слике. Ако човек гледајући на себе налази недостатке, онда ће у своме брату видети савршенство. Ако пак сам себи изгледа савршен, онда ће поредећи брата са собом наћи да је он лош". 1. 421

Грех саблазни и осуђивања веома лако погубљује људе и зато је ђаволу толико омиљен, да се он не задовољава само подстицањем лукаве ревности у нашем срцу, ревности којој је туђ јеванђелски разум, подстицањем гордих помисли, које су увек сједињене са понижавањем и презирањем ближњег; али припрема и очигледне замке да би непажљиве уловио у саблазан и осуђивање. Авва Пимен је ре као: "У Писму стоји: Што видеше очи твоје, гoeopu (Прич. 25,8). Но, ја вам саветујем да не говорите чак ни о ономе што сте својим рукама опипали. Један брат је био преварен на тај начин: учинило му се да његов брат греши са женом. Дуго се борио са собом, да би коначно пришао, гурнуо их ногом, мислећи да су они, и рекао: 'Је ли вам доста, хоћете ли још дуго?' Испоставило се да су то били снопови пшенице. Зато сам вам и казао да не осуђујете чак и када својим рукама опипате".

Грех осуђивања је толико противан Богу, да се Он гневи и од враћа чак и од самих угодника својих, када они себи дозволе осуђивање ближњег: Он одузима од њих Своју благодат, као што је очигледно из многобројних примера које су црквени писци сачували ради користи и поуке хришћанских нараштаја. Никаква праведност не даје право на осуђивање грешног брата, коме Господ веома лако може да подари истинску праведност, неупоредиво већу од оне за коју ми мислимо да је имамо. Ми и можемо да будемо праведни једино правдом Божијом; када пак осуђујемо ближњег, самим тим одбацујемо правду Божију и замењујемо је својом правдом, или правилније - болешћу фарисејства. Онај ко осуђује ближњег преузима на себе дужност Бога, Коме Једином припада суд над Његовим створењима, преузима дужност Христа, Који ће доћи у последњи дан да суди живима и мртвима.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

Share this post


Link to post
Share on other sites

No danas smo svedoci sve većem broju pravednika sklonih da se sablažnjavaju i osuđuju svoje bližnje.

Svi znamo da je lakše trun u oku bližnjeg videti no balvan u svome sopstvenom.

Чудесни Јован Саваит је причао о себи: "У време док сам живео у пустињи недалеко од манастира, дошао је брат из манастира да ме посети. Упитао сам га: 'Како живе оци и браћа?' 'Добро, твојим мо литвама' - одговорио је. Потом сам га упитао за једног брата о коме се проносио рђав глас. Он ми одговори: 'Веруј, оче, тај брат наставља да живи по старом'. Чувши то рекао сам: 'Ох!' и истога часа падох у занос: видео сам себе како стојим пред Голготом у Јерусалиму. Господ наш Исус Христос стајао је на Голготи између двојице разбојника. Похитао сам да My се поклоним. У том тренутку видим Господ се обратио Анђелима који су стајали пред Њим и рекао им: 'Избаците га напоље, јер он је у односу на Мене антихрист: предухитравајући Мој суд, осудио је брата свога'. У тренутку када ме је Анђео истеривао и када сам пролазио кроз двери, моја мантија се закачила за њих и двери је задржаше. Тамо сам је оставио. Брзо се повративши рекох брату који ме је посетио: 'Мучан је за мене овај дан'. Он упита: 'Зашто, оче?' Испричао сам му за своје виђење и додао како скинута мантија означава одузимање покрова и помоћи Божије од мене. Тога дана отишао сам даље у пустињу и лутао по њој седам година, не употребљавајући хлеб, не улазећи под кров и не разговарајући ни са ким од људи. По истеку тога времена поново сам угледао Господа: Он ми је вратио моју мантију". 1. 424-425

hajde malo da razmislimo, tako je lako osuditi druge, prekorevati, izopštiti, igrati se rečima samo da bi se nadvladalo i prevladalo je omiljena igra sujete i taštine..

Izida me podseti jednim svojim komentarom o Patrijarhu Pavlu kada ga upitaše za greh pušenja.

- To jeste greh, reče on, ali je veći greh osuditi ga i sablažnjavati se.

da li bismo nekada umesto sablažnjavanja i osude pokušali da pomognemo ljubavlju i razumevanjem

zar smemo poistovećivati greh i grešnika, zar smemo suditi o čoveku po njegovom grehu?

jer ponekad i dobri ljudi učine neku lošu stvar.

Mnogi ne znaju a žele da nauče.

Od koga će naučiti?

Od onih koji stavljaju anatemu an neznanje?

Ili od onih koji će palog prigrliti, pružiti mu ljubav i razumevanje, jer bez ljubavi ništa smo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нека си и праведан, ипак не треба да осуђујеш грешника, стога што, рецимо, твој прошли живот био је без тих гријехова које сада налазиш код ближњега и за које би га хтио осудити, али за твој будући живот и живљење не можеш јамчити да нећеш погријешити.

:smiley:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Duhovnagradina/DuhovnaGradina32.htm

"Ево једнога од најкраћих путова који воде опроштају гријехова", говори Св. Јован Љествичник, "на име: не осуђивати! Ако не судите, неће и вас судити" (Лук. 6, 37). - "Ево пута спасења без поста, без бдјења и труда!", потврђује Св. Атанасије Синаит. Он прича, као очевидац догађаја, да је један брат лијењивог живота при смрти својој видио како су Анђели за једну врлину његову - за то што никада никога није осуђивао - поцијепали списак свију његових безакоња и испунили душу његову небесним весељем при њеном изласку из тијела његова. (Чети Минеј, 30 Новембра).

i Starac Pajsije je o sličnom događaju govorio u svom delu Sveta Gora i Svetogorci

pa ipak, najčešće osuđujemo, ne samo što osuđujemo mi se ponašamo kao zmije, krijemo se negde i vrebamo pogreške i slabosti da zaskočimo crvenilo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nastasija potrudicu se da pronadjem,posto on to pominje u vise predavanja pa nisam bas sigurna o kome je rec,nema predavanja koje govori striktno o osudjivanju, vec se ta recenica uglavnom umece u kontekstu neke price,pouke, ali u svakom slucaju ukoliko pronadjem postavicu...pozdrav :smiley:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Htela sam samo da kazem da je to jedna u potpunosti tacna istina, koju je otac Milic rekao(ne kazem da je to njegova recenica,mozda je i on od svojih ucitelja naucio),samo sam je ja prvi put cula od njega....i shvatila da se na meni obistinila....

Primila k znanju da treba da koristim navodnike....Hvala sto ste mi skrenuli paznju na to...

Oprostite sestro sto unosim zabunu....

Share this post


Link to post
Share on other sites

otac Milic je u jednom od svojih predavanja rekao - Covek ne vidi kod drugog samo onaj greh koji i sam nema....apsolutno tacno...tako da kad god osudimo to imajmo u vidu...

Otac Mili? ima sjajnih predavanja, iam ih bezbroj an netu, na kraju nije ni bitno odakle je citat ako si shvatila suštinu.

malo je mudrih re?i ostalo koje mi možemo re?i, jer su ih mnogi izrekli mnogo vremena pre nas.

Otkrili su Istinu i tu istinu preto?ili u re?i.

Bitno je da naše znanje ne ostane na suvoparnim re?enicama, citatima  jer onda je samo beskorisan niz suvoparnih informacija, ve? je bitno da naše znanje pre?e u saznanje

Eto, ?ak ni to nisu moje re?i, ja ih prvi put pro?itah kod V. Frankla, pa sam ih ?ula os V.jeroti?a, a ko zna ko ih je izgovorio izvorno pre njih, i da li je neko ( mada bih rekla da su i Jubg i Frojd pisali o znanju i saznanju)

Ono što uni?tava ?oveka i što ga tera na greh osude je prvobitan greh sujeta, gde u odnosu na druge mi mislimo da smo mudriji, obrazovaniji, pametniji i tada nastaje osuda.

Po?injemo da osu?ujemo brata svoga

Share this post


Link to post
Share on other sites

И познаћете истину, и истина ће вас ослободити (Јован VIII,32)

„... А књижевници и фарисеји доведоше жену ухваћену у прељуби и поставише је на средину... Учитељу,ова жена је ухваћена у прељуби на дјелу. А Мојсеј нам у Закону заповједи да такве каменујемо.Ти,дакле, шта велиш?... А Исус сагнувши се доље,писаше прстом по земљи. А кад га упорно питаху, исправи се и рече им:Који је међу вама без гријеха нека први баци камен на њу... А они чувши то, и покарани од своје савјести излажаху један по један... Зар те нико не осуди? А она рече: Нико, Господе. А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем;иди, и од сада више не гријеши...“

0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

има она поука:

"Ко ти каже туђе грешке, рећи ће и твоје другима."

Можда није лоше да када неког оговарамо помислимо шта ћемо тек сутра све причати о ономе који нас слуша данас. Можда се постидимо себе одмах.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Настасија

''Covek ne vidi kod drugog samo onaj greh koji i sam nema''

Овде се говори о једном одређеном греху? Ма ајте Ви мени модераторка Лазарице остајте збогом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

''Covek ne vidi kod drugog samo onaj greh koji i sam nema''

???? ?? ?????? ? ?????? ????????? ?????? ?? ???? ?? ???? ??????????? ???????? ??????? ??????.

Zar toliko polemike oko toga?A samo sam htela da kazem(i zaista nije vezano ni za jedan greh konkretno,zbog cega i nije bitan kontekst price) da kad god mi kod drugog uvidimo da je u grehu(ne bitno kom!) taj greh dakle vrlo verovatno cinimo,tj imamo i mi(a mozda ga nismo ni svesni) i onda podsecajuci se na te reci koje su pod navodnicima - treba da nam ni ne padne na pamet da osudimo brata/sestru.....Nadam se da smo sad povezali malo sve ovo... :smiley:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li je u kontekstu ili ne, nije ni vazno,ali ima istine u tome sto pricete.

Ja licno, iskreno govoreci, sklonasam da osudjujem  druge, bili mi oni bliski ili ne. I najcesce ne mogu sa onima sa kojima imam najvise slicnosti,pocevsi od svog oca pa preko prijatelja.

Ono sto ne volim kod njih i sto mi smeta, upravo imam ja  stadaradim

Share this post


Link to post
Share on other sites

zašto sam akcenat stavila baš na osuđivanje

zato što je to greh koji najčešće činimo.

Koji i sama najčešće činim

Ne sudi da ti se ne bi sudilo, jer kakvim sudom sudiš takvim će ti se i suditi

Često čujemo, a i sami smo verovatno nekada rekli, ali on/ ona su me povredili, prevarili, izdali...

No da li su?

Da li smo se ikada zapitali da li smo povredili sami sebe, izdali sami sebe ?

Da li kada upoznamo neku osobu mi vidimo u njoj ono što ona jeste zaista ili u njoj projektujemo svoje želje, nade očekivanja?

Vidimo ono što želimo da vidimo, a ne ono što jeste

Možemo li da razdvojimo grešnika i greh?

Često donosimo sud na osnovu sopstvenih predrasuda, zabluda, sopstvene površnosti, najčešće ne želimo da sagledamo stvar i iz drugog ugla

Share this post


Link to post
Share on other sites

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...