Jump to content

То дивно чудо - ЉУБАВ


Да ли вам се допада тема ?  

32 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли вам се допада тема ?

    • Да
      30
    • Не
      2


Препоручена порука

Можда би на то питање било лакше одговорити апофатички, шта није Хришћанска љубав, да би се дошло до тога шта она јесте! У том контексту у којем си поставио то питање (љубав према непријатељу који нас напада) искрено, не знам шта бих рекла, али ћу свакако прочитати књигу (према препоруци), па можда и могнем нешто рећи! :)

Мњђутим, једно са сигурношћу знам рећи..........(апофатички наравно) хришћанска љубав није освета!

Ono sto ne spada u Hriscansku ljubav su definitivno : ljubomora, zavist, koristoljublje....

Hriscanska ljubav treba biti bezuslovna, jednostavno receno uzvisena i Bozanska.

To svi znamo. Medjutim, gde su granice u toj ljubavi, kada ona prelazi u nesto sto steti drugima, odn. nama samima ?

Mnogi stradaju u zivotu jer dozvoljavaju da im se cine nepravde bukvalno shvatajuci ono " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi ". Neki bas zbog toga smatraju Hriscanstvo nerealnim i neostvarivim u zivotu.

Ljubav se valjda treba videti kroz dela. Borba za sebe i svoje bliznje da bi se zastitili i sprecili nepravdu je valjda pokazatelj ljubavi prema bliznjima i samom sebi, a ne mrznja ili nedostatak ljubavi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ono sto ne spada u Hriscansku ljubav su definitivno : ljubomora, zavist, koristoljublje....

Hriscanska ljubav treba biti bezuslovna, jednostavno receno uzvisena i Bozanska.

To svi znamo. Medjutim, gde su granice u toj ljubavi, kada ona prelazi u nesto sto steti drugima, odn. nama samima ?

Mnogi stradaju u zivotu jer dozvoljavaju da im se cine nepravde bukvalno shvatajuci ono " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi ". Neki bas zbog toga smatraju Hriscanstvo nerealnim i neostvarivim u zivotu.

Ljubav se valjda treba videti kroz dela. Borba za sebe i svoje bliznje da bi se zastitili i sprecili nepravdu je valjda pokazatelj ljubavi prema bliznjima i samom sebi, a ne mrznja ili nedostatak ljubavi.

Pri odbrani svojih bližnjih i pri odbrani hrišćanstva ne možemo se voditi ovom " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi "! Hrišćanstvo bi davno "umrlo" da se slijepo držimo toga! Naravno da treba stati u odbranu svojih, ali to ne znači da je tu granica hrišćanske ljubavi! Kad se borimo za svoje, mi se borimo za Hrista! Ako branimo svoje, mi branimo Hrista!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да на питање шта је хришћанска љубав најбоље одговара Посланица Дигнету. Ево шта тамо, између осталог, пише:

Хришћани живе у отаџбинама својим, али као пролазници (странци). Као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина и свака отаџбина туђина. У брак ступају, као и сви, и децу рађају, али рођену децу не бацају.

Постављају заједничку трпезу, али не и нечисту. Бораве у телу, али не живе по телу. На земљи проводе дане, али им је живљење на небу. Покоравају се постојећим законима, али својим животом превазилазе законе. Воле све (људе), а сви их гоне. Презиру их, и осуђују; и убијају их, а они оживљују. Сиромашни су, а многе обогаћују. Свега су лишени, а у свему изобилују. Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведни. Руже их, а они благосиљају. Бређају их, а они све поштују. Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, они се радују као да живот поново добијају. Од Јудејаца нападани као туђинци, и од Јелина прогоњени, али разлог непријатељства њихови мрзитељи не могу навести.

И просто речено: што је душа у телу, то су Хришћани у свету. Душа је настањена по свим деловима тела, а хришћани су по свим градовима света. Душа обитава у телу, али није од тела; и Хришћани бораве у свету, али нису од света. Невидљива душа чувана је у видљивом телу; за Хришћане се зна да су у свету, али њихово Богопоштовање остаје невидљиво. Тело мрзи на душу и напада је мада неправедно, јер му забрањује да се задовољава насладама; и свет неправедно мрзи Хришћане, јер се они противе страстима.

Душа тело које је мрзи воли, и удове његове; и Хришћани воле оне који их мрзе. Душа је затворена у тело, али она одржава тело; и Хришћане држе у свету као у тамници, а они одржавају свет. Бесмртна душа борави у смртном обиталишту; и Хришћани привремено бораве у трулежноме, очекујући на Небу бесмртност. Душа мучена глађу и жеђу постаје боља; и Хришћани мучени постају свакодневно све бројнији.

Њих је Бог поставио на тако узвишено место, да им не приличи одрећи се тога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To svi znamo. Medjutim, gde su granice u toj ljubavi, kada ona prelazi u nesto sto steti drugima, odn. nama samima ?

Mnogi stradaju u zivotu jer dozvoljavaju da im se cine nepravde bukvalno shvatajuci ono " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi ". Neki bas zbog toga smatraju Hriscanstvo nerealnim i neostvarivim u zivotu.

Нравно да страдају,како другачије, и Христос је страдао. Питање је само да ли си спреман да прихватиш то страдање без роптања

Ljubav se valjda treba videti kroz dela. Borba za sebe i svoje bliznje da bi se zastitili i sprecili nepravdu je valjda pokazatelj ljubavi prema bliznjima i samom sebi, a ne mrznja ili nedostatak ljubavi.

Да само не борба само за себе, већ борба за ближње, а трпети неправду само ако због твог трпљења не страда неко од твојих ближњих. То је неко моје виђење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нравно да страдају,како другачије, и Христос је страдао. Питање је само да ли си спреман да прихватиш то страдање без роптања

Hristos je stradao za spasenje covecanstva. Ne trebamo da stradamo jer neko hoce da nas nema na ovom svetu, ili nekome doslo da nas opljacka ili ubije.

Да само не борба само за себе, већ борба за ближње, а трпети неправду само ако због твог трпљења не страда неко од твојих ближњих. То је неко моје виђење.

To tvoje vidjenje mi ne deluje bas tacno. Isus je rekao da volimo bliznje kao sami sebe. Ovo podrazumeva da ne mozemo voleti druge ako ne volimo sebe. Tako da se i za sebe tebamo boriti. Mnogo je velincastvenija nasa borba kada je usmerena na spasavanje i odbranu nekog drugog, ali to ne iskljucuje borbu za sebe.

Kao i molitva.Molimo se i za sebe i za bliznje, a ne samo za bliznje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Све док човек настоји да буде искрен, близак је богу. Иста ствар битна је и током стварања уметничког дела. То је отварање себе себи, каже игуманија Ефимија

Efimija.jpg

Монахиња Ефимија (Фото З. Кршљанин)

Јасна Тополски већ двадесет година носи име Ефимија. Монахиња је. Игуманија манастира Градац. И уметница. Први је и за сада једини члан уметничког удружења „Лада” који долази из духовне сфере и чији су радови од вечерас у 19 часова изложени на групној поставци новопримљених чланова у Галерији УЛУС-а.

Специфична, каква јесте, где год да се појави привуче пажњу. У последње време често је у Београду, али, како каже, после много година монашког живота, свуда се осећа као да је у свом манастиру. Савремена је, окренута и вери и људима. Парадоксално али истинито, десило јој се неочекивано – иако је мислила да ће отпочињући 1992. нови живот бити одсечена од света, испоставило се да у последње време има контаката колико никада у животу није ни мислила да ће имати. Оно што је никада није напуштало јесте порив за уметничким изразом, па тако њен концептуални рад „Пред лицем Бога живота” још увек траје.

– Недуго пошто сам завршила постдипломске студије на Факултету ликовних уметности у Београду, одлучила сам да своју егзистенцију посветим Господу. Када сам стигла у Градац затекла сам само једну старију сестру, стицајем околности неписмену. Тако је почело. Потом се сестринство повећавало, данас нас је једанаест и поред мене имамо још једну уметницу. Доста их је високошколованих. И сваку подстичем, као што је и мене некада подстицао наш духовник, отац Јулијан, да ради оно што најбоље уме, за шта се школовала, тако најбоље доприносимо свету – прича мати Ефимија.

Стварала је увек, крала време, углавном ноћу, у почетку по доласку у манастир само иконе, јер је то нешто што треба да се научи, да би потом почела да ради и друге ствари. Иако је многима начин на који живи необичан, монахињи Ефимији њен живот сасвим је нормалан. Па тако и спој духовног и световног на њеним сликама. Штавише, објашњава, у моменту у којем је завршавала слику „Љубав боли” на радију је емитована стара песма „Love hurts”. Мада је приказ плод умовања, унутрашњег света, помислила је: ето наслова!

– Свака љубав, било које врсте, боли. Свака патња и рана неког кога волите рањава и вас. Што више волимо више страдамо. Можда ће тај назив остати као наслов читаве серије радова јер осећам да је та порука истинита. Моје слике немају карактер проповеди. То су моја унутрашња стања, у којима се људи препознају, често они од којих то најмање очекујем. За мене је и живот који ви зовете световни такође живот у цркви. Ја то не раздвајам. Јер, једино мерило духовности по мени јесте наш однос са другим људима. Чак и они који експлицитно нису побожни, нису чланови цркве, ако су људи који живе у заједници, они заједницу на коју нас Бог призива већ осећају. Прави Христов следбеник воли све људе, јер Христ је разапет зарад свих.

Све док човек настоји да буде искрен – близак је Богу. Иста ствар битна је и током стварања уметничког дела. То је отварање себе себи. Томе и тежи наша саговорница. А то није лако, каже она, о чему сведочи све већа данашња потреба за психолозима и психотерапеутима.

Поред свега, Ефимија је још по нечему посебна. Редитељ Ивица Видановић снимио је о њој и њеном раду филм, који је награђен на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1999. године, када је и она сама награђена, и то за сценарио.

– У свему што радим негујем свој, посебан стил. Донекле и у иконопису. Мада далеко од тога да тежим некој револуцији на том пољу. Читам колико год могу, дружим се са Андрићем, Црњанским, Исидором Секулић. У току сам и са савременим писцима, за то је заслужан Веља Павловић, ваш колега са Студија Б, који ми шаље занимљиве наслове. Рецимо Сарамага. Памтим утисак који је на мене оставио Халед Хосеини и његова дела. Једним делом и због тога што сам упознала једну нову културу, за шта у свом животу имам ретко прилика, закључује Ефимија.

----------------------------------------------

108 година „Ладе“

„Лада” је прво и најстарије регионално уметничко друштво, названо по словенској богињи пролећа. Траје већ 108 година кроз деловање свог српског огранка. На вечерашњој изложби поред Ефимије излажу новопримљени чланови, реномирани уметници Радомир Дамњановић Дамњан, Пепа Пашћан, Зоран Гребенаровић и Игор Степанчић. Изложба траје до 7.августа.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Svaka-ljubav-boli.sr.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Монахиња Ефимија (Фото З. Кршљанин)

– Свака љубав, било које врсте, боли. Свака патња и рана неког кога волите рањава и вас. Што више волимо више страдамо. Можда ће тај назив остати као наслов читаве серије радова јер осећам да је та порука истинита. Моје слике немају карактер проповеди. То су моја унутрашња стања, у којима се људи препознају, често они од којих то најмање очекујем.

E,upravo tako!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пуно сам читала и гледала о Манастиру Градац, као и његовом сестринству. Завољела сам те монахиње, и радујем се сусрету са њима, једнога дана.

Да им Бог подари дуг и миран живот.

Свака им част!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пуно сам читала и гледала о Манастиру Градац, као и његовом сестринству. Завољела сам те монахиње, и радујем се сусрету са њима, једнога дана.

Да им Бог подари дуг и миран живот.

Свака им част!!!

Волела бих и ја да упознам монахињу Нину Неранџић, која је невероватна!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=malina :)' timestamp='1343255928' post='683872]

Волела бих и ја да упознам монахињу Нину Неранџић, која је невероватна!

Ја сам им писала на е маил. И одговорила ми је монахиња Тавита, да ће ме радо примити на пар дана у манастир. Али проблем је пут, далеко је. Како искомбиновати превоз. Воља је битна, жеља такође, а то ме чврсто држи, и вјерујем у сусрет са њима. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ових дана, по Србији, пролазе многи лажни учитељи и пророци – индијски гуруи. Иду по Србији и хоће, наводно, да обучавају наш народ љубави. Ми имамо љубав која је у Православљу. Савршену веру и савршену истину. Нису нам потребна лажна учења нити лажни учитељи. Они су вукови у јагњећој кожи. Представљају се да су фини. Долазе у оделу јагњећем. У тој лажној хуманој науци, а у ствари су вуци грабљиви. Желе да придобију људе за своје учење и да их одвоје од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

      Када се овако нешто дешава, пастири словесног стада устају; као кад пастири устају да бране своја стада од вукова који их нападају. Тако и духовни пастири бране своје стадо од духовних вукова, лажних учитеља и пастира. А има их много. Представљају се као фини и хумани, а баве се ко зна чиме све. Иако истичу да је духовност њихова главна делатност, ко мало боље истражи њихово деловање, видеће да су ту примарни земаљски послови, нејасни и нечасни интереси.
      Зато се морамо чувати, браћо и сестре. Морамо препознавати ко је истински пастир. Да знамо свога пастира - свештеника у својој парохији, епископа у својој епархији; и свога патријарха који је на челу наше светосавске Цркве. То су наши пастири које је Бог поставио да нас воде и руководе, а не други који ће нас водити странпутицом и путем духовне погибли.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је данас свету архијерејску Литургију поводом празника Рођења Пресвете Богородице који је уједно и слава Саборног храма у Зворнику.

      Преосвећеном Епископу саслуживали су архимандрити Симеон (Обреновић)и Нектарије (Тешић), протојереј-ставрофор Драгиша Томић, протојереј Јован Максимовић, протонамјесник Синиша Максимовић, јереј Растко Лукић, ђакони Немања Спасојевић и Јован Ашћерић, уз молитвено учешће старјешине Саборног храма и архијерејског намјесника зворичког, протојереја-ставрофора Видоја Лукића.
      Током Свете Литургије, владика је поучио вјерни народ пригодном бесједом, приликом које је истакао важност јединства српског народа на нашим просторима и широм васељене.
      ''Потребно је да поред духовног, Срби буду свесни и свог националног идентитета. Да су свесни ко су и шта су. Потребно је то нама Србима јер ми то често заборавимо, што сви знамо из историје, али светиње нас враћају себи.''
      Говорећи о данашњем празнику владика Фотије је посебно нагласио величину овог празника речима да Црква, поред Рођења Пресвете Богородице слави још само два рођења, Господа Исуса Христа и светог Јована Крститеља.
      Велики број вјерног народа узео је учешћа у литургијском сабрању причестивши се светим тајнама Христовим.
      Преосвећени владика је, на крају Литургије, заједно са кумом славе Георгијем Лукићем и осталим вјерницима преломио славски колач и пожелео срећну славу свим зворничанима.
      Литургијско заједничарење настављено је у крипти саборног храма. Кум славе Георгије Лукић, најмлађи кум саборног храма досад, заједно са својом породицом припремио је трпезу љубави за све вјернике.
      Ученици и професори музичке школе, на челу са директорицом школе Дијаном Зекановић су припремили богат музички програм којим су увеличали данашњи празник.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. 
      Звучни запис разговора

      У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. 

      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатског изабрани Епископ хвостански Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија на Бежанијској коси. Изабраном Епископу Јустину саслуживао је протосинђел Данило и свештенство Архиепископије београдско-краловачке.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Патријарх Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота-     Доносимо предавање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија (тада Епископа јегарског, викара Епископа бачког) о хришћанској љубави.      Предавање је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, одржано у Дому културе Грачаница, 27. марта 2014. лета Господњег. 
          Није могуће волети Бога ако немамо љубави према ближњем. Ко је наш ближњи? Ближњи је сваки човек, зато што је сваки човек створен по слици и прилици Божјој, у том смислу, ми смо призвани да јасно и чисто волимо свакога човека, истакао је Патријарх Порфирије.      Патријарх је том приликом јасно поучио сабране како да поступају према људима који их одбијају и чине им неправду, рекавши: Ако нам неко чини неправду, зло и одбија нас и нашу љубав, ми смо тада позвани да будемо исправнији и да усрдније испуњавамо заповест о љубави коју нам Господ даје, јер ћемо тако у љубави Христовом љубављу преображавати све око себе. Најлепши пример су нам светитељи Божји који љубављу Христовом преображавају све, у чијој близини зверови постају питоми, и у чијој близини стихије се умирују.      Наша љубав према Богу се потврђује и показује у односу на ближње, јер је љубав према Богу покретач нашега живота, она се на свакоме месту потврђује, а нарочито у нашем односу према свакоме човеку, поучио је патријарх Порфирије. Све што чинимо у овоме свету и животу, а тиче се наших ближњих, ми чинимо Богу. Ако смо речју увредили свога брата, ако смо му мислима завидили, ако смо му желели зло, ако смо било шта лоше учинили било ком човеку, ми смо Христу учинили, зато што је сваки човек Његова икона, закључио је свјатјејши владика.      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...