Jump to content

То дивно чудо - ЉУБАВ


Да ли вам се допада тема ?  

32 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли вам се допада тема ?

    • Да
      30
    • Не
      2


Препоручена порука

Можда би на то питање било лакше одговорити апофатички, шта није Хришћанска љубав, да би се дошло до тога шта она јесте! У том контексту у којем си поставио то питање (љубав према непријатељу који нас напада) искрено, не знам шта бих рекла, али ћу свакако прочитати књигу (према препоруци), па можда и могнем нешто рећи! :)

Мњђутим, једно са сигурношћу знам рећи..........(апофатички наравно) хришћанска љубав није освета!

Ono sto ne spada u Hriscansku ljubav su definitivno : ljubomora, zavist, koristoljublje....

Hriscanska ljubav treba biti bezuslovna, jednostavno receno uzvisena i Bozanska.

To svi znamo. Medjutim, gde su granice u toj ljubavi, kada ona prelazi u nesto sto steti drugima, odn. nama samima ?

Mnogi stradaju u zivotu jer dozvoljavaju da im se cine nepravde bukvalno shvatajuci ono " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi ". Neki bas zbog toga smatraju Hriscanstvo nerealnim i neostvarivim u zivotu.

Ljubav se valjda treba videti kroz dela. Borba za sebe i svoje bliznje da bi se zastitili i sprecili nepravdu je valjda pokazatelj ljubavi prema bliznjima i samom sebi, a ne mrznja ili nedostatak ljubavi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ono sto ne spada u Hriscansku ljubav su definitivno : ljubomora, zavist, koristoljublje....

Hriscanska ljubav treba biti bezuslovna, jednostavno receno uzvisena i Bozanska.

To svi znamo. Medjutim, gde su granice u toj ljubavi, kada ona prelazi u nesto sto steti drugima, odn. nama samima ?

Mnogi stradaju u zivotu jer dozvoljavaju da im se cine nepravde bukvalno shvatajuci ono " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi ". Neki bas zbog toga smatraju Hriscanstvo nerealnim i neostvarivim u zivotu.

Ljubav se valjda treba videti kroz dela. Borba za sebe i svoje bliznje da bi se zastitili i sprecili nepravdu je valjda pokazatelj ljubavi prema bliznjima i samom sebi, a ne mrznja ili nedostatak ljubavi.

Pri odbrani svojih bližnjih i pri odbrani hrišćanstva ne možemo se voditi ovom " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi "! Hrišćanstvo bi davno "umrlo" da se slijepo držimo toga! Naravno da treba stati u odbranu svojih, ali to ne znači da je tu granica hrišćanske ljubavi! Kad se borimo za svoje, mi se borimo za Hrista! Ako branimo svoje, mi branimo Hrista!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да на питање шта је хришћанска љубав најбоље одговара Посланица Дигнету. Ево шта тамо, између осталог, пише:

Хришћани живе у отаџбинама својим, али као пролазници (странци). Као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина и свака отаџбина туђина. У брак ступају, као и сви, и децу рађају, али рођену децу не бацају.

Постављају заједничку трпезу, али не и нечисту. Бораве у телу, али не живе по телу. На земљи проводе дане, али им је живљење на небу. Покоравају се постојећим законима, али својим животом превазилазе законе. Воле све (људе), а сви их гоне. Презиру их, и осуђују; и убијају их, а они оживљују. Сиромашни су, а многе обогаћују. Свега су лишени, а у свему изобилују. Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведни. Руже их, а они благосиљају. Бређају их, а они све поштују. Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, они се радују као да живот поново добијају. Од Јудејаца нападани као туђинци, и од Јелина прогоњени, али разлог непријатељства њихови мрзитељи не могу навести.

И просто речено: што је душа у телу, то су Хришћани у свету. Душа је настањена по свим деловима тела, а хришћани су по свим градовима света. Душа обитава у телу, али није од тела; и Хришћани бораве у свету, али нису од света. Невидљива душа чувана је у видљивом телу; за Хришћане се зна да су у свету, али њихово Богопоштовање остаје невидљиво. Тело мрзи на душу и напада је мада неправедно, јер му забрањује да се задовољава насладама; и свет неправедно мрзи Хришћане, јер се они противе страстима.

Душа тело које је мрзи воли, и удове његове; и Хришћани воле оне који их мрзе. Душа је затворена у тело, али она одржава тело; и Хришћане држе у свету као у тамници, а они одржавају свет. Бесмртна душа борави у смртном обиталишту; и Хришћани привремено бораве у трулежноме, очекујући на Небу бесмртност. Душа мучена глађу и жеђу постаје боља; и Хришћани мучени постају свакодневно све бројнији.

Њих је Бог поставио на тако узвишено место, да им не приличи одрећи се тога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To svi znamo. Medjutim, gde su granice u toj ljubavi, kada ona prelazi u nesto sto steti drugima, odn. nama samima ?

Mnogi stradaju u zivotu jer dozvoljavaju da im se cine nepravde bukvalno shvatajuci ono " Ko te udari po desnom obrazu okreni mu i levi ". Neki bas zbog toga smatraju Hriscanstvo nerealnim i neostvarivim u zivotu.

Нравно да страдају,како другачије, и Христос је страдао. Питање је само да ли си спреман да прихватиш то страдање без роптања

Ljubav se valjda treba videti kroz dela. Borba za sebe i svoje bliznje da bi se zastitili i sprecili nepravdu je valjda pokazatelj ljubavi prema bliznjima i samom sebi, a ne mrznja ili nedostatak ljubavi.

Да само не борба само за себе, већ борба за ближње, а трпети неправду само ако због твог трпљења не страда неко од твојих ближњих. То је неко моје виђење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нравно да страдају,како другачије, и Христос је страдао. Питање је само да ли си спреман да прихватиш то страдање без роптања

Hristos je stradao za spasenje covecanstva. Ne trebamo da stradamo jer neko hoce da nas nema na ovom svetu, ili nekome doslo da nas opljacka ili ubije.

Да само не борба само за себе, већ борба за ближње, а трпети неправду само ако због твог трпљења не страда неко од твојих ближњих. То је неко моје виђење.

To tvoje vidjenje mi ne deluje bas tacno. Isus je rekao da volimo bliznje kao sami sebe. Ovo podrazumeva da ne mozemo voleti druge ako ne volimo sebe. Tako da se i za sebe tebamo boriti. Mnogo je velincastvenija nasa borba kada je usmerena na spasavanje i odbranu nekog drugog, ali to ne iskljucuje borbu za sebe.

Kao i molitva.Molimo se i za sebe i za bliznje, a ne samo za bliznje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Све док човек настоји да буде искрен, близак је богу. Иста ствар битна је и током стварања уметничког дела. То је отварање себе себи, каже игуманија Ефимија

Efimija.jpg

Монахиња Ефимија (Фото З. Кршљанин)

Јасна Тополски већ двадесет година носи име Ефимија. Монахиња је. Игуманија манастира Градац. И уметница. Први је и за сада једини члан уметничког удружења „Лада” који долази из духовне сфере и чији су радови од вечерас у 19 часова изложени на групној поставци новопримљених чланова у Галерији УЛУС-а.

Специфична, каква јесте, где год да се појави привуче пажњу. У последње време често је у Београду, али, како каже, после много година монашког живота, свуда се осећа као да је у свом манастиру. Савремена је, окренута и вери и људима. Парадоксално али истинито, десило јој се неочекивано – иако је мислила да ће отпочињући 1992. нови живот бити одсечена од света, испоставило се да у последње време има контаката колико никада у животу није ни мислила да ће имати. Оно што је никада није напуштало јесте порив за уметничким изразом, па тако њен концептуални рад „Пред лицем Бога живота” још увек траје.

– Недуго пошто сам завршила постдипломске студије на Факултету ликовних уметности у Београду, одлучила сам да своју егзистенцију посветим Господу. Када сам стигла у Градац затекла сам само једну старију сестру, стицајем околности неписмену. Тако је почело. Потом се сестринство повећавало, данас нас је једанаест и поред мене имамо још једну уметницу. Доста их је високошколованих. И сваку подстичем, као што је и мене некада подстицао наш духовник, отац Јулијан, да ради оно што најбоље уме, за шта се школовала, тако најбоље доприносимо свету – прича мати Ефимија.

Стварала је увек, крала време, углавном ноћу, у почетку по доласку у манастир само иконе, јер је то нешто што треба да се научи, да би потом почела да ради и друге ствари. Иако је многима начин на који живи необичан, монахињи Ефимији њен живот сасвим је нормалан. Па тако и спој духовног и световног на њеним сликама. Штавише, објашњава, у моменту у којем је завршавала слику „Љубав боли” на радију је емитована стара песма „Love hurts”. Мада је приказ плод умовања, унутрашњег света, помислила је: ето наслова!

– Свака љубав, било које врсте, боли. Свака патња и рана неког кога волите рањава и вас. Што више волимо више страдамо. Можда ће тај назив остати као наслов читаве серије радова јер осећам да је та порука истинита. Моје слике немају карактер проповеди. То су моја унутрашња стања, у којима се људи препознају, често они од којих то најмање очекујем. За мене је и живот који ви зовете световни такође живот у цркви. Ја то не раздвајам. Јер, једино мерило духовности по мени јесте наш однос са другим људима. Чак и они који експлицитно нису побожни, нису чланови цркве, ако су људи који живе у заједници, они заједницу на коју нас Бог призива већ осећају. Прави Христов следбеник воли све људе, јер Христ је разапет зарад свих.

Све док човек настоји да буде искрен – близак је Богу. Иста ствар битна је и током стварања уметничког дела. То је отварање себе себи. Томе и тежи наша саговорница. А то није лако, каже она, о чему сведочи све већа данашња потреба за психолозима и психотерапеутима.

Поред свега, Ефимија је још по нечему посебна. Редитељ Ивица Видановић снимио је о њој и њеном раду филм, који је награђен на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1999. године, када је и она сама награђена, и то за сценарио.

– У свему што радим негујем свој, посебан стил. Донекле и у иконопису. Мада далеко од тога да тежим некој револуцији на том пољу. Читам колико год могу, дружим се са Андрићем, Црњанским, Исидором Секулић. У току сам и са савременим писцима, за то је заслужан Веља Павловић, ваш колега са Студија Б, који ми шаље занимљиве наслове. Рецимо Сарамага. Памтим утисак који је на мене оставио Халед Хосеини и његова дела. Једним делом и због тога што сам упознала једну нову културу, за шта у свом животу имам ретко прилика, закључује Ефимија.

----------------------------------------------

108 година „Ладе“

„Лада” је прво и најстарије регионално уметничко друштво, названо по словенској богињи пролећа. Траје већ 108 година кроз деловање свог српског огранка. На вечерашњој изложби поред Ефимије излажу новопримљени чланови, реномирани уметници Радомир Дамњановић Дамњан, Пепа Пашћан, Зоран Гребенаровић и Игор Степанчић. Изложба траје до 7.августа.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Svaka-ljubav-boli.sr.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Монахиња Ефимија (Фото З. Кршљанин)

– Свака љубав, било које врсте, боли. Свака патња и рана неког кога волите рањава и вас. Што више волимо више страдамо. Можда ће тај назив остати као наслов читаве серије радова јер осећам да је та порука истинита. Моје слике немају карактер проповеди. То су моја унутрашња стања, у којима се људи препознају, често они од којих то најмање очекујем.

E,upravo tako!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пуно сам читала и гледала о Манастиру Градац, као и његовом сестринству. Завољела сам те монахиње, и радујем се сусрету са њима, једнога дана.

Да им Бог подари дуг и миран живот.

Свака им част!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пуно сам читала и гледала о Манастиру Градац, као и његовом сестринству. Завољела сам те монахиње, и радујем се сусрету са њима, једнога дана.

Да им Бог подари дуг и миран живот.

Свака им част!!!

Волела бих и ја да упознам монахињу Нину Неранџић, која је невероватна!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=malina :)' timestamp='1343255928' post='683872]

Волела бих и ја да упознам монахињу Нину Неранџић, која је невероватна!

Ја сам им писала на е маил. И одговорила ми је монахиња Тавита, да ће ме радо примити на пар дана у манастир. Али проблем је пут, далеко је. Како искомбиновати превоз. Воља је битна, жеља такође, а то ме чврсто држи, и вјерујем у сусрет са њима. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. 
      Звучни запис разговора

      У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. 

      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатског изабрани Епископ хвостански Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија на Бежанијској коси. Изабраном Епископу Јустину саслуживао је протосинђел Данило и свештенство Архиепископије београдско-краловачке.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Патријарх Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота-     Доносимо предавање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија (тада Епископа јегарског, викара Епископа бачког) о хришћанској љубави.      Предавање је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, одржано у Дому културе Грачаница, 27. марта 2014. лета Господњег. 
          Није могуће волети Бога ако немамо љубави према ближњем. Ко је наш ближњи? Ближњи је сваки човек, зато што је сваки човек створен по слици и прилици Божјој, у том смислу, ми смо призвани да јасно и чисто волимо свакога човека, истакао је Патријарх Порфирије.      Патријарх је том приликом јасно поучио сабране како да поступају према људима који их одбијају и чине им неправду, рекавши: Ако нам неко чини неправду, зло и одбија нас и нашу љубав, ми смо тада позвани да будемо исправнији и да усрдније испуњавамо заповест о љубави коју нам Господ даје, јер ћемо тако у љубави Христовом љубављу преображавати све око себе. Најлепши пример су нам светитељи Божји који љубављу Христовом преображавају све, у чијој близини зверови постају питоми, и у чијој близини стихије се умирују.      Наша љубав према Богу се потврђује и показује у односу на ближње, јер је љубав према Богу покретач нашега живота, она се на свакоме месту потврђује, а нарочито у нашем односу према свакоме човеку, поучио је патријарх Порфирије. Све што чинимо у овоме свету и животу, а тиче се наших ближњих, ми чинимо Богу. Ако смо речју увредили свога брата, ако смо му мислима завидили, ако смо му желели зло, ако смо било шта лоше учинили било ком човеку, ми смо Христу учинили, зато што је сваки човек Његова икона, закључио је свјатјејши владика.      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 2. августа 2021. године, на празник Светог пророка Илије, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том светитељу у београдском насељу Миријеву.
        Саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, изабрани Епископ марчански Сава, протојереј-стафрофор Драган Предић и ђакони Радомир Врућинић и Немања Калем.
      „Велика је духовна радост и благослов за све нас што смо се данас окупили у овом храму посвећеном Светом Илији да се њему помолимо, да служимо свету Литургију, да се причестимо Телом и Крвљу Христовом, јер то је и предокус и гарант нашега спасења. То је и место на којем реално доживљавамо да смо становници Царства Божјег. Живимо у ово м свету, имамо многе тешкоће и као појединци и као заједница и као народ, али и поред свега тога имамо не само веру, него и чврсту спознају да смо створени за много више, да смо створени за радост, за лепоту, за љубав, за заједницу и да је пуноћа свега тога у Господу нашем, а Он нам, не само то, него и читавог Себе даје кроз Цркву, дарује управо у светој Литургији“, истакао је патријарх Порфирије.
      „Ми светитеље славимо, а међу њима и Светог Илију, јер знамо да они, уподобивши се Христу, имају слободу према Богу. Знамо да су као наша браћа, осећајући љубав према нама у нашим невољама, увек уз нас. Светитеље Божје славимо и због тога што их имамо као примере на које треба да се угледамо. Један од таквих примера јесте и Свети пророк Илија који је био део изабраног народа Божјег у временима када је већи део народа одступио од Господа. Време у коме је живео Свети Илија је сличном нашем данашњем времену. И тада су многи људи, као и данас, живели без вере у живога Бога, која подразумева подвиг, испуњавање јеванђељских заповести, која подразумева жртву, без вере која засигурно, онда када је праведна како смо данас чули у Апостолу, има снагу да помаже не само онима који веру имају, него и онима који су слабашни у вери. У том смислу ми треба да се молимо да имамо праведну веру. Молитвом је могуће да се исправе и они који немају чвсту и јаку веру. Могуће је да се исправе и наши ближњи, они које волимо, они са које делимо живот и кроз чије постојање и ми видимо смисао свога постојања. Свети Илија, од ране своје младости, у том и таквом народу, доживљавао је себе као странца, али није одступао од вере у једнога Бога. И зато му је Господ дао, како се описује у Старом Завету, силу и моћ да сведочи Бога међу онима који су извитоперили веру, да сведочи Бога тако што је чинио силом Божјом безбројна чуда. Истовремено, ниједног тренутка није приписивао себи силу и снагу“, рекао је, имеђу осталог, патријарх Порфирије и додао:
      „Треба да имамо веру као Свети пророк Илија. Ми имамо истиниту, праву православну веру. Имамо је не да бисмо се њоме поносили и китили и хвалили према другима. Имамо је пре свега као дар и задатак да ту веру сведочимо аутентичним, исправним и исто тако православним начином живота, а тај живот извире из наше вере као поверења у Бога. Вера није само свест да постоји нека свесилна моћ која се зове Бог, него је вера поверење у личнога Бога, који се нама открио, који је био међу нама, који је један од нас. То је поверење у то да је Он онај који руководи нашим животима и да зна добро зашто понекада бивамо позвани да се распињемо на крсту, а зашто онда опет имамо могућност да учествујемо у слави победе и васкрсења Христовог. Вера је поверење и препуштање себе љубави Божјој у смирењу без роптања, без гунђања, без побуне, чак и без много питања зашто нам се нешто дешава. Поверење у Бога бива изражено нашим осећањима, нашом свешћу о томе да је сваки тренутак баш такав какав јесте нама дат као шанса за спањење“.
      Поред многобројног верног народа светој архијерејској Литургији су присуствовали и председник ГО Звездара г. Владан Јеремић и члан општинског већа г. Душан Игњатовић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост новог издања емисије "Пирг" на таласима Радија "Глас", Епархије нишке, био је катихета Бранислав Илић. Гостујући у емисији аутора Маријане Прокоповић, катихета Бранислав је говорио о недавној посети светињама Митрополије црногорско-приморске и епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке. 
      Повезан садржај:
      Стазама Светог Василија Острошког
      Предавање катихете Бранислава Илића пред ћивотом Светог Василија Острошког: Мисија Цркве у 21. веку

      Звучни запис разговора

      "Ходочашћа су вековима саставни део хришћанског живота. Узмимо као пример Етерију, која је у четвртом веку походила Свету Земљу и оставила нам своје драгоцене путописе, а безбројни су примери оваквих и сличних ходочашћа. И ово моје хођење светињама у походе било је живописно и испуњено великом љубављу, зато је мој путопис са овог вишедневног путовања записан најпре у срцу, а потрудићу се да осећај мога срца поделим и са драгом ми у Христу браћом и сестрама", рекао је катихета Бранислав Илић у уводном делу разговора. 
      Говорећи о својој духовној вези са манастиром Острогом и ћивотом Светог Василија Острошког, новосадски катихета је истакао да је манастир Острог његова друга кућа, јер је од најранијег узраста везан за светитеља Острошког, као и да је наведена духовна веза обострана, јер је благослов Светог Василија Острошког уткан у његово биће. Као ученик београдске Богословије духовно сам стасавао уз омофор Светог Василија који се чува у београдском храму светих цара Константина и Јелене на Вождовцу. То су биле године када ми животне околности нису дозвољавале да одлазим у Острог, али преко тог омофора Свети Василије и његов благослов су били самном. Бројни су примери из мог живота који доказују присуство Светог Василија, али овај ми је посебно драгоцен, рекао је катихета Бранислав, и додао: Свети Василије је својим благословом трасирао пут мог живота и његове молитве су ме упутиле да пригрлим призив Божји и цео свој живот посветим служби Богу. Све је то дело Светога Василија.    
      У осврту на своју недавну посету Црној Гори, гост Радија "Глас" је нагласио да је Црна Гора васкрсла, да је дивна и јака вера тамошњег народа који је истрајао у праведној борби против безаконог закона. Боравећи у Црној Гори учинио сам велику метанију пред тим дивним свештенством и монаштвом, пред тим благочестивим христољубивим светосавским и световасилијевским народом, учинио сам метанију пред митрополитом Амфилохијем, који је иако телом у гробу, делатно присутан у животима свих нас. Учинио сам велику метанију пред свештеним ћивотима, молећи се Светом Василију и Светом Петру Цетињском, да и нама подаре ту тврду Божју веру и снагу љубави, да и ми у овим нашим крајевима будемо делатници љубави и сведоци да је наша вера, вера Васкрсења, истакао је катихета Бранислав. 
      Према сведочанству Бранислава Илића, Свети Василије Острошки је светитељ који збратимљује и угодник Божји који позива на љубав и праштање, јер је својим животом посведочио да је христолика љубав једина мера хришћанског живота. Ми ништа не дугујемо једни другима, једино смо дужни да по примеру Светог Василија имамо љубав једни према другима, и да кроз ту љубав угађамо Ономе који је сушта љубав и чије је друго име управо Љубав, поучио је катихета Бранислав.     
      Гост емисије "Пирг" је на крају говорио о сусретима са архијерејима који Богу и своме роду служе на територији Црне Горе. Он се сусрео са изабраним митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем на Цетињу, са Епископом буеносајреским и јужно-централно америчким г. Кирилом у Подгорици, као и са изабраним Епископом будимљанско-никшићким г. Методијем у Никшићу. Према речима катихете Бранислава, гостопримство протопрезвитера-ставрофора Слободана Јокића, проф. Александра Вујовића и мр Рада Булајића, доказују да су наведени људи чеда ћивота Светога Василија и настављачи његовог свештеног етоса. 
      На крају овог разговора катихета Бранислав Илић је упутио поруку медијским делатницима и слушаоцима Радија Епархије нишке: "Свима желим да молитве, љубав и доброта Светога Василија буду са свима вама. Да храм који се подиже у Нишу у његову част, што пре засија у пуном сјају, како би као матица сабирао све православне хришћане прелепог Града Ниша, и сведочио велику љубав Светог Василија према вама који живите у Нишу. Будите уверени да је Свети Василије молитвени покровитељ Радија "Глас", зато нека вас његове молитве руководе у вашем делању и мисији, а да ви као чеда Светог Василија знате да никада нисте сами, већ увек под молитвеним покровитељством великог чудотворца Острошког".
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...