Jump to content

Црква Светог Саве у Солуну


Препоручена порука

Инвентар данашњег хиландарског храма не представља неку велику историјску ни уметничку вредност, јер су Бугари, пред почетак рата, однели доста вредних ствари из цркве.

Иконостас храма је донесен са Свете Горе, из једне од напуштених хиландарских келија, у којој су некада живели Руси. Тих година, када је грађена црква у Солуну, манастир Хиландар износи скоро све иконостасе из таквих келија.

Маја 1975. године даје се иконостас из келије Св. Игњатија Богоносца Саборној цркви Св. Христифора у Арнеи. У исто време, и старац Атанасије са Капсале добија благослов да узме иконостас келије Св. Тројице из Кареје. Годину дана касније, у јуну месецу, старокалендарској цркви Благовештења, у селу Стилса, поклања се иконостас из келије Св. Три Јерарха, такође из Кареје. У овом периоду и стара црква у Јерисосу добија неки од иконостаса хиландарских келија.

У доњем делу иконостаса храма Св. Саве, поред Спаситељеве и Богородичине иконе, налази се још и икона Св. Јована Крститеља. Затим, на северним дверима, икона архангела Гаврила и до ње Св. Николе. На царским дверима су изображени Јеванђелисти у два реда, док се између њих налази сцена Благовести Пресветој Богородици. Крај Христове иконе налази се икона Св. Саве, а на јужним дверима архангела Михаила и до ње икона Св. Симеона.

У горњем реду су постављене иконе празника Благовести, Рождества Господњег, Богојављења, Преображења, Тајна вечера, потом икона Васкрсења Господњег, Вазнесења, Воздвижења Часног Крста и икона Гостољубља Авраамовог.

Изнад горњег реда налазе се: лик херувима, изображене Мојсијеве таблице, икона Ваведења Пресвете Богородице, Уласка у Јерусалим и таблице са текстом „придите ко мње сви труждајушчисја и обремењени и Ја упокоју ви". Између икона Ваведења и празника Цвети, налази се распеће које не одговара овом нконостасу. Испод крста се налазе ликови Богородице и Св. Јована Богослова. И са обе стране распећа, такође се по-нављају ови ликови, већнх днмензнја. који су, очигледно. припадали другом иконостасу. У простору иза олтара се налазе делови неког другог иконостаса, вероватно из претходне цркве. Међу деловима налази се и крст са распећем, коме одговарају поменути дупли ликови са иконостаса.

Иконе Св. Саве и Св. Симеона, које се налазе на иконостасу, очигледно није радио нсти мајстор. На то указује позлата позадине, која је код осталнх икона у рељефном стилу, препознатљивом за руске мајсторе на Светој Гори у XIX веку - на иконама Св. Саве и Св. Симеона она је равна. На јужном зиду храма налази се икона Св. Александра Невског, за коју можемо са сигурношћу рећи да је некада била саставни део овог иконостаса. На њеном месту на иконостасу сада, вероватно, стоји икона Св. Саве или Св. Симеона.

На иконостасу стоје четири сребрна кандила која одговарају стилу иконостаса.

Унутар олтара, на зидовима се налази неколико икона, међу којима се издвајају стара сликана икона Св. Георгија, са грчким натписом, у великом позлаћеном раму.

Затим, још једна сликана икона истог светитеља, али доста млађе израде. На полеђини ове иконе постоји запис: „Српски Поклоници Гроба Господњега из 1930. год. Клубу Југословенском 'Солун' на дар и благослов“.

Постоји још једна икона Св. Георгија, штампана на папиру у Москви 1897. г. и урамљена у стакло. На самој икони распознаје се печат са грбом Краљевине Југославије, око кога стоји натпис: „Одобрава Краљ Југославије“, а на полеђини постоји посвета која гласи: „Успомена Цркви Солунској за покој души ранопреминуле супруге Љубице Д. Денићке рођене Јокићке. У Београду 8. 4.1905. г. (у потпису) Драгутин М. Денић трг“.

У олтару храма налази се и једна урамљена икона Св. Димитрија, такође штампана на папиру. На полеђини ове иконе стоји, мало избледели, запис: „За вечиту успомену ову икону поклањам нашој војничкој Цркви на положају Гонду... (текст је на овом месту потпуно избледео) за време биваковања. Положај 13. 4. 1916. Од војника Српског Игњат Стојачић, маш. бравар Срп. Држ. Жељ“. Испод овог текста постоји још један ранији: „Ову Св. Икону освешто у Цркви Вазнесењској 25. октобра, 1907. у Београду (у десном углу потпис) Парох београдски Велимир Марковић свештеник.“

Ту је, у великој витрини на зиду, и доста оштећена руска плаштаница, веома квалитетне израде, као и једна руска сребрна кадионица из 1895. године, са текстом на њој: „Крестовскоиј келији на Атону јрм. Пантелејмон са братијом“.

На горњи део апсиде наслоњен је велики крст са осликаним распећем, који се износи Велике недеље. На самој Часној Трпези, поред антиминса, налази се престоно Јеванђеље из 1789. године, повезано црвеним плишом са сребрним оковом. На унутрашњој корици постоји запис: „Обнови се сије Св. Еванђеље на Посници 1909. год.“

Поред ручног крста у дуборезу и руске дарохранилнице, ту се још налази и један новији престони крст. У његовом постољу налазимо папир са грчкнм текстом у коме се каже: „Овај крст за Свету Трпезу, цркве Кирила и Методија (за дан освештања 11-5-85) донесе из Београда у Солун епископ г. Лукијан, викар Патријарха српског г. г. Германа. У исти дан у Београду служио је Патријарх српски г. Герман са двадесет епископа и освештао темеље храма Светога Саве, који народ српски очекиваше од 1945. до 1985. Солун 15-5-1985.“

На зидовима наоса, уз које се налазе стасидије, донесене са Свете Горе, налази се десетак икона, међу којима се неке издвајају. Икона Св. Александра Невског, о којој је већ било речи. Крај ње, истих димензија, налази се икона краља Милутина с почетка XX века. На јужном зиду, налази се и икона Христа Пантократора. На њеној полеђини стоји печат са текстом: „Сия Св. Икона писана и освящена на Св. Гори Аθонской въ Рускомъ опщежительномъ скиту Св. Андрея Первозванаго.“ Испод печата се налази и посвета да-родавца иконе: "Царско Руски Генерални Консул Никола Александровић Иларијонов прилаже ову Св. Икону Српској цркви Св. Саве Хиландарског метоха у Солуну - 4. јула 1902. год.“

За потребе богослужења, храм је опремљен свим потребним књигама, како на словенском, тако и на грчком језику. Међу њима, посебну пажњу привлачи неколико старијих примерака. Тако, на пример, у олтару наилазимо на Служабник из 1861. године, са записом на њему: „1906-г дикембрие 12 Купини от измиръ за 6 гроша и 30 пари тия Божественая служба. Азе проигуменъ Климентъ Хилендарицъ и ни-1908 г. Маи 5 оставимъя у церков св. Сави у Солонъ за сложены божествены служби.“

За певницом се могу наћи разне богослужбене књиге. Правило, молитве после причешћа на црквенословенском језику из 1877. године. На првој страници наилазимо на запис дародавца:

„Сију књигу за Вел Цркву приложих аз грешнїх олтарник јрм Авакум год. 1924 мес Ш/11 мар Хиар". Затим, Посљедованије о усопшим из 1900, као и Литургија Св. Василија Великог из исте године. Служебник, штампан у Русији 1838, на коме први пут наилазимо на печат храма елипсастог облика, са ликом Св. Саве у средини, док око лика стоји натпис: „Печат храма Св. Саве у Солуну". Требник 1. део, из 1884, са записом на првој страници: „јрм. Григорије 1981. на реци Јордану, Јерусалим". Други Требник, односно Требник 2, такође са печатом храма, штампан такође 1884. године. Србљак из 1861, са записом: „20 двадесетога марта 1916 шеснајесте године служио сам у овое свети обитељ (у потпису) Т. У. Милошевић". Такође, на Псалтиру из 1880. године. сачуван је запис крај печата храма: „број ЈN 3. Б. Nо 19, 1889 М. марти 6. чесло захвалностъ да пеетъ (у потпису) С. Санжкофъ“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 years later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Медијски делатници Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке боравили су у посети Митрополији црногорско-приморској и епархијама будимљанско-никшићкој и захумско-херцеговачкој и приморској. Повод ове званичне посете била је припрема документарног филма о Светом Василију Острошком аутора катихете Бранислава Илића, а поводом 350-годишњице светитељевог блаженог упокојења.
      Повезан садржај:
      Предавање катихете Бранислава Илића пред ћивотом Светог Василија Острошког: Мисија Цркве у 21. веку
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Глас" о посети Црној Гори: Свети Василије је уткан у моје биће, он је светитељ који позива на делатну љубав
      Катихета Бранислав Илић посјетио студио Радио Светигоре, Храм Васкрсења Христовог и манастир Светог Симеона Мироточивог
        На свечаној прослави ктиторске славе никшићког Саборног храма
      У суботу 17. јула 2021. године, торжествено је прослављена ктиторска слава Саборног световасилијевског храма у Никшићу. Свету Литургију је служио протопрезвитер Миодраг Тодоровић, уз саслужење свештенства овог велелепног храма. На Литургији је чтецирао и произнео Апостолско чтеније новосадски катихета Бранислав Илић, док је благољепију овог славског сабрања допринело милозвучно појање хора „Преподобна мајка Ангелинаˮ из Никшића, којим умешно руководи проф. Ана Бојић.
      „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али на оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, приносимо Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, зло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је у својој беседи протопрезвитер Миодраг Тодоровић.
      Након литургијског сабрања уприличена је трпеза хришћанске љубави, у оквиру које су медијски делатници Телевизије Храм разговарали са протопрезвитером-ставроформ Слободаном-Бобаном Јокићем, архијерејским намесником никшићким, који се као прави домаћин побринуо да ова званична посета буде уоквирена делатном љубављу и истинским гостољубљем које је утемељено на Спаситељевој заповести о љубави према ближњима.
       
      Посета редакцији Радио Светигоре и Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици
      Катихета Бранислав Илић посетио је редакцију Радио Светигоре, у оквиру које је дао кратак интервју за овај најстарији црквени радио у нашој помесној Цркви. У оквиру свог обраћања слушаоцима васељенског радија, у својству члана уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав је говорио о мисији Цркве, као и о својој посети Црној Гори. После пуних једанаест година долазим у Црну Гору, и могу рећи да овде све одише христоликом љубављу, све одише силом Васкрсења јер Црна Гора је васкрсла! Као некада Мојсије изувам обућу душе своје и чиним велику метанију пред свештенством, монаштвом и верним народом Митрополије црногорско-приморске, јер сте молитвом и љубављу истрајали у праведној борби, показујући да љубав изгони страх, а постојаност у молитви води ка победи љубави над мржњом и правде над неправдом, истакао је у интервјуу катихета Бранислав Илић. Интервју послушајте овде: Катихета Бранислав Илић посјетио студио Радио Светигоре, Храм Васкрсења Христовог и манастир Светог Симеона Мироточивог
      Након посете редакцији Радио Светигоре уприличена је посета Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици, где се на гробу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија могло чути громогласно појање васкршњег тропара.
       
      Посета лавре Преподобног Симеона Мироточивог на Немањиној обали и сусрет са Епископом Кирилом
      Из Саборног храма Васкрсења Христова у Подгорици, представници Телевизије Храм су посетили лавру Преподобног Симеона Мироточивог на Немањиној обали, на месту где је по предању рођен родоначелник светородне лозе Немањића. Овде их је угостио Његово Преосвештенство Епископ буеносајреско-јужноцентарлноамерички Г. Кирило, који је у пригодном разговору говорио о важности делатне мисије која увек треба да буде дело љубави и молитве. Према речима Епископа Кирила, да би мисија имала плода потребно је да се учини благословени напор, те да се неуморно проповеда благовест љубави Божје. Драгим гостима владика Кирило је поклонио нова издања Епархије буеносајреско-јужноцентралноамеричке.
       
      Предавање пред ћивотом Светог Василија Острошког
      У суботу, 17. јула, на платоу испред Горњег манастира Острога, уприличено је духовно вече посвећено „Православном мисионаруˮ и мисији Цркве у 21. веку. Предавачи су били др Миодраг Чизмовић; мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског;  мср Раде Булајић, управник Архива манастира Острога, као и гост, катихета Бранислав Илић, члан редакције „Православног Мисионараˮ задужен за односе са медијима.
      Вече је отворио др Миодраг Чизмовић, између осталог рекавши: „Њемачки социолог Алфред Вебер правио је дистинкцију између културе и цивилизације. По њему, култура сублимира философију, религију и умјетност, док цивилизацији припадају наука и технологија. Највеће искушење савременог доба је што култура често прелази у цивилизацијуˮ.
      У наставку Острошке духовне вечери говорио је професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре мр Александар Вујовић, који је све присутне прво подсјетио на ријечи Господа Исуса Христа, које је упутио својим ученицима и Апостолима „Идите, дакле, и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио" (Мт. 28, 18-19).
      У свом излагању професор Вујовић говорио је и о мисији Цркве кроз историју, нагласивши улогу свих црквених служби за мисију Цркве у 21. вијеку. Посебно је истакао улогу и важност црквених медија, како телевизијских и радијских, тако и писаних које у наше вријеме Црква користи за мисију, и проповијед благе ријечи Христове и учења светих отаца и црквеног предања, које се могу чути преко бројних телевизијских и радијских станица епархијâ Српске Цркве и других помјесних цркава, и прочитати у црквеним часописима.
      Говорио је и о значају и позиву црквених новинара и дјелатеља, који су са својим послушањима незаобилазна карика у мисији и свједочењу Истине, поручивши по ријечима Светог Владике Николаја Велимировића да „света дужност новинара, није ништа мања, од моралне одговорности свештеника и учитеља. И још је већа, јер је његов утицај шири! Један безобзиран новинар у стању је да распне душу народну на крст греха и злочина.“
      Професор Александар Вујовић је нарочито истакао љубав, преданост и пожртвованост и професионалност, катихете Бранислава Илића, који своје таланте од Бога му дароване умножава и као професор православне вјеронауке али и као медијски делатник у РТВ Беседа Епархије бачке, као сарадник ТВ Храм, Православног Мисионара, Православља и других црквених медија, и на тај начин врши мисију Цркве у 21. вијеку. Пожелио му је и даљи благослов и успјех на сваком животном пољу а поготову на пољу послушања црквеног новинарства и мисије преко које спашава и себе и људе око себе приводећи их Христу како би сви саборно ушли у радост Господа и запловили у безобални океан светотројичне љубави Божанске.
      Ослањајући се на речи професора Вујовића, управник Архива манастира Острога Раде Булајић, је између осталог рекао:  „Основни циљ мисије православне Цркве од њеног оснивања па све до данас је да дође до обожења (теозис) целокупне творевине. Постоји више метода мисионарске делатности. Једна од најзначајнијих је свакако информациона мисија. Она представља православно сведочанство најширим слојевима становништва преко свих доступних средстава јавног информисања, као и преко стварања парохијских библиотека и издавања специјалне мисионарске литературе. У нашој помесној Цркви (СПЦ) посебно се истичу мисионарска гласила као што су „Православни мисионарˮ, „Православљеˮ и „Светосавско звонцеˮ.
      На крају кратких излагања наведених говорника, предавање на тему „Православног мисионараˮ и мисије Цркве, одржао је новосадски катихета Бранислав Илић, члан редакције званичног мисионарског гласила. Он је у свом јасном и надахнутом излагању говорио о основама мисије Цркве као јеванђелског и равноапостолног дела: У црквеној проповеди и мисији у свеукупности се не проповеда само своје или туђе мишљење, већ пре свега јеванђелска наука Господа Христа, по речима апостола: „Не проповиједамо себе, него Христа Исуса...“ (2. Кор. 4, 5). Основни циљ црквене мисије јесте спасење свих људи „јер је Господ дошао да спасе свијетˮ (видети: Јн. 12, 47). Спасење у хришћанском смислу има значење превазилажења смрти и задобијања вечног живота. Јасно је, да мисионарска реч треба да буде усмерена ка благовештењу доласка Царства Божијег и пуноће вечног живота у Христу, истакао је катихета Бранислав.
      Након одржаног предавања гости су посетили острошку светињу, поклонили се моштима Светог Василија Острошког и провели време у разговору са браћом и сестрама који су дошли на поклоњење чудотворцу острошком.
       
      Литургија у Горњем манастиру Острогу и сусрет са новоизабраним Епископом будимљанско-никшићким Г. Методијем у Никшићу
      У раним јутарњим часовима у четврту недељу по Педесетници, када наша Црква молитвено прославља Преподобног Атанасија Атонског и Светог Сергија Радоњешког, саборно и молитвено је било у Острогу. Након учешћа на литургијском сабрању у Горњем манастиру Острогу, гости из Београда су посетили острошки скит у Јован долу где их је примио протосинђел Сергије (Рекић), намесник манастира Острога.
      Дошавши у Никшић кратко су се сусрели са Његовим Преосвештенством новоизабраним Епископом будимљанско-никшићким Г. Методијем, који их је благословио и пожелео пријатан боравак у Црној Гори, те успешан мисионарско-информативни рад.
       
      Кроз кршевиту, али плодну Херцеговину
      У пратњи Г. Александра Вујовића, професора Богословије Светог Петра Цетињског, представници Телевизије Храм су посетили свештену обитељ манастира Тврдош, место монашкога живота и подвига Светог Василија Острошког. У наведеној светињи поклонили су се гробу блаженопочившег умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића), где су отпојали тропар Васкрса. Проф. Вујовић и катихета Бранислав Илић, посетили су и манастирску винарију.
      Из Тврдоша пут води ка Мркоњићима, родном месту Светог Василија, где гроб његове мајке на старом сеоском гробљу сија небеског светлошћу, и као да већ овде и сада благовести непролазну и незалазну небеску светлост. Као што је топла мајчинска молитва миловала душу маленог Стојана, потоњег Светог Василија, тако је сабрање на гробу Ане Јовановић било испуњено благошћу, милином и молитвеном тишином у окриљу њеног светог гроба и древног гробљанског храма Светога Николаја. Ово сабрање у духу молитве и благости настављено је на темељима родне куће Светог Василија, где кошћела стара више од 400. година рађа плодове, и својим постојањем сведочи да смо ми благословен народ, и народ чија побожност рађа плодове, а да је најлепши изданак нашег народа управо Свети Василије Острошки, који се наслађивао плодовима ове кошћеле.
      Од места светитељевог рођења посета је настављена у месту духовног рођења и монашког пострига светитеља Острошког – у манастиру Завала, који се налази на узвишењу изнад водоплавног и плодног Поповог Поља.
       
      Пријем код изабраног митрополита црногорско-приморског Јоаникија и посета Цетињском манастиру
      Последњег дана званичне посете новоизабрани митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, примио је у посету представнике Телевизије Храм, пожелевши им добродошлицу. У пријатном разговору владика Јоаникије је говорио о важности медија Српске Православне Цркве, посебно нагласивши да информативни сегмент мисије Цркве има за циљ да јасно и недвосмислено пренесе поруку Цркве, а та порука Цркве је увек једна и увек нова – благовест о Царству Небеском.
      Након пријема у свечаној дворани Митрополије црногорско-приморске, владика Јоаникије је крај кивота Светог Петра Цетињског говорио о Светом Василију Острошком и његовом свеобухватном значају, указавши да 350-годишњица његовог упокојења позива свакога од нас, да у већој или мањој мери дâ свој допринос у молитвеном обележавању пресељења у вечност великог чудотворца острошког.
      Редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, упућује благодарност преосвештеним епископима Јоаникију, Димитрију и Методију, на указаном гостопримству и делатно показаној љубави. У истом духу, на хришћанској љубави и гостољубљу благодарност упућујемо и протопрезвитеру-ставрофору Слободану-Бобану Јокићу, архијерејском намеснику никшићком; протосинђелу Сергију (Рекићу), намеснику острошке светиње, др Миодрагу Чизмовићу, као и проф. Александру Вујовићу и драгом брату Раду Булајићу, управнику Архива манастира Острога, - чија љубав је допринела да се осећамо као своји међу својима, побуђујући нас да прославимо Господа псаламским речима: Господе, гле шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно.
       
      Катихета Бранислав Илић


              Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ако не рачунамо светог Јована Претечу и Пророка, који је заправо граница између пророкâ Старог и Новог Завета, онда је свети Илија у посебној богослужбеној части међу свим старозаветним пророцима.

       
      У част светог пророка Илије стихире на Господи возвах је саставио свети Јован Архиепископ евхаитски, славу на Господи возвах цар Лав шести Мудри. У црквеним песмама називамо га другим претечом Другог доласка Христовог, пророком и сведоком великих дела Божјих. У Светом Писму Старог Завета, у Трећој и Четвртој књизи о царевима читамо о животу овог знаменитог пророка, али и о његовим чудима и вазнесењу на небо и предавању плашта пророку Јелисеју. 
      Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење. (Тропар)
      Пророче и прозорљивче великих дела Бога нашег, Свети Илијо, велики именом, који си својом речју зауставио кишне облаке, моли за нас Јединог Човекољупца. (Кондак)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић



      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, 1. августа 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља Светог деспота Стефана Лазаревића, на дан храмовне славе, верни народ архијерејског намесништва космајског предвођен својим свештеницима дочекао је Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија у селу Бабе.

       
      Звучни запис беседе
       
      Заједно са првојерахом Српске Православне Цркве свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и умировљени канадски Георгије, изабрани Епископ марчански Сава, архимандрити Доситеј Хиландарац и Петар (Драгојловић), архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј Новак Илић, јереј Жељко Јовановић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакони Радомир Врућинић и Драган Радић.
      Том приликом обављено је литургијско крштење малог Матеја, унука ктитора храма Светог деспота Стефана у Бабама, протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића.
      -Данас, на празник Светога Стефана Деспота, благодарим Господу што заједно са свим верујућима који су се овде окупили служим свету Литургију у овој Богом украшеној, предивној и лепој Шумадији. Данас заједно са свима вама упућујем молитве, не само за нас овде који смо сабрани, него и за сав наш православни и благоверни народ, као и за читав свет, за сављудски род, јер света Литургија се служи за спасење света, за спасење човека, за спасење људског рода. Господ је постао човек како би сви људи дошли у познање Истине, односно да сви људи дођу до познања Њега као Спаситеља. Господ је дошао у свет да спасе све људе, не правећи границе и поделе међу људима онако како ми то чинимо. Господ је као корен нашега живота дао сваком људском бићу зрно, семе вере, толико да свако од нас, сваки човек, где год се налазио, ако има вере колико је зрно горушичино он, по речи Господњој може и горе да премешта, подсетио је патријарх Порфирије.
      -Данашња прича из светог Јеванђеља је прича о човеку који је болестан, парализован, одузет. Тај човек може бити симбол свакога од нас, јер свако од нас има неку духовну слабост, свако од нас има своје падове, тј. свако од нас греши и има своје грехе, а греси произведе своје ефекте као слабост телесну, али и као слабост духовну - што ће рећи да је болест неретко последица нашег погрешног духовног живота, наших грехова. Управо стога што су често болести производ наших промашаја, оне могу бити и излечене нашим духовним исправљањем кроз покајање, кроз познају да смо погрешили на овај или онај начин, кроз отварање своје душе Богу и уздизањем својих духовних очију ка небесима где само оног тренутка када помислимо на Господа са свешћу да смо слаби и немоћни и да имамо потребу за Његовом благодаћу, за Његовом љубављу, долази чудесно исцељење, долазе чудесна оздрављења, беседио је Патријарх и додао:
      -Често идемо на места за која смо чули да се дешавају чуда и мислимо да је довољно отићи на такво место и само стајати, учинити неки прилог и да ће се десити чудо. Чудо је увек, браћо и сестре, производ нашега смирења, спознаје наших слабости, наших болести, наших грехова, али и поверења у Бога да је Он тај који може бити наш исцелитељ. Исцељење или чудо јесте последица љубави Божје, али и наше вере као предуслова. Потребно је да имамо живу, истинску и праву веру, да имамо поверење у Бога, да Он има силу и моћ, да Он зна боље него ми шта је нама у сваком тренутку потребно. У данашњем Јеванђељу описано је управо то, каква је и колика снага вере, и то вере Цркве. Човек из светог Јеванђеља, кога Свети апостол Матеј описује, није имао некаву веру и по свој прилици имао је погрешан, грешан живот, али Господ га је исцелио, јер је нагласио снагу вере коју су имали они који су донели одузетог пред ноге Господње. Господ је указао колика је снага вере Цркве, јер је Црква имала веру да Бог може да помогне, да може да исцели, да може да залечи сваку духовну и телесну рану. Вера у живога Господа, вера Цркве чини чуда, исцељује и то пре свега наше душе, васкрсава их из таме, из смрти. Ми често, имајући недовољно јаку веру, међусобно подељени, неудруживши своју веру, хоћемо да Бог магијски покаже своје присуство међу нама. Критични смо у односу на оне који не долазе у Цркву, критични смо на њихов погрешан живот, осуђујемо чак и оне за које знамо да су бољи врлински од нас у духовном животу. Међутим, због вере заједнице ове четворице, због вере Цркве, исцељен је онај који је био болестан, а није имао веру. Ту је одговор. Наша вера је недовољно јака и недовољно снажна, Наша вера се недовољно показује, не пројављује у нашим животима, у нашим врлинама, и зато многи људи, који су се ко зна из каквих разлога нашли на беспућу овога света, далеко од Извора Живота, далеко од Бога, а чезну за Богом и спасењем, нису видели Бога и нису га упознали, јер ми нисмо показали довољно сложну и довољно јаку веру, онакву какву је имао деспот Стефан Лазаревић.
      -Замислимо само каква ли је његова вера морала бити када види да све тоне у његовом отачаству, да његов родитељ, пријатељи и сродници, сви, губе своје животе, губе их на крсту Христовом, на Крсту који нуди васкрсење. Деспот Стефан у онима кокји су страдали и дали свој живот види Христову жртву, и зато је његова вера морала бити силна и снажна, пре свега да поднесе бол, а одмах потом да нејак и слабашан преузме улогу онога који ће водити народ. Толике предивне, духовне и богате плодове је дао имајући управо веру живу и чврсту, снажну веру која може и горе да помера, веру у Живога Једнога у Тројици Бога, за коју се молимо да и нама Господ подари како бисмо онда заједно са Светим Стефаном и толиким угодницима и светитељима Божјим из рода нашега из Православне Цркве и ми славили Једнога у љубави нама Откривеног и по вери датог Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин, беседио је патријарх Порфирије.
      Након причешћа свештенослужитеља, Светој Чаши приступио је и велики број верника, а потом је преломљен славски колач када је читава заједница узнела своје молитве за ктитора храма протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића и цео његов дом.
      Затим се присутнима обратио и Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки г. Јован: -Велики је благослов Божји што је данас овде са нама поглавар наше Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије, који је служио свету Литургију и за све нас принео бескрвну жртву и што је данас крстио малога Матеју и увео га да буде члан Цркве. Молимо се за нашег Патријарха, који носи крст народа српскога, да му Бог, Свети Сава и Свети деспот Стефан помогну да приводи лађу Цркве наше ка спасењу.
      Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован је том приликом одликовао орденом Вожда Карађорђа г. Здравка Ђорђевића из Поповића, као и Певачко друштво Србски православни појци из Београда у знак признања за велику љубав према својој светој Цркви и бослужењима. Орденом Светих новомученика крагујевачких одликован је  отац новокрштеног Матеје, г. Никола Сараџић из Париза, који љубав према храму Светог деспота Стефана у Бабама исказује већ дуго година.
      Домаћин славља архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић организовао је садржајан културно-уметнички програм у којем је учествовао познати драмски уметник и човек који својим литургијским животом исповеда веру у васкрслог Господа г. Андреј Шепетковски, који је говорио текст чувеног Слова љубве. Његов син, Алексеј Шепетковски, победник овогодишњег рецитаторског фестивала, одрецитовао је песму Стефан Високи и ја коју је аутор, његов отац Андреј, написао у част доласка патријарха Порфирија и прославе храмовне славе.
      Певачко друштво Србски православни појци из Београда су такође узели учешћа у програму, а звуком фруле придружио се и г. Милинко Ивановић, као и КУД Космај из Сопота.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...