Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Жељко

Научите да читате говор тела

Recommended Posts

’Свако људско тело непрестано шаље сигнале према своме друштвеном окружењу. Неки од тих сигнала позивају на интимни контакт, док га други одбијају. Осим у случају када се са неким случајно сударимо, ми никад не додирујемо једни друге уколико прво нисмо пажљиво прочитали сигнале. ’’

(Дезмонд Морис овде под ’’интимним контактом’’ подразумева било који однос међу људима. То може бити само разговор, сарадња, дружење, сукоб или приснији контакт. )

                                                                                                                                                                                                       Дезмонд Морис

Kад сам био у средњој школи, професор књижевности ме је питао чему нам служе речи. Одговорио сам да нам речи служе да сакријемо своје мисли. Професор је био одушевљен одговором, а ја сам остао збуњен јер сам сам себе изненадио таквим оговором. Онда сам размишљао, ако су речи прешле у своју супротност, шта онда показује наше мисли? Требало је пуно година да случајно ’’откријем’’ неке књиге које су ми дале одговор на ово питање. О томе шта наше тело говори другим људима можете прочитати у књигама Дезмонда Мориса, Барбаре и Алана Пиза, али и многих других аутора. Данас постоје читаве научне гране које се баве овом тематиком. Ово је нарочито важно за људе који се баве јавним наступима, водитељима на телевизији, а нарочито политичарима, јер они треба да уливају поверење и сигурност. Данас ће  ретко који политичар да има наступ а да се пре тога није консултовао са људима који се баве јавним наступом, почев од тога каква одећа треба да буде, какав накит, које боје треба да буде одећа, како ће седети, где ће гледати, у ком положају треба да му буду руке, у ком делу студија ће седети итд. Да ли сте приметили да политичари воле да носе црвене кравате? Јесте ли некад размишљали о томе? Људска свест је спекулативна и не знајући да смо ту, ми смо већ увучени у игру опажаја, стварања ставова, мисли, акције и реакције.

Читање говора тела других људи може да буде одскочна даска у нашем напредовању, али може да буде и велики промашај па да нам донесе много невоља. Све зависи како смо протумачили одређене сигнале тела људи око нас .Ово је нарочито важно за људе који се баве продајом, а сви нешто продајемо, за људе који се баве преговарањем , али важно је и за новинаре, за просветне раднике, лекаре и за све људе који се баве послом везаним за много људи.

 Читање ових знакова може да се упореди са знаковима у кинеском језику. Постоје људи који знају да их прочитају и постоје људи који немају појма шта они значе. Сигуран сам да ми свакодневно видимо хиљаде гестова других људи, али их не примећујемо.Тек кад прочитамо текст где су гестови наглашени, ми онда почнемо да их региструјемо и схватимо колико се они често појављују.Опет, с друге стране, жене много боље умеју да прочитају ове сигнале , јер су извежбане. Познато је да на основу хода, одређених покрета, уласка у стан, жене тачно знају како је расположен неки члан њихове породице. Међутим, све ово може да се научи, али потребно је да уложимо одређено време и правимо ’’туђе хороскопе’’ покушавајући да откријемо шта се збива у глави одређене особе. Ја лично волим да посматрам људе на аутобуској станици у 6 сати ујутру, кад људи излазе сањиви из аутобуса, јер су тада природни. Тада су опуштени, јер не сматрају да постоји нека будала која их посматра. Уласком у радне просторије, у локале или доласком на неко друго место, постају опрезни и користе ’’намештене’’ позе зато што знају да их неко посматра.

Наше тело, без обзира колико смо га увежбавали, скоро увек показује наше мисли. Научници кажу да су се људи прво споразумевали рукама, гестовима, мимиком, неартикулисаним гласовима, па тек онда речима. То је разлог што после разговора са неким особама људи имају обичај да кажу: ‘’Не знам зашто, али ја овом човеку не верујем.’’ Изгледа, да нам је читање говора тела других људи дато наслеђем.

thumbs-up-sign.jpgБез обзира што је све ово присутно у нашој подсвести, читање говора тела људи око себе и није баш тако једноставно. За почетак можемо да прочитамо неки текст, а онда да то проверимо у животу. Опет, тумачећи гестове других људи, требало би да будемо свесни да није довољан само један гест, па да будемо сигурни у нашу тврдњу о одређеној особи. Развој технологије допринео је томе да ми временом ’’покупимо’’ туђе гестове, да усвојимо туђе обрасце понашања који нису блиски средини у којој ми живимо. Тако да су и гестови с развојем ‘’ глобалног села ‘’ постали униформни, јединствени, а остали специфични у оним срединама где технологија још увек није развијена у довољној мери. Један од примера је палац окренут на горе , кога су почели да употребљавају амерички пилоти у Другом светском рату како би рекли да ја све у реду и да могу да полете. Временом је овај гест постао универзалан за све културе, да бисмо рекли да је све ОК, па чак и у оним срединама (Грчка) где је до пре неколико деценија овај гест био смртна увреда за особу којој показујете подигнут прст.

 

При ’’проучавању’’ других људи никако не треба сметнути с ума да одређени гестови могу бити показатељ и неке одређене болести људи, или неког тренутног пролазног стања. На пример, ако човек хода са прекрштеним рукама иза леђа то значи да је унео више течности у организам и да има успорен рад бубрега. Ако неко нервозно тапка ногом о под значи да је јео много меса, ако неко виче док говори, има проблема с варењем хране итд. Ако неко има црвене образе, а узрок нису хладноћа или стид ( ко се још стиди), онда има проблема с плућима. О свему овоме писаћу кад будем писао о макробиотици која ми је дала одговоре на многа питања, а  психологија, медицина, социологија или нека друга наука немају још увек одговоре.

Да ли вас интересује шта мисле људи на следећим фотографијама? ( Реците НЕ, јер ме мрзи да куцам)

sarkozy-roms.jpg?w=284&h=189langage-du-corps.jpg311275.jpg

311269.jpg

Ако вас интересује, онда ћемо у следећим постовима ’’анализирати’’ говор тела одређених људи у неким животним ситуацијама.

 

http://zapametne.wordpress.com/2011/12/28/%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0/

Измењено од Дејан Бићанић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Топло препоручујем ово излагање. Траје 20. минута, а одлично је и корисно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Занимљив видео, чини ми се да је читава техника повезана са бихевиоризмом и допада ми се свакако, имао сам неке сличне ситуације, правио своје мале експерменте где сам рецимо држао главу мало подигнуту и гледао право и на тај начин се осетио моћнијим уместо да гледам у земљу као што сам пре радио. 

 

Но сад мене интересује онај део око доминације. Тај део ми се не свиђа. То испољавање моћи пред другима. Пошто смо то наследили од предака животиња којима то служи као средство током борбе за територију, женке или храну (мачке рецимо кад се посвађају, једна зна да подигне длаку па изгледа огромно), да ли је то онда у основи само један природни нагон којег би требало да превазиђемо? Онај о коме говори Адлер. Све је ово у реду као средство за неки циљ и управо је то тоо. Животињама је средство ради доласка до хране, женке, територије, док је људима средство за изградњу каријере. Нема разлике у суштини, јер је каријера нека врста ''хране, територије и женке''. 

 

Не кажем да сад треба бити онај стиснути млакоња, какав сам и саам био, као и овај раширени мужјак, али такве ствари не видим као нешто хришћански. У реду, моћ има везе са тим како реагујемо на стрес, што смо моћнији, то нам спољашње ситуације не могу ништа. Моје средство против те стресне спољашњости је хришћанство, смирење и помало стоичка философија и заиста ми је помогло. 

 

Хоћу да кажем, неће ли то повећати понос и гордост, тај осећај моћи и доминације? Доминација је свакако лоша ако се ради о доминацији једног човека над другим, ја то лично сматрам нехришћанским чином. Но, доминација је добра ако се ради о доминацији над неком животном ситуацијом. Ипак такве ствари човека могу одвести у гордост ако се не држи смирења и самосвести. Исто тако, ово су све савети за младе људе који јуре каријеру. А јурење карије је данас толико изражено да људи заборављају на друге. Ја сам моћан, ја доминирам. Ничеанска философија надчовека. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када је моја ћерка први пут ишла на море без мене, имала је 15 година.
Пре одласка рекао сам јој: "Упознај неке људе на плажи, у мору, било где.
Како? Приђи им и - ћаскај, као да те баш брига!" 
Зашто сам јој то 'заповедио'? Зато што сам видео да није тај 'тип' ... 'екстровертног
флегматика' премда сам такође видео да 'тога' има у њој и ТО ће јој
требати у животу.
И послала ми је СМС пар дана касније да је неким 'маторцима' (мали су око 20-21год.!!!)
пришла (допливала) у мору и ћаскала са њима. Они су били изненађени и
замуцкивали су а она... каже да се осетила тако слободном.
Елем, нисам ја њој саветовао да разговара на ... португалском, јер сам знао
да тога нема у њој, али није ли задатак свих нас да у ближњима (ћеркама и не-ћеркама,
свеједно) 'производимо' и на светлост дана (кроз њихова дела и речи) 
износимо оно добро и 'квалитетно' што у њима већ 'чучи'?
Христос Исус је видевши човека рекао: "Гле заиста је Израиљац у коме нема лукавства!"
Натанаило му је име. И од њега је начинио - Апостола. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПС.
Гордост је као новчић - има две стране а обе се могу
'исцедити' и из овог видеа:

1) "Ја највећи, најбољи, доминатни ја", и
2) "Ја најмањи, најбеспотребнији, никакав ја".

У оба сам "ЈА" у центру и "ЈА" сам 'нај'.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Domaći i strani političari veoma dobro znaju kako se gestikulacijom može ostaviti dobar utisak na različito biračko telo. I nije čudno što na svoju gestikulaciju obraćaju toliko pažnje, budući da ona može da bude uzorčnik pregršt uspeha u nečijoj karijeri. Pored toga, utisak koji se ostavlja na slušaoce ili sagovornike takođe je veoma važan: da li želite da zvučite inteligentnije, da delujete moćnije, da ostavite utisak ljubazne osobe, da naglasite ono što pričate, da sami poverujete u ono što govorite… Za svaku od ovih situacija postoji gestikulacija koja se (ne) preporučuje.

razgovor.png

Foto: Kabaldesch0/Pixabay.com

 

Dobar savet je svakako govoriti što sporije i razumljivije nego u svakodnevnom razgovoru, ako ni zbog čega drugog, da biste uspeli da se setite svih onih „teških“ reči zbog kojih ćete u tuđim očima izgledati obrazovanije. S druge strane, osećaj moći može da se istakne ako su vam i reč i gest kratki, odsečni, jednostavni. To podrazumeva izbacivanje svih poštapalica, nepotrebnih prideva, priloga i superlativa. Na pitanja nikada ne treba odgovarati kratko – jedno „da“ ne može da završi posao, ali zato jedno „Da, potpuno ste u pravu, slažem se sa vama“, već može da budu od koristi. „Govori tiho i nosi psa sa sobom“, glasila je čuvena rečenica iz crtanog filma o Čarliju Braunu. Možda je treba preformulisati u – govori tiho i potpuno smiri ruke.

 

Osmeh na licu takođe može da bude dobar saveznik. Kategorične tvrdnje treba izbegavati, čak i onda kada znamo da smo stoprocentno u pravu! Kategoričnost neke tvrdnje može da se postigne suptilnije ukoliko govorimo malo glasnije i ako se trudimo da više povisimo ton na prvoj i poslednjoj reči u svakoj rečenici. Što se tiče položaja tela, kičmu je važno držati potpuno pravo, a glavu uzdignutu. Tokom govora ne treba pomerati noge, kolena treba da su spojena, nema zastajkivanja u govoru. Sagovornika uvek gledajte u oči, samo treba pripaziti na udaljenost na kojoj se nalazite kako ne bi ispalo da mu se unosite u lice.

 

izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites
5 zanimljivih činjenica o govoru tela
Postoji mnogo mitova u vezi neverbalne komunikacije. Recimo, objavljeno je mnoštvo knjiga (od kojih je jedna bestseler) koje tvrde da možemo „čitati ljude kao knjigu”. To, jednostavno, nije istina. Možemo, međutim, postati bolji u čitanju (ili kontroli sopstvenog) neverbalnog kroz praksu.

Evo pet interesantnih, naučno zasnovanih saznanja o neverbalnoj komunikaciji.

Govor tela nije „govor”.

Ne postoji nikakav rečnik za neverbalnu komunikaciju. Značenje pojedinačnog neverbalnog signala, kao što je određen gest ili pokret očima, može da zavisi od konteksta, pojedinca, odnosa između pošaljioca signala i primaoca. Izuzetak su određeni pokreti, poznati kao amblemi (eng. emblems), koji dolaze umesto izgovorene reči, kao što su „OK“ simbol koji napravimo palcem ili pokazivanje srednjeg prsta – svima je jasno značenje ovih amblema.

Ulazak u nečiji lični prostor uzrokuje uzbuđenje.

Svi mi oko sebe nosimo „mehur” ličnog prostora, pri čemu su oni različite veličine. Ukoliko nam neko uđe u lični prostor, to nas može uzbuditi, ali vrsta tog uzbuđenja zavisiće od toga ko nam ulazi u lični prostor, kao i od konteksta.

Razumevanje dinamike ličnog prostora nudi određene prednosti. Pri situacijama, odnosno susretima koji su prijatni, neznatni ulazak u lični prostor dovodi do uzbuđenja koje može prerasti u pozitivnu reakciju, kao što su dopadanje, seksualna zainteresovanost i tome slično. U situacijama koje predstavljaju borbu za nadmoć, ulazak u nečiji lični prostor može da vodi u bes ili u, recimo, strah.

katya-austin-554633-unsplash.jpg

Određene facijalne ekspresije imaju univerzalno značenje.

Postoji pozamašna količina dokaza da su facijalne ekspresije osnovnih emocija – besa, radosti, tuge, gađenja, iznenađenja i straha – slične u različitim kulturama. Možemo prepoznati kad je neko srećan, bez obzira na kom delu planete se nalazili. Problem je u tome što može biti veoma teško, bez prethodne obuke, razlikovati istinsku sreću – ili osmeh – od one koja je lažna, to jest odglumljena.

Slični se prepoznaju.

Postoje individualne razlike u tome koliko smo sposobni da neverbalno komuniciramo. Upravo ta sposobnost je veliki deo konstrukta emocionalne inteligencije. Neki ljudi su izrazito vešti u sopstvenom neverbalnom izražavanju – oni šalju jasne poruke o tome šta osećaju, kad im se nešto dopada, kada su dominantni, i tome slično. Drugi mogu biti veoma dobri u čitanju, to jest dekodiranju tuđih neverbalnih signala. Ove dve sposobnosti su povezane, što znači da će dobar pošiljalac neverbalnih signala najverovatnije biti i dobar primalac.

Detekcija laganja je gotovo nemoguća.

Postoji uverenje da, pomoću govora tela, možemo proceniti da li neko laže; na primer, lažov ne može da nas gleda u oči ili pravi nervozne pokrete. Međutim, skoro je nemoguće precizno uočiti laži kroz jednostavno posmatranje nečijeg govora tela. Iako obmanjivanje kod osobe koja ga vrši može da izazove uzbuđenje, ljudi na različite načine mogu pokazivati to uzbuđenje, pa tako neko može da deluje kao krivac, a neko drugi može da deluje kao da govori istinu. Postoje neka istraživanja o tome da postoji nekolicina ljudi koji su u stanju da detektuju obmanu sa velikom tačnošću, ali ni ti ljudi nisu uvek u pravu (jedno takvo istraživanje je osnova za TV seriju „Laži me”, iako je serija netačno implicirala da su ljudski detektori laži gotovo nepogrešivi u svojim procenama).

 

http://www.psihoverzum.com/5-zanimljivih-cinjenica-o-govoru-tela/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...