Jump to content

То дивно чудо - ЉУБАВ


Да ли вам се допада тема ?  

32 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли вам се допада тема ?

    • Да
      30
    • Не
      2


Препоручена порука

begonia-million-kisses-romance.jpg


Čovek najviše želi slobodu. Čovek žudi za slobodom. Sloboda je samo suštinsko
jezgro ljudske svesnosti: ljubav je na periferiji a sloboda je u centru.
Kada se ta dva ostvare, u životu nema žaljenja. A oni se ostvaruju
zajedno, nikada odvojeno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ljubav bez slobode prirodno teži da bude posesivna.

A onog trenutka kada uđe posesivnost, počinjete da stvarate
okove za druge i za sebe – jer ne možete da posedujete nekog a da on ne
poseduje vas. Ne možete nekoga da učinite robom a da sami ne postanete
rob. Šta god činite drugome, učinjeno je vama.


To je osnovni princip koji treba razumeti, da ljubav bez slobode nikada na donosi ispunjenje.

 

Osho

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могу да вас натерају да радите нешто што не волите, али не могу да вас натерају да то и заволите.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav je najveća utopija.


U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli,
sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo.


U ljubavi nema ničeg razumnog.


Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja.


Zato su antički Grci smatrali ljubav
bolešću, a zaljubljene bolesnicima. Ni zakletva zaljubljenih nije za
njih imala sudsku vrednost. „Dobro pazi, sine moj, da nikad svoj razum
ne žrtvuješ za ljubav jedne žene," kaže Kreont u „Antigoni". A Plutarh,
govoreći o Antoniju i Kleopatri, pet vekova posle takvog Sofoklovog
pesimizma, kaže o ljubavi: „Duša zaljubljenog čoveka živi u tuđem telu".


Dugo se verovalo da ljubav pomućuje zdrav razum, i podiže egoizam do slepila.


O ljubavi se ne može ni govoriti
pametan, jer ljubav nije stvar pameti nego osećanja; a zato što je
ljubav istinska samo kad je slepa, ona ne podleže nikakvim merama
razuma.


Žena se zato može samo voleti ili ne
voleti, ali se ne daje razumeti; najbolji dokaz, što se najmanje poznaju
dvoje koji se najvećma vole. Mi zapravo počinjemo ne razumevati ženu
tek otkad počnemo da je volimo. Naročiti razlog što se o ljubavi ne može
pravilno misliti, to je što se o njoj odveć razmišlja. Preterano
razmišljanje o nečem skrene misao na bespuće, naročito u stvarima
osećanja. U ljubavi se naročito ispituje svaka pojedinost, svaki pokret,
svaka reč, pogled, aluzija.


Zaljubljen čovek je mistik koji živi od
priviđenja, koji veruje u čudesa, koji ne veruje ni u ono što je
očevidno, koji se bori s fantomima, koji izmisli najveći deo svojih
sreća i nesreća, i, najzad, koji izgradi planove bez srazmera i bez
logike, sasvim protivno svemu kako bi radio da nije zaljubljen.


A koliko zaljubljeni žive u opsesijama i
u poluludilu, vidi se tek kad se takvi zaljubljenici najzad ohlade, i
otrezne, i povrate sebi.


Zaljubljeni se danas očajno vole, kao
što sutra mogu da se očajno omrznu; a oni se omrznu bez stvarnog povoda,
kao što su se zavoleli bez stvarnog razloga.


U ljubavi čovek traži sudbinu u gatkama, hrabri se rečima, ne veruje svojim očima ni ušima.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

ljubav_large.jpg

 

"Ljudi su pokušavali da ostvare ljubav bez slobode. Onda ljubav
donosi sve više i više patnje, sve veće i veće ropstvo. Onda ljubav
nije ono što je čovek očekivao da će biti, ona se pretvara baš u
suprotno. Ona razara sve nade, uništava sva očekivanja i život postaje
pustoš – tapkanje u tami, i nikada se ne pronalaze vrata.


Ljubav bez slobode prirodno teži da bude posesivna. A onog trenutka
kada uđe posesivnost, počinjete da stvarate okove za druge i za sebe –
jer ne možete da posedujete nekog a da on ne poseduje vas. Ne možete
nekoga da učinite robom a da sami ne postanete rob. Šta god činite
drugome, učinjeno je vama.


To je osnovni princip koji treba razumeti, da ljubav bez slobode nikada na donosi ispunjenje.''

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Valjda je prvi korak- zavoleti sebe..

da, i ja tako mislim....

 

''Kada budete lakše prihvatali sami sebe lakše ćete prihvatati i druge.

Tretirajte sebe onako kako želite da vas drugi tretiraju, oslonite se

na sebe baš onako kako biste želeli da se oslonite na partnera. Kada to

uspete, imaćete šta i da pružite drugima.

Čini mi se da je to osnova mudrosti koja kaže: ako ne voliš sebe, ne možeš voleti ni druge.''

Link to comment
Подели на овим сајтовима


Šta može biti divnije, sladosnije od ljubavi prema bližnjem?


Ljubav je - blaženstvo, mržnja je mučenje.


Sav zakon i proroci su se usredsređivali na ljubav prema Bogu i bližnjem (Mt. 22,40).


Ljubav prema bližnjem je staza koja vodi u ljubav prema Bogu: zato
što je Hristos blagoizvoleo da se obuče u svakog našeg bližnjeg, a u
Hristu je - Bog (1 Jn).

 

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако ми ујутро, кад отворим очи, прва мисао буде коме ћу учинити нешто добро, кога ћу обрадовати, знам да ће ми дан бити добар.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...не могу а да не кажем да ипак не могу да заволим све људе...како да заволим намћоре, грубе, непристојне, свађалице, тмурне, намргођене,препотентне...?

 

оно што могу , то само да их не мрзим....хвала Господу, па не мрзим никога...ја само кажем - не могу да их волим....и не волим да будем у њиховом друштву...

 

али зато могу да истог тренутка осетим љубав према неком ко ми се само топло насмеши.... bighugbighug

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читајте Старца Софронија Сахарова и наћићете одговор на ово питање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?

А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и повредише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.

А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;

И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Kada vas neko voli,način na koji izgovara vaše ime je

skroz drugačiji.Jednostavno znate da je vaše ime zaštićeno u njihovim

ustima.“ –
Nikola, 4 godine

„Ljubav je ono što te nasmeje kada si umoran.“  - 
Anđela, 4 godine

„Ljubav je
kada kažes dečku da ti se sviđa njegova majca
, a on počne da je nosi svaki dan.“  - 
Katarina, 7 godina

„Ljubav je kada
mama da tati
najlepši deo piletine.“  - 
Ena, 5 godina

„Kada je
moja baka dobila artritis
,nije

viša mogla da se saginje i da lakira nokte na nogama. Tako da je deka to

stalno radio umesto nje, čak i kada su njegove ruke dobile artritis.
To je ljubav!
“ - 
Marija, 8 godina

„Ljubav je kada
mama vidu tatu
oznojenog i smrdljivog, a ipak kaže da je zgodniji nego Bred Pit.“  - 
Filip, 7 godina

Ljubav je kada se stalno ljubite
. Pa

kada se umorite, vi i dalje želite da ste zajedno i da pričate više.

Moji mama i tata su takvi,izgledaju grozno kada se ljube.“  - 
Tamara, 8 godina

Ljubav je kao stara žena
i star muškarac koji su i dalje prijatelji, iako se veoma dobro poznaju.“  -
  Lazar, 6 godina

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство изабрани Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је у четврту недјељу по Духовима, 18. јула 2021. Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу. Како досадашњи старјешина никшићке Саборне цркве, протојереј Остоја Кнежевић прелази на дужност секретара новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, Владика и никшићко свештенство заједно са вјерним народом се, овом приликом, захвалило свом сабрату и сатруднику, пожељевши му Божјег благослова у даљој свештеничкој служби.  

      Саслуживало је више свештенослужитеља Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће бројних вјерника.
      Преосвећени Епископ Методије је, након причешћа, сабране поучио ријечју архипастирске бесједе. Он је казао да сви који следују за Христом имају Његову судбину, сви који хоће добровољно да крену за Њим узимају Крст свој, одричу се себе и иду за Њим.
      „Судбина Христова постаје субина наша. Крстимо се крштењем Његовим, смрћу Његовом умиремо и Њиме васкрсавамо. Сви који иду за Њим, иду тим путем. Одрећи се себе, служити Христу и служити ономе који носи Његов лик, то јесте ближњем нашем, то је наш призив. Основа нашег хришћанског живота не заснива се на логици овог свијета, логици моћи, положаја, иметка, јер је то, кроз вријеме је доказано, пропадљиво и промјењљиво. Ми храбро темељимо живот на нечему много темељнијем, стаменијем, непролазнијем, истинитијем, бољем, на истини, правди и доброти који су друго име за име Божје“, рекао је Владика.   
      Име Божје је и љубав и на томе, додао је он, заснивамо свој живот.
      „Зато треба да будемо веома храбри, а то је за овај свијет антилогика,безумље и лудост. Сви они који иду за Христом су, по логици овог свијета, луди и безумни, али оно што ћемо да добијемо, следујући Исусу и Његовом Јеванђељу, а нећемо добити иметак, јер нам то није обећано, ни моћ, ни положај, али ћемо добити близину Божју и то је једина корист коју извлачимо из овог пута ходења за Христом, одрицања од своје воље и ношења Крста, смирено идући за њим.  Близина Божја и благодат је смисао и циљ нашег живота. Сви наши преци који су ишли тим путем имали су дубоко искуство и познање близине и благодати Божје“, бесједио је Преосвећени владика Методије.
      Додао је да данас осјећамо и тугу зато што свог сабрата и старјешину Храма, оца Остоју Кнежевића испраћамо из Никшића.
      „Он просторно не иде далеко, што нам је утјеха, зато што ће бити поред нашег Владике Јоаникија, али и да оде просторно далеко ми знамо да смо духовно близу и то је главно и основно у нашем животу. Просторна одредница никад није била суштинска, близина духовна, односно Божја је суштина за којом идемо и трагамо. Духовна близина не зависи од просторне удаљености, него од наше блискости Христу Богу нашем“, поучавао је Владика.
      Захвалио је оцу Остоји Кнежевићу за сву жртву и љубав, коју је несебично давао никшићком Храму и свима који су долазили овдје, напајали се благодатним силама Божјим.
      „Ја му захваљујем и за његову храброст што иде путем Христовим и што носи Крст свој отмено, племенито и достојанствено, што је смирени слуга Божји, угледајући се на Мајку Божју, који говори: Нека ми буде, Господе, по ријечи Твојој. То треба да буде задатак сваког хришћанина и свих нас који смо се овдје окупили“, поручио је изабрани Епископ будимљанско-никшићки Методије.
      Владика је, у име никшићког свештенства и вјерног народа, о. Остоји уручио на дар икону Светог Василија Острошког, заштитника града Никшића и његових житеља.
      У своје име, у име свештенства Саборног храма и свештенства никшићког, као и вјерног народа од свештеника Остоје Кнежевића, ријечима пуним братске љубави, опростио се протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.
      „Шта рећи о служби о. Остоје, овој десетогодишњој у Никшићу и вишегодишњој као старјешине Саборног храма? Можемо само рећи да је била благословена, пуна жеље да узраста и да се усавршава у пуноћу бескраја, пуноћу узрастања Христовог. Према колегама јасан, недвосмилен, чист, чврст, одлучан, према народу Божјем очински брижан, предусретљив да саслуша, исповједи, прочита молитву, са пуно радости и очинске одговорности. Дјецу и омладину гледао као своју дјецу, а посебно се бринуо за многољепност цркава које су му повјерене, нарочито овог светог храма, да га украси, уљепша и што је најбитније да га уљепша благословеним службама“, навео је свештеник Јокић, истакавши:
      „Ми смо сви једна Господња породица гдје не смије да буде лажи и преваре, него гдје треба да царује љубав и истина. Тако смо градили пријатељство, он своју свештеничку службу испунио богочовјечанским реализмом, а пријатељство чврстином и искреношћу. Надамо се и молимо Богу да ће оно потрајати и да ће се овај круг увијек приближавати центру, да будемо ближи Господу, једни другима, а знам да ће тако бити, јер ова веза је изграђена на бескрајној љубави Господњој“.
      На крају се обратио и протојереј Остоја Кнежевић:
      „Одлазим да вршим своју службу тамо гдје сам и започео да се за њу спремам. Данас, овдје, стојећи пред вама, на првом мјесту, имам осјећај велике благодарности, најприје Богу и Светитељу Василију Острошком, који ме је удостојио да будем служитељ овог његовог велелепног и славног Храма. Сво вријеме службе у његовом храму осјећао сам се сигурно и заштићено, и када смо сви заједно пролазили неке изазовне моменте, управо, је он био тај који нам је давао снагу, храброст и сигурност. Исти такав Светитељ је и Петар Цетињски, то најбоље зна Владика Методије, који је своје монашко и послушање игумана Цетињског манастира вршио многе године. Тако и ја одлазим одавде, укријепљен тиме да ћу своје свештеничко служење вршити у близини кивота Светог Петра Цетињског и под духовним окриљем Митрополита Јоаникија, који ме је провео кроз ову службу, кроз ђаконски и свештенички чин“, рекао је о. Остоја.
      Захвалио је никшићком свештенству, вјерном народу, свима који су му, како је казао, пуноћу части и достојанства свештеничког указивали годинама, насупрот слабостима и недостацима са којима се он као човјек свакодневно бори у животу и пастирском раду.
      „У Црној Гори се граде и градиће се још много велелепних и дивних цркава, али овај храм Светог Василија има своје посебно мјесто због жртве и љубави са којом је саграђен, звог свих ових имена која су и чије су кости уткане у слободу овог града. Зато, увијек је посебна лакоћа и љепота молитве у овој светој цркви. Ја сам сигуран да долазе године благословене за овај град и за овај Храм, да ће се овај Храм обновити, украсити и уљепшати. Данас, овдје, стојећи окружени љубављу, добротом и осмјехом Владике Методија, видимо да ћемо и у његовом лику имати велико оснажење и човјека који ће пред Богом за све нас предстојати и бити заједно са нама, у свим нашим животним вољама и невољама“, казао је протојереј Остоја Кнежевић. 
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Љубав никада није само огољена реч, она подразумева делање које врхуни у жртви. Љубав је сила Божја само када је прожета и испуњена жртвом, давањем себе за другог. Живот са смислом је позив на љубав, на служење Богу и сваком човеку као вечном брату који је саздан по лику и по подобију Божјем, истакао је катихета Бранислав Илић у разговору који је водила Анђела Раж на њеном Јутјуб каналу. 
      На почетку разговора катихета Бранислав је говорио о правилном поимању среће и сусретања у љубави. Корен речи срећа налази се у сусрету, у литургијском сусрету са Господом, али и љубављу испуњеном сусрету са ближњима. Ваистину, срећан је само онај човек чији живот је постао непрестано сусретање са Дародавцем љубави и свих добара, Господом нашим Исусом Христом. У истом духу можемо рећи да је богат само онај човек који се богати благодаћу Тројединог Бога. У природи човека је да целог живота потребује постојани мир, срећу и успех. као припадници Цркве Христове дужни смо да свој живот уоквирујумо христоликом љубављу и да све чинимо у славу Божју, а не ради личног промовисања, хвалисања и уживања, као и ради примања награде. Не заборавимо да је награда наша на небесима, поучио је катихета Бранислав Илић. 
      На питање шта нам недостаје да бисмо и ми били срећни, Бранислав Илић је одговорио: На првом месту недостаје нам спремност да истински волимо, а на другом, да без размишљања и искрено праштамо. Никада човек не може досегнути истинску висину као када воли и из љубави даје себе, јер љубав и праштање пружају човеку неизмерну радост. Велики Николај Берђајев је дивно рекао да су хришћани људи који ходају узводно, а тај ход узводно није ништа друго, до напредовање у умножавању хришћанске доброте и љубави, које за циљ има приближавање Богу.
      Поред наведених тема, у оквиру разговора је било речи о правилном схватању ближњих, као и братољубљу као мосту који нас води ка богољубљу. 
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота   
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Миланка Тешовић и Бранислав Илић: Љубав изгони страх-
      Гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима. 
      У оквиру емисије "Живоносни источник", у уторак 8. јуна 2021. лета Господњег, катихета Бранислав представио је садржај новог, мајско-јунског 379. броја "Православног мисионара". Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм. 
      Библијске личности жена су потпора, образац и пример свима женама, да делатна љубав, чврста вера и постојана нада доносе плода у служењу Господу. Свете жене мироносице су показале да љубав заиста изгони страх напоље, зато је њихов пример христолике љубави нама драгоцен особито у овом тешком времену када је страха све више, а љубави све мање, нагласио је катихета Бранислав Илић. 
      Настављајући казивање о библиjским примерима жена које су на савршен начин послужиле Господу и Цркви Његовој, новосадски катихета је указао на неопходност непрестаног сагледавање нашег живота очима Светога Писма. Једина мера људског живота је христолика љубав. Оваква права љубав увек подразумева жртву и подвиг, то видимо у последовању свете Тајне брака где се младенцима стављају венци на главе, а ти венци су символ  спремности на подвиг и жртву у брачној љубави. У том духу не заборавимо да је сваки човек наш ближњи, те да братољубље и човекољубље увек воде ка богољубљу, ка вечној заједници са Господом, поучио је катихета Бранислав. 
      Међу преподобним женама које су следовале прекрасан пример библијских жена била је и преподобна мајка Параскева која је, према речима уваженог госта, на савршен начин послужила Господу, а нама до данас оставила чудесан пример. Читајући житије преподобне мајке Параскеве спознајемо силу покајања која је радовање душе. Она нам је показала да покајање у преумљење не могу да стану у један тренутак, то је поступни пут, то је свештени процес који захтева човеков подвиг и жељу да плод његовог покајања буде враћање целосности његовог бића, истакао је Бранислав Илић. 
      У име редакције нашег часописа, као и у своје лично име, благодарим Вама Миланка што сте отворили своје срце за нас, а Вашој телевизији на плодној сарадњи коју остварујемо са циљем што успешније мисије, да се реч љубави Божје усели у срца многих, како бисмо једним устима и једним срцем узнели славопој Господу, закључио је катихета Бранислав Илић на крају разговора. 
       
      Извор: Православни мисионар 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Из штампе је изашао нови број „Православног мисионараˮ. Мајско-јунски број посвећен је теми „Ликови жена у Библијиˮ. Садржај новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе слушаоцима Радио-Светигоре представио је катихета Бранислав Илић, члан Уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима.

       
      Звучни запис разговора
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ”Постоје многи који имају телесни вид, а заправо су слепи за живот, за лепоту, за љубав”, рекао је Патријарх Порфирије на Недјељу слијепог у Загребу.

      У Пету недјељу по Пасхи, недјељу слијепог, 6. јуна 2021. године, Његова Светост патријарх српски Порфирије служио је Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу. Патријарху је саслуживало свештенство Саборног храма, а појао је хор под вођством Иване Србљан.
      Поглавар Српске цркве и администратор Епархије загребачко-љубљанске обратио се сабраном народу бесједом након прочитаног јеванђеља, у којој је издвојио питање које су апостоли поставили Господу: ”ко је крив због тога што је човек слеп од рођења – он или његови родитељи”. Упућујући на одговор, Његова Светост је казао да је ”свака слабост, свака болест, свака невоља и несрећа у суштини последица греха – погрешног употребљавања оних дарова и оних сила које смо добили од Бога.”
      Са друге стране, Патријарх је нагласио да искушења нису увијек проузрокована личним или гријехом нечијих предака. Примјер за то налазимо управо у прочитаном јеванђељу у ком Господ каже да је човјек био слијеп од рођења да би се кроз њега пројавила сила Божија, односно да би том који је слијеп, а који је пролазио кроз разне тешкоће и невоље, био постепено отваран унутрашњи духовни вид.
      Његова Светост је истакао да ”колико год да је овде реч о спољашњем виду, ова прича показује како су се овом човеку отворивши се телесне очи отварале и духовне очи” али и да ”постоје многи који имају телесни вид, а заправо су слепи за живот, за лепоту, за љубав, који су слепи за заједницу љубави са Богом”.
      ”Свако искушење које имамо, колико је важно да се питамо откуда оно, још важније је да знамо да није без промисла Божијег и да је искушење задатак који нам је Господ поставио да га решимо како бисмо решивши га били ближе Њему, како бисмо Га боље упознали”, казао је Патријарх Порфирије.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Креирај ново...