Jump to content

Katolici u užoj Srbiji, u šta veruju i kako zadovoljavaju svoje verske potrebe!

Оцени ову тему


Препоручена порука

?????? "?????????" ?? ?? ????? '???? ????????? : ?? ?????? ?? "???????" ????? ? ????? ????? "????????" ?

?? ??? ???????? ?? ????? ?? ???, ?????, ????????? ?? ?????, ???????????? .....

"Prisutna je tu i odoma?ena ve? od prvih hriš?anskih vremena, još pre dolaska Slovena na Balkan, kada su seme hriš?anstva doneli rimski legionari."

?????? ????? ??? ???? ....  smej.gif ?? ???, ?? ?? ??? ?????????? ????? ??? ?????? ????? ?? ????? ??. ? ?? ????? ???? ????????? ????????? ????? ?? ???? ??? ???? ????? ??????????? ??????????? ????? ???? ???? ??????? ???? ?? ???? .

? ????? ? ???????? ?? ??????, ????? ??? ????? ????, ? ????????? ?????, ????? ????? !

???? ??? ????? ????? :

"Najviše vernika je u župi sv. ?irila i Metoda na Banovom brdu, zahvaljuju?i svešteniku koji je ina?e Makedonac a ?iji je otac bio grkokatoli?ki sveštenik imaju hor koji nazivaju ekumenskim, pa neguju pesme koje se pevaju u pravoslavnim hramovima. Ina?e sam sveštenik je dualista, što zna?i da ima dozvolu da drži liturgije po oba obreda."

? ?? ?? ???? ??????? ?? ??? ????? ? ???? ?? ?? ?? ??? ????? ???????? ?? ??? ????? ? ?????? ???????, ????? ??? ??? ????????????, ? ??? ??? ?? .... ????? ???????? ????? ? "??????" ??? ?? ?????? ????? !

Treba imati u vidu da smo mi najve?a verska zajednica i da je sasvim normalno da smo samim tim i prilago?eni razli?itim kulturama. Isto postoje specifi?ne razlike i kod vas pravoslavnih, koje su kao i kod nas formalne prirode i nemaju nikakve veze sa verom.

Verovatno si hteo da se narugaš tim "smerovima", ali je sasvim ljudski i normalno da u okviru jedne zajednice postoje ljudi sa razli?itim interesovanjima. Sasvim je normalno i evan?eoski dati im mogu?nost da u okviru te zajednice razvijaju i neguju ta svoja interesovanja.

To nije lobi ve? ideja oko koje se okupljaju zainteresovani.

Ta?no je da je do 1054 godine bila jedna crkva ali je ta?no da je bila administrativno podeljena. I pre podele su postojali episkopi, arhiepiskopi, mitropolite uostalom oni koji su bili u ve?im gradovima imali su i ve?e titule. Te titule su bile po?asne pa je po toj ?asti bio prvi patrijarh ili papa u Rimu a drugi patrijarh u Carigradu. Uostalom papini legati su išli kod Kerulijana da ga mole za pomo? radi odbrane od Normana a zna se da je i bogoslužje bilo razli?ito. Tako je deo koji se naziva dalmacijom a pripadali su i nabrojani gradovi pripadali zapadnom carstvu. Nije tu nikakvo prisvajanje ve? istorija rimskog carstva.

Postoje i kod vas liturgijski obredi koji se me?usobno razlikuju. Svetog Jovana Zlatoustog, Svetog Vasilija Velikog i Liturgiju Pre?eosve?enih Darova. Zna se kad se koja služi. Ja nisam liturgi?ar ali predpostavljam da postoje i o?uvani oblici aleksandrijske liturgije ako su ove koje sam nabrojao antiohijske odnosno kesarijske.

Ne znam šta si hteo da kažeš sa tim "????? ???????? ????? ? "??????" ??? ?? ?????? ????? !"

Treba znati da se naša crkva razlikuje od vaše isto koliko i mi sami od sebe od 1054 godine pa na ovamo. Zna?i zadržala se bit u?enja zajedni?kih sabora stim što su na našim saborima posle uvedeni novi dogmati. Zna?i to isto vredi za crkvu kojom krštenjem ti pripadaš.

Što se ti?e kanona, poznato je da je naša crkva nastala na temeljima rimskog carstva a verovatno si ?uo za rimsko pravo i da je to predmet koji se izu?ava na pravnom fakultetu a da cela jurizdikti?nost države u kojoj živimo je zasnovana na principima tog prava. Tako je i sa našom crkvom pa nam se ?esto prebacuje da smo isuviše kanoni?ni.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одавно нисам чуо већу ....  цепање од смеха од ове, па ви бре присвајате нешто што никада нисте ни имали тј. у то време није постојала католичка црква ни папа већ само једна Православна Јеванђелска Црква која нема никакве везе са вама.

Ух,брате ала лупи.... klapklap klapklap

Ако нешто браниш или нападаш,бар имај основно знање. :)

Не постоји никаква Јеванђелска православна Црква која нема везе са њима (римокатолицима).

Постојала је и постоји само једна "СВЕТА САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА" која се никада није називала "ЈЕВАНЂЕЛСКА",то јест Црква се пре раскола називала једноставно Хришћанска.

Имамо данас разне "Еванђелске цркве" којима је Свето Писмо све и сва и које темеље своје учење само на Писму и које постоје ради Писма,а не Писмо ради њих :

http://www.ecst.hr/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?????? ????? ??? ???? ....  ?????? ?? ????? ?? ???, ?? ?? ??? ?????????? ????? ??? ?????? ????? ?? ????? ??. ? ?? ????? ???? ????????? ????????? ????? ?? ???? ??? ???? ????? ??????????? ??????????? ????? ???? ???? ??????? ???? ?? ????.

??,????? ??? ????.... klapklap klapklap

??? ????? ?????? ??? ???????,??? ???? ??????? ?????. :)

?? ??????? ??????? ??????????? ??????????? ????? ???? ???? ???? ?? ???? (??????????????).

????????? ?? ? ??????? ???? ????? "????? ??????? ? ?????????? ?????" ???? ?? ?????? ???? ???????? "???????????",?? ???? ????? ?? ??? ??????? ???????? ??????????? ??????????.

????? ????? ????? "?????????? ?????" ?????? ?? ????? ????? ??? ? ??? ? ???? ?????? ????? ????? ???? ?? ????? ? ???? ??????? ???? ?????,? ?? ????? ???? ??? :

http://www.ecst.hr/

U postu upu?enom meni nije bitno znanje ili neznanje, argumentovana kritika ili ?injenice. Bitno je uzdi?i sebe, veli?ati sebe i svoju veru sve na svoju dušu u ovo vreme adventa ili došaš?a.

U Došaš?u Crkva ima pred o?ima dvostruki dolazak Spasiteljev - onaj dolazak njegov koji se zbio u vremenu i dolazak na kraju vremena, kada ?e do?i kao sudija živih i mrtvih. U Došaš?u nam je dano da iskusimo svu ?ežnju starozavetnih vernika za Spasiteljem, za obe?anim Mesijom, ali nam je tako?e dano da iskusimo lepotu blagoslova koji je na nas došao po Spasitelju. Kroz cijelo Došaš?e provla?i se tiha radost nadanja.

No Došaš?e je i pokorni?ko vreme jer nam se pred o?i stavlja i onaj drugi dolazak koji moramo do?ekati budni i spremni jer Hrist dolazi kao sudija koji svakome sudi po njegovim delima. Stoga je vreme iš?ekivanja ujedno i vreme koje nam je darovano da okajemo svoje grehe i da ?inimo dela pokore, kako ne bi strepili od toga drugog dolaska, ve? ga iš?ekivali u miru i radosti. Tako su ta dva dolaska isprepletena, a Crkva nam pred o?i stavlja Betlehemsko detešce kako bi u nama posvestila da nam je to dete došlo da nas spasi od propasti i suda.

Valja ga zato provesti u postu i molitvi i mnogo ne pridavati pažnje na ono što radi ?avo. Njegovo je da radi to što radi i na ovom hriš?anskom forumu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?????? ????? ??? ???? ....  ?????? ?? ????? ?? ???, ?? ?? ??? ?????????? ????? ??? ?????? ????? ?? ????? ??. ? ?? ????? ???? ????????? ????????? ????? ?? ???? ??? ???? ????? ??????????? ??????????? ????? ???? ???? ??????? ???? ?? ????.

??,????? ??? ????.... 0405_feel 0405_feel

??? ????? ?????? ??? ???????,??? ???? ??????? ?????. 0205_whistling

?? ??????? ??????? ??????????? ??????????? ????? ???? ???? ???? ?? ???? (??????????????).

????????? ?? ? ??????? ???? ????? "????? ??????? ? ?????????? ?????" ???? ?? ?????? ???? ???????? "???????????",?? ???? ????? ?? ??? ??????? ???????? ??????????? ??????????.

????? ????? ????? "?????????? ?????" ?????? ?? ????? ????? ??? ? ??? ? ???? ?????? ????? ????? ???? ?? ????? ? ???? ??????? ???? ?????,? ?? ????? ???? ??? :

http://www.ecst.hr/

???? ????? ... ??? ??????? ! ? ?????, ?????, ?? ?????????? ?????????? ???????, ?? ???? ???????.  0110_hahaha

????? ?? ?? ???? ??? ????? ?? ?????? ??? ?? ??? ??? ?????? ? ????????? ??????? ? ???? ?? ????????.

???? ?? ????? ??, ????? ????????????, ?? ?? ???????? ?????? ?? ???? ?? ????? ?? ??? ??????, ?? ??????? ?? ????? ! 0405_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

??????? ??? ????? Bazileos Megas-? ??? ?????? ?? ?? ???????? ?? ????????????? ?????????.????????? ?????????

???? ?? ?? ????? ?? ?? ?????????? ??? ??? ?? ??? ?????? "????????" !

????? ??? ?? ??, ??? ??? ??????????????, ?? ?.?. ???????? ??????? ??? ? ????????? ? ???? " ????????????? ????????? " ???? ?? ??????? ???? ????????? ? ??.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

??????? ??? ????? Bazileos Megas-? ??? ?????? ?? ?? ???????? ?? ????????????? ?????????.????????? ?????????

???? ?? ?? ????? ?? ?? ?????????? ??? ??? ?? ??? ?????? "????????" !

????? ??? ?? ??, ??? ??? ??????????????, ?? ?.?. ???????? ??????? ??? ? ????????? ? ???? " ????????????? ????????? " ???? ?? ??????? ???? ????????? ? ??.

?? ?????, ???? ? ?? ???? ??????? ?? ????????. ?????? ?????? ????? ??????????? ??????? ?? ???????? ????? ? ????. ??? ???? ????? ?????????????, ? ?? ??????? ?? ??????? ????, ??????? ? ???? ??????? ???????, ?? ??????? ?????, ?? ??????????? ?????? ?? ?? ?????????? ????? ??? ?? ??? ???? ?? ?? ????????????....???? ????, ? ?? ??? ??????????? ?? ??????????, ?? ?? ?????????? ?? ?????? ????????? ? ???????......????????? ???? ???

Link to comment
Подели на овим сајтовима

??????? ??? ????? Bazileos Megas-? ??? ?????? ?? ?? ???????? ?? ????????????? ?????????.????????? ?????????

???? ?? ?? ????? ?? ?? ?????????? ??? ??? ?? ??? ?????? "????????" !

????? ??? ?? ??, ??? ??? ??????????????, ?? ?.?. ???????? ??????? ??? ? ????????? ? ???? " ????????????? ????????? " ???? ?? ??????? ???? ????????? ? ??.

???? ???

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2797.msg71390.html#msg71390

Link to comment
Подели на овим сајтовима

??????? ??? ????? Bazileos Megas-? ??? ?????? ?? ?? ???????? ?? ????????????? ?????????.????????? ?????????

???? ?? ?? ????? ?? ?? ?????????? ??? ??? ?? ??? ?????? "????????" !

????? ??? ?? ??, ??? ??? ??????????????, ?? ?.?. ???????? ??????? ??? ? ????????? ? ???? " ????????????? ????????? " ???? ?? ??????? ???? ????????? ? ??.

???? ??? ?? ????? ???????????? ???????????? ?? ????? ????????? ????????????????.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest nikolastojanoviccuprija

Brate ni jedan autoritet ne treba slepo slediti sem autoriteta LJUBAVI Vecno Zivoga Tvorca Nasega !!!

Ima dosta toga kosrisnog i pametnog i kod Ave Justina i kod Mitropolita Zizijulasa a na nama je sta cemo i kako da to koristimo

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала, брате, на лепим речима али ми је јасно да на темама у вези католика нећу учествовати .... а и боље је тако, духовни мир се добија најбоље ако "ескивираш" оне који се "даве" у добро сусјетским односима !

Брате,по други пут те молим да се уздржаваш од недоличних коментара на рачун католика.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Većina naših vernika je četvrta, peta generacija iz mešovitih brakova. Većina dece iz mešovitih  brakova je krštavano u pravoslavnoj crkvi, ali eto ima slučajeva gde se zadržalo jer baka je bila katolik a svi ostali komuniste i tako je baka... i eto kako se to nastavilo.

Problem  nama i našoj deci predstavlja jezik koji se koristi kod nas u crkvi. To je nekakva hrvaština koja je i Hrvatima ja verujem više teško razumljiva. Ali niko se ne usuđuje da to menja. Najtragičnije je da je skoro izašla pesmarica koja ne samo da je zastarela već je skoro pola pesmarice na slovenačkom jeziku, valjda zato što nam je nadbiskup slovenac i što možda imamo čak i nekog vernika koji zna slovenački.

Pokušaji i ideje da se nešto tu promeni odbačene su a nama je objašnjeno da se pravoslavci protive da mi koristimo srbske termine u našoj crkvi. Malo čudno objašnjenje? Novi sveštenik koji nam je došao pokušava koliko toliko da bar ono što je moguće i što se sme prilagodi ekavici.

Ima dosta i nekih nelogičnosti oko broja vernika, pre i posle rata na prostorima Jugoslavije. Naime dosta se manipuliše sa brojem ljudi koji su otišli iz Srbije. Ali kad pitate ili proverite, vidi se da se broj praktičnih vernika nije ništa drastično smanjio kako pokušavaju da ponekad predstave. Iz naše crkve znam par ljudi koji su otišli koristeći poreklo svojih predaka jer su imali ekonomsku motivaciju.

Uglavnom se broj vernika vrti oko iste cifre, malo poraste pa opadne pa poraste ali uglavnom nit raste niti se smanjuje.

Sa praktičnim vernicima vaše crkve uvek smo imali dobre odnose. Većina je išla u školu zajedno sa našim, a i dubokog traga na starije ostavile su naša sestrinstva. Zna se da su naše sestre radile po bolnicama po Srbiji. Naročito veliki broj je bio naših sestara posle I svetskog rata. Uglavnom je negovalo srbske ranjenike.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?????? ????? ??? ???? ....  ?????? ?? ????? ?? ???, ?? ?? ??? ?????????? ????? ??? ?????? ????? ?? ????? ??. ? ?? ????? ???? ????????? ????????? ????? ?? ???? ??? ???? ????? ??????????? ??????????? ????? ???? ???? ??????? ???? ?? ????.

??,????? ??? ????.... joooj 0102_laugh

??? ????? ?????? ??? ???????,??? ???? ??????? ?????. klapklap

?? ??????? ??????? ??????????? ??????????? ????? ???? ???? ???? ?? ???? (??????????????).

????????? ?? ? ??????? ???? ????? "????? ??????? ? ?????????? ?????" ???? ?? ?????? ???? ???????? "???????????",?? ???? ????? ?? ??? ??????? ???????? ??????????? ??????????.

????? ????? ????? "?????????? ?????" ?????? ?? ????? ????? ??? ? ??? ? ???? ?????? ????? ????? ???? ?? ????? ? ???? ??????? ???? ?????,? ?? ????? ???? ??? :

http://www.ecst.hr/

???? ????? ... ??? ??????? ! ? ?????, ?????, ?? ?????????? ?????????? ???????, ?? ???? ???????.  :drugarstvo:

????? ?? ?? ???? ??? ????? ?? ?????? ??? ?? ??? ??? ?????? ? ????????? ??????? ? ???? ?? ????????.

???? ?? ????? ??, ????? ????????????, ?? ?? ???????? ?????? ?? ???? ?? ????? ?? ??? ??????, ?? ??????? ?? ????? ! :drugarstvo:

??????? stadaradim

:drugarstvo:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Beograd se kao biskupija pominje još u IV veku, kada su na teritoriji Srbije postojale i biskupije: Semendrija (Smederevo), Viminacijum (Kostolac), Naissus (Niš), Ramesijana (Bela Palanka), koje su spadale pod jurisdikciju Sirmijumske mitropolije (Sremska Mitrovica). Pod Sirmijumsku mitropoliju u to vreme potpadale su i provincije: Panonija, Dalmacija, Mezija (današnje Srbija i Bugarska), Dakija (današnja Crna Gora), Dardanija i Prevaltanija (današnje Kosovo i Metohija i Makedonija) i Makedonija (današnja severna Grčka).

U V stoleću, zbog provale varvarskih plemena, administrativno i crkveno sedište prefekture Ilirika, koju su činile pomenute provincije, preneto je iz Sirmijuma u Solun. Početkom VII veka, Solun je bio i papski vikarijat. U crkvenom pogledu ova prefektura potpadala je pod jurisdikciju Rima sve do sredine VIII stoleća.

Navalom Slovena i Avara u VII veku, na Balkanu je bila uništena kako vizantijska upravna, tako i crkvena vlast.

Tokom VIII i IX stoleća, među Slovenima su delovali rimski i vizantijski misionari. U to vreme dolazi do pokrštavanja Srba i Bugara od strane Carigradske patrijaršije. Između VII i XII veka, za Balkan će ratovati Vizantija, Bugarska i Ugarska. U Vatikanskom arhivu nailazi se na podatak o postojanju Beogradske biskupije za vreme vladavine Bugara nad Beogradom u X stoleću. Posle Velikog raskola 1054. godine, naporedo postoje katolička biskupija i pravoslavna episkopija, koja je bila pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije.

Od kraja XII veka, Beogradska biskupija nalazila se pod jurisdikcijom kaločkog nadbiskupa. Kaloča je bila centar crkvene uprave u Ugarskoj.

Do XV stoleća teritorija Biskupije obuhvatala je: Mačvu u kojoj je postojalo više župa, Beograd, Smederevo i Golubac.

U šematizmu Beogradske nadbiskupije iz 1935. godine vidi se da su vremenski razmaci stolovanja biskupa u periodu od IV do XVII veka bili veliki. Ako uzmemo u obzir da je u srednjem veku Beograd često bio razaran, možemo zaključiti da su se biskupi u nesigurno vreme povlačili u Ugarsku i odatle vršili svoju funkciju, tako da ih možemo nazvati titularnim biskupima.

U srednjovekovnoj srpskoj državi postojale su brojne rimokatoličke župe. Valjevo, Crnča, Plana, Kovači, Livađa, Zaplanje, Koporići, Ostraće, Belasica, Brvenik, Gradac, Rogozno, Novi Pazar, Pljevlja, Prokuplje, Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Janjevo, Priština, Trepča, Prizren, Peć i Skoplje – bili su rudarska i trgovačka mesta u kojima su živeli saski rudari, dubrovački, dalmatinski, venecijanski i drugi italijanski trgovci.

Jurisdikciju nad katoličkim življem u Srbiji vršio je barski nadbiskup, koji je nosio titulu »primas Srbije«. U XV veku ova titula pripadala je kotorskom biskupu, a u vreme turske vladavine preuzeo ju je dubrovački biskup. I danas je »primas Srbije« deo titulature barskog nadbiskupa.

U XV i XVI stoleću nailazimo na izvore koji govore da su u Beogradu postojale dve crkve i jedan franjevački samostan. Za vreme turske vladavine, kao i u drugim delovima »turske Evrope« biskupije nisu zvanično ukidane, ali biskupi nisu delovali u svojoj matičnoj biskupiji već u susednoj Ugarskoj, a kasnije u Habzburškoj monarhiji. Umesto biskupa pastirsku dužnost vršili su apostolski administratori.

Za vreme austrijske vladavine nad današnjom užom Srbijom – od 1687. do 1699. i od 1718. do 1739. godine – ponovo je uspostavljena Beogradska biskupija, koja je između 1720. i 1739. nosila naslov Beogradsko-smederevska biskupija.

Počev od 1739. postoje samo titularni biskupi i apostolski administratori i takvo stanje traje sve do 1924. godine.

Godine 1851. papa Pio IX postavio je đakovačkog biskupa Josipa Jurja Štrosmajera za apostolskog vikara za celu Kneževinu, odnosno Kraljevinu Srbiju, u kojoj je živelo 10.000 katolika. Međutim, došlo je do sukoba između Štrosmajera i austrougarskih vlasti oko postavljanja sveštenika i gradnje crkava. S razvitkom ekonomskih veza između Srbije i Austro-Ugarske i gradnjom železnice Beograd–Niš–Vranje, osamdesetih godina XIX veka u Srbiju dolaze stručnjaci i radnici katoličke veroispovesti, mahom Nemci, Francuzi i Italijani. Godine 1883. Štrosmajer je u Srbiju poslao oca Tondinija koji je delovao u Kragujevcu, gde je bilo 600 katolika zaposlenih u kragujevačkoj fabrici. Pored o. Tondinija, pastirsku dužnost obavljao je i o. Marbo. Sledeće godine, dakle 1884, Tondini je blagoslovio kapelu u Nišu, koji je nastanjivalo preko 1000 katolika, a 1885. u istom gradu otvorio je i katoličku crkvu. Na takvo delovanje sveštenika srpske vlasti gledale su blagonaklono, a dokaz za to su upravo izveštaji sveštenika koji nam govore o njihovoj predusretljivosti kao i predusretljivosti kralja Milana.

Pored pastoralnog delovanja, o. Tondini je pripremao teren i za sklapanje konkordata između Srbije i Svete stolice. Međutim, tome se protivila Austro-Ugarska jer je htela da Srbija i u crkvenom pogledu zavisi od nje. Na zahtev Austro-Ugarske Tondini odlazi iz Srbije.

U Kraljevini Srbiji u to vreme postojale su tri župe: Beograd, Niš i Kragujevac. Prva crkva izgrađena je u Nišu 1887. g. U Beogradu je u to vreme živelo preko 5000 katolika, a postojala je samo jedna kapelica, i to u zgradi austrougarskog poslanstva.

Godine 1914. između Kraljevine Srbije i Svete stolice sklopljen je Konkordat kojim je ustanovljena Beogradska nadbiskupija. Pod jurisidciju Nadbiskupije potpadala je i sufraganska Skopska biskupija. Prvi nadbiskup, Rafael Rodić, došao je na službu 1924. godine.

Nakon Rafaela Rodića, Beogradsku nadbiskupiju vodili su: Josip Ujčić (1936–1964), Gabrijel Bukatko (1964–1980), Alojzije Turk (1980–1986), Franc Perko (1986–2001) i sadašnji nadbiskup Stanislav Hočevar, koji je za beogradskog nadbiskupa imenovan 31. III 2001. godine.

Površina današnje nadbiskupije iznosi oko 50.000 km2 i obuhvata celu Srbiju bez Vojvodine i Sanžaka, a broji oko 40.000 vernika.

Papa Ivan Pavao II formirao je 1986. godine Beogradsku metropoliju, kojoj pripadaju i Subotička i Zrenjaninska biskupija.

Godine 1997. formirana je Biskupska konferencija Jugoslavije, u kojoj je šest biskupa: zrenjaninski, subotički, barski, kotorski, prizrenski apostolski administrator i beogradski, koji je ujedno i predsednik BK.

Biskupska konferencija u današnjem obliku obrazovana je 2001. g. kao Međunarodna biskupska konferencija svetih Ćirila i Metodija i sačinjavaju je biskupije Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Nadbiskupija je podeljena na 16 župa: šest župa u Beogradu, uz župe u Valjevu, Šapcu, Boru, Zaječaru, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Kruševcu, Smederevu i Ravnoj Reci. U okviru kragujevačke župe nalazi se kapelica u Kruševcu, a u okviru Ravne Reke kapelice u Užicu i Vrnjačkoj Banji.

Pored dijecezanskih sveštenika, u Beogradskoj nadbiskupiji deluju i redovnici sledećih redovničkih zajednica: franjevci Provincije Bosne Srebrene, lazaristi Slovenačke provincije, isusovci Hrvatske provincije i salezijanci Slovenačke provincije. Tu su i redovnice: milosrdnice, usmiljenke, Isusove male sestre i zajednica sestara službenica Bezgrešne Device Marije.

Deluju i dva laička pokreta: Pokret fokolara i Neokatekumenski put.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...