Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Знам да жени не треба прићи с тим ријечима. Ја сам износила само своје мисли. АКо неко одлучи да треба да абортира треба пажљиво и њежно покушати да јој се стави до знања да гријеши, док не буде касно, напади могу имати контраефекат. Али знам да има и оних којима је то урадити као рећи добар дан. Аботус нема оправдања. Треба помоћи да се спасе како живот дјетета тако и душа мајке.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Оливера

Верујте, најбоље је кад покажете будућој мајци како ће убијати њено дете. Па сад, ако одлучи...немам речи...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Оливера

Бубо...

Све ми знамо да мушкарци мало мисле у томе (никако не мислим да су сви такви, напротив). Генерално по причама има жена које у Србији иду на абортус "као да ваде зуб" и то им је једино средство контарцепције.

Иначе замолила бих вас да постављате вести и фотографије...ужаса абортуса...а можемо посебно писати о нашим чедима.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Slike uzasa...Nisam u medicinskoj bransi i nemam bas neku predstavu kako to rade,ali ove slike su strasne...I treba svi da ih vidimo...

Meni je Gospod dao dvoje dece za sada,obe trudnoce krenule malo u stranu(ciste,krvarenja),oni bi to olako odmah ....,ali nismo se dali( sa Verom u Boga...)Oboje rodjeni zdravi,pravi,preko 4 kg.Za obe su me prvo pitali ZELITE LI TRUDNOCU...Zao mi tih lekara naviknutih na zlo,da je nenormalno pitanje njima ispred normalnog...Sta se radi u nasem dispanzeru svakog dana...A koga god sam pitala ZASTO,sve su mi rekle NECE MUZ VISE DECE,a muzeva nigde da vide taj zlocin...Ima i u tome necega...Brak,ali bez deljenja svih bracnih nedoumica...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Прекид трудноће и последице



Петсто абортуса дневно. Само Рускиње, чешће од наших жена прибегавају намерном побачају

Јавност широм Србије шокирана је смрћу тридесетогодишње жене након абортуса у приватној клиници „Медикус" из Пожаревца. Да ли су лекарски немар и неодговарајући услови у којима се раде медицинске интервенције опет допринели трагичној смрти младе жене, утврдиће истражни органи који су ухапсили три лекара и једног медицинског техничара, а свима нама остаје да поделимо горак укус после сазнања колико је у Србији јевтин људски живот. А да живот није много битан потврђује још низ података: више од 500 жена дневно прекида нежељену трудноћу, а сваке године, према подацима др Катарине Седлецки из Републичког центра за планирање породице, за намерни прекид трудноће одлучи се између 150.000 и 200.000 жена. Ова докторка, која ради у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић", упозорава да годишње више од 10.000 тинејџерки у Србији остане у другом стању. Једна од двадесет девојака абортира пре навршене 18. године.

Ове бројке, међутим, иако годинама скоро непромењене, у Србији као да никога не узбуђују. Само Рускиње, чешће од наших жена, абортусом решавају проблем нежељене трудноће. У току само једне године једна жена и више од три, четири пута прође киретажу, не размишљајући ни о последицама по своје здравље, али ни о етичком аспекту целе приче. На абортус одлази као на излазак, најчешће бирајући петак... Један лекар прича како је радећи абортусе кренуо да увежбава да кирету, инструмент којим се ради абортус, користи левом руком, јер је добио такозвани „тениски лакат", повреду зглоба насталу због понављаног покрета у који мора да се утроши доста јачине. Није лако „састругати" киретом нежељени плод из материце.

Поједине приватне клинике у Србији не крију да најбоље „живе" од обављања абортуса и сви то знају веома дуго, али тек трагедија нас подсети да абортус понекад раде и недовољно стручне особе, али, са друге стране, и на чињеницу да абортус није лака и по здравље безопасна интервенција.

Шта каже наш закон и како изгледа процедура по којој се обављају абортуси?

- Србија има прилично либералан Закон о условима за извршење намерног прекида трудноћа, којим се прекид дозвољава једино уз поднети захтев и ограничење да трудноћа не сме да буде старија од 10 недеља. Сама интервенција је мање-више рутинска и у приватним и у државним установама и јасно су прописани услови да би се та интервенција могла извршити. Абортус, као и свака хируршка интервенција, има пратеће компликације, од којих су најчешће инфекције, које за крајњи резултат могу имати настанак стерилитета, али су неретке и повреде материце оштрим инструментима. Управо због тих компликација, Светска здравствена организација трасира пут да се трудноће прекидају медикаментним путем или да се шире користи контрацепције, објашњава примаријус др Паја Момчилов, гинеколог из Института за гинекологију и акушерство КЦС.

Трудноћа се, може, прекинути и након десете недеље, али само уз сагласност Етичког комитета здравствене установе због неких социјално-криминолошких разлога, на пример силовања, као и због постојања аномалија код плода или због психичког стања жене.

Према мишљењу др Александра Јуришића, гинеколога из клинике „Народни фронт", највећи проблем је што наше жене нико не саветује. Јер, да знају какве су потенцијалне компликације, никада не би ишле на абортус, него би користиле контрацептивне пилуле или други вид заштите од нежељене трудноће ( спирала, презерватив...). Антибеби пилуле сада једва да користи пет одсто наших жена, што је четири пута мање него у развијеним земљама. Др Јуришић каже да, иако су жене упознате са компликацијама, мали је број оних пацијенткиња које одустају: прекинуће нежељену трудноћу пошто-пото и често било где. Др Јуришић сматра да и нема тако много приватних ординација у којима се раде абортуси, јер све већи број гинеколога има негативан однос према томе, више се посвећују одржавању трудноће или лечењу жена, а и потребно је испунити додатне услове у виду апаратуре за анестезију, као и имати уговор са Заводом за трансфузију.

Дискреција за 200 евра

На абортус код нас најчешће стижу тинејџерке и врло младе жене. По евиденцији Републичког центра за планирање породице, удео абортуса код жена у старости од 20 до 39 година је чак 90 процената. У чекаоници приватних ординација по правилу уз обавезну породичну, женску пратњу, ту је и „главни кривац"- младић, који је мањи од маковог зрна. Цена у приватним гинеколошким ординацијама креће се око 200 евра, мада има и оних ординација у којима се цела процедура завршава и са дупло мање пара. Нежељени прекид трудноће плаћа се иначе и у државним здравственим институцијама.

Када је реч о условима у приватним ординацијама, које су се одлучиле да раде абортусе на којима се најбоље зарађује, гинеколози кажу како има приватних ординација где су услови много бољи него у државним установама - пацијенткињи су сви посвећени, ужива дискрецију и приватност. Наравно, има и приватних ординација које тешко да испуњавају основни услов у погледу чистоће и стерилних услова, али жене у Србији као да не маре. Многи још памте време када су овај посао радиле жене са иглама и вретеном и када је смрт од абортуса била свакодневица.

У неким нашим гинеколошким државним установама услови што се тичу комфора нису сјајни: абортус се ради у исто време, у истој просторији, код три жене које гледају једна другу. Негде се обавља у тоталној, негде у локалној анестезији, већ према медицинским индикацијама, али и жељама пацијенткиње. Често су жене које намерно прекидају трудноћу у истој сали са пацијенткињама код којих мора да се уради експлоративна киретажа због болести, па то није нимало пријатно. Лекари објашњавају да за успешан исход намерног прекида трудноће није пресудно да ли је и колико дуго пацијенткиња после интервенције мировала, јер је то и иначе интервенција која се ради као једнодневна хирургија, али да је веома битно да се ради у условима врхунске асепсе, дакле у стерилним условима. Да би приватна ординација могла да ради абортусе, мора да испуњава додатне услове: да има апарате за анестезију, обезбеђеног анестезиолога, уговор са Заводом за трансфузију крви, а наравно кључно је и искуство гинеколога.

Упућени лекари кажу како их трагичан исход абортуса, ипак, не изненађује. Јер, компликације су бројне и различите, али смртни исход ипак врло редак, међутим због великог броја ових интервенција, које се свакодневно ураде, било је питање дана када ће се због „статистике великих бројева" догодити и трагедија.

Свака жена, иначе, пре абортуса потписује документ, у којем својим потписом гарантује да је свесна могућих последица. На том парчету папира пише да после абортуса могу да наступе различите компликоване инфекције, али и запаљења јајника, зачепљење јајовода, појава прираслица, да може доћи до стерилитета, а у току непосредне интервенције и до перфорације ( пробијања зида) материце, повреде црева и крвављења. Ова упозорења лекара као да наилазе на „глуве уши". Управо зато смо надмашили по броју абортуса и Румунке, Мађарице, Бугарке, Албанке...

Оливера Поповић

Извор: www.politka.co.yu

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Оливера

Ништа, ништа драге моје...наставићемо...било који живот да спасемо, колико можемо...Приказаћемо сав ужас тих убистава.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Kad sve ovo citam obuzima me tuga.Neki abrotiraju namjernoa neki bi sve dali da samo jednom, samo jednom osjete cari trudnoce i da u svom narucju drze svoju bebu. :):cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Zastrasujuce...Kada sam ja otisla u drzavni dispanzer da potvrdim svoju prvu trudnocu,zeljno ocekivani,32-ga godina na pragu,morala sam da cekam puna dva sata jer su abortusi prioritet,kako kazu intervencije.Sestre uvedu zenu,kazu joj da zakljuca vrata za sobom,bilo je i mladih devojaka,udju placuci,to traje par minuta,mi spolja u cekaonici cujemo bruckanje raskomadanog deteta kako pada u neku posudu.Neke nase Srpkinje su toliko hrabre,da izlaze posle toga sa osmehom na licu,dobacujuci sledecoj SERPA TE CEKA...Bilo je i zena koje su polusvesne izlazile(lokalna anestezija),pa ih krupne sestre pridrzavaju i odvedu u ordinaciju da odmore i odmah idu kuci...Neke malo sednu,drze se za donji stomak i idu...Od muzeva ni M ,da budu tu,da pomognu bar...Eto,to sve za 2 sata cekanja...Nisam imala sta da povratim jer sam se ispovracala pred odlazak.A kad sam usla posle svega toga,praznog zeluca,miris ,pretpostavljam ,nekog sredstva za dezinfekciju,sestra me pita da li radjam ili prekidam...A cula sam iz izvora bliskih nekim ginekolozima ,da to sto se vidi za dana,nije nista,ima u nocnoj smeni dosta toga sto preko dana ne treba da se vidi...A kada sam usla one noci da cekam porodjaj prvog deteta,bila je jedna mlada,tada 15 godina,izvrsen joj abortus,ali je morala da ostane na odeljenju...Ono sto me tesi je da kada sam rodila drugo dete,bilo je mladih od 17,18 godina koje su se udale i rodile ...U toku obe trudnoce sam posecivala i privatne ordinacije i tamo se svega nagledala,ali prica je slicna onoj iz drzavnog dispanzera...Zao mi je doktora i sestara koji to rade...A ,da im nisam u kozi,oni ipak moraju znati da urade to kada dodje do umiranja bebe u utrobi,da sprece infekcije materice,znaci ,moraju to da nauce,a kako ce drugo ,nego na nekom primeru koji nije patoloski...Strasno...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Доктор престао да врши абортусе


Ја сам на своју тугу и жалост, урадио више од 48000 а мање од 62000 абортуса. Нас су учили да је дете живо са првим удахом. Када сам добио ултразвук у руке, видео сам да дете са два и по месеца мрда ручицама и сиса палац. После 15-20 минута иста та рука која сиса палац лежала је на мом столу у киретани, а дешавало се да живац из те истргнуте руке или ноге почне да се трза. Тада сам схватио да сам извршио убиство те сам аутоматски престао да радим абортусе и почео да се борим против тога. Није довољно грех признати и покајати се, већ га треба и окајати.
Зна се, прошао сам једну врсту голготе, јер сам био први лекар у Србији који је званично престао да ради абортусе. Имао сам храбрости да одговорим на сва питања пред целим колективом лекара који ме је питао: “Зашто ви нећете да радите абортус?” Рекао сам: “Због морално - етичког става на који имам право! То је било врло тешко... Рећи то јавно. Незгодан је знак за друге који преко тога извлаче велике економске профите.
Према томе, онај који свесно врши абортусе није хришћанин. Ако неко није хришћанин не треба му да му се сече славски колач нити да се причешћује. Тек онда кад се покаје и кад прође одговарајући период његовог покајања, он може бити враћен у Православну Цркву као њен достојан члан.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку о забрани причишћивања и сечења славског колача лекарима који врше побачаје.

др Стојан Адашевић

извор: http://www.crkva-frankfurt.de/pravoslavna_teologija/oabortusu.htm

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

ево мале емисије да видите како жене живе у србији и има део кад се говори о абортусима:

http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=933&nav_id=409986

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је у среду, 4. децембра, Свету архијерејску Литургију у Манастиру Ваведење на Сењаку, поводом славе ове београдске светиње.   Звучни запис беседе         Његовој Светости саслуживали су архимандрит Сава из манастира Дечани, архимандрит Мардарије из манастира Велико Поганово, архимандрит Серафим из манастира Раиновац, јеромонах Евгеније из манастира Раковца, протојереји - ставрофори Драгомир Сандо, Стојадин Павловић, Милован Глоговац, Милосав Радојевић и јереј Бојан Нинковић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Владимир Руменић, уз молитвено учешће сестринства манастира. У светој Литургији појао је хор „Мелоди“ под руководством Дивне Љубојевић.   Светој Литургији присуствовао је и др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама. Кумови овогодишње славе манастира били су Андрија и Ана Чворовић, а за следећу годину јавили су се Ратко и Катарина Поповић.   Након причешћа и сечења славског колача Патријарх Иринеј је произнео беседу у којој је поучио свештенство и верни народ о важности живота као највишег дара Божијег. „Можемо створити много тога, али живот само Бог даје. Зато велики грех чине они који не дозвољавају да се живот роди“, истакао је Патријарх Иринеј и посебно поручио женама на данашњи дан: "Велики је грех убиство. Зато не убијајте живот који Господ даје, јер деца су велики дар Божији".     Извор: Радио Слово љубве
    • Од александар живаљев,
      ПОГЛЕДИ Абортус – легализовано убиство
      Код нас чак и не постоји реална званична статистика, па држава нема појма колико се деце на овај начин убије. Процене иду око 200.000 Аутор: Мишa Ђурковић уторак, 26.11.2019.  Недавно је и у нашој земљи уз присуство режисера одржана премијера америчког филма „Непланирано”. Реч је о филму рађеном по истинитој причи, на основу мемоарске књиге Ејби Џонсон, дугогодишње директорке једне од клиника из система такозваног планираног родитељства у којем се обави највећи број абортуса у САД. Када је, међутим, први пут присуствовала самом чину абортирања и на ултразвуку видела како живо биће у тренутку нестаје у смеси крви и ђубрета, доживела је шок, напустила клинику и постала један од водећих активиста за борбу против побачаја. Од жене која је раније сама два пута абортирала постала је мајка седморо деце.
      Филм је остварио велики успех, чак и у комерцијалном смислу, и сматра се првим успешним и важним пролајф филмом. Разумљиво, наишао је на оштре осуде такозваних либералних медија у Америци и свих оних моћних организација које заговарају абортус. Температура је на овом пољу страховито подигнута пре свега у Америци. Наиме, иако је 1973. са контроверзном одлуком Врховног суда у случају Ро против Вејда појединачним државама одузето право регулисање абортуса у првом триместру, а побачај учињен легалним на територији читаве федерације, ово питање остало је један од највећих извора политичких подела што се види на сваким председничким изборима.
      Чињеница да је само за првих 25 година изведено око 40 милиона абортуса и да се њихов број након легализације страховито повећао довољна је да ово питање држи у фокусу бројних спорова. Но, постоје и бројни други разлози укључујући пре свега морални статус ове „операције”. Сви напори да се побачај смести у у оквир „прихватљиве” орвелијанске терминологије не могу да измене његову суштину, да је реч о убиству нерођеног детета. Отуд се као део прочојс агенде пропагира да жена која намерава да абортира има „право да јој не прикажу фетус на ултразвуку”. У оквиру читаве ове индустрије увелико се дижу гласови у прилог томе да се уведе такозвани постнатални абортус, то јест да се дозволи чак и еутаназија рођеног детета, ако се мајка предомисли. По пресуди из 1973. у теорији је иначе могућ абортус чак и у деветом месецу.
      У току Трамповог првог мандата урађено је много на заустављању ширења овог тренда и повратку клатна на другу страну. Трамп је најпре зауставио федерално финансирање система планираног родитељства и других прочојс организација, а и сам је узимао учешћа у маршевима за живот које организују пролајф активисти. Но, номинацијом Горсача и Каваноа створио је по први пут од педесетих година прошлог века јасну конзервативну и пролајф већину у Врховном суду. Истовремено читав низ појединачних држава почео је да уводи рестриктивније законодавство у односу на абортус: Алабама размишља о потпуној забрани а уведена је обавеза сагласности оца, Тексас разматра драстичне казне, Кентаки, Мисисипи и Охајо увели су забрану абортуса после регистровања куцања срца (шеста недеља) итд. На то реагују нижи судови, али оно што се заправо очекује јесте да питање абортуса поново дође пред Врховни суд и да се можда одлука Ро против Вејда обори.
      Занимљиве ствари се дешавају и у Европи. С једне стране, некада врло конзервативна Ирска прошле године је на референдуму изгласала легализацију абортуса. Пољска и Шпанија су кренуле у другом правцу, уводећи благо рестриктивније законодавство. У Шпанији се од Рахојеве владе очекивала још радикалнија реформа, али се под огромним притиском из целе Европе од тога одустало. Русија је такође 2011. увела нешто рестриктивније законодавство које предвиђа обавезно саветовање и недељу дана за промишљање. Врло је поучан случај Македоније где је влада Грујевског 2013. увела низ рестриктвинијих мера којима се побачај ограничава на период до десет недеља живота фетуса и дозвољен је један абортус годишње, што је праћено и озбиљним медијским пролајф кампањама. Врло брзо након тога странци су почели операцију рушења ове владе, да би влада Зорана Заева у пакету са уласком у НАТО и Преспанским споразумом, у марту ове године, донела и нови ултралиберални закон о абортусу којим је де факто дозволила обављање побачаја до 22. недеље трудноће.
      Код нас чак и не постоји реална званична статистика, па држава нема појма колико се деце на овај начин убије.  Процене иду око 200.000. Законодавство спада међу најлибералније у Европи, а девојка од 16 година може да затражи од лекара да о томе не обавести њене родитеље. Постоје и случајеви жена које су обавиле између двадесет и тридесет абортуса. Бројни су такође случајеви да жена у браку обави абортус без икакве консултације са супругом. Посебно брине што младим женама нико не објашњава да због абортуса у младости могу имати озбиљне проблеме са стерилитетом у каснијим годинама и  због тога многе од њих остају без потомства.
      По најавама, филм „Непланирано” би од јануара могао да се нађе на редовном биоскопског репертоару у Србији. Не пропустите да погледате овај филм. Либерално законодавство о побачају је једно од најмонструознијих наслеђа комунизма и време је да почнемо да о томе озбиљно разговарамо.
      Научни саветник, Институт за европске студије
    • Од JESSY,
      О НЕРОЂЕНОЈ ДЕЦИ
       
      Желео бих да говорим о једној, емоционално тешкој теми као што је смрт нерођеног детета (мисли се на спонтани побачај– прим.уред. Има Наде).
      Не говорим о деци која су убијена абортусом, већ о деци чије су рођење будући родитељи веома очекивали и желели, међутим, смрт се догодила пре њиховог рођења из разлога који нису зависили од самих родитеља.
      За многе брачне парове то представља тежак ударац, посебно ако се то дешава први пут и, наравно, жене, по правилу, преживљавају то најболније.
      Желео сам да кажем неколико речи које,по мом мишљењу, треба да има у виду жена хришћанка која је преживела такав губитак.
      Као прво, многе мучи и кида питање: ‘Зашто? Зашто се то догодило баш са мном?’
      Хтео бих да кажем, не из књига, већ из самог животног искуства: најбоље је да се то питање одложи до времена када ће бол утихнути. Зато што у прво време, када је овај душевни бол због губитка, јако велики, ми нисмо спремни за било какве одговоре. И било какви одговори, чак и само размишљање на ту тему нам ништа, осим кидања и новог болане може донети.
      Зато ће најбоље и најправилније бити да се ово питање одложи негде даље, у угао своје душе, затворити га све док не наступи време када ћемо можда бити спремни да приступимо овом питању али овог пута без оног душевног бола који постоји сада код нас.
       
    • Од Милан Ракић,
      Девојчица И. Н. (14) из села Мраморак код Ковина, коју је ујак А. Н. (40) силовао и направио јој дете, аботираће у понедељак
      Вишемесечно злостављање откривено је у четвртак када се девојчица пожалила другарици. Рекла је да не може више да поднесе ујака, који је месецима силовао. Признала је и да јој је ујак направио дете и да је трудна – рекао је за Ало извор близак истрази. Случај је одмах пријављен полицији у Ковину, јавља Телеграф.
      А. Н. је ухапшен. узети су му тренерка, фармерке и заплењен му је “ауди” у ком се догодило силовање да би се изоловао ДНК. Случај води Тужилаштво у Смедереву, а истрага ће утврдити шта се догодило.
      Мајка девојчице је запрепашћена, а каже да је и њу рођени брат покушао да силује након очеве смрти.
      А.Н. има десеторо деце са супругом, од чега је четворо болесно. Она је упозната са догађајем, и каже да га се цела родбина одрекла када је пукла брука.
      Девојчица је у полицији испричала све шта се десило, док је њен ујак све слушао спуштеног погледа.
      – Сачекао ме и наредио ми да уђем у ауто. Потом ме је силовао, не знам ни сама колико пута, а ја сам ћутала из страха и срамоте. Рекла сам му да ме остави и да мислим да сам трудна, на шта ми је одговорио: “Баш ме брига” и опет ме силовао – рекла је И. Н.
      Вечерње Новости
    • Од zlata,
      E ja sam tek sada procitala svoj post i uvidela da nije dobro iskuckan..i da su mi neki delovi teksta pobegli,napred..nazad...nebitno...
      Htela sam da kazem da sam tek u trinaestoj nedelji trudnoce saznala da sam trudna...a pre nego sto sam saznala, po principu svojih nahodjena sam se ponasala bahato prema bebi...izlasci,alkohol,cigare...a po pitanju nekih fizioloskih potreba, kao npr. ishrana, savrseno sam funkcionisala...jela sam namirnice za koje sam tek kasnije saznala da su super za konzumiranje u trudnoci...limunasto voce, puno mleka, riba... I mislim da nisam ja svesno na to uticala...nego malo bice u meni...jer neke od namirnica nikada nisam volela da jedem a pogotovo ne u tolikim koicinama...ovoaj primer je jedna bnalnost,ali mislim da je dovoljna da uhvatis poentu...
      Hriscanka sam i ne bih izvrsila abortus u bilo kom slucaju iako su moji uslovi zivljenja trenutno skrnavi..iako sam mogla da nadjem sto opravdanja do sada da tako nesto uradim...prvenstveno zdravlje, pa nisam udata...raskinula sam sa momkom sa kojim sam trudna pre nekoliko meseci i ostala trudna..trudnoca je neplanirana...bla,bla,bla...
      Iskreno ja sam jako srecna zbog ovog blagoslova...i znam da je sve ostalo nebitno, do zivota...
      Posto ja verujem u eshaton,kao sto ti ne verujes..verujem i da u tom slucaju moja bebica za mene ne bi bila mrtva, nego bi bila u raju, ali pitanje je da li bi ja to sebi ikada mogla da oprostim...
      A uzasna mi je i sama pomisao, veruj mi...
      Tako da, zivele bebe...

      A ti bi mogao da osmislis, kao buduci pravnik, eto uz moju sugestiju kao buduce majke..Neko pravo za zastitu meska....Kao pravo potencijala coveka, da postane covek...
      Na osnovu signala koje salje majci vezanim za svoje postojanje...
×
×
  • Креирај ново...