Jump to content

То дивно чудо - ЉУБАВ


Да ли вам се допада тема ?  

32 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли вам се допада тема ?

    • Да
      30
    • Не
      2


Препоручена порука

Samoljublje i pravilna ljubav

Da bi se lakše naucili pravilnoj ljubavi, Gospod je zapovedio da ljubimo bližnjega kao sebe samoga. Rukovodeci se tom zapovešcu, mogli bismo se brzo nauciti pravilnoj ljubavi, kad bismo umeli da ljubimo sebe. Bez obzira na svoju neobicnost, osnov takve izjave nalazi se u žalosnom iskustvu covecanstva. Kako svedoce cinjenice, ljudi sebe vecinom mrze i trude se da sebi nanesu što više zla. Šta je uzrok tome? Uzrok je to što mi pravilnu ljubav prema sebi zamenjujemo nepravilnom ljubavlju, koja se naziva samoljubljem. Ono podstice da stremimo nepromišljenom ispunjavanju svih svojih želja iskvarenih grehom. Bavimo se zadovoljavanjem svojih strasti. I upravo time sebi škodimo, upropašcujemo se. Pravilna ljubav prema sebi, kao i ljubav prema bližnjima, sastoji se u ispunjavanju Hristovih zapovesti, jer „ovo je ljubav Božija – da zapovesti njegove držimo“ (1.Jn 5:3). Zbog toga neposredno i konkretno da bližnjega treba ljubiti na sledeci nacin: „Ne gneviti se i ne zlopamtiti na njega, ne dozvoljavati sebi da govorimo bližnjemu nikakve prekorne, pogrdne, podsmešljive, zajedljive reci, cuvati mir sa njim, po svojim mogucnostima, ponižavati se pred njim; ne svetiti mu se ni neposredno ni posredno; popuštati gde god se može... Postupaj prema bližnjima onako kako bi ti želeo da oni postupaju prema tebi.“ Zbog toga duhovna ljubav cesto biva stroga, lišena bilo kakvih izliva nežnosti i umiljatosti, jer onaj koji ljubi istinskom ljubavlju brine pre svega za korist ljubljenoga, a ne za ispunjenje svojih cudljivih želja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ljubav prema neprijateljima

Tako se na svaki nacin treba cuvati, pazeci da naša ljubav bude Hrista radi, jer jedino Hristos može našoj ljubavi darovati pravilnost. Jedino On može da nas nauci da volimo ne samo bližnje, ne samo poznanike, ne samo one ljude koji se prema nama lepo ponašaju, nego i one koji nas mrze i koji su nam neprijatelji. Ljubav prema neprijateljima je plotskom razumu neshvatljiva. No „Hristos – po reci sv. Jovana Zlatousta – nije zapovedio ništa nemoguce. Tako su mnogi premašili Njegove zapovesti. Ko je to ucinio? Pavle, Petar, svo sabranje svetih – oni su neprijatelje ljubili tako kako neko drugi ne može da ljubi ni svoje bližnje.“ Setimo se kako je sveti apostol Pavle želeo za svoje neprijatelje, koji su ga gadali kamenjem i bicevali, da ide u geenu kao za bližnje, a imao je vec mogucnost da ude u Carstvo nebesko. Sveti prorok Mojsej se takode molio za svoje protivnike koji su želeli da ga ubiju, i želeo je zbog njih da bude izbrisan iz knjige života. Sveti prorok David, imajuci mogucnost da usmrti svoga protivnika Saula, ostavio ga je u životu, i to tada kad mu je ovaj radio o glavi. Ako je to bilo moguce još u Starom Zavetu, tim više su ljudi u Novom Zavetu dobili mogucnost da ljube svoje neprijatelje. Ipak, Evandelje prema neprijateljima propisuje ne slepu, krajnju ljubav, nego ljubav osveštanu duhovnim rasudivanjem. Evandelje govori o ljubavi prema neprijateljima, ali istovremeno nareduje da im se ne poverava, tj. da sa njima treba biti oprezan. Spasitelj je, opominjuci Svoje ucenike, rekao: „Cuvajte se od ljudi: jer ce vas predati sudovima, i po sinagogama svojim tuci ce vas. I pred starešine i careve izvodice vas mene radi za svedocanstvo njima i neznabošcima“ (Mt 10:17-18). U tim recima ocevidno je uputstvo da se prema neprijatljima odnosi oprezno i mudro. Dovoljno je i to ako se ljubav prema njima ispoljava praštanjem povreda koje su nam naneli, molitvom za njih, blagosiljanjem njih, dobrim recima o njima, zahvalnošcu Bogu za pricinjene napasti i cinjenjem dobra za njih, sve do trpljenja telesne smrti za njihovo spasenje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Prijateljstvo

Postoji još jedna vrsta ljubavi koja se na grckom oznacava slovom „filia“ – drugarstvo, prijateljstvo. Pojam „drug“ povezan je s pojmom drugog „ja“. Covek kao da vidi u drugu samog sebe, i prima ga u oblast svog života, tako da dva razlicita života kao da se sjedinjuju, slivaju. Po recima sv. Jovana Zlatousta: „Onaj koji ima druga, ima drugog sebe.“ Znacenje druga može se videti u odnosu izmedu druga i ženika. Kako kaže Evandelje: „Ko ima nevestu ženik je, a drug ženikov stoji i sluša ga, i radošcu se raduje glasu ženikovu“ (Jn 3:29). On nastoji da ucini sve da se ženik i nevesta sjedine. I brine se samo za to da tu radost niko ne pokvari. Po recima prep. Maksima Ispovednika: „Verni drug drugovu nesrecu smatra svojom i trpi zajedno sa njim, stradajuci do smrti, baš kao što sa njim deli i radosti.“

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ljubav medju polovima

Takva treba da bude i ljubav izmedu mladica i devojke, izmedu muža i žene, tj. takva treba da bude supružanska ljubav. U svom pravom obliku ljubav je stremljenje duše ka duši. Ne tela ka telu, nego baš duše ka duši – naklonost srca koja se zasniva na skladu dveju duša, i onda kada ljudi jedno u drugom vide i nalaze svoju dopunu. Takvo osecanje je po svojoj prirodi sposobno ne da se umanjuje, nego da raste. To je osecanje uzajamnog duhovnog stremljenja, a ono duševno podržava i telesno stremljenje muža ka ženi i žene ka mužu. Kod svetih Otaca mogu se naci duboka odredenja supružanske ljubavi. Smisao tih odredenja svodi se na to da je takva ljubav organsko spajanje dve duše u jednu dušu, to je želja i snaga da se drugome predaju sve svoje snage, sva sadržina svoje duše i od drugoga uzme sve dobro što on ima. Takva ljubav nije osecaj, strast, telesna naklonost. U nju ulazi neki elemenat razumnosti, unutrašnje razboritosti, koja je kadra da trezveno ocenjuje coveka, njegove moralne osobine. Prava ljubav je spremnost predati sebe, sve svoje snage, u potpunosti drugome. Upravo time se odlikuje ljubav kada covek voli svojom dušom, svim silama svoje duše. A ako je zaljubljen, to govori o tome da je kod njega uzbuden jedan strasni deo duše. To je po pravilu povezano sa uzbudenošcu krvi. Svi postupci, reci, razmišljanja kod zaljubljenih izrazito su osecajno obojeni. Takvi osecaji su proizvod tela. U pristrasnoj ljubavi ne voli se covek, nego osecaj koji on budi; ljubi se opijenost, a covek se ljubi kao podloga te opijenosti. Zanimljiv je samo predmet strasti, a ne covek kao licnost. U tom slucaju covek ljubi samo sebe i traži prvenstveno svoju korist, svoju nasladu, svoju srecu. Opasnost takve ljubavi još je i u tome što ona po pravilu stvara lažni lik ljubljene osobe. Kada se ljudi pokrenuti strasnom ljubavlju sastanu, i strast se zadovolji, um tad pocne da oslikava drugi lik te iste osobe. Taj lik je takode lažan, pošto se klatno zanjihalo od jedne laži ka drugoj, to jest u pocetku se taj lik idealizuje, a zatim se naprotiv javlja odvratnost, pa cak i osecanje mržnje. To je bolest koja je opasna zato što bolesnik želi da boluje i boluje do ludila. Od zaražavanja tom bolešcu niko nije bezbedan. I sveti Oci kažu da kad se neko iznenada time zarazi pogoden strelom davola (ili, kako se to svetovno kaže, strelom Kupidona), ne treba ocajavati, znajuci da mi u sebi nosimo sposobnost da se zaražavamo svakovrsnim strastima. Potrebno je prosto uložiti sve napore u lecenje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Љубимо једни друге да би смо једнодушно исповедали, Оца и Сина и Светога Духа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Љубимо једни друге да би смо једнодушно исповедали, Оца и Сина и Светога Духа...

и ту  на Литургији да заиста један другог пољубимо као што раде ђакони у том тренутку пред народом, било би дивно

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako ljubav zavisi od nase slobodne volje, zasto ne prestanu da vole oni koji bi htjeli da prestanu? Naprotiv, placu od bola i robuju ljubavi, cak i oni ponosni ljudi koji inace smatraju ropstvo za najvece & rado se lisavaju zbog ljubavi neceg cega se inace nikad nisu htjeli & i nose svoju ljubav kao bolest ili & i zive u strahu da ne izgube samo onog koga vole. (Jovan Ducic)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dužnost bez ljubavi stvara ljutnju. Odgovornost bez ljubavi stvara bezobriznost. Pravednost bez ljubavi stvara poteškoce. Spretnost bez ljubavi stvara okrutnost. Prijateljstvo bez ljubavi stvara licemjerje. Urednost bez ljubavi stvara sitnicavost. Cast bez ljubavi stvara ponos. Vlasništvo bez ljubavi stvara bijedu. Vjera bez ljubavi stvara fanatizam. Život bez ljubavi nema smisao. - ALI, život u ljubavi je sreca i radost.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је данас свету архијерејску Литургију поводом празника Рођења Пресвете Богородице који је уједно и слава Саборног храма у Зворнику.

      Преосвећеном Епископу саслуживали су архимандрити Симеон (Обреновић)и Нектарије (Тешић), протојереј-ставрофор Драгиша Томић, протојереј Јован Максимовић, протонамјесник Синиша Максимовић, јереј Растко Лукић, ђакони Немања Спасојевић и Јован Ашћерић, уз молитвено учешће старјешине Саборног храма и архијерејског намјесника зворичког, протојереја-ставрофора Видоја Лукића.
      Током Свете Литургије, владика је поучио вјерни народ пригодном бесједом, приликом које је истакао важност јединства српског народа на нашим просторима и широм васељене.
      ''Потребно је да поред духовног, Срби буду свесни и свог националног идентитета. Да су свесни ко су и шта су. Потребно је то нама Србима јер ми то често заборавимо, што сви знамо из историје, али светиње нас враћају себи.''
      Говорећи о данашњем празнику владика Фотије је посебно нагласио величину овог празника речима да Црква, поред Рођења Пресвете Богородице слави још само два рођења, Господа Исуса Христа и светог Јована Крститеља.
      Велики број вјерног народа узео је учешћа у литургијском сабрању причестивши се светим тајнама Христовим.
      Преосвећени владика је, на крају Литургије, заједно са кумом славе Георгијем Лукићем и осталим вјерницима преломио славски колач и пожелео срећну славу свим зворничанима.
      Литургијско заједничарење настављено је у крипти саборног храма. Кум славе Георгије Лукић, најмлађи кум саборног храма досад, заједно са својом породицом припремио је трпезу љубави за све вјернике.
      Ученици и професори музичке школе, на челу са директорицом школе Дијаном Зекановић су припремили богат музички програм којим су увеличали данашњи празник.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. 
      Звучни запис разговора

      У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. 

      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатског изабрани Епископ хвостански Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија на Бежанијској коси. Изабраном Епископу Јустину саслуживао је протосинђел Данило и свештенство Архиепископије београдско-краловачке.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Патријарх Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота-     Доносимо предавање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија (тада Епископа јегарског, викара Епископа бачког) о хришћанској љубави.      Предавање је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, одржано у Дому културе Грачаница, 27. марта 2014. лета Господњег. 
          Није могуће волети Бога ако немамо љубави према ближњем. Ко је наш ближњи? Ближњи је сваки човек, зато што је сваки човек створен по слици и прилици Божјој, у том смислу, ми смо призвани да јасно и чисто волимо свакога човека, истакао је Патријарх Порфирије.      Патријарх је том приликом јасно поучио сабране како да поступају према људима који их одбијају и чине им неправду, рекавши: Ако нам неко чини неправду, зло и одбија нас и нашу љубав, ми смо тада позвани да будемо исправнији и да усрдније испуњавамо заповест о љубави коју нам Господ даје, јер ћемо тако у љубави Христовом љубављу преображавати све око себе. Најлепши пример су нам светитељи Божји који љубављу Христовом преображавају све, у чијој близини зверови постају питоми, и у чијој близини стихије се умирују.      Наша љубав према Богу се потврђује и показује у односу на ближње, јер је љубав према Богу покретач нашега живота, она се на свакоме месту потврђује, а нарочито у нашем односу према свакоме човеку, поучио је патријарх Порфирије. Све што чинимо у овоме свету и животу, а тиче се наших ближњих, ми чинимо Богу. Ако смо речју увредили свога брата, ако смо му мислима завидили, ако смо му желели зло, ако смо било шта лоше учинили било ком човеку, ми смо Христу учинили, зато што је сваки човек Његова икона, закључио је свјатјејши владика.      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 2. августа 2021. године, на празник Светог пророка Илије, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том светитељу у београдском насељу Миријеву.
        Саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, изабрани Епископ марчански Сава, протојереј-стафрофор Драган Предић и ђакони Радомир Врућинић и Немања Калем.
      „Велика је духовна радост и благослов за све нас што смо се данас окупили у овом храму посвећеном Светом Илији да се њему помолимо, да служимо свету Литургију, да се причестимо Телом и Крвљу Христовом, јер то је и предокус и гарант нашега спасења. То је и место на којем реално доживљавамо да смо становници Царства Божјег. Живимо у ово м свету, имамо многе тешкоће и као појединци и као заједница и као народ, али и поред свега тога имамо не само веру, него и чврсту спознају да смо створени за много више, да смо створени за радост, за лепоту, за љубав, за заједницу и да је пуноћа свега тога у Господу нашем, а Он нам, не само то, него и читавог Себе даје кроз Цркву, дарује управо у светој Литургији“, истакао је патријарх Порфирије.
      „Ми светитеље славимо, а међу њима и Светог Илију, јер знамо да они, уподобивши се Христу, имају слободу према Богу. Знамо да су као наша браћа, осећајући љубав према нама у нашим невољама, увек уз нас. Светитеље Божје славимо и због тога што их имамо као примере на које треба да се угледамо. Један од таквих примера јесте и Свети пророк Илија који је био део изабраног народа Божјег у временима када је већи део народа одступио од Господа. Време у коме је живео Свети Илија је сличном нашем данашњем времену. И тада су многи људи, као и данас, живели без вере у живога Бога, која подразумева подвиг, испуњавање јеванђељских заповести, која подразумева жртву, без вере која засигурно, онда када је праведна како смо данас чули у Апостолу, има снагу да помаже не само онима који веру имају, него и онима који су слабашни у вери. У том смислу ми треба да се молимо да имамо праведну веру. Молитвом је могуће да се исправе и они који немају чвсту и јаку веру. Могуће је да се исправе и наши ближњи, они које волимо, они са које делимо живот и кроз чије постојање и ми видимо смисао свога постојања. Свети Илија, од ране своје младости, у том и таквом народу, доживљавао је себе као странца, али није одступао од вере у једнога Бога. И зато му је Господ дао, како се описује у Старом Завету, силу и моћ да сведочи Бога међу онима који су извитоперили веру, да сведочи Бога тако што је чинио силом Божјом безбројна чуда. Истовремено, ниједног тренутка није приписивао себи силу и снагу“, рекао је, имеђу осталог, патријарх Порфирије и додао:
      „Треба да имамо веру као Свети пророк Илија. Ми имамо истиниту, праву православну веру. Имамо је не да бисмо се њоме поносили и китили и хвалили према другима. Имамо је пре свега као дар и задатак да ту веру сведочимо аутентичним, исправним и исто тако православним начином живота, а тај живот извире из наше вере као поверења у Бога. Вера није само свест да постоји нека свесилна моћ која се зове Бог, него је вера поверење у личнога Бога, који се нама открио, који је био међу нама, који је један од нас. То је поверење у то да је Он онај који руководи нашим животима и да зна добро зашто понекада бивамо позвани да се распињемо на крсту, а зашто онда опет имамо могућност да учествујемо у слави победе и васкрсења Христовог. Вера је поверење и препуштање себе љубави Божјој у смирењу без роптања, без гунђања, без побуне, чак и без много питања зашто нам се нешто дешава. Поверење у Бога бива изражено нашим осећањима, нашом свешћу о томе да је сваки тренутак баш такав какав јесте нама дат као шанса за спањење“.
      Поред многобројног верног народа светој архијерејској Литургији су присуствовали и председник ГО Звездара г. Владан Јеремић и члан општинског већа г. Душан Игњатовић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...