Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

zlata

A sada nešto potpuno drugačije... :)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Svi se vrate u snove, znaš li to? Kad tad, uvek se vrate.

Kada se realnost uruši, osobe iscepaju i ti staneš pred ogledalom i ne znaš gde ćeš, vratićeš se u snove. Zašto? Zato što koliko god ti želeo da ideš napred, uvek ćeš se osvrtati a osvrtati znači sanjati. Uvek ćeš se osvrtati ka tim događajima sa tim osobama i te osobe u tim nekim momentima i onda, kada ti se bude smučilo da stalno sanjaš i da sebe mučiš, neko će ti reći kako imaš tužne oči, neko ko te zaista zna, reći će ti to i šta će biti tada, šta misliš?

Tada ćeš doći kod mene u zaborav. Onaj koji niko ne želi da poseti osim ako ne želi da preživi. Ali i ljudi su životinje koje takođe navodi njihov instinkt za preživljavanjem i svako dođe. Baš kao što i svako i ode. Samo je pitanje vremena.

E, kada dođeš, tada ćemo popiti jednu kafu, kuvam odličnu kafu tako da se za to ne brini. Onda ćeš mi lepo sve polako ispričati, pa ćemo lupiti onda jednu rakiju, onu domaću, sa planina. Deda peče kad je najjači minus. Znaš kakva je, uh!

Pričaćeš mi sve u najsitnije detalje. Sve što želiš da zaboraviš. Boleće te, neću te lagati. Jako će te boleti. Boleće te onoliko koliko si voleo a niko ne dolazi kod mene ko nije voleo najjače. Kada se tvoja priča bude završila odaću ti jednu tajnu koju svi znaju ali niko ne sme drugom da kaže.

U zaborav se ne ide zbog zaborava. U zaborav se ide zbog putovanja, moje kafe, dedine rakije, tvoje priče i te jedne male tajne.

Niko ti neće reći koja je ta tajna jer šta bi te onda nateralo da putuješ i dođeš ovde? Ništa.

Ta tajna je da zapravo treba da se sećaš. Nijedan tiranin nije zaboravio nešto toliko čisto kao što je voleti nekog jer su i najveći carevi, sa carstvom kojem nisu mogli da vide granice čak i da su se popeli na najvišu zgradu današnjice, imali srce. Ne bi trebalo, ne bi smelo da se zaboravi vreme i osoba koju si voleo, koliko god povređen ili ogorčen budeš bio.

Naravno, možda sad već shvataš da ja nisam u zaboravu. Vidiš li ona vrata tamo? Tamo je zaborav. Ja nisam tamo bio. Ja sam ovde samo da te saslušam i kažem ono što ja želim da kažem. Odluka je na tebi. Neću te sprečavati. Nije to moje mesto. Ja sam te saslušao kao ljudsko biće i moja uloga je završena jer kao i uvek, ja sam niko poseban. Blizu sam samo naratoru u ovoj divnoj i neobičnoj priči zvanoj život ali nisam narator.

Kradem smrti dane. To je, dok me ne uhvati. A kada me uhvati, zaboraviću.

M.N.

life,love,quotes-5dfe6f9295be773a4803fed

 

U duhu teksta, nastavite razgovor... ljubav za sve i uvek :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

ušla sam unutra napolju je hladno... Uroš i Ilija se igraju...sin i otac...posmatram...koliko su kese interesantne kada im nađeš drugačiju svrhu...lepršave su, šuškaju,možeš od njih  stvoriti razne oblike... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е па мораће да се поклопе две ствари, ем да је волео/ла јако, ем да зна лепо да пише. А то није лако баш. Ја сам рецимо имао редовно кечеве и двојке на писменом задатку из српског у средњој школи, плашио сам га се више него писменог из математике и физике. У сваком случају, лепа тема , ево моје подршке у облику поста , чидсто да се не угаси.

Е да , и дај ту кафу ако већ неће нико.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Злато, дивна ти је тема....али је много јака.....и много болна....зато не очекуј одмах коментаре....потребна је храброст....

 

razmišljam koliko je teško danas doći do čiste ljudske emocije koja pokreće život da se dešava...

 

потпуно се слажем са тобом...управо зато се мало ко и одлучује да улази у ову причу.....

 

pojaviće se već neko ko je voleo jako.
ja sam volela puno puta.

 

онај ко је ''волео'' - увек воли....нарочито што се ни једна љубав не гаси, не престаје....само наставља да живи у неком другом облику...желели ми то или не....

искреност и чиста, права љубав се ретко завршавају добро....али без обзира на то, као шти кажеш, и као што рече наша сестра Биља, онај ко не воли, тај не живи....

Share this post


Link to post
Share on other sites
 Ја сам рецимо имао редовно кечеве и двојке на писменом задатку из српског у средњој школи,

не мора Владо да се лепо пише....важно је бити искрен ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

UUUUUUUUUUUU pa ovde je potrebno više kafa...za divne ljude oko mene :) za pisanija ovde potrebno je samo imati čistu emociju...manje je bitno ovo spoljašnje... interesantna mi je misao da je sve nenormalno uglavnom smešno...recimo ako neko krene da svira sa kašikom i uz to ima šmeka za glupiranje...pa ja bih otkinula...imate nekih predloga? nenormalnih :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

ZA LJUBAV ONOME KO VIŠE NIJE SA NAMA Svetlost se gasi, tama se polako diže i guši one, koji su sa tobom bili u dobru i u zlu i u čijim srcima si ostavio trag.

Otišao si, ali znaj da nikad nećeš biti zaboravljen. Svaki tren proveden sa tobom je kao strela zaboden u moje srce i večno će tu ostati. Volela bih da te još jednom vidim, da mi ruku pružiš i nežno zagrliš. Da se još jedanput ogledam u tvojim očima, i osetim toplinu tvoje duše. Sve bih svoje dala da ti možeš da se vratiš, ali teško je kad Bog ti užima ono što voliš. Da te bar nisam znala i prijatelj ti bila, tvoje ime izgovarala i blizinu tvoju imala, ova bi praznina manje bolela. Ali ti si uvek bio tu, i živećeš svakom otkucaju moga srca. Zašto si baš ti morao da odeš tako daleko i ostaviš za sobom mrak u kojem je teško živeti. Ja znam da ćeš mi uvek biti prijatelj i onda kada mome putu dodje kraj, ti ćeš čuvati jedno mesto za mene. Svakog jutra kad otvorim oči i pomislim da su tvoje zauvek zatvorene i da svetlost dana nikad više nećeš videti, suza mi umije lice, hladna kao noć a uistinu teška i bolna. Znam da nikada nećeš pročitati ove redove i saznati kako se sada osećam, ali znaj da je svaki red gorkom suzom isplakan i nerado napisan, jer da si sada sa nama, sve bi drugačije bilo i nijedna tužna reč ne bi postojala.

Život je samo jedna igra bez granica u kojoj nema pravila i svaki naš tren može biti poslednji…

http://zaboravljeni.wordpress.com/category/sastavi/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...