Чега је символ Бадњак?

[dragisa 1988]

cemu toliko jeda? i ko uopste predlaze ukidanje badnjaka? cemu konstantan trud na razdoru naroda od "popova"? cemu insistiranje da je samo tvoje tumacenje tacno?

 

??

[Ћириличар 7551]

 

 

 

Може ли неко ово да појасни?

 

Сам чујем много тумачења и једно од оних које ме је бацило у дубоку недоумицу јесте да је Бадњак символ Христа! Како?! Зар ћемо Христа спалити?

 

Има и оно тумачење да је Бадњак символ старог идола, кумира који се спаљују доласком Христа. Али зашто се онда толико украшава и даје му се на важности? Чак има и освештавања бадњака. зар се свешта идол, кумир, тотем?

 

 

И треће које сам чуо и које је мени најсмисленије јесте да је бадњак символ дрвета којим су се огрејали када се Христос родио.

 

Некако ми ово задње дође најнормалније. 

Паљење Бадњака је пагански обичај. За Бадње вече ( добро, у оно вријеме није се тако звало ) људи су се окупљали вани, увече и палили ломаче како би отјерали зле духове, који су долазили на земљу највише у тој ноћи. Током зиме највише су током године ходиле разне авети, утваре, чудовишта, море и ко зна какве још Кандићке паганског доба, али сви су се плашили ватре. Зато се за Бадњу ноћ не спава, него бдије, да те не заскочи каква Кандићка

Наравно, и у друге дане се овако радило. Колико села, толико обичаја. Са нашим паљењем Бадњака повезани су и Ивањски кријесови у Хрватској и Ивана купала у Украјини и Русији. И Бугари имају нешто попут Бадњака данас. Чак се и у Британији у најстаријим данима поштовао обичај да се посијече ноћу дрво и да се његово дебло довуче кући и спали ( Jule log ).

 

Хришћанство, ако није могло искоријенити старе паганске обичаје, присвајало их је и христијанизовало. Логика, боље да се то и то ради у име Христа, него  у име Вотана. Ха, ја!

[Justin Waters 13853]

Жељко је све добро објаснио. 

 

Бадњак потиче још из старе словенске религије, и његова употреба везана је за обиљежавање јужног солстиција, када је ноћ најдужи и дан најкраћи на сјеверној хемисфери. То почиње 21 децембра, затим три пуна дана и ноћи након тога од 25 децембра дан се продужије све више, а ноћ скраћује, тј иде се у сусрет прољећу и новом оживљавању свега. Дакле после јужног солстиција, иде се у нову годину, и све старо се оставља и узима ново. Тако и оно што рече Жељко, паљење има симболику спаљивања старог и узимања новог. Дакле тај пагански обичај имао је обрисе надолазећег хришћанског који је почео да се остварује Христовим рођењем. 

[Middle-earth 157]

Паљење Бадњака је пагански обичај. За Бадње вече ( добро, у оно вријеме није се тако звало ) људи су се окупљали вани, увече и палили ломаче како би отјерали зле духове, који су долазили на земљу највише у тој ноћи. Током зиме највише су током године ходиле разне авети, утваре, чудовишта, море и ко зна какве још Кандићке паганског доба, али сви су се плашили ватре. Зато се за Бадњу ноћ не спава, него бдије, да те не заскочи каква Кандићка

Наравно, и у друге дане се овако радило. Колико села, толико обичаја. Са нашим паљењем Бадњака повезани су и Ивањски кријесови у Хрватској и Ивана купала у Украјини и Русији. И Бугари имају нешто попут Бадњака данас. Чак се и у Британији у најстаријим данима поштовао обичај да се посијече ноћу дрво и да се његово дебло довуче кући и спали ( Jule log ).

 

Хришћанство, ако није могло искоријенити старе паганске обичаје, присвајало их је и христијанизовало. Логика, боље да се то и то ради у име Христа, него  у име Вотана. Ха, ја!

 

Дакле инкултурација јеванђеља,јел тако?

[Ћириличар 7551]

Дакле инкултурација јеванђеља,јел тако?

Мислиш усађивање јеванђеља у обичаје, културу народа? Ако на то мислиш, онда да, тако је. Бадњак у хришћанству добија ново значење, или барем само старо објашњење се христијанизује. Тако се за лиле говори да је то обичај за памћење свих хришћанских мученика који су горјели на ломачи за своју вјеру, а заправо су лиле стари предхришћански обичај и има своје рођаке у Ивановим купалама и код Ивањских кријесова, који се одржавају у размаку од неколико дана од времена када се српске лиле пале ( за Петровдан ). Сличност ових обичаја са бадњаком је ватра-увијек се пали, и то увече и гори током ноћи. Да не дужим описујући сличности ова три обичаја ( лиле, Ивана купала, Ивањки кријесови ), те причајући како је то заправо све један пагански обичај ( са примјењеним правилом, колико села, толико варијација ), укратко, моја поента је да је хришћанска црква или сузбијала и уништавала ове старе обичаје ( како је то Римокатоличка црква скоро до савршенства извела на западу ), или их прихватала и христијанизовала ( како је, хвала Богу, грчка црква више вољела да ради током покрштавања ). Зато данас Срби и даље сијеку и пале бадњак, пале лиле, може се чак и рећи да славе Славу ( али ту нисам довољно научен што се тиче теме Славе, тако даааааа ), први или задњи сноп жита из жетве везују и стављају изнад улаза у кућу за срећу и благостање укућана, изнад штале за добру стоку, у пољу... Зато је код нас Илија громовник ( иако нигдје у Библији он не иде у својим кочијама по небу и баца муње,глумећи Зевса ), јер је Перун отпуштен и дошао је неко са бољим квалфикацијама за то радно мјесто код Срба

 

А сада мало моје демагогије, не могу а да не кажем. Ова тема ме увијек покрене некако:

 

Чување ових обичаја, нашега предања ( много боља ријеч него латинска "традиција" ) је нешто важно. Мислим да је Жељко ово рекао малоприје, на овој теми, али поновићу-ови обичаји су само обогатили нашу вјеру, без икакве штете по вјеру у Исуса и у Спасење. Треба их сачувати и никако их не смијемо ниподоштавати јер нису изворно хришћански. Они су израз народног духа и преко њих Срби ( па и остали Словени, јер скоро сви имају скоро исте обичаје ) показују и граде свој однос према нечему тамо, иза хоризонта, те још учвршћују своју вјеру у Бога преко њих ( добра посљедица за хришћанство, и доказ да је грчки приступ био добар   ). Непотребно је говорити какву срећу, или још боље речено, милину они изазивају у људима који то онда повезују са Богом мислећи:"Ово је заиста нешто посебно.". Знам по себи, иако нисам велики вјерник. Ти обичаји су наш начин изражавања духовности, и то веома добри и лијепи. Зашто се православље толико добро усадило код Срба? Баш због прихватања оних добрих народних обичаја.

[Middle-earth 157]

Мислиш усађивање јеванђеља у обичаје, културу народа?

Мислијо сам .smesko.  

[Јелена Симић 26]

Гори Бадњак идол криви славимо те Христе Боже Живи

[Ћириличар 7551]

Гори Бадњак идол криви славимо те Христе Боже Живи

Ш'а 'но ја реко'?

[Ћириличар 7551]

Мислијо сам .smesko.  

Е добро је

[Јелена Симић 26]

Ш'а 'но ја реко'?

?

[marko_13 2915]

Бадњак се свечано ложи у знак сећања на ватру коју су по предању витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христос, да би огрејали божанско новорођенче и Богордицу. Бадњак се такође може тумачити као символ крста на коме је Христос распет, при чему топлина ватре символизујуе спасење за људски род које је, по хришћанском веровању, омогућено Христовим распећем.

[Grizzly Adams 44678]

Да будемо јасни - у питању је само народни обичај који је некада давно послужио да се народним обичајима из паганског доба да хришћански смисао. И то је сасвим у реду. Само што је то било пре хиљаду година и одавно више није потребно, испунило је своју улогу. Зато ми, морам да признам, по мало смета претеривање са тим "обичајима". Немам ништа против, али не би смели да буду у првом плану. Не видим зашто би морали да толико истичемо "бадњак", па после морамо да објашњавамо нешто што се догађало пре хиљаду година са паганским племенима и како је то "охристовљено"...

 

Наш задатак данас није да "чувамо традицију", већ да исту мудру ствар коју су тада радили наши претходници применимо данас - да обичајима свог времена дамо хришћански смисао. Данашњи "бадњак" био би, на пример, да ставиш икону Христовог Рођења на свој Facebook или Божићни тропар на YouTube.

[Млађо 87]

          "Сима Тројановић је почетком 20. века добро претпоставио да су Бадњи дан и Божић празници соларног порекла који симболизују обнављање Сунца; бадњак је тако врста идола, који на домаћем огњишту сваког српског домаћина понавља "небесну сцену" поновног рађања бога Сунца. У једном латинском рукопису из 15. века поменута су три пољска божићна обичаја: "Неки (Пољаци) на дан рођења Господњег или уочи тог дана 1) не дају никоме ватре на зајам; 2) извесне личности за које се мисле да су срећне позивају, рано ујутру, у своје куће, да би и њима донеле срећу; 3) неки опет зову вукове на гозбу." Сви ови обичаји су још увек савршено очувани код Срба, вероватно зато што је, како многи претпостављају, бог Сунца и ватре, Дајбог, био српски национални бог и зато посебно слављен. Ватра са огњишта се не даје јер она тога дана "помаже" рађању новог Сунца - над њоме овај "срећни гост", који се код Срба зове назива полаженик, положајник или положаоник, а који је прва особа која тога дана дође у кућу, џара ватру бадњаком, како би је разгорео. Вук који се зове на гозбу јесте онај стари Хроми вук, Дајбог (Хроми Даба - моје убацивање), који у каснијем периоду престаје да буде хром, јер је започео нови годишњи циклус у коме Сунце јача. И сам положаоник, први гост који нам својевољно тога дана дође у кућу, заправо је вероватно то старо божанство; о томе говори и обичај да се он огрће кожухом и седа под сто чиме се апострофира његов вучији карактер."

 

                Ово је одељак са 25. стране из књиге Словенска митологија од Ненада Гајића у издању Лагуне. Има на још неколико места у њој додатних појашњења о свему овоме... Бадњак, као што неко рече, потиче од глагола бдети, јер се бденисало да се ватра не угаси...

 

                Тамо где имамо реалност, симболика је непотребна, (сама по себи не смета, пошто може богатити и украшавати празничне дане) а може да буде штетна уколико ремети реалност. У овом нашем случају мислим да је то у питању. Реке народа прођу кроз наше храмове на Бадње вече, а сами признајмо колико од њих дође на Божић на Литургију када на најреалнији могући начин имамо сусрет са Христом који се рађа. Бадњи дан је само увод у празник... То би било као кад дођемо на неки свечани ручак, узмемо аперитив, мало предјела и одемо кући уз изговор да је то довољно што смо учинили. Мислим да истицање и форсирање бадњака, ма који да му је смисао - пагански или христијанизовани (нећу да кажем хришћански) - ремети смисао и пуноћу Божића. 

                Не може одједном и преко ноћи, али моје мишљење је, да треба што више говорити о томе и инсистирати да је бадњак секундарна ствар и да је централни догађај којим у најпунијој мери учествујемо у празничној реалности заправо света Литургија на Божић и причешћивање светим Христовим Тајнама. Чврсто верујем да ће доћи генерације које ће бити кадре да то реализују на благопотребан начин. У припремању таквих генерација лично већ учествујем.

               Укидање и избацивање бадњака је непотребно, али је неопходно одредити му право место... У супротном први би реаговали попови пошто би био угрожен црквени буџет...

[marko_13 2915]

Последња реченица је тотална глупост!

 

 А ни остатак текста није много квалитетнији.

[Милан Меденица :) 4211]

@@Млађо, вала баш свашта ... тамо где су сви Апостоли вере све живо освећивали Христом, почев од језика, обичаја и културе, и нису брисали ниједну традицију иједног народа на који су наишли да прими веру, нашли се паметњаковићи да изигравају "православце веће од патријарха", прозивају Цркву, свештенство и вернике као пагане и заостале успут предлажући гашење свих богатстава и различитости култура у Христу.

 

eternal facepalm.