Jump to content

Katolici u užoj Srbiji, u šta veruju i kako zadovoljavaju svoje verske potrebe!

Оцени ову тему


Препоручена порука

U Srbiji van vojvodine žive katolici pored većinskih pravoslavaca i muslimana. Organizovani su u beogradsku nadbiskupiju, davno je to bila smederevska pa je u oficijalnom nazivu koji je se koristi u Vatikanu ostalo- beogradskosmederevska, što nije uobičajen izraz kod nas.

Župe ili parohije,  su u Nišu, Aleksincu, Ravnoj Reci, Jagodini, Kruševcu, Kraljevu , Kragujevcu, Valjevu, Šabcu, Boru, Majdanpeku, Smederevu i naravno u Beogradu više župa.

Ja sam u smederevskoj župi crkvi rođenja Ivana Krstitelja. Постављена слика

Ovo je unutrašnjost moje crkve.

Najviše vernika je u župi sv. Ćirila i Metoda na Banovom brdu, zahvaljujući svešteniku koji je inače Makedonac a čiji je otac bio grkokatolički sveštenik imaju hor koji nazivaju ekumenskim, pa neguju pesme koje se pevaju u pravoslavnim hramovima. Inače sam sveštenik je dualista, što znači da ima dozvolu da drži liturgije po oba obreda.

Katedralna crkva je na neimaru i posvećena je Blaženoj Devici Mariji, sveštenik je Srbin otac Aleksandar. Od vernika ima par bakica. Ali u sastavu crkvenih objekata ima jako lepu predškolsku ustanovu najpre namenjenu deci raznih konzularnih predstavnika ali sad ima i puno dece Srba. Ima i mini zološki vrt kao i konačište za 50 ljudi.

Mi smederevci smo jedna od najživljih parohija. Razlog je između ostalog 90% mešovitih brakova pa ne možemo da postignemo samo slaveći slave i verske praznike, jer kod nas je sve duplirano.

Inače smo najbrojniji kad su deca i mladi u pitanju. Nedeljom nas ima u proseku oko 90 na liturgiji. Posle liturgije volimo da se "gostimo" u našim prostorijama a leti i da bacimo roštilj na dvorištu.

U šta mi katolici verujemo_

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest nikolastojanoviccuprija

Samo jedna ispravka brate u Ravnoj Reci  nema vise katolika ali postoji stara crkva !!!

Nisam znao da postoji Zupa u Smederevu i zaista od srca zelim vama brate Zavisa i vasoj zupi puno srece u daljem radu i napretku ka HRISTOSU !!!

Ma da iskreno nisam da se sire zupe RKC u dubinu Srbije kao sto je to ne davno ucinjeno u Jagodini !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Prisutna je tu i odomaćena već od prvih hrišćanskih vremena, još pre dolaska Slovena na Balkan, kada su seme hrišćanstva doneli rimski legionari.

Na njenoj sadašnjoj teritoriji bile su bar dve dijeceze: metropolija Viminacijum (Kostolac) i Semendrija (Smederevo). Iako se ne znaju datumi njihovog osnivanja ni imena utemeljitelja, postoji popis nekolicine njihovih biskupa.

Smederevska biskupija ujedinjena je 23. decembra 1729. g. s Beogradskom biskupijom.

Za vreme osmanlijske vladavine i biskupi i njihove vizitacije predstavljaju dragocen izvor za poznavanje građanskog i crkvenog života tadašnjeg vremena. Neki od njih upravljali su zemljama Bosne, celim Sremom, istočnom Slavonijom i južnom Ugarskom sve do Pečuja.

Turci su ubili biskupa fra Tomu Skorčevića (1551–1552) i njega možemo smatrati svojim svecem.

Za vreme biskupa Ugrinovića (1565–1580) zapisano je da je u Smederevu bilo samo sedam katolika.

Život katolika lepo je opisao isusovac Bartol Kašić na svojim putovanjima po ondašnjim krajevima Smederevskog sandžakata. Tako je zapisano da je 1612. g. dva dana bio u zgradi smederevske katoličke crkve i to je za sada prvi siguran podatak o postojanju crkve u Smederevu.

Relativno jako hrišćanstvo u austrougarsko doba prekinuto je 1739. g., kada poslednji beogradsko-smederevski biskup Fon Vagrajn [von Wagrain] s većinom sveštenika i vernika napušta Beograd.

U periodu posle toga ovde sigurno ima katolika, jer se doseljavaju i traženi su kao zanatlije, trgovci, činovnici… a za njih su se brinuli sveštenici koji su povremeno dolazili.

15. II 1927. g. osnovana je (obnovljena) župa posvećena Rođenju sv. Ivana Krstitelja.

Njeno sedište je kraljevski, despotski grad Smederevo.

Obuhvata teritorije gradova: Smederevo, Požarevac, Petrovac na Mlavi, Kostolac, a s prirodnim gravitiranjem života dosadašnjih vernika i gradove Mladenovac i Smederevska Palanka (koji inače pripadaju župama sv. Ćirila i Metodija i sv. Josipa u Kragujevcu). Ovim gradovima može se pribrojati i niz sela u kojima se nalazi poneki katolik: Udovice, Miloševac…

U bližoj istoriji, preko ličnosti župnikâ ona se ispreplitala sa susednim beogradskim župama, odnosno sa župama Bor i Kragujevac.

Geografski i istorijski najviše je povezana sa župom Skorenovac, odnosno Kovinom u Zrenjaninskoj biskupiji.

24. maja 1928. došao je prvi župnik fra Alfonz Kudrić. 11. juna 1930. g, prvi put je podeljena sv. krizma.

5. juna 1941. g. i crkva i župni stan porušeni su prilikom eksplozije u Smederevskoj tvrđavi.

U periodu 1954–1955. g. sagrađena je sadašnja župna kuća s kapelicom i stanom za župnika, ali misa tu nije mogla redovno da se služi sve dok nisu došle časne sestre.

Od tada pa do naših dana celokupan verski život odvijao se u istoj zgradi, kojoj su zbog njene neprilagođenosti i stalnog korišćenja neprestano bile potrebne opravke i renoviranja.

5 juna 1940. g. kupljeno je građevinsko zemljište za novu crkvu i župni dom, ali crkva nikad nije sagrađena, a zemljište je oduzeto.

U naše doba počelo je da se razmišlja o gradnji nove crkve. Godine 1998. zatražena je građevinska dozvola. Započelo se s gradnjom crkve u dvorištu. Zabrane i pretnje bile su gotovo svakodnevne, tako da su radovi stalno započinjani i prekidani.

Godine 2001. počela je da se gradi nova crkva po planu arhitekte Miroslava Pašagića iz Beograda.

Procenjuje se da župa ima oko 2000 katolika. Crkva održava kakvu-takvu vezu s oko 1000 vernika, a u kartoteci je upisano oko 70 porodica.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Samo jedna ispravka brate u Ravnoj Reci  nema vise katolika ali postoji stara crkva !!!

Nisam znao da postoji Zupa u Smederevu i zaista od srca zelim vama brate Zavisa i vasoj zupi puno srece u daljem radu i napretku ka HRISTOSU !!!

Ma da iskreno nisam da se sire zupe RKC u dubinu Srbije kao sto je to ne davno ucinjeno u Jagodini !

U Ravnoj Reci još malo pa ne?e biti nikoga. Ima još par katolika, ali uglavnom dolaze na službu leti iz Para?ina. U Ravnoj Reci se održava i tradicionalan skup naše mladeži u maju mesecu.

Nema razloga za brigu zato što se osnuje nova župa. Obi?no tu ve? postoji neki preduslov, u Jagodini je postojala kapelica i dolazilo je to malo katolika na liturgiju a onda su dobili župnika, on je ujedno i župnik Ravne Reke.

Interesantno je da na primer jedino u Leskovcu imamo dovoljan broj dece za školski veronauk.

U smederevskoj tvr?avi postoje i danas temeljni ostaci katoli?ke crkve koja je za ?ur?a Brankovi?a bila u funkciji. U iskopavanjima su prona?eni ostaci fratarskih habita i pojaseva kao i medaljice koji potvr?uju prisustvo fratara. Ina?e poznati su sukobi fratara iz Bosne i Dubrovnika koji su polagali pravo da tu budu. Treba imati u vidu da je tada to bilo jako trgova?ko mesto i da su se tu skupljali ljudi sa raznih strana.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извинте ме код ујка Луја , ал малко ћу да проширим тему са уже на дужу Србију.

Да ли имате какве такве информције о Јањевцима католицима са Косова, односно зна ли се ко су они и код+г су порекла.

Јер сам читао разне приче , те једни веле да су то стари дубровчани трговци, други веле да су то најамници Нормани који су били на двору цара Душана , трећи веле да су Саси рудари такође дошљаци за време Немањића, и на крају сада нека најновија прича да су то заправо Хрвати, само без податак одакле ту .

Дакле?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kod mene nema janjecava ali ima letničana.

POVIJEST ŽUPE LETNICA

O samom početku, osnivanju, župe Letnica nemamo pisanih dokumenata, što nije nimalo čudno, kad se zna kroz kakve su sve oluje prolazili ovi krajevi, a pogotovo katolici. Sigurno je da je početak ove župe u srednjovjekovnom rudarstvu, koje su u Nemanjićkoj državi organizirali i imali u zakupu Dubrovčani. Dubrovčani su u tim svojim rudarskim naseobinama naseljavali doseljenike, radnike iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, a i iz okoine: privukli su čak i Sase iz Njemačke te je kod svakog takvog rudarskog naselja bila jaka kompaktna kolonija Njemaca, koji su redovno imali svoju crkvu i svog svećenika.

I ime naselja "Šašare" podsjeća na Sase koji su bili naseljavani isključivo kao specijalisti rudarstva i topioničarstva (livarstva, kovništva).

U tom kraju nema tradicije u narodu o nekadašnjim stanovnicima, o njihovom porijeklu, zbog toga što je rudnik vrlo rano propao jer je nestalo rude. Svi imućniji i kulturniji su se razišli, a tako i Sasi. Ostalo je nešto "sirotinje" koja onako izolirana u udaljenom planinskom kraju, očuvala svoju vjeru.

Da je to bila dubrovačka kolonija dokazuje stari, nedatirani spomenik sa natpisom: HIC NICOLAVS IAZIT PATRIZVS RAGVSINUS (Ovdje počiva Nikola dubrovački patricij).Sigurno nije prenesen tamo iz Dubrovnika.

Svaka je dubrovačka rudarska ili trgovačka kolonija imala svoju crkvu sa svećenikom. Da je u Letnici postojala crkva barem u početku 16. st. dokazuje stara nadgrobna ploča, koja je nađena u ruševinama stare crkvice. Natpis glasi: IHS HAC IN FOSSA SUNT VENERABILIS HIONNIS LOLE OSA 1511.(IHS- u ovom grobu počivaju kosti poštovanog Ivana Lole). Može se mirno zaključiti, da je u to vrijeme na tom prostoru bilo dobro razvijeno naselje, da si jedan od stanovnika dozvoljava za ono vrijeme veliki luksuz - nadgrobnu ploču sa natpisom.

Drugi natpis je iz 1600. g., a glasi: "S. DE MARE VIZIKOVA, FIGLIOLA DI CATE 1600 MORSE ADDI X MARZO" (Grob Mare Vickove kčerke Katarine, umrle 10. ožujka 1600.).

Nezna se, dakle, ni kada je u Letnici sagrađena prva crkva, kome je bila posvećena ni kada je srušena. Vrlo je vjerojatno da se to dogodilo u jednom od tolikih ratova, koji su se odigravali na Kosovu i u Makedoniji, vjerojatno u XIV ili XV stoljeću.

Prema jednom nepouzdanom izvoru, u Letnici je prije Kosovske bitke bila velika crkva Uznesenja Blažene Djevice Marije, ali je za vrijeme one kosovske katastrofe stradala. Zatim je izgrađena manja (u XV. st.) koja je bila uništena u XVII. st., vjerojatno poslije povlačenja austrijske vojske i poslije spaljvanja Skoplja u 1689. g.

Da bi katolici došli ovamo i osnovali letničku župu istom poslije Kosovske bitke i dolaska Turaka nije nimalo vjerovatno, jer tada više nisu nastajala nova rudarska naselja, a iz kršćanskih zemalja se svakako nitko nije želio seliti u Tursku carevinu.

Poznato je da su turci u novookupiranim krajevima neko vrijeme tolerirali autonomna prava dubrovačkih rudarskih i trgovačkih kolinija što je bila zasluga politike dubrovačkih diplomata. No, polako su Turci počeli sužavati privilegije i slobodu tih kolonija. A i trgovina je postala nesigurna zbog razbojništva na putevima. Trgovci i bogatiji su počeli napuštati svoja mjesta, a preostala sirotinja se prihvatila drugog posla. Tako su Janjevci razvili domaću radinost, a Letničani su prešli na stočarstvo i poljoprivredu što zbog slabog planinskog zemljišta nije nikada pružalo prilike za neko ekonomsko blagostanje. Sve su ostale velike katoličke kolonije u tim mjestima (Novo brdo sa 10 000 katolika, Stari trg kod Kosovske Mitrovice) nestale. Ponekad su ostale samo ruševine nekadašnjih crkava i naselja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам из Јагодине, Завиша. Конкретно, живим на буџином брду, брдо изнад града, периферија града. И овде у мом комшилуку је та римокатоличка капела. У склопу куће. Упознао сам свећеника, Марко. Предиван човек. И никако поново да одем код човека у госте. Рекао сам и никако. Мораћу скорије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?? ??? ?? ????????, ??????. ?????????, ????? ?? ??????? ????, ???? ????? ?????, ?????????? ?????. ? ???? ? ??? ????????? ?? ?? ????????????? ??????. ? ?????? ????. ??????? ??? ?????????, ?????. ???????? ?????. ? ?????? ?????? ?? ???? ??? ?????? ? ?????. ????? ??? ? ??????. ?????? ???????.

????? ?? ???? , ???? ??? ?? ???? ?????? ?????? ??????, ??? ?? ?? ?? ????? .

:drugarstvo:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

???? ?? ???????????? ???? ??? ?????? ??????? ? ??? ? ???? ?? ??????? ???? ?????

thor=karadjordje link=topic=2797.msg67398#msg67398 date=1259274137]

???? ?? ???????????? ???? ??? ?????? ??????? ? ??? ? ???? ?? ??????? ???? ?????

U predmetu liturgike se govori i o obredima, ali poznato vam je da katoli?ka crkva nije monolitna zajednica pa se u okviru nje obavlja preko 34 obreda.

Tu ima i velikih i takozvanih malih obreda a uglavnom ima isto?ni koji je opet podeljen na grkokatoli?ki, koji je najve?i ali nije i jedini pa aleksandrijski obred, sirski koji se razlikuje od antiohijskog i zapadnosirskog, koptski koji se razlikuje od etiopskog, maronitiski libanaca, malankarski, kaldejski, malabarski, armenski, pa na zapadu ima zaboravio sam mu ime to je staroegipatski koji još živi u Španiji, zatim ambrozijanski ili milanski, tridentski, onda redovnici imaju svoj obred. Tako benediktanci imaju svoj i još neki redovi.

Postoji mnogo obreda i ja a verujte mi osim isusovaca koji žive u Srbiji retko da ko od sveštenika znamo nešto više.

Ali prvom prilikom pokuša?u da na?em neku literaturu o obredima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?? ??? ?? ????????, ??????. ?????????, ????? ?? ??????? ????, ???? ????? ?????, ?????????? ?????. ? ???? ? ??? ????????? ?? ?? ????????????? ??????. ? ?????? ????. ??????? ??? ?????????, ?????. ???????? ?????. ? ?????? ?????? ?? ???? ??? ?????? ? ?????. ????? ??? ? ??????. ?????? ???????.

Bio sam na posveti kapelice. Prelep deo Jagodine. Marko je fini ?ovek koji govori puno jezika, pripada neokatakumenskim sveštenicima. Oni su najotvoreniji i najbliži narodu, u stvari oni žive sa narodom. Ceo pokret im se naziva neokatakumenski put. To je hrabra zajednica koja ide po celom svetu, ne samo sveštenici nego ?itave porodice. Kod vas su porodice iz Gabona. Se?am se kad su došli u Valjevo moji Poljaci, ja otišao da ih obi?em, bilo to vreme rata i onih nestašica. Oni tužni a ja im objašnjavam da je ovo Srbija i da ?e brzo sve to pro?i. A da imaju sre?e da nisu u Avganistanu jer tamo nikad ne?e pro?i. Uostalom Srbi su bogobojažljiv narod, nisu prakti?ni vernici koji nedeljom idu u crkvu, ali poštuju crkvu i svoju i tu?u.

Naravno ja im ne pri?am da su mene u Smederevu bar jednom nedeljno napadali. Kamenicama, ciglama samo zafiju?e. U Valjevu nisu imali nikad takvih problema.

Zajednica katolika u Jagodini ima oko 12 vernika.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Извини "пријатељу" да те нешто 'нако приупитам : па колико то "смерова" имате у вашој лепој "религији" ?

Те ови отворени за народ те они, ваљда, затворени за народ, полуотворени .....

"Prisutna je tu i odomaćena već od prvih hrišćanskih vremena, još pre dolaska Slovena na Balkan, kada su seme hrišćanstva doneli rimski legionari."

Одавно нисам чуо већу ....  klapklap од ове, па ви бре присвајате нешто што никада нисте ни имали тј. у то време није постојала католичка црква ни папа већ само једна Православна Јеванђелска Црква која нема никакве везе са вама .

И значи у Јагодини се отвори, поред већ много тога, и католичка црква, благо Палми !

Само још једна ствар :

"Najviše vernika je u župi sv. Ćirila i Metoda na Banovom brdu, zahvaljujući svešteniku koji je inače Makedonac a čiji je otac bio grkokatolički sveštenik imaju hor koji nazivaju ekumenskim, pa neguju pesme koje se pevaju u pravoslavnim hramovima. Inače sam sveštenik je dualista, što znači da ima dozvolu da drži liturgije po oba obreda."

А ко му даде дозволу за ову ствар ? Чини ми се да сам негде прочитао да ово спада у велике грехове, барем код нас православаца, а код вас па .... каква религија такви и "канони" ако их уопште имате !

Замолио бих да се више не дају овакве констатације на рачун других вјера.Модератор карађорђе

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...