Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

after_silence

Смирење - најкраћи пут ка спасењу

Оцени ову тему

Recommended Posts

SMIRENJE I KOMPLEKS NIZE VREDNOSTI

Sa protojerejem Aleksandrom Iljašenko razgovarala Nadežda Antonova

Smiren čovek smatra sebe gorim od drugih. To isto smatra i čovek sa kompleksom niže vrednosti.

Kompleks niže vrednosti po mišljenju psihologa predstavlja odraz neadekvatne strukture ličnosti, koja strada zbog osećaja preimućstva ljudi koji je okružuju. Kompleks niže vrednosti nastaje kao posledica grešaka i neuspeha i utiče na čovekovo ponašanje. Prvi naučnik koji je istraživao i opisao kompleks niže vrednosti, bio je nemački psihoanalitičar Alfred Adler. Sociolozi primećuju da veliki procenat Rusa strada zbog kompleksa niže vrednosti.

Ne kultiviše li smirenje kompleks niže vrednosti? O tome razgovaramo sa protojerejem Aleksandrom Iljašenko, nastojateljem crkve Svemilostivog Spasitelja bivšeg Skorbjašćenskog manastira, direktorom portala "Pravoslavlje i svet".

- U čemu je razlika izmedju smirenja i kompleksa niže vrednosti?

- Postoje reči molitve: "Verujem, Gospode i ispovedam da si Ti zaista Hristos Sin Boga Živoga, Koji je došao u svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja". Tu molitvu je sastavio Jovan Zlatoust, pozajmivši reči Apostola Pavla. Tako su ih i Apostol Pavle i Jovan Zlatoust govorili potpuno iskreno.

U jednom od drevnih Paterika se govori o tome kako je neko odlučio da iskuša starca:

- Ti si glup, - rekao mu je.

- Glup sam, - odgovori starac.

- Ti si grubijan.

- Grubijan sam, - složio se starac.

- Ti si jeretik.

- Ne, ja nisam jeretik.

Potom su starca pitali zbog čega se sa svim složio a samo ne sa tim da je jeretik. Starac je odgovorio: da je i on čovek podložan svim gresima, a jeretik je onaj koji se protivi Bogu. A on se ne protivi.

- A zar se grehom ne protivimo Bogu?

- To su različite stvari. Jeretik je onaj koji ustaje protiv učenja Crkve svesno. A mi grešimo nesvesno ili zbog slabosti. A jeretik već ima neku slobodu – "ja nisam takav kao drugi ljudi zato što bolje znam kako treba verovati u Boga. Sveti Oci to nisu dobro znali, ja bolje znam". To je potpuna neobrazovanost povezana sa gordošću.

A smirenje, naprotiv, je paradoksalna i neobična osobina i predstavlja Božiji dar. Svaka vrlina je Božiji dar, ali ova je – poseban. Ukoliko čovek želi da ga poseduje, onda treba za njega i da se moli: "Gospode, nauči me smirenju. Gospode, izbavi me od gordosti". A kompleks niže vrednosti – je spoljašnji. Liči na smirenje, ali se suštinski razlikuje od njega.

- A šta ćemo sa tim da i smireni i čovek sa kompleksom niže vrednosti smatraju sebe gorim od drugih?

- Da, Veliki Svetitelji su sebe smatrali gorim od svih, prvim grešnicima. Ali mi nismo smireni, a Veliki Svetitelji su – smireni. Njima šta god kažeš – sve su primali potpuno mirno, kao i ovaj Sveti Starac. On je potpuno mirno rekao da on nije jeretik i pritom nikoga nije uvredio niti je sam bio uvredjen. On teži da bude smireno čedo Crkve: on se trudi da živi kako Crkva uči.

To je principijelni momenat: smiren čovek je – čedo Crkve, a iskompleksirani po pravilu samo formalno smiren. Zato što greh odvaja čoveka od Crkve. Fizički smo prisutni u Crkvi, a duhovno se odvajamo od nje svojim grehom. Kada se čovek kaje onda se ta duhovna barijera savladjuje. Sveštenici izogavaraju molitvu: "Primiri i sjedini Tvojoj Svetoj Crkvi". Ako si ti u svetu sa Crkvom (Crkva je Telo Hristovo, a Hristos je Glava Crkve), znači ti si primiren sa Bogom. Bez Crkve se ne može živeti jer van nje nema spasenja. Smiren čovek to shvata veoma jasno. Njegovi napori van Crkve mogu da budu veoma dobri, pa čak i korisni, ali su potpuno ograničeni i beznadežni. Ako smo u svetu sa Crkvom, znači kod nas je u duhovnom smislu sve kako treba.

Za definisanje kompleksa niže vrednosti postoji dobar izraz – "unižavanje je iznad gordosti". Takav čovek sam sebe ukoreva, govori za sebe da je najlošiji, a pokušaj da mu kažeš da je gori od svih, - kakve suze nastaju: "Kako ste smeli da me uvredite! Ne znate da mi je i tako teško …Mislio sam da ćete mi pomoći, a umesto pomoći vi kažete da sam jako loš". Suština je u tome da ako si zaista tako loš, onda reci: "Loš sam!". A ako to ne možeš onda ne govori da si smiren. Jer dešava se tako da čovek sam sebe unižava a u stvari imamo potpunu suprotnost smirenju.

- To jest gordost?

- Da, postoje dve vrste gordosti: jedna je kada se neko uznosi nad ljudima, a druga kada se lažno smiruje pred njima. Pri čemu u poslednjem slučaju gordost može biti čak i dublja nego u otvorenoj projavi. Obe vrste se svode na čisto farisejstvo – ja nisam takav kao ostali. Jedan misli da je bolji od svih, drugi da je gori a pritom obojica ostaju gordi. A carinik je smireno rekao za sebe da je grešnik.

Iskompleksiranost je greh. Takav čovek ne veruje da on govori. Svetome reci da je grešan i on će se obradovati: "Blago meni, smirio si me Gospode". Gospod mu je preko drugih ljudi ukazao na njegov nedostatak: sada je moguće videti svoje grehe. I eto probaj iskreno da kažeš kao Sveti ali tako da se duh ne pomuti, već baš nasuprot tome smiri.

Puškin je napisao predivne stihove "Sećanje":

U tišini noćnoj

Sećanje preda mnom

Svoj dugi razvija svitak

I sa gnušanjem čitam život svoj.

I drhtim i proklinjem.

I gorko žalim i gorke suze lijem.

Ali tužne stihove ne brišem.

- Zaključuje se da Puškinov lirski junak s gnušanjem čita svoj život, ali se ne kaje?

- Da, on se samo žali i lije gorke suze. Šta je to pokajanje? Savladjivanje grehova koje je čovek počinio u toku života. Koliko je samo Marija Egipćanka učinila grehova, ali ih je omila suzama pokajanja. I kada je o tome pričala Starcu Zosimi, plakala je iako je već bila čista od greha. Gospod joj je oprostio grehe, ali ona sama sebi – nije. I Apostol Petar je svaki put plakao kada bi čuo kukurikanje petla. Gospod mu je oprostio, a on se sećao svoga odricanja Gospoda i gorko se kajao pred Bogom ceo život. Jer pokajanje je – sreća.

Tako se smireni čovek kaje, a iskompleksirani – ne. To su potpuno različite reakcije, principijelno različita nastrojenja ljudske duše. Jedno je racionalno koje daje mogućnost da se sve razloži na deliće, koji se dešavaju tokom života: negde je čovek pogrešio, ali nije izvukao odgovarajući zaključak, a najvažnije je da se nije kajao, već pokušavao da ih savlada svojim ograničenim snagama. I naravno da se ništa nije desilo. A smirenje je nešto drugo – tajanstveno, predivno i Bogu ugodno.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_2505.html

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Смиреноумље је безимена благодат душе. Њено име познато је само онима који су је упознали на сопственом искуству. То је неисказано богатство, Божији назив и Божији дар. Научите се, вели, не од анђела, не од човека, не из књига, него од мене, тј. од мога усељења, озарења и делања међу вама, јер сам ја кротак и смирен срцем, и умом, и разумом, и наћи ћете покој душама својим од рата и олакшање у борби са помислима (Мт.11 29).

Поука ХХV Лествица

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прво и искључиво својство ове дивне и чудесне тријаде [тј. тројице], јесте потпуно радосно подношење понижавања. Наиме, душа га прима раширених руку и грли као лек који лечи и спаљује њене болести и велике грехе. Друго иза њега својство јесте уништење сваке љутине, а са тим - умереност. А трећи, и најлепши степен, јесте искрено неповерење у сопствена добра дела, и жудња за непрестаним учењем.

Свети Јован Лествичник
ЛЕСТВИЦА




Једна је ствар - узносити се, а друга - не узносити се; нешто треће је - смиравати се. Први суди по цео дан; други не суди, али ни себе не осуђује; а трећи, мада невин, увек осуђује самога себе.



Ко је упознао себе у сваком осећању душе, сеје у добру земљу. Смиреноумље не може процветати ако се засеје на други начин.

Ко је упознао себе, схватио је и шта је страх Божији. Живећи у њему, он стиже пред врата љубави.

Смиреност је капија Царства, која у њега уводи оне који су му се приближили. Мислим да о ономе који кроз ту капију улази говори Господ, кад каже: Ући ће, и изићи ће из живота без страха, и пашу ће наћи и цвеће у рају. Сви који уђоше кроз друга врата у монаштво, лопови су и разбојници своје сопствене душе (уп. Јн. 10,9).

Свети Јован Лествичник
ЛЕСТВИЦА

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не треба да престанемо испитивати себе, ако хоћемо да постигнемо врлину смиреноумља. Па ако у дубини душе будемо мислили да је сваки наш ближњи бољи од нас, значи да је милост Божија близу.

Немогуће је да из снега произађе пламен; још је мање могуће да у јеретику има смиреноумља. То је врлина која припада само верним и побожним људима, и то само онима који су се већ очистили.

Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.

Ако хоћеш да будеш смирен, онда немој да будеш кротак са једнима, а дрзак са другима, него буди кротак са свима, био то пријатељ или непријатељ, велики или мали

(св. Јован Златоуст).

Смирење је – мислити о себи да си грешник и да ништа добро не чиниш пред Богом

(авва Исаија).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од послушања се рађа истинско смирење; од смирења истинско духовно расуђивање, или разум

( св. Јован Лествичник).

Смирење је нешто највеће међу врлинама: јер оне у којима се укорени, кроз најискреније покајање и примивши као сапутницу молитву са уздржањем, истога трена чини слободнима од страсти

( св. Никита Ститат).

Бежи од сујете, моли се непрестано, пој псалме пре и после сна, изучавај заповести које су ти дате у Светом Писму, сећај се дела светих...Нарочито се труди да испуниш апостолску поуку: сунце да не зађе у гневу вашем (Еф,4,26)

(св. Антоније Велики).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ко је спознао немоћ људске природе, тај је добио и опитно познање силе Божје која помаже. Такав никад неће понизити никог од људи. Јер зна да као што је њему сила Божја помогла да се избави од многих страсти и невоља, тако ће помоћи свакоме ко се обрати Господу, иако Он по некаквом промислу не ослобађа од свих страсти одједном, него као благ и човекољубив Лекар, свакога ко му прибегава исцељује у своје време

( св. Максим Исповедник).

Пре свега, нама је потребна смиреномудреност, ми треба да будемо спремни да против сваке речи коју чујемо кажемо «опрости», јер се смиреномудреношћу ломе све стреле ђавола и противника

(преподобни авва Доротеј).

Св.Нектарије Егински о смирењу...

О једној од највећих животној тајни, тајни смиреноумља...

-Смиреноумље је слично универзалном леку који доноси спокојство ономе ко га поседује.

Исус је рекао: ''Уздржимо се од фарисејске надмености и научимо се цариниковим уздасима (в. Лк.18,10-15).

И заиста, шта нам може донети надменост у овом испразном свету? Она нам не доноси ништа осим неслагања, горчине, љубоморе и касније потребе за покајањем.

Очигледно да је то још једна замка којом ће лукави привући неотрежњене душе на своју страну.

С друге стране, смиреноумље отвара врата оног пута који води у вечност.

Није лако задобити самилост и љубав према другима, или када се то једном учини, онда је награда веома велика, не само због спокојства које човек осети још овде на земљи, него и због могућности да се буде у рају.

Премудар је био наш Господ Исус Христос када нас је томе саветовао!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

О ИСТИНСКОЈ СМИРЕНОСТИ

Свети Нектарије Егински

Смиреност долази као последица моралног савршенства. Истинска смиреност има основе у унутрашњем човеку. Она је одраз унутрашње благодати душе, блистања њених врлина и њене духовне преукрашености. Она као благодат, унутра изливена, лик смиренога чини светлим и љупким. Смиреност је права слика нарави и пројава душевног расположења и унутрашњег величанства смиренога. Она, будући нелицемерна и неизвештачена, проста и туђа претеривању, има постојан и непромењен карактер који се никада не мења или преображава из смиреног у несмирено, те тако стално остаје исто.

Смирен је нелукав, искрен и непосредан. Он ступа путем врлине и твори добро. Владања је простојног, опхођења је благородног, речи су му одмерене, а нарав му улива поверење. Држање тела му је долично и достојанствено и лишено сваког размерања. Израз лица природан је и нелицемеран, поглед му је ведар, постојан и нељубопитив, покрети одмерени и мирни, ход природан и уједначен, кретање украшено мером, а одело и зимско и љетње уредно је и скромно, чисто и једноставно. Смирен љуби све и ћутке поучава. Смирен човек је миљеник људи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Смиреност долази као последица моралног савршенства. Истинска смиреност има основе у унутрашњем човеку. Она је одраз унутрашње благодати душе, блистања њених врлина и њене духовне преукрашености. Она као благодат, унутра изливена, лик смиренога чини светлим и љупким. Смиреност је права слика нарави и пројава душевног расположења и унутрашњег величанства смиренога. Она, будући нелицемерна и неизвештачена, проста и туђа претеривању, има постојан и непромењен карактер који се никада не мења или преображава из смиреног у несмирено, те тако стално остаје исто.

Смирен је нелукав, искрен и непосредан. Он ступа путем врлине и твори добро. Владања је простојног, опхођења је благородног, речи су му одмерене, а нарав му улива поверење. Држање тела му је долично и достојанствено и лишено сваког размерања. Израз лица природан је и нелицемеран, поглед му је ведар, постојан и нељубопитив, покрети одмерени и мирни, ход природан и уједначен, кретање украшено мером, а одело и зимско и љетње уредно је и скромно, чисто и једноставно. Смирен љуби све и ћутке поучава. Смирен човек је миљеник људи."

Свети Нектарије Егински

Share this post


Link to post
Share on other sites

1. 'Смирење се задобија борбом.

Кад спознаш самога себе, задобијаш смирење које постаје стање. У противном се можеш смирити током једног минута и помисао ће ти рећи да си нешто док си у ствари ништа. Тако ћеш се борити све до смртнога часа!

2.Нужно је да човек одбаци логику.

Ја, например, кажем: сада сам монах а могао сам да будем животиња. Бог ме, међутим, није створио као животињу. Он ме створио као човека и призвао ме је у ангелски чин. А шта сам ја учинио...

...Такве мисли смирују. Требало би да на оно, што нам је Бог дао, одговоримо благодарношћу.

3. Да би се човек духовно подвизавао потребни су услови.

Он најпре треба да стекне смирење, љубав и чисто срце. Када поседује смирење, човек поседује божанствени магнет који привлачи благодат Божију. Погледајте смирене: њима се даје благодат. Тако је устројено.

4.Многи верујући људи осуђују друге иако би требало да их љубе и сматрају узвишенијима од самих себе.

Старац Пајсије је увек говорио да је онај ко у људским очима изгледа грешан у очима Божијим може да буде свет. Он је говорио:''Неки злочинац је пред Богом можда већ одговорио за свој грех, док неки монах није. Требало би да чак и злочинца сматрамо бољим него што смо ми сами.

Смирење и љубав иду заједно, они стоје једно уз друго

Треба страдати због другог и од срца творити молитву.

5. У вези с питањем на који се начин може духовно напредовати, старац је рекао: ''Ја сам за подвижништво и то сам наравно, проверио на самоме себи.

Међутим, уверио сам се да је највећи подвиг кад човек задобије смирење и љубав....

...Требало би да предност дамо души, а не спољашњим подвизима, јер спољашње може да изазове лажна осећања.''

6.Многи хришћани прихватају неки подвог да би се очистили од страсти.

Они обично посте, праве метаније и одлазе у цркву. Међутим, не постижу духовни напредак и не задобијају очишћење.

Што се тиче телесног подвига, ако га неко и увећа неће сасвим успети. Тиме може само да увелича гордост: ја тобоже нешто значим. Због тога је нужно да се нишан окрене ка горости и да се у њу гађа.

Чак и детенце које је још способно да се креће може да порази ђавола својим смирењем. Наравно, ђаво је веома јак али и веома труо. Он може срушити џина, али и детенце може да га победи.

7.У сваком подвигу мора преовладати смирење.

Ако се не смириш, на снагу ће ступити духовни закон: Који се уздиже понизи ће се.

Кад спозанмо себе. смирење долази на природан начин и постаје човеково стање. Ако пак не спознамо себе, нећемо играти по правилима и ђаво ће нам подметнути мисао да нешто значимо.

Схватимо да смо ништа. Понављамо до самог смртног часа: данас јесмо, а сутра нисмо!"

старац Пајсије Светогорац

Share this post


Link to post
Share on other sites

?????? ????? ?? ????? ?? ?? ??????? ??? ??? ???? ? ???? ??? ??? ?? ??????? ???? ???.

da  0104_cheesy

sada si me sjetio na jednu pricu  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0202_238.gif

Kada je neznabozac dao ljude svoje u trk za dvojicom monaha, da ih pogubi.

i monasi stadose trcati, a ovaj ih pita : "Je li, ako postoji Bog, i vjerujete u Njega, zasto onda trcite i bjezite od nas"

a monasi rekose...

"Znamo mi Gospodine da Bog postoji, i zato trcimo da vi na sebi ne nosite grijeha vecega do sad. Jer ako ubijete, grijeh protiv Boga cinite."

dada

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Настасија

Смирење је кад легнеш у јаму и ниси више међу живима. Гледаш на свет из јаме,  и нема  бринеш, живиш смирене дане, ето, то ти је истинска смиреност  :drugarstvo:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...