Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Знам да жени не треба прићи с тим ријечима. Ја сам износила само своје мисли. АКо неко одлучи да треба да абортира треба пажљиво и њежно покушати да јој се стави до знања да гријеши, док не буде касно, напади могу имати контраефекат. Али знам да има и оних којима је то урадити као рећи добар дан. Аботус нема оправдања. Треба помоћи да се спасе како живот дјетета тако и душа мајке.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Бубо...

Све ми знамо да мушкарци мало мисле у томе (никако не мислим да су сви такви, напротив). Генерално по причама има жена које у Србији иду на абортус "као да ваде зуб" и то им је једино средство контарцепције.

Иначе замолила бих вас да постављате вести и фотографије...ужаса абортуса...а можемо посебно писати о нашим чедима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Slike uzasa...Nisam u medicinskoj bransi i nemam bas neku predstavu kako to rade,ali ove slike su strasne...I treba svi da ih vidimo...

Meni je Gospod dao dvoje dece za sada,obe trudnoce krenule malo u stranu(ciste,krvarenja),oni bi to olako odmah ....,ali nismo se dali( sa Verom u Boga...)Oboje rodjeni zdravi,pravi,preko 4 kg.Za obe su me prvo pitali ZELITE LI TRUDNOCU...Zao mi tih lekara naviknutih na zlo,da je nenormalno pitanje njima ispred normalnog...Sta se radi u nasem dispanzeru svakog dana...A koga god sam pitala ZASTO,sve su mi rekle NECE MUZ VISE DECE,a muzeva nigde da vide taj zlocin...Ima i u tome necega...Brak,ali bez deljenja svih bracnih nedoumica...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прекид трудноће и последице



Петсто абортуса дневно. Само Рускиње, чешће од наших жена прибегавају намерном побачају

Јавност широм Србије шокирана је смрћу тридесетогодишње жене након абортуса у приватној клиници „Медикус" из Пожаревца. Да ли су лекарски немар и неодговарајући услови у којима се раде медицинске интервенције опет допринели трагичној смрти младе жене, утврдиће истражни органи који су ухапсили три лекара и једног медицинског техничара, а свима нама остаје да поделимо горак укус после сазнања колико је у Србији јевтин људски живот. А да живот није много битан потврђује још низ података: више од 500 жена дневно прекида нежељену трудноћу, а сваке године, према подацима др Катарине Седлецки из Републичког центра за планирање породице, за намерни прекид трудноће одлучи се између 150.000 и 200.000 жена. Ова докторка, која ради у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић", упозорава да годишње више од 10.000 тинејџерки у Србији остане у другом стању. Једна од двадесет девојака абортира пре навршене 18. године.

Ове бројке, међутим, иако годинама скоро непромењене, у Србији као да никога не узбуђују. Само Рускиње, чешће од наших жена, абортусом решавају проблем нежељене трудноће. У току само једне године једна жена и више од три, четири пута прође киретажу, не размишљајући ни о последицама по своје здравље, али ни о етичком аспекту целе приче. На абортус одлази као на излазак, најчешће бирајући петак... Један лекар прича како је радећи абортусе кренуо да увежбава да кирету, инструмент којим се ради абортус, користи левом руком, јер је добио такозвани „тениски лакат", повреду зглоба насталу због понављаног покрета у који мора да се утроши доста јачине. Није лако „састругати" киретом нежељени плод из материце.

Поједине приватне клинике у Србији не крију да најбоље „живе" од обављања абортуса и сви то знају веома дуго, али тек трагедија нас подсети да абортус понекад раде и недовољно стручне особе, али, са друге стране, и на чињеницу да абортус није лака и по здравље безопасна интервенција.

Шта каже наш закон и како изгледа процедура по којој се обављају абортуси?

- Србија има прилично либералан Закон о условима за извршење намерног прекида трудноћа, којим се прекид дозвољава једино уз поднети захтев и ограничење да трудноћа не сме да буде старија од 10 недеља. Сама интервенција је мање-више рутинска и у приватним и у државним установама и јасно су прописани услови да би се та интервенција могла извршити. Абортус, као и свака хируршка интервенција, има пратеће компликације, од којих су најчешће инфекције, које за крајњи резултат могу имати настанак стерилитета, али су неретке и повреде материце оштрим инструментима. Управо због тих компликација, Светска здравствена организација трасира пут да се трудноће прекидају медикаментним путем или да се шире користи контрацепције, објашњава примаријус др Паја Момчилов, гинеколог из Института за гинекологију и акушерство КЦС.

Трудноћа се, може, прекинути и након десете недеље, али само уз сагласност Етичког комитета здравствене установе због неких социјално-криминолошких разлога, на пример силовања, као и због постојања аномалија код плода или због психичког стања жене.

Према мишљењу др Александра Јуришића, гинеколога из клинике „Народни фронт", највећи проблем је што наше жене нико не саветује. Јер, да знају какве су потенцијалне компликације, никада не би ишле на абортус, него би користиле контрацептивне пилуле или други вид заштите од нежељене трудноће ( спирала, презерватив...). Антибеби пилуле сада једва да користи пет одсто наших жена, што је четири пута мање него у развијеним земљама. Др Јуришић каже да, иако су жене упознате са компликацијама, мали је број оних пацијенткиња које одустају: прекинуће нежељену трудноћу пошто-пото и често било где. Др Јуришић сматра да и нема тако много приватних ординација у којима се раде абортуси, јер све већи број гинеколога има негативан однос према томе, више се посвећују одржавању трудноће или лечењу жена, а и потребно је испунити додатне услове у виду апаратуре за анестезију, као и имати уговор са Заводом за трансфузију.

Дискреција за 200 евра

На абортус код нас најчешће стижу тинејџерке и врло младе жене. По евиденцији Републичког центра за планирање породице, удео абортуса код жена у старости од 20 до 39 година је чак 90 процената. У чекаоници приватних ординација по правилу уз обавезну породичну, женску пратњу, ту је и „главни кривац"- младић, који је мањи од маковог зрна. Цена у приватним гинеколошким ординацијама креће се око 200 евра, мада има и оних ординација у којима се цела процедура завршава и са дупло мање пара. Нежељени прекид трудноће плаћа се иначе и у државним здравственим институцијама.

Када је реч о условима у приватним ординацијама, које су се одлучиле да раде абортусе на којима се најбоље зарађује, гинеколози кажу како има приватних ординација где су услови много бољи него у државним установама - пацијенткињи су сви посвећени, ужива дискрецију и приватност. Наравно, има и приватних ординација које тешко да испуњавају основни услов у погледу чистоће и стерилних услова, али жене у Србији као да не маре. Многи још памте време када су овај посао радиле жене са иглама и вретеном и када је смрт од абортуса била свакодневица.

У неким нашим гинеколошким државним установама услови што се тичу комфора нису сјајни: абортус се ради у исто време, у истој просторији, код три жене које гледају једна другу. Негде се обавља у тоталној, негде у локалној анестезији, већ према медицинским индикацијама, али и жељама пацијенткиње. Често су жене које намерно прекидају трудноћу у истој сали са пацијенткињама код којих мора да се уради експлоративна киретажа због болести, па то није нимало пријатно. Лекари објашњавају да за успешан исход намерног прекида трудноће није пресудно да ли је и колико дуго пацијенткиња после интервенције мировала, јер је то и иначе интервенција која се ради као једнодневна хирургија, али да је веома битно да се ради у условима врхунске асепсе, дакле у стерилним условима. Да би приватна ординација могла да ради абортусе, мора да испуњава додатне услове: да има апарате за анестезију, обезбеђеног анестезиолога, уговор са Заводом за трансфузију крви, а наравно кључно је и искуство гинеколога.

Упућени лекари кажу како их трагичан исход абортуса, ипак, не изненађује. Јер, компликације су бројне и различите, али смртни исход ипак врло редак, међутим због великог броја ових интервенција, које се свакодневно ураде, било је питање дана када ће се због „статистике великих бројева" догодити и трагедија.

Свака жена, иначе, пре абортуса потписује документ, у којем својим потписом гарантује да је свесна могућих последица. На том парчету папира пише да после абортуса могу да наступе различите компликоване инфекције, али и запаљења јајника, зачепљење јајовода, појава прираслица, да може доћи до стерилитета, а у току непосредне интервенције и до перфорације ( пробијања зида) материце, повреде црева и крвављења. Ова упозорења лекара као да наилазе на „глуве уши". Управо зато смо надмашили по броју абортуса и Румунке, Мађарице, Бугарке, Албанке...

Оливера Поповић

Извор: www.politka.co.yu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zastrasujuce...Kada sam ja otisla u drzavni dispanzer da potvrdim svoju prvu trudnocu,zeljno ocekivani,32-ga godina na pragu,morala sam da cekam puna dva sata jer su abortusi prioritet,kako kazu intervencije.Sestre uvedu zenu,kazu joj da zakljuca vrata za sobom,bilo je i mladih devojaka,udju placuci,to traje par minuta,mi spolja u cekaonici cujemo bruckanje raskomadanog deteta kako pada u neku posudu.Neke nase Srpkinje su toliko hrabre,da izlaze posle toga sa osmehom na licu,dobacujuci sledecoj SERPA TE CEKA...Bilo je i zena koje su polusvesne izlazile(lokalna anestezija),pa ih krupne sestre pridrzavaju i odvedu u ordinaciju da odmore i odmah idu kuci...Neke malo sednu,drze se za donji stomak i idu...Od muzeva ni M ,da budu tu,da pomognu bar...Eto,to sve za 2 sata cekanja...Nisam imala sta da povratim jer sam se ispovracala pred odlazak.A kad sam usla posle svega toga,praznog zeluca,miris ,pretpostavljam ,nekog sredstva za dezinfekciju,sestra me pita da li radjam ili prekidam...A cula sam iz izvora bliskih nekim ginekolozima ,da to sto se vidi za dana,nije nista,ima u nocnoj smeni dosta toga sto preko dana ne treba da se vidi...A kada sam usla one noci da cekam porodjaj prvog deteta,bila je jedna mlada,tada 15 godina,izvrsen joj abortus,ali je morala da ostane na odeljenju...Ono sto me tesi je da kada sam rodila drugo dete,bilo je mladih od 17,18 godina koje su se udale i rodile ...U toku obe trudnoce sam posecivala i privatne ordinacije i tamo se svega nagledala,ali prica je slicna onoj iz drzavnog dispanzera...Zao mi je doktora i sestara koji to rade...A ,da im nisam u kozi,oni ipak moraju znati da urade to kada dodje do umiranja bebe u utrobi,da sprece infekcije materice,znaci ,moraju to da nauce,a kako ce drugo ,nego na nekom primeru koji nije patoloski...Strasno...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Доктор престао да врши абортусе


Ја сам на своју тугу и жалост, урадио више од 48000 а мање од 62000 абортуса. Нас су учили да је дете живо са првим удахом. Када сам добио ултразвук у руке, видео сам да дете са два и по месеца мрда ручицама и сиса палац. После 15-20 минута иста та рука која сиса палац лежала је на мом столу у киретани, а дешавало се да живац из те истргнуте руке или ноге почне да се трза. Тада сам схватио да сам извршио убиство те сам аутоматски престао да радим абортусе и почео да се борим против тога. Није довољно грех признати и покајати се, већ га треба и окајати.
Зна се, прошао сам једну врсту голготе, јер сам био први лекар у Србији који је званично престао да ради абортусе. Имао сам храбрости да одговорим на сва питања пред целим колективом лекара који ме је питао: “Зашто ви нећете да радите абортус?” Рекао сам: “Због морално - етичког става на који имам право! То је било врло тешко... Рећи то јавно. Незгодан је знак за друге који преко тога извлаче велике економске профите.
Према томе, онај који свесно врши абортусе није хришћанин. Ако неко није хришћанин не треба му да му се сече славски колач нити да се причешћује. Тек онда кад се покаје и кад прође одговарајући период његовог покајања, он може бити враћен у Православну Цркву као њен достојан члан.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку о забрани причишћивања и сечења славског колача лекарима који врше побачаје.

др Стојан Адашевић

извор: http://www.crkva-frankfurt.de/pravoslavna_teologija/oabortusu.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      О НЕРОЂЕНОЈ ДЕЦИ
       
      Желео бих да говорим о једној, емоционално тешкој теми као што је смрт нерођеног детета (мисли се на спонтани побачај– прим.уред. Има Наде).
      Не говорим о деци која су убијена абортусом, већ о деци чије су рођење будући родитељи веома очекивали и желели, међутим, смрт се догодила пре њиховог рођења из разлога који нису зависили од самих родитеља.
      За многе брачне парове то представља тежак ударац, посебно ако се то дешава први пут и, наравно, жене, по правилу, преживљавају то најболније.
      Желео сам да кажем неколико речи које,по мом мишљењу, треба да има у виду жена хришћанка која је преживела такав губитак.
      Као прво, многе мучи и кида питање: ‘Зашто? Зашто се то догодило баш са мном?’
      Хтео бих да кажем, не из књига, већ из самог животног искуства: најбоље је да се то питање одложи до времена када ће бол утихнути. Зато што у прво време, када је овај душевни бол због губитка, јако велики, ми нисмо спремни за било какве одговоре. И било какви одговори, чак и само размишљање на ту тему нам ништа, осим кидања и новог болане може донети.
      Зато ће најбоље и најправилније бити да се ово питање одложи негде даље, у угао своје душе, затворити га све док не наступи време када ћемо можда бити спремни да приступимо овом питању али овог пута без оног душевног бола који постоји сада код нас.
       
    • Од Милан Ракић,
      Девојчица И. Н. (14) из села Мраморак код Ковина, коју је ујак А. Н. (40) силовао и направио јој дете, аботираће у понедељак
      Вишемесечно злостављање откривено је у четвртак када се девојчица пожалила другарици. Рекла је да не може више да поднесе ујака, који је месецима силовао. Признала је и да јој је ујак направио дете и да је трудна – рекао је за Ало извор близак истрази. Случај је одмах пријављен полицији у Ковину, јавља Телеграф.
      А. Н. је ухапшен. узети су му тренерка, фармерке и заплењен му је “ауди” у ком се догодило силовање да би се изоловао ДНК. Случај води Тужилаштво у Смедереву, а истрага ће утврдити шта се догодило.
      Мајка девојчице је запрепашћена, а каже да је и њу рођени брат покушао да силује након очеве смрти.
      А.Н. има десеторо деце са супругом, од чега је четворо болесно. Она је упозната са догађајем, и каже да га се цела родбина одрекла када је пукла брука.
      Девојчица је у полицији испричала све шта се десило, док је њен ујак све слушао спуштеног погледа.
      – Сачекао ме и наредио ми да уђем у ауто. Потом ме је силовао, не знам ни сама колико пута, а ја сам ћутала из страха и срамоте. Рекла сам му да ме остави и да мислим да сам трудна, на шта ми је одговорио: “Баш ме брига” и опет ме силовао – рекла је И. Н.
      Вечерње Новости
    • Од zlata,
      E ja sam tek sada procitala svoj post i uvidela da nije dobro iskuckan..i da su mi neki delovi teksta pobegli,napred..nazad...nebitno...
      Htela sam da kazem da sam tek u trinaestoj nedelji trudnoce saznala da sam trudna...a pre nego sto sam saznala, po principu svojih nahodjena sam se ponasala bahato prema bebi...izlasci,alkohol,cigare...a po pitanju nekih fizioloskih potreba, kao npr. ishrana, savrseno sam funkcionisala...jela sam namirnice za koje sam tek kasnije saznala da su super za konzumiranje u trudnoci...limunasto voce, puno mleka, riba... I mislim da nisam ja svesno na to uticala...nego malo bice u meni...jer neke od namirnica nikada nisam volela da jedem a pogotovo ne u tolikim koicinama...ovoaj primer je jedna bnalnost,ali mislim da je dovoljna da uhvatis poentu...
      Hriscanka sam i ne bih izvrsila abortus u bilo kom slucaju iako su moji uslovi zivljenja trenutno skrnavi..iako sam mogla da nadjem sto opravdanja do sada da tako nesto uradim...prvenstveno zdravlje, pa nisam udata...raskinula sam sa momkom sa kojim sam trudna pre nekoliko meseci i ostala trudna..trudnoca je neplanirana...bla,bla,bla...
      Iskreno ja sam jako srecna zbog ovog blagoslova...i znam da je sve ostalo nebitno, do zivota...
      Posto ja verujem u eshaton,kao sto ti ne verujes..verujem i da u tom slucaju moja bebica za mene ne bi bila mrtva, nego bi bila u raju, ali pitanje je da li bi ja to sebi ikada mogla da oprostim...
      A uzasna mi je i sama pomisao, veruj mi...
      Tako da, zivele bebe...

      A ti bi mogao da osmislis, kao buduci pravnik, eto uz moju sugestiju kao buduce majke..Neko pravo za zastitu meska....Kao pravo potencijala coveka, da postane covek...
      Na osnovu signala koje salje majci vezanim za svoje postojanje...
    • Од Vinke,
      pozdrav,evo ja sam gey,34 godine,do 28 godine sam se suzdrzavao ali pao sam.da covek nastaje ovako ili onako gey to su samo nagadjanja.od same mladosti,dok mi se seksualnost nije otvorila,vise sam se igrao sa devojcicama,kao i danas,preferiram zensko drustvo.pitanje za ostale,KAKO SE BORITI PROTIV SEBE I SVOJE PRIRODE?strah je u nama usadjen jer da crkva na primer govori,nevalja jesti sangarepu,i masa ljudi to poveruje naravno da ce imati fobiju prema toj sangarepi jer je to pravilo crkve i zapisano u bibliji.ja sam to sto jesam,Boga se ne odricem i nije sad na meni da govorim koliko verujem jer je greh i ta gordost.samo mi razjasnite kako da se borim?dali je nekad obican hetero koji nije dobio poziv od Boga da bude clan crkve nego obican vernik pokusao da zivi bez polnih odnosa i da zna da je sex dozvoljen samo u braku i samo ako zelite da imate decu,jer bacanje semena je greh koji naravno vidim ni jedan hetero ni teolog ili bilo ko drugi nije rekao.nijedan hetero nije bio u nasoj kozi da vidi koja je to borba,i koia snaga treba i da se covek kad tad umori od borbe protiv sebe i pada.lagano nas je osudjivati ali niko nezna kako se boriti protiv sebe,jer ceo zivot nemozes.prosto pitanje koje postavim svakom heteroseksualcu...promeni u sebi to sto jesi ili ako nemozes bori se celog zivota da ne padnes u greh i nikad da ne osetis ljubav koja je jedna od najjacih kada se dvoje vole.milion puta je dokazano da ljubav izmedju partnera prevazilazi sve ljubavi,majcinu,ocinsku,sestrinu pa cak i deciju pod izgovorom "vratila sam se ili vratio supruzniku zbog dece: ma dajte znam milion i jedan primer da je to netacno,a  za prvi primer stavljam svoju rodjenu sestru.ovo nije samoodbrana ili pravdanje honoseksualnosti nego samo pokusaj razumevanja sa vaze strane tezinu naseg problema bez toga i da nije greh,vodimo u sebi vecitu bitku za koju nismo dovoljno jaki i padamo ne samo mi nego svako obicno ljudsko bice u taj greh,ponovo,ponovo i ponovo.
    • Од Дијана.,
      03 Jan   Delete Kratos
      možda bi neko trebao da otvor temu kako se borite sa bludnim pomislima i da li borite uopšte
       
       
      Ово ми се чини као добра идеја, и здрава основа за разговор, о нечему о чему је  сваком хришћанину  пријеко потребно да себи да одговор, који ће бити у складу и са његовом савјешћу, и са етичким захтјевом вјере, (који је као што знамо, веома строг), а спрам слободно можемо рећи реалности изопачености и развраћености савременог свијета и урушавања идеала чистоте у сваком погледу. Оно што се у хришћанству назива страст блуда психологија познаје као полни нагон. Он је дио биолошке тј.биопсихолошке основе нашег бића и као такав природан и аморалан (не неморалан, у смислу супротности, већ без познавања морала, јер 'врлина је знање'). Међутим психичка надградња полног нагона као природне датости као и оно што је морално прихватљиво за појединца или групу или друштво је ствар и дубоких мање више свјесних или несвјесних процеса, преовлађујуће културе и моралних начела које појединац интројектује (усваја) као своје и којима се свјесно и вољно повинује. Пошто је полни нагон веома јак, а његово остварење није нужно за опстанак појединца (само врсте),  то је то његово остваривање увијек подложно моралном кодексу који појединац усваја. Морални кодекс хришћанства је веома строг, и у данашњем свијету, бар што се тиче овог аспекта, и одбија велики број људи живљег темперамента од вјере и цркве.  У почетку хришћанства, са онако строгим епитимијама и јачим приитском заједнице, развио се и тај идеал ангелске чистоте (тј.за човјека ипак неприродне, или ако хоћете, натприродне). Данашњи хришћани су раслабљени и тако строга епитимија би довела до духовног умирања личности. Црква је принуђена да снисходи.Оци су прије 15-ак вијекова (готово исто толико вијекова прије Фројда) рекли да се полни нагон не може угушити, само преобразити (тј.не потиснути већ сублимирати).     Блуд и разврат нису новина данашњег времена. Били су присутни у сваком времену подједнако, само су данас формално ослобођени 'секслуалном револуцијом' и погрешно схваћеном људском слободом, као углавном слободом од стеге, тј. одговорности. Оно што је данас другачије је та културна одредница и притисак споља који вуче на то, вјерским језиком, искушења која нису више само плод међуљудских односа, него бомбардовања информацијама модерним средствима/медијима, шунд/порнографском културом. Брак као институција никад није био слабији, а сексуалне слободе веће. Како да се хришћанин сачува и гдје је граница морања и слободне воље у смислу захтјева за целибат осим у црквеном браку и природних тјелесних и душевних потреба а и у односу на природну нужност свог бића - доста је расправљано већ овде.   Оно што можда није расправљано, је тај дио терора на ум модерним средствима преношења информација (а преко ума је сва комуникација са вањским, а за нас, и са духовним свијетом), и нужне потребе борбе са помислима, тј. оно што су монаси правилно и Духом Светим и открили да се ако желиш сачувати ум, треба чувати од искушења споља и изнутра. Некад је борба са помислима била карактеристична за монахе тј. за тај неки виши супањ духовног усавршавања. Данас са инвазијом свакојаких садржаја на ум, и оним захтјевом 'ко пожели жену у мислима, је већ учинио блуд/прељубу у срцу своме', борба са помислима нам свима следује, ако желимо да будемо чисти. Као што каже горње питање, желимо ли? Ако желимо, можемо ли, са оволиким искушењима и недостатком духовног руководства, јер 'неста светијех'...   Иначе, можда треба напоменути да је ова тема настала као наставак, разрада и допуна ове теме,  по којој према заједничком ставу уредништва форума не треба даље дискутовати него се бавити тим питањем са новом концепцијом и из другачије перспективе, схватљиве и корисне за обичне људе хришћане, свјетовњаке.  https://www.pouke.org/forum/topic/41671-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB/ ,
×
×
  • Create New...