Jump to content

То дивно чудо - ЉУБАВ


Да ли вам се допада тема ?  

32 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли вам се допада тема ?

    • Да
      30
    • Не
      2


Препоручена порука

а, зашто не би волео.....пробај, видећеш колико је то добро.....

 

Probo pa se opekao.

Ma šalim se bre. Mislim ono zavisi na koju ljubav misliš, ono prema porodici iako to ne osećam kao ljubav ali ono pod bus bi skočio za njih. A što se tiče ovo kao suprotan pol (ili nekimai isti, ali verujte ja nisam u tom fazonu) ono ne gledam to kao gledam koliko mi neko odgovara, a ne određuju za mene leptirići i ostale životinje.

Kao što rekoh odvojimo se od životinja, razum i logika ispred nagona  :D

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Безусловно волим моју породицу.....и ону из које сам потекла, и ону коју смо остварили мој муж и ја.

То не значи да се никад не посвађамо. На пример, моја сестра и ја смо потпуно различите, и час се споречкамо, али би живот дале једна за другу.

Што Зоске рече, то је природно. Мислим та љубав у породици.

    bighugbighug А што се тиче хришћанског поимања безусловне љубави према свима, е то покушавам, трудим се. Некад ми иде боље, некад лошије, а по некад морам да упрекнем сву свест и савест да сачувам мрвицу љубави према неком људима. :blush:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

како год, ја сам само питала да ли ми децу волимо безусловно.....тј, мислим да треба да их волимо безусловно....

nije mi jasno kako mozemo decu da volimo bezuslovno,mislim,ja ih imam troje i ocekujem od njih da budu dubri ljudi,da ne lazu kradu itd itd..ali najvise ocekujem da budu bogoljubivi,to bi i bio za mene jedini razlog da im uskratim ljubav i da ih odbacim,zbog grehova ne bih mogao da ih kaznjavam jer sam i sam gresan.za svako od njih vidim samo dva puta ili ce zasnovati svoje porodice ili monastvo,u suprotnom bi smatrao da sam zakazao kao roditelj..ne ja svoju decu ne mogu da volim bezuslovno...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

''Дакле, у основи чврстих међусобних односа родитеља и детета налази се безусловна љубав. Шта је то безусловна љубав? То је љубав која је у стању да омете развој увредљивости код детета, да спречи настанак осећања страха, да га заштити од осећаја властите сувишности и мање вредности. Управо се по томе разликују добри родитељи од лоших. Ако нема безусловне љубави, деца постају родитељима терет, сметају им и нервирају их. Безусловна љубав ће постати Аријаднина нит захваљујући којој ће родитељи моћи схватити какви су њихови односи с дететом овде и сада и шта треба да раде даље.

Руководећи се безусловном љубављу, родитељи могу да науче да правилно поступају с дететом, да задовољавају његове свакодневне потребе. Штавише, родитељи ће схватити када им то полази за руком, а када не.

Дакле, шта је то безусловна љубав? Безусловна љубав је када волите дете независно од његових квалитета и особина, склоности, врлина и недостатака, независно од његовог понашања и од тога колико оно одговара вашим очекивањима и задовољава ваше потребе. То уопште не значи да треба да вам се свиђа било какво његово понашање. Безусловна љубав је када волите дете чак и онда када вам се његови поступци не свиђају. Безусловна љубав је идеал. Не можете доживљавати апсолутну љубав према детету све време и стално. Али што ближе будете прилазили том идеалу, то ћете се сигурнијим осећати и тим ће срећније и мирније расти ваше дете.

Многи теже да постигну идеал безусловне љубави, али није мало ни таквих људи који уопште не знају да постоји овакав однос према детету.''

 

Светосавље

игуман Евменије

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Najnovija istrazivanja ljudskog mozga otkrilo je da tzv. ,, Bezuslovna" ljubav, odnosno ona koja ne trazi da bude uzvracena, niti bilo kakvu vrstu nagrade, ukljucuje cak sedam podrucja u mozgu. Ti impulsi znatno se razlikuju od tzv. ,, romanticne " i ,, seksualne " ljubavi, sto dovodi do zakljucka da je ,, bezuslovna " ljubav potpuno poseban osecaj. Profesor Mario Boregard sa Univerziteta u Montrealu ,vodja istrazivanja objasnjava: ,, Bezuslovna ljubav je najjaca vrsta ljubavi, drugacija od svih drugih i smatra se najvecim izrazom duhovnosti. Medjutim, sve do sada nismo znali nista o njenom neuroloskom funkcionisanju. Otkrili smo da je ona mnogo intenzivnija i da ljudima pruza osecaj koji ne moze proizvesti nijedna druga emocija". U stvarnosti bezuslovna ljubav moze se desiti i prema osobama sa kojima nemamo tako blizak odnos.
Da bi otkrio zasto je to tako, profesor Boregard koristio je magnetnu rezonancu na lose placenim asistentima koji su pazili na osobe sa teskocama u razvoju.
Kada su ispitanici zamoljeni da govore o ,, bezuslovnoj " ljubavi prema svojim pacijentima, skeneri su pokazali sedam podrucja u mozgu koji su u tom trenutku postali aktivni, a samo tri su bila ista kada su govorili o ,,romanticnoj " ljubavi. Primeceno je i to da su neki od tih aktivnih podrucja u vezi sa otpustanjem dopamina, hemikalije koja je odgovorna za osecaj srece. Zakljucak naucnika je da su ljudi koji bezuslovno vole srecniji od onih koji uzivaju u emocijama kao sto su strast ili romantika.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Glavno pitanje nezrelog čovjeka je kako se riješiti samoće. Zreo čovjek je sposoban da bude jedno sa partnerom, a da sačuva svoju individualnost

zaljubljenost-je-tren-ljubav-je-trajanje (Foto: Shutterstock)
  • Nezrela ljubav

Nezrelu ljubav živi nezreli čovjek. Glavno pitanje nezrelog čovjeka je kako se riješiti samoće. On koristi partnersku ljubav da izbjegne usamljenost i izolovanost.

On misli da je ljubav isto što i zaljubljenost i seksualnu želju i fizičku privlačnost partnera smatra sigurnim znakom ljubavi. Nezrela osoba od partnerske ljubavi očekuje previše. Poistovjećuje je sa smislom života. Za nju je ljubav stapanje, treba da misle kao jedno i da se nikada ne promijene.

 

Nezreo čovjek se prikazuje drukčijim nego što jeste, boljim, pametnijim, bogatijim, zabavnijim, pokušava da izgleda ljepši fizičkiNezreo čovjek je ljubomoran i posesivan. On je opisan u Hebelovoj drami “Herod i Marijana” gdje ljubomorni kralj naređuje da se nakon njegove smrti ubije njegova žena, kako je više niko ne bi posjedovao. Nezreo čovjek ne vjeruje u ljudsku individualnost i urođenu potrebu ljudskog bića za slobodom i samostalnošću.

Smatra da u zajedničkom životu uvijek moraju ići zajedno, imati samo zajedničke prijatelje, ista interesovanja i poglede na svijet.

Nezreo čovjek se prikazuje drukčijim nego što jeste, boljim, pametnijim, bogatijim, zabavnijim, pokušava da izgleda ljepši fizički. Nezreo čovjek vjeruje da je imati nekoga jedini način da bude srećan.

Na odbijanje reaguje teškim razočarenjem, čak i bijesom. Zbog svjesnog ili nesvjesnog osjećaja nesigurnosti, on uporno traži partnera koji će mu dati osjećanje snage i lične vrijednosti.

  • Zrela ljubav

Zrelu ljubav živi zreli pojedinac. Zreo čovjek je sposoban da bude jedno sa partnerom, a da sačuva svoju individualnost. U vezi se osjeća slobodno i uživa u potpunoj međusobnoj otvorenosti. Ne krije svoja osjećanja i bez ustručavanja kaže “Volim te”. Za njega je potpuno normalno davati, a kada je potrebno, i žrtvovati se.

Ostvareni čovjek se ne plaši samoće. On zna da biti sam nije nešto strašno i da to ne mora značiti da će ostati zauvijek sam, mada ni to ne smatra nekom katastrofom ukoliko se desi. Za njega je ljubav vještina koja se sastoji u brizi za drugoga u poštovanju, razumijevanju i podržavanju njegove ličnosti i slobode.

Kada nekoga zaista voli, dopušta mu bez straha uvid u svoj život, svoja strahovanja, slabosti i očekivanja, bez obzira na to kakvu će reakciju to izazvatiOsoba koja voli, veseli se što je partner onakav kakav jeste i podstiče ga da živi prema svojim potrebama i težnjama. Zreli čovjek zna da je fiksiranje ljubavi na samo jednu osobu parazitarni odnos. Paradoks zrele ljubavi leži u tome što je ona moguća prema jednoj osobi samo ako se istovremeno vole i svi drugi ljudi i sam život.

Ukoliko se desi da otvoreno iskazana ljubav ne bude uzvraćena, to nije tragedija za zrelu osobu jer ona uživa u voljenju. Ni ostvaren čovjek nije potpuno kritičan kada je zaljubljen, ali je toga svjestan i ne hrli naglo u vezu ili brak.

Kada nekoga zaista voli, dopušta mu bez straha uvid u svoj život, svoja strahovanja, slabosti i očekivanja, bez obzira na to kakvu će reakciju to izazvati.

Zna da je bitna ljudska osobina nesavršenost i ne stidi se svojih mana, ne skriva ih pred drugima, jer nikakvo pretvaranje nije potrebno onima koji vjeruju u sebe.

Budući da se osjeća vrijednim, daće drugima, a naročito osobi koju voli, slobodu da živi i razvija se prema sopstvenim potrebama, željama baš kao što sam živi.

To znači biti slobodan, biti svoj, misliti svojom glavom, a ne tuđom, to znači voljeti.

Njegova ljubav je trajna i postoji nakon rastanka.

Zaključak: Stvarna, nesebična ljubav moguća je samo ako se ostvari psihička zrelost. Zrelost, nažalost, ostvaruju samo malobrojni pojedinci, jer “sazrijevanje je proces oslobađanja od nesamostalnosti i zavisnosti’’(E. From). Iz svega ovoga zaključujemo da veliki broj ljudi ne doživljava stvarno osjećanje ljubavi.

 

Vijesti online

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Psiholog Karl Gustav Jung je definisao dva pojma: animus i anima. Smatrao je da svaka osoba u sebi ima večnu predstavu žene, odnosno muškarca, i to ne konkretne žene/muškarca, nego određenu predstavu žene/muškarca. Ta predstava se stvara tokom detinjstva, a formiraju je npr. kod devojčice sve osobe muškog pola iz njene okoline, likovi sa televizije, iz romana, bajki. Animus/anima može da se spozna samo kroz vezu sa partnerom suprotnog pola, naročito ako druga osoba ima neke karakteristike koje su slične sa predstavom anime/animusa iz psihe.

Susret sa osobom koja provocira aktiviranje animusa/anime je uglavnom taj koji doživljavamo magijski. To je najčešće ona osoba za koju govorimo da smo je čekali celog života, gde imamo osećaj da je oduvek znamo i da od samog početka postoji velika bliskost. Ništa ovo nije slučajno. Na neki način, određene osobine te osobe i znamo ceo život. One su odmalena u našoj glavi. One kao da čekaju pravi tenutak i osobu da preuzmu kontrolu. To je onaj moment kada opažamo da je neka osoba izgubila glavu zbog voljene osobe, ili je prosto zaslepljena svojim partnerom. Ona i nema kontrolu nad sobom, jer je vlast preuzela predstava animusa/anime.

 

,Velika ljubav proizilazi iz velikog poznavanja voljene osobe, ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili je uopšte nećeš moći voleti.,,

Leonardo da Vinči

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. 
      Звучни запис разговора

      У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. 

      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатског изабрани Епископ хвостански Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија на Бежанијској коси. Изабраном Епископу Јустину саслуживао је протосинђел Данило и свештенство Архиепископије београдско-краловачке.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Патријарх Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота-     Доносимо предавање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија (тада Епископа јегарског, викара Епископа бачког) о хришћанској љубави.      Предавање је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, одржано у Дому културе Грачаница, 27. марта 2014. лета Господњег. 
          Није могуће волети Бога ако немамо љубави према ближњем. Ко је наш ближњи? Ближњи је сваки човек, зато што је сваки човек створен по слици и прилици Божјој, у том смислу, ми смо призвани да јасно и чисто волимо свакога човека, истакао је Патријарх Порфирије.      Патријарх је том приликом јасно поучио сабране како да поступају према људима који их одбијају и чине им неправду, рекавши: Ако нам неко чини неправду, зло и одбија нас и нашу љубав, ми смо тада позвани да будемо исправнији и да усрдније испуњавамо заповест о љубави коју нам Господ даје, јер ћемо тако у љубави Христовом љубављу преображавати све око себе. Најлепши пример су нам светитељи Божји који љубављу Христовом преображавају све, у чијој близини зверови постају питоми, и у чијој близини стихије се умирују.      Наша љубав према Богу се потврђује и показује у односу на ближње, јер је љубав према Богу покретач нашега живота, она се на свакоме месту потврђује, а нарочито у нашем односу према свакоме човеку, поучио је патријарх Порфирије. Све што чинимо у овоме свету и животу, а тиче се наших ближњих, ми чинимо Богу. Ако смо речју увредили свога брата, ако смо му мислима завидили, ако смо му желели зло, ако смо било шта лоше учинили било ком човеку, ми смо Христу учинили, зато што је сваки човек Његова икона, закључио је свјатјејши владика.      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 2. августа 2021. године, на празник Светог пророка Илије, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том светитељу у београдском насељу Миријеву.
        Саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, изабрани Епископ марчански Сава, протојереј-стафрофор Драган Предић и ђакони Радомир Врућинић и Немања Калем.
      „Велика је духовна радост и благослов за све нас што смо се данас окупили у овом храму посвећеном Светом Илији да се њему помолимо, да служимо свету Литургију, да се причестимо Телом и Крвљу Христовом, јер то је и предокус и гарант нашега спасења. То је и место на којем реално доживљавамо да смо становници Царства Божјег. Живимо у ово м свету, имамо многе тешкоће и као појединци и као заједница и као народ, али и поред свега тога имамо не само веру, него и чврсту спознају да смо створени за много више, да смо створени за радост, за лепоту, за љубав, за заједницу и да је пуноћа свега тога у Господу нашем, а Он нам, не само то, него и читавог Себе даје кроз Цркву, дарује управо у светој Литургији“, истакао је патријарх Порфирије.
      „Ми светитеље славимо, а међу њима и Светог Илију, јер знамо да они, уподобивши се Христу, имају слободу према Богу. Знамо да су као наша браћа, осећајући љубав према нама у нашим невољама, увек уз нас. Светитеље Божје славимо и због тога што их имамо као примере на које треба да се угледамо. Један од таквих примера јесте и Свети пророк Илија који је био део изабраног народа Божјег у временима када је већи део народа одступио од Господа. Време у коме је живео Свети Илија је сличном нашем данашњем времену. И тада су многи људи, као и данас, живели без вере у живога Бога, која подразумева подвиг, испуњавање јеванђељских заповести, која подразумева жртву, без вере која засигурно, онда када је праведна како смо данас чули у Апостолу, има снагу да помаже не само онима који веру имају, него и онима који су слабашни у вери. У том смислу ми треба да се молимо да имамо праведну веру. Молитвом је могуће да се исправе и они који немају чвсту и јаку веру. Могуће је да се исправе и наши ближњи, они које волимо, они са које делимо живот и кроз чије постојање и ми видимо смисао свога постојања. Свети Илија, од ране своје младости, у том и таквом народу, доживљавао је себе као странца, али није одступао од вере у једнога Бога. И зато му је Господ дао, како се описује у Старом Завету, силу и моћ да сведочи Бога међу онима који су извитоперили веру, да сведочи Бога тако што је чинио силом Божјом безбројна чуда. Истовремено, ниједног тренутка није приписивао себи силу и снагу“, рекао је, имеђу осталог, патријарх Порфирије и додао:
      „Треба да имамо веру као Свети пророк Илија. Ми имамо истиниту, праву православну веру. Имамо је не да бисмо се њоме поносили и китили и хвалили према другима. Имамо је пре свега као дар и задатак да ту веру сведочимо аутентичним, исправним и исто тако православним начином живота, а тај живот извире из наше вере као поверења у Бога. Вера није само свест да постоји нека свесилна моћ која се зове Бог, него је вера поверење у личнога Бога, који се нама открио, који је био међу нама, који је један од нас. То је поверење у то да је Он онај који руководи нашим животима и да зна добро зашто понекада бивамо позвани да се распињемо на крсту, а зашто онда опет имамо могућност да учествујемо у слави победе и васкрсења Христовог. Вера је поверење и препуштање себе љубави Божјој у смирењу без роптања, без гунђања, без побуне, чак и без много питања зашто нам се нешто дешава. Поверење у Бога бива изражено нашим осећањима, нашом свешћу о томе да је сваки тренутак баш такав какав јесте нама дат као шанса за спањење“.
      Поред многобројног верног народа светој архијерејској Литургији су присуствовали и председник ГО Звездара г. Владан Јеремић и члан општинског већа г. Душан Игњатовић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост новог издања емисије "Пирг" на таласима Радија "Глас", Епархије нишке, био је катихета Бранислав Илић. Гостујући у емисији аутора Маријане Прокоповић, катихета Бранислав је говорио о недавној посети светињама Митрополије црногорско-приморске и епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке. 
      Повезан садржај:
      Стазама Светог Василија Острошког
      Предавање катихете Бранислава Илића пред ћивотом Светог Василија Острошког: Мисија Цркве у 21. веку

      Звучни запис разговора

      "Ходочашћа су вековима саставни део хришћанског живота. Узмимо као пример Етерију, која је у четвртом веку походила Свету Земљу и оставила нам своје драгоцене путописе, а безбројни су примери оваквих и сличних ходочашћа. И ово моје хођење светињама у походе било је живописно и испуњено великом љубављу, зато је мој путопис са овог вишедневног путовања записан најпре у срцу, а потрудићу се да осећај мога срца поделим и са драгом ми у Христу браћом и сестрама", рекао је катихета Бранислав Илић у уводном делу разговора. 
      Говорећи о својој духовној вези са манастиром Острогом и ћивотом Светог Василија Острошког, новосадски катихета је истакао да је манастир Острог његова друга кућа, јер је од најранијег узраста везан за светитеља Острошког, као и да је наведена духовна веза обострана, јер је благослов Светог Василија Острошког уткан у његово биће. Као ученик београдске Богословије духовно сам стасавао уз омофор Светог Василија који се чува у београдском храму светих цара Константина и Јелене на Вождовцу. То су биле године када ми животне околности нису дозвољавале да одлазим у Острог, али преко тог омофора Свети Василије и његов благослов су били самном. Бројни су примери из мог живота који доказују присуство Светог Василија, али овај ми је посебно драгоцен, рекао је катихета Бранислав, и додао: Свети Василије је својим благословом трасирао пут мог живота и његове молитве су ме упутиле да пригрлим призив Божји и цео свој живот посветим служби Богу. Све је то дело Светога Василија.    
      У осврту на своју недавну посету Црној Гори, гост Радија "Глас" је нагласио да је Црна Гора васкрсла, да је дивна и јака вера тамошњег народа који је истрајао у праведној борби против безаконог закона. Боравећи у Црној Гори учинио сам велику метанију пред тим дивним свештенством и монаштвом, пред тим благочестивим христољубивим светосавским и световасилијевским народом, учинио сам метанију пред митрополитом Амфилохијем, који је иако телом у гробу, делатно присутан у животима свих нас. Учинио сам велику метанију пред свештеним ћивотима, молећи се Светом Василију и Светом Петру Цетињском, да и нама подаре ту тврду Божју веру и снагу љубави, да и ми у овим нашим крајевима будемо делатници љубави и сведоци да је наша вера, вера Васкрсења, истакао је катихета Бранислав. 
      Према сведочанству Бранислава Илића, Свети Василије Острошки је светитељ који збратимљује и угодник Божји који позива на љубав и праштање, јер је својим животом посведочио да је христолика љубав једина мера хришћанског живота. Ми ништа не дугујемо једни другима, једино смо дужни да по примеру Светог Василија имамо љубав једни према другима, и да кроз ту љубав угађамо Ономе који је сушта љубав и чије је друго име управо Љубав, поучио је катихета Бранислав.     
      Гост емисије "Пирг" је на крају говорио о сусретима са архијерејима који Богу и своме роду служе на територији Црне Горе. Он се сусрео са изабраним митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем на Цетињу, са Епископом буеносајреским и јужно-централно америчким г. Кирилом у Подгорици, као и са изабраним Епископом будимљанско-никшићким г. Методијем у Никшићу. Према речима катихете Бранислава, гостопримство протопрезвитера-ставрофора Слободана Јокића, проф. Александра Вујовића и мр Рада Булајића, доказују да су наведени људи чеда ћивота Светога Василија и настављачи његовог свештеног етоса. 
      На крају овог разговора катихета Бранислав Илић је упутио поруку медијским делатницима и слушаоцима Радија Епархије нишке: "Свима желим да молитве, љубав и доброта Светога Василија буду са свима вама. Да храм који се подиже у Нишу у његову част, што пре засија у пуном сјају, како би као матица сабирао све православне хришћане прелепог Града Ниша, и сведочио велику љубав Светог Василија према вама који живите у Нишу. Будите уверени да је Свети Василије молитвени покровитељ Радија "Глас", зато нека вас његове молитве руководе у вашем делању и мисији, а да ви као чеда Светог Василија знате да никада нисте сами, већ увек под молитвеним покровитељством великог чудотворца Острошког".
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...