Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

after_silence

Смирење - најкраћи пут ка спасењу

Оцени ову тему

Recommended Posts

  Ми кажемо: „Да, ја сам грешан“ – ово кад кажемо делује заиста скромно, или: „Ја сам неписмен, мало читам“. Ако човек коме се обраћамо поверује да смо такви, ми ћемо се наљутити, неће нам се то допасти. А заправо се дешава да ми себе називамо грешним, неписменим, или помињемо неке друге своје мане само да бисмо се задивили људе који смирење сматрају за врлину. То јест. хвалимо се , и то да тако кажем уз примитивну лукавост, типа: „Ја сам лош“, док човек са којим говоримо треба да каже: „Ма не, ти си добар“, – „не, не ја сам лош“, – „Ма шта ти је, ти си добар“, – „Не, ја сам баш грешан“, – „Ма шта је са тобом?“. Нама је ово пријатно, и јако је тешко тога се одрећи.

 

 

:))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јереј Глигорије Марковић из храма св. цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, такође духовник у Окружном затвору и специјалној затворској болници, говорио је данас о смирењу. Како га постићи у данашњем узбурканом свету? "Смирење је свеобухватна категорија", рекао је о. Глигорије. "Оно није отупљеност већ прихватање живота са Богом", поучио је између осталог наш гост.

 

 




Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sjajan tekst!

Meni licno ovo jeste problem... Kako biti smiren u bliskim odnosima, kada je greska drugoga ocigledna? Dugo sam pokusavala da takve situacije precutim, za rad nekakvog mira, ali ispade potpuno suprotno. Pogotovo sto takvo ponasanje utice direktno na moje dete, i ja osecam da moram da odreagujem, da je zastitim jer zaista nam bolje.

I zbog toga sam stalno u konfliktu sa samom sobom... volela bih da cujem jos neko misljenje na ovu temu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мораш смирити себе пред сваким и сматрати себе горим од сваког. Ако нисмо нанели увреду, која је била извршена од других, онда је то можда јер нисмо имали прилике, или су ситуација и услови били другачији. Док у свакој особи постоји нешто добро и нежно, сви ми обично видимо њихове мане и не примећујемо ништа добро у њима.
На питање да ли неко може да жели духовно савршенство, Старац је одговорио:

„Не само да можеш, већ се мораш трудити да усавршиш себе у смирењу, то јест, да сматраш себе у свом срцу, да си мањи од сваког људског бића и сваког створења. Природно је и суштински да грешно људско биће смирује себе. Ако то не ради, онда ће бити смириван условима, уређеним ради корист његове душе. Током периода среће, човек обично све приписује себи, својој слабачкој снази и такозваној моћи, али чим га нека врста несреће задеси, он моли за милост од замишљеног непријатеља. Старац је такође испричао како случајне околности смирују човека: „Једном, човек је организовао свечани ручак и послао слуге да позову његове госте. Суочен са слугом прилично неугледног изгледа, један од гостију га је упитао: „Немој ми рећи да твој господар није могао наћи бољег слугу, него што си ти?“ На ово, слуга му је одговорио: „Наочите слуге послане су наочитим гостима, а мене је послао вашој милости.“ Старац Амвросије је даље поучавао своје ученике о смирености: „Једном је посетилац дошао да види Игумана Мојсеја, али не нашавши га кући, отишао да види његовог брата, Оца Антонија. Током разговора, посетилац је поставио питање: ‘Реците ми баћушка, коју врсту поука чувате?’ Отац Антоније му је одговорио: „Имао сам мноштво поука; живео сам у пустињи и манастирима и сви су имали различита правила. Сада остаје само један труд: ‘Боже смилуј се на мене’“. Старац је такође испричао како је „Једна жена лутала овде и тамо, прво у Кијево, па у Задонск, а један старац јој је рекао: ‘Све ово нема никакве користи. Седи мирно и изговарај молитву Мудрог Разбојника (то је “Господе Исусе Христе, помилуј ме!“)

Свети Амвросије Оптински

Share this post


Link to post
Share on other sites
Молитва  за хрншћанско смирење:
 
Господе, Ти знаш слабости мог срца, Ти знаш колико се често предајем ђаволским искушењима и испуњавам се гордошћу и надменошћу. Имам високе мисли о себи, гордим се пред својим ближњима, и због самољубивости очекујем од њих да ме поштују много више него што заслужујем. Мислима, речима и делима, ја ниподаштавам Твоју славу у мојој жељи да се прославим пред другима; зато, Господе, моја опустошена душа нема смирење и моје срце не налази утеху. У мојој самољубивости гордост ме изједа и не да ми
спокоја, унижава ме преда мном самим, нарушава ми односе са ближњима, наводи ме на свађу, и нерасуђивањем ми уноси рас-тројство у живот. Како могу да станем пред Тебе, или да учиним нешто достојно Твоје величине, када сам оптерећен мислима и осећањима који су противни Теби, Господе велики; јер си Ти Сам дао пример смирења и поучио нас да будемо смирени у срцу. Ти си се понизио примивши на Себе обличје човека да би спасао род човечански. Твој живот на земљи je био подвиг смирења. Ти си опрао ноге Својим ученицима, Ти си им служио и сам живот си жртвовао за спас човека. Са смирењем си претрпео страдање и понео Крст. Дао си нам пример смирења и поруку: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете мир душама вашим. Господе, нисам достојан да ти се обратим, нисам достојан да искажем Твоје свето име, ни да подигнем поглед ка Теби и осеним се Твојим светим Знамењем; јер моја гордост и самољубље удаљили су мојдух од Тебе. Владико, Човекољупче, смилујсе на моју нераскајану душу, ослободи ме од смрдљиве гордости, од огавне надмености, и од рђавог црва самољубља. Господе, нека моја душа нађе мир у заједници са Твојим савршеним и Божанским Духом. Дајми силу да победим злог  духа који ме напада и мучи, и који ме тера да се гордим; да не будем осуђен заједно са њим. Приведи ме смирењу; смирењем ме утврди у љубави према Теби; а љубав нека оправда моју веру која ће ме привести спасењу. Кроз смирење учини ме наследником Твога вечног Царства. Уздигни ме изнад слабости мога садашњег духовног стања; да све што поседујем и што ћу имати - сва добра, част знање, име, положај и све у овоме свету, будеу славу Твоју. Ти Који дајеш истинска добра дај да она и мени послуже на изградњу Твога Царства у људским душама. Учитељу благи,ако ми даш ову велику милост сачувајме од погубног утицаја надмености над другима и удостојме да са смирењем носим оно што си ми даровао. Боже, буди милостив мени  грешном. Амин.

Молитва тринаеста, светога Јована Дамаскина:

Share this post


Link to post
Share on other sites

,,Čovek pomračen gordošću nije samo iznutra nespokojan...'' Старац Пајсије Светогорац

 

Да ли сте икада сопствени немир видели као гордост? Јесте ли икада размишљали како да се против ње борите?

 

Ја знам (у теорији) да трпљење уз роптање - је уствари потпуни промашај, али да ли сте увидели шта је у вама изазвало преумљење и да ситуација у којој се налазите престане да буде трпљење против воље, тј када сте пристали да се суочите са њом/прихватили је?

 

П.С. Питање је највероватније постављено/одговорено, па ако неко нађе тему - нек' проследи одговор (бићу јако захвална :)  )

Share this post


Link to post
Share on other sites
Како достићи смирење У оваквој борби, или духовном рату, потребно је поуздано оружје, коме ђавоља сила не може одолети. Какво је то оружје? Свето смирење. Како га достићи? Постоје разни начини да га стекнемо. Прво: испуњавање заповести Божијих, међу којима је и ово: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско (Мт. 5,3). Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10); научите се од мене јер ја сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт. 11,29). Друго: познавање својих немоћи. Св. Исак Сирин у 61-ој Беседи пише: "Блажен је човек који зна своју немоћ, јер је то знање за њега основа, корен и темељ сваког добра. Исто тако, нико не може постати свестан своје немоћи ако не буде мало искушан. И праведник, који не познаје своје немоћи, налази се у опасности...". И опет: " Онај ко не познаје своје немоћи оскудева у смирењу, а ко оскудева у смирењу далеко је од савршенства и стално се налази у страху"... Треће: сећање на пређашње грехе доноси тугу у срце и смирује душу. Четврто:" од послушања се рађа смирење - пише св. Јован Лествичник - од смирења расуђивање, од расуђивања испитивање, а од овога прозорљивост". И св. Касијан у Речи Леонтину игуману каже: " истинско расуђивање не долази другачиј е него од истинског смирења које снисходи, да не само оно што чининим, него и оно што тек помишљам откривам оцу, и да својој помисли ни у чему не верујем, но да у свему следим речи стараца и да верујем да су корисне"... Пето: од Промисла Божијег допуштено је падање у страст, како бисмо боље осетили своју гнусобу, како бисмо се смирили и постали свесни да смо гори од сваког створења. О томе пише св. Григорије Синаит у глави 117ој: "ако човек не буде остављен, побеђен, савладан, поробљен сваком страшћу и помишљу и духом побеђен, не добијајући ниоткуда никакве помоћи, ни од Бога ни од било кога другог, и готово очајан због свакојаких искушења - не може постати скрушен и себе сматрати за најмањег, последњег и слугу свих, некориснијег и од самих демона, онога који и треба да се мучи и буде побеђен. То је смирење које је од Промисла Божијег, кроз које се и друго и узвишеније даје". За стицање служи још и свакидашње самоукоревање. Из овога видите да је веома опасно ићи путем добродетељи без смирења, са надом на себе. Постоје многи, како стари тако и савремени, примери оних који су због овога пали у прелест. Свети Макарије Оптински

Share this post


Link to post
Share on other sites

Помало ме је страх ово да изговарам: ,,Господе, научи ме смирењу. Господе избави ме од гордости'' 

 

У ЧЕМУ ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ СМИРЕЊА И КОМПЛЕКСА НИЖЕ ВРЕДНОСТИ?

https://www.pouke.org/agape/index.php/biblioteka/duhovno-uzdizanje/265-u-cemu-je-razlika-izmedju-smirenja-i-kompleksa-nize-vrednosti

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...