Jump to content

То дивно чудо - ЉУБАВ


Да ли вам се допада тема ?  

32 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли вам се допада тема ?

    • Да
      30
    • Не
      2


Препоручена порука

Sebe sam volela,volim i voleću zauvek. :D To je jedna neverovatna i sveprožimajuća ljubav koja nikada ne prestaje.Koja počinje u meni i u meni se završava.Onoga dana kad sam zavolela sebe postala sam zljubljenik u sve lepo i plemenito na planeti.

P.s.Teško mi je voleti me i želeti mi sve najbolje, ipak se Carstvo nebesko  sa mukom zadobija. 0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sebe sam volela,volim i voleću zauvek. :D To je jedna neverovatna i sveprožimajuća ljubav koja nikada ne prestaje.Koja počinje u meni i u meni se završava.Onoga dana kad sam zavolela sebe postala sam zljubljenik u sve lepo i plemenito na planeti.

P.s.Teško mi je voleti me i želeti mi sve najbolje, ipak se Carstvo nebesko  sa mukom zadobija. 0703_read

 

Predivno. Ja još ne uspevam u toj meri, možda se zato neke stvari i dešavaju, ja sebe učim da volim. Još uvek. :(

 

Divno mi je pročitati ovo tvoje napisano. Pronađoh se u tvojim rečima, posebno onaj zadnji deo :

 

"  Teško mi je voleti me i želeti mi sve najbolje " .  :(  Poučne su i valja mi se učiti na tvom primeru, da je moguće uz trud, koji se naslućuje iz gore navedenih reči ili se barem meni čini takvim.

 

A kako to do kraja spoznati, nisam pametna.

 

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ova tema mi liči na ono Miljkovićevo: "Svuda u svetu užasna ljubav vlada", a pjesnici intuitivno otkrivaju velike istine. "Most" ne može da se pogleda, ali poznat mi je užasni "Sofijin izbor" i naravno priče o Avraamovoj spremnosti na žrtvu i Jovovo priklanjanje pred užasnom (da se ne bismo lagali) voljom Božijom. Užasna može biti Božija ljubav, kad se sukobi sa običnom, ljudskom, ili prirodnom ljubavlju, kako sam negdje pročitala da Oci nazivaju ono što mi uglavnom i podrazumijevamo pod ljubavlju. Konkretno, nekog voliš i želiš mu sve najbolje što najčešće podrazumijeva za njega samog najugodnije (i za dušu i za tijelo). Međutim, ono što je za njegovu dušu najbolje, često nije ugodno njegovom ljudskom biću, pa onda to može značiti i da mu želimo stradanje, da bi se očistio, uzrastao itd. A šta je pretežnije - duša, naravno... Ima jedna priča Sv.Vl.Nikolaja (mislim u Mis.pismima), gdje je majka sinu izmolila očišćenje i pokajanje kroz stradanje, i uspjela da mu sačuva i dušu i tijelo. Ja nisam doskora razumjela taj paradoks "i Bog tako zavolje svijet da Sina Svog žrtvova za nj", jer mi se činilo da Bog ne voli svijet ako traži žrtvu za oproštenje grijeha, niti Sina ako ga žrtvuje. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, treba da naučimo da tražimo savršenstvo samo od sebe, a drugima da smo beskrajno tolerantni i snishodljivi. No, to je jako teško. Naše traženje i zahtijevanje drugom neće pomoći, neće ga ispraviti ni očistiti, a naše opraštanje i trpeljivost najčešće hoće.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
ЗАЉУБЉЕНОСТ
  • printButton.png
  • emailButton.png

Zaljubljenost,%20o%20ljubavi.jpg        

 

 

Заљубљеност је диван период и, по правилу, она у нашој души оставља веома пријатне успомене. Сећам се како смо супруга и ја заборављали на све на свету, родитеље, пријатеље, учење, послове и по цео дан проводили заједно. Разговарали смо о разним темама, дружили се. Па могли смо сатима да „висимо" на телефону, да се шетамо улицама Москве не примећујући хладноћу, кишу и позни час. Заиста: „Срећни људи не знају за време".

         Нико не негира чињеницу да је заљубљеност срећан и радостан доживљај. Али она бесконачно не траје. Она може само да прерасте у нешто веће, у праву љубав, или да нестане сасвим. Психолози иначе тврде да основу заљубљености 90% чини сексуална привлачност. И изгледа да јесте тако. Заљубљени проживљавају не само душевне, већ и телесне осећаје: ватру, љубавну дрхтавицу и остало. Заљубљеност се не може назвати љубављу и зато што је у њеној основи егоизам. Лепо ми је, пријатно да будем крај ове девојке, она има леп глас, велике очи, глатку кожу, коса јој лепо мирише итд. А љубав управо представља превазилажење егоизма, то је способност да жртвујемо нешто за вољено биће, да му опростимо мане, да живимо за њега, чак и када нас оно не радује.

 

         Заљубљеност је доба благог помућења ума, када заљубљени није у стању да види било какве мане у предмету своје љубави, очи су му затворене, он није сав свој и склон је идеализацији и романтизацији вољене особе.

 

         Јасно је да младожења и млада треба да се допадају једно другом пре брака, без тога не треба ни ступати у брак, али бурност осећања уопште не говори о њиховој дубини. И пламен заљубљености треба да пређе у тиху, уједначену ватру породичног огњишта.

 


         0 ЉУБАВИ

Zaljubljenost,%20o%20ljubavi1.jpg        

 

 

Невоља је што многи људи не схватају шта је љубав. Они несвесно или свесно мешају појмове заљубљености, љубави, себељубља, жеље. Ми кажемо: „Волим да возим бицикл" или „гајим велику љубав према класичној музици". Можемо да кажемо и: „Волим своју жену". Мада мали број људи, заиста, разликује љубав према послу, забави, породици и супрузи (или супругу). Понекад чак породица стоји на последњем месту на овом списку. Притом су такви људи искрено уверени у то да се све ово може називати љубављу. Неки доживљавају љубав као страсни еротски занос, заљубљеност. Један мој познаник оставио је жену и многобројну децу због друге жене. Објашњавао је то чињеницом да се он и супруга никада нису волели. А „праву љубав" је нашао на страни. Још се каже: „Престао сам да је волим, заволео сам другу". Наравно, то је апсурд. Како можеш да тврдиш да си заволео некога ако га уопште не познајеш? Испада да своју жену можеш да оставиш (ионако је не волиш) и одеш код симпатичније, млађе. То што супружници нису задобили љубав, само је њихова сопствена кривица. Значи, нису могли да сачувају и умноже оно што су имали. Јер без првобитне љубави скоро нико не улази у брак.

 

         Дакле, дошли смо до најважнијег и основног питања: „Па шта је то љубав на крају крајева? Емоција, осећај, осећање или нешто више?"

 

         Многи љубав називају осећањем, али она није само осећање. Она се може упоредити с вером. Осећања су оно што ми осећамо, и то телесним чулима, органима: вид, слух, мирис, укус, додир. Нешто осећамо интуитивно, на душевном нивоу.

 

         Истинска љубав, како каже апостол Павле, мора бити вечна: „Љубав никад не престаје" (1 Кор. 13, 8). Дакле, да би се вечно осећала љубав, потребно је донети веома чврсту одлуку: волети упркос свему. Независно од тога да ли је тмурно напољу или сија сунце, јесмо ли сиромашни или богати, млади или стари. Или сретнемо лепшег или лепшу од нашег садашњег изабраника. Ако се не донесе таква одлука, наша љубав и породични живот неће бити стабилни, већ климави, зависиће од огромног броја околности. На пример, човек стари, пропада, болује, мења се. Оженили смо се једном или удали за једног, а он се након неког времена променио. Ако се љубав не доживљава као вечно, постојано осећање, онда значи да треба тражити другог супруга или супругу, јер овај више не одговара. Данас је доба економске нестабилности и сасвим се може догодити да нас чека сиромаштво, чак беда, па шта треба - да тражимо неког богатијег, ситуиранијег? Да не говоримо о томе да супружници, нажалост, не радују увек једно друго, већ понекад разочаравају и унесрећују. Само чврста решеност да волимо човека начинивши избор, једном за свагда, може да нам помогне у спречавању развода и да изнесе нашу љубав кроз деценије.

 

         Шта треба чинити да би се учврстила ова решеност? Подгревати, васпитавати у себи и другоме овај дар љубави. Љубав је веома ћудљива, нежна, потребна јој је стална нега. О овоме ћемо говорити у поглављу „Породични живот".

 


                                               Преузето из књиге: ''ОН И ОНА'' - Свештеник Павле Гумеров

 

 

 

 

Манастир Клисина

 

 

 

Zaljubljenost,%20o%20ljubavi2.jpg

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Zaljubljivanje nije slučajno - ne postoje slučajnosti u duhovnom životu. Svaka ljubav je zasnovana na potrazi za duhom. Ne radi se o dvoje ljudi ludo zaljubljeni jedno u drugo, radi se o dvoje ljudi koji jedno u drugome prepoznaju duh. Naša žudnja da se vratimo u blaženstvo je razlog što zaljubljivanje nikad nije slučajno. Najponiznija osoba koja se zaljubi shvaća da hoda po svetom tlu. - Dipak Čopra

 

U blaženstvu ste začeti, u blaženstvu živite, blaženstvu će se vratiti...- Vede

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Da, to je na neki način moj krst, koji nosim već neko vreme. Ćutiš, trpiš, šta ćeš, od Boga je (tražili ste -gledajte). Pošto je od Boga voliš svoj krst, msm voliš i da nije. Voleti nesebično je cilj ovog hoda po mukama. Bog je trener. Bog zna svrhu svega. U iskušenju sam da odustanem. Mrmljam u sebi, nekada se brecnem, režim. Onda osetim milost koja krepi i nastavljam. To je samo ljubav, a za ljubav se ide na krst.To je sudbina nas koji sledimo Hrista.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

   Да волим мноооооогоооо моју сестру, а она спада у ту категорију. Такође, волим и неке пријатеље који ми почесто "дигну притисак ". Већина од њих су тешки циници, поприлично сујетни и све најбоље знају.

Поред ове групе људи које волим, а коју бих кад-кад, онако педагошки, слатко издеветала ;), постоји и она група коју себе понекад (кад ме по милионити пут повреде, па док рана мало не зацели) терам да волим , подсећам да су и они моја браћа и сестре у Господу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је данас свету архијерејску Литургију поводом празника Рођења Пресвете Богородице који је уједно и слава Саборног храма у Зворнику.

      Преосвећеном Епископу саслуживали су архимандрити Симеон (Обреновић)и Нектарије (Тешић), протојереј-ставрофор Драгиша Томић, протојереј Јован Максимовић, протонамјесник Синиша Максимовић, јереј Растко Лукић, ђакони Немања Спасојевић и Јован Ашћерић, уз молитвено учешће старјешине Саборног храма и архијерејског намјесника зворичког, протојереја-ставрофора Видоја Лукића.
      Током Свете Литургије, владика је поучио вјерни народ пригодном бесједом, приликом које је истакао важност јединства српског народа на нашим просторима и широм васељене.
      ''Потребно је да поред духовног, Срби буду свесни и свог националног идентитета. Да су свесни ко су и шта су. Потребно је то нама Србима јер ми то често заборавимо, што сви знамо из историје, али светиње нас враћају себи.''
      Говорећи о данашњем празнику владика Фотије је посебно нагласио величину овог празника речима да Црква, поред Рођења Пресвете Богородице слави још само два рођења, Господа Исуса Христа и светог Јована Крститеља.
      Велики број вјерног народа узео је учешћа у литургијском сабрању причестивши се светим тајнама Христовим.
      Преосвећени владика је, на крају Литургије, заједно са кумом славе Георгијем Лукићем и осталим вјерницима преломио славски колач и пожелео срећну славу свим зворничанима.
      Литургијско заједничарење настављено је у крипти саборног храма. Кум славе Георгије Лукић, најмлађи кум саборног храма досад, заједно са својом породицом припремио је трпезу љубави за све вјернике.
      Ученици и професори музичке школе, на челу са директорицом школе Дијаном Зекановић су припремили богат музички програм којим су увеличали данашњи празник.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. 
      Звучни запис разговора

      У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. 

      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатског изабрани Епископ хвостански Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија на Бежанијској коси. Изабраном Епископу Јустину саслуживао је протосинђел Данило и свештенство Архиепископије београдско-краловачке.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Патријарх Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота-     Доносимо предавање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија (тада Епископа јегарског, викара Епископа бачког) о хришћанској љубави.      Предавање је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, одржано у Дому културе Грачаница, 27. марта 2014. лета Господњег. 
          Није могуће волети Бога ако немамо љубави према ближњем. Ко је наш ближњи? Ближњи је сваки човек, зато што је сваки човек створен по слици и прилици Божјој, у том смислу, ми смо призвани да јасно и чисто волимо свакога човека, истакао је Патријарх Порфирије.      Патријарх је том приликом јасно поучио сабране како да поступају према људима који их одбијају и чине им неправду, рекавши: Ако нам неко чини неправду, зло и одбија нас и нашу љубав, ми смо тада позвани да будемо исправнији и да усрдније испуњавамо заповест о љубави коју нам Господ даје, јер ћемо тако у љубави Христовом љубављу преображавати све око себе. Најлепши пример су нам светитељи Божји који љубављу Христовом преображавају све, у чијој близини зверови постају питоми, и у чијој близини стихије се умирују.      Наша љубав према Богу се потврђује и показује у односу на ближње, јер је љубав према Богу покретач нашега живота, она се на свакоме месту потврђује, а нарочито у нашем односу према свакоме човеку, поучио је патријарх Порфирије. Све што чинимо у овоме свету и животу, а тиче се наших ближњих, ми чинимо Богу. Ако смо речју увредили свога брата, ако смо му мислима завидили, ако смо му желели зло, ако смо било шта лоше учинили било ком човеку, ми смо Христу учинили, зато што је сваки човек Његова икона, закључио је свјатјејши владика.      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 2. августа 2021. године, на празник Светог пророка Илије, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том светитељу у београдском насељу Миријеву.
        Саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, изабрани Епископ марчански Сава, протојереј-стафрофор Драган Предић и ђакони Радомир Врућинић и Немања Калем.
      „Велика је духовна радост и благослов за све нас што смо се данас окупили у овом храму посвећеном Светом Илији да се њему помолимо, да служимо свету Литургију, да се причестимо Телом и Крвљу Христовом, јер то је и предокус и гарант нашега спасења. То је и место на којем реално доживљавамо да смо становници Царства Божјег. Живимо у ово м свету, имамо многе тешкоће и као појединци и као заједница и као народ, али и поред свега тога имамо не само веру, него и чврсту спознају да смо створени за много више, да смо створени за радост, за лепоту, за љубав, за заједницу и да је пуноћа свега тога у Господу нашем, а Он нам, не само то, него и читавог Себе даје кроз Цркву, дарује управо у светој Литургији“, истакао је патријарх Порфирије.
      „Ми светитеље славимо, а међу њима и Светог Илију, јер знамо да они, уподобивши се Христу, имају слободу према Богу. Знамо да су као наша браћа, осећајући љубав према нама у нашим невољама, увек уз нас. Светитеље Божје славимо и због тога што их имамо као примере на које треба да се угледамо. Један од таквих примера јесте и Свети пророк Илија који је био део изабраног народа Божјег у временима када је већи део народа одступио од Господа. Време у коме је живео Свети Илија је сличном нашем данашњем времену. И тада су многи људи, као и данас, живели без вере у живога Бога, која подразумева подвиг, испуњавање јеванђељских заповести, која подразумева жртву, без вере која засигурно, онда када је праведна како смо данас чули у Апостолу, има снагу да помаже не само онима који веру имају, него и онима који су слабашни у вери. У том смислу ми треба да се молимо да имамо праведну веру. Молитвом је могуће да се исправе и они који немају чвсту и јаку веру. Могуће је да се исправе и наши ближњи, они које волимо, они са које делимо живот и кроз чије постојање и ми видимо смисао свога постојања. Свети Илија, од ране своје младости, у том и таквом народу, доживљавао је себе као странца, али није одступао од вере у једнога Бога. И зато му је Господ дао, како се описује у Старом Завету, силу и моћ да сведочи Бога међу онима који су извитоперили веру, да сведочи Бога тако што је чинио силом Божјом безбројна чуда. Истовремено, ниједног тренутка није приписивао себи силу и снагу“, рекао је, имеђу осталог, патријарх Порфирије и додао:
      „Треба да имамо веру као Свети пророк Илија. Ми имамо истиниту, праву православну веру. Имамо је не да бисмо се њоме поносили и китили и хвалили према другима. Имамо је пре свега као дар и задатак да ту веру сведочимо аутентичним, исправним и исто тако православним начином живота, а тај живот извире из наше вере као поверења у Бога. Вера није само свест да постоји нека свесилна моћ која се зове Бог, него је вера поверење у личнога Бога, који се нама открио, који је био међу нама, који је један од нас. То је поверење у то да је Он онај који руководи нашим животима и да зна добро зашто понекада бивамо позвани да се распињемо на крсту, а зашто онда опет имамо могућност да учествујемо у слави победе и васкрсења Христовог. Вера је поверење и препуштање себе љубави Божјој у смирењу без роптања, без гунђања, без побуне, чак и без много питања зашто нам се нешто дешава. Поверење у Бога бива изражено нашим осећањима, нашом свешћу о томе да је сваки тренутак баш такав какав јесте нама дат као шанса за спањење“.
      Поред многобројног верног народа светој архијерејској Литургији су присуствовали и председник ГО Звездара г. Владан Јеремић и члан општинског већа г. Душан Игњатовић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...