Jump to content

Recommended Posts

Треба бити мудар као змија. Поставити реалне циљеве, и ка њима тежити. У данашње време људи праве многе грешке, и прихватају се посла који нису способни квалитетно обављати, и због тога нам се држава и друштво распада (нпр, падне први снег и блокира читаву државу). Можда имаш шефа који не зна да искористи твоје потенцијале, и даје ти послове који те спутавају. Твоје је да се трудиш, да дајеш све од себе, али и да тражиш други посао, друго окружење, колеге поред којих ће ти бити пријатно да радиш, и који ће ценити твоје квалитете.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прво и основно је да је теби савест чиста и да мирно спаваш. Радиш свој посао одлично, трудиш се, доприносиш,  до својих циљева долазиш поштено, не газећи преко других, не сплеткарећи, помажеш другима... Значи, мирна си.

 

Е, сад, она друга страна, тј. други људи... Што рече Ђорђе - треба бити мудар као змија. Отвори четворо очију и не дај на себе. "Пријатеље држи близу а непријатеље још ближе."

 

Нисам измисла топлу воду ал` `ајде... .smesko.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Прво и основно је да је теби савест чиста и да мирно спаваш. Радиш свој посао одлично, трудиш се, доприносиш,  до својих циљева долазиш поштено, не газећи преко других, не сплеткарећи, помажеш другима... Значи, мирна си.

 

Е, сад, она друга страна, тј. други људи... Што рече Ђорђе - треба бити мудар као змија. Отвори четворо очију и не дај на себе. "Пријатеље држи близу а непријатеље још ближе."

 

Нисам измисла топлу воду ал` `ајде... .smesko.

Upravo to! I još da dodam, tvoji kvaliteti u poslu i tvoj trud i rad će kad-tad izaći na svjetlost dana! To ne može ostati neprimijećeno! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Druženje sa sebi sličnima pomaže da se 'napune baterije'.

 

Zajedništvo sa onima koji pohvaljuju više a kritikuju manje,

pomaže da sačekamo taj drugi dan kada nam valja preuzeti

drugačiju vrstu inicijative.

 

Ne znam.... Meni lično pomaže poznavanje sa ljudima

koji me prihvataju (ma koliko da me shvataju) i koji

prave šale na moj račun! To me stavlja na 'svoje mesto',

i podseća da se i blato skida tek kad se osuši.

 

Nadam se da nisam previše nedorečen i konfuzan....
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени се чини да је твоја недоумица резултат превелике концентрације на "друге људе."  Покушај се што више базирати на оно што је у твојој моћи, а то је посао који радиш најбоље што знаш. Најљепши је успјех који долази постепено и траје! Оно на чему ти једном честитају и пруже руку, брзо и прође. Као што каже Отац Тадеј: "Не узимај превише на себе бриге овога свијета..." Нарочито се немој замарати средствима којима се користе твоје колеге. Свјесна сам да није рјешење неке неправде гледати и ћутати али "нездрава" конкуренција свуда, па и на послу, чини да се човјек само још више "упрља" указујући на то... Само стрпљења и доћиће све на своје :bla: 

Share this post


Link to post
Share on other sites
@@Calabria,

 

 da li smo mi stvarno toliko dobri kao sto mislimo  ?

Recimo da to nije tema ove diskusije. Ako nisam nikoga povredila, zgazila, cinila nazao itd. smatram da ''smo dobri kao sto mislimo''. E sad, ako krenemo da polemisemo sta je to sto mozda nekome nije bilo dobro kod mene, kao npr, nacin na koji izgledam, obrazovanje, pamet itd, mozemo da odemo u skroz suprotnom pravcu. A i da nismo toliko dobri kao sto mislimo, da li to amnestira one koji nas muce? Je l to opravdanje? Bez brige, vec sam ja sa sobom dobro raskantala da li sam bila dobra ili ne

Share this post


Link to post
Share on other sites

Искрен рад и труд увек изађу на видело, међутим то није довољно ако се жели напредовати у каријери. Много је важно изградити мир у својим мислима када одлазиш на посао, док си тамо и када се вратиш кући. Ако у свом унутрашњем дијалогу стално оптужујемо колеге са посла за неправде које су нам нанели то може да се претвори у прави пакао.

Људи са којима проводимо време на послу су наши ближњи, и у већини случајева, током радних дана проводимо више свесног времена са колегама него са својом породицом. Због тога треба (уз Божију помоћ) изградити односе са колегама тако да буду барем подношљиви. Ако то није могуће, постоје две варијанте - или мењаш себе или мењаш посао. Једино је незгодно што од себе не можеш побећи, а посла има све мање - барем у Србији. Због тога (а и због других ствари) боље је порадити на себи.

Треба се борити када осећамо да су нам угрожена права, али са расуђивањем - из твог искуства се види да није свеједно какав приступ имамо у овој борби. Ако имамо неке циљеве и амбиције везано за посао, најбоље је да се искрено обратимо Богу за помоћ.

Најважније је да не осуђујемо друге људе за своје неуспехе.

 

Постоји много људи који су можда и талентованији и образованији и лепши од нас а немају никакав посао. Треба бити задовољан са оним што се има, а ако Бог да и ако се укажу могућности, наравно да треба искористити прилику за напредак.

Има један (сада већ култни) филм који се бави овом проблематиком, топло га препоручујем - зове се Office Space.

Свако добро!

Share this post


Link to post
Share on other sites
A i da nismo toliko dobri kao sto mislimo, da li to amnestira one koji nas muce? Je l to opravdanje? Bez brige, vec sam ja sa sobom dobro raskantala da li sam bila dobra ili ne

Свидело ми се Тањино питање пошто мислим да схватам на шта циља.

Није поента вица што си ти са собом "раскантала" (ма шта то значило) него је поента вица да ли та радна средина која се "обрушила" на тебе заиста то види на исти начин на који и ти видиш.

И овде на форуму се често дешава да двоје причају страницама и изађу на крв и нож а ради се само о томе да се нису у старту добро разумели. А најтеже је себе видети из туђих очију.

У том смислу, твоје повлачење може да се дефинише и као недостатак амбиције и малодушност од стране твојих шефова. Нагли прелазак на другачији вид понашања ће наравно изазвати сумњу у искреност јер те радна средина не познаје као такву.

Православље ти налаже да се помириш са собом а све остало ће доћи без већих проблема. Кад то успеш, нико те више неће моћи повредити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Свидело ми се Тањино питање пошто мислим да схватам на шта циља.

Није поента вица што си ти са собом "раскантала" (ма шта то значило) него је поента вица да ли та радна средина која се "обрушила" на тебе заиста то види на исти начин на који и ти видиш.

И овде на форуму се често дешава да двоје причају страницама и изађу на крв и нож а ради се само о томе да се нису у старту добро разумели. А најтеже је себе видети из туђих очију.

У том смислу, твоје повлачење може да се дефинише и као недостатак амбиције и малодушност од стране твојих шефова. Нагли прелазак на другачији вид понашања ће наравно изазвати сумњу у искреност јер те радна средина не познаје као такву.

Православље ти налаже да се помириш са собом а све остало ће доћи без већих проблема. Кад то успеш, нико те више неће моћи повредити.

Ne mislim ja da sam bezgresna, to sam htela da kazem  tim ''raskntavanjem''. Ja sam bila naivna i pasivna, i zbog toga se ljutim na sebe, ali zla nikako. Ali nema svrhe da mi ljudi sude u smislu ''pa sta, i ti si uradila to i to, i kad si znala to i to da uradis, sad trpi ovo sto ti se desava''. I gubljenje je vremena objasnjavati takvima ko je sta uradio i da li treba to da ispasta. Zato molim one koji ne mogu da prihvate kao istinito sve sto sam navela, vec pokusavaju da traze neku skrivenu krivicu, da se uzdrze od komentara.

 

A kako se pomiriti sa sobom, u praksi? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Recimo da to nije tema ove diskusije. Ako nisam nikoga povredila, zgazila, cinila nazao itd. smatram da ''smo dobri kao sto mislimo''. E sad, ako krenemo da polemisemo sta je to sto mozda nekome nije bilo dobro kod mene, kao npr, nacin na koji izgledam, obrazovanje, pamet itd, mozemo da odemo u skroz suprotnom pravcu. A i da nismo toliko dobri kao sto mislimo, da li to amnestira one koji nas muce? Je l to opravdanje? Bez brige, vec sam ja sa sobom dobro raskantala da li sam bila dobra ili ne

 

да ли смо МИ довољно добри ? 4869  

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zato molim one koji ne mogu da prihvate kao istinito sve sto sam navela, vec pokusavaju da traze neku skrivenu krivicu, da se uzdrze od komentara.

Па, мислим да би било најлакше да напишеш какав одговор ти прија да чујеш па да га сви лепо ископирамо.

Ако ниси приметила, налазиш се на форуму, уздржавање од коментара није сврха форума. А управо о томе ти и причам. Изгледа да си прилично искључива особа чим не желиш ни да чујеш нешто што ће пореметити твоју слику о себи самој. И то само на основу пар одговора на форуму. Ако је такав став и у радној средини, онда ће тешко да се нађе тимски играч који ће хтети да игра искључиво по твојим правилима. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Па, мислим да би било најлакше да напишеш какав одговор ти прија да чујеш па да га сви лепо ископирамо.

Ако ниси приметила, налазиш се на форуму, уздржавање од коментара није сврха форума. А управо о томе ти и причам. Изгледа да си прилично искључива особа чим не желиш ни да чујеш нешто што ће пореметити твоју слику о себи самој. И то само на основу пар одговора на форуму. Ако је такав став и у радној средини, онда ће тешко да се нађе тимски играч који ће хтети да игра искључиво по твојим правилима. 

Bezveze, ni mesto, ni vreme. Bilo bi lepo kad bismo se se suzdrzavali od cinizma i zajedljivosti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
A kako se pomiriti sa sobom, u praksi?

 

То му дође исто што и помирити се са Богом :)

 

Кажу да у православљу то некако треба да иде кроз сагледавање својих грехова, исповест и искрено покајање, па онда причешћивање.

Али онда опет кажу није довољно то једном обавити и готово, већ стално треба бити спреман на покајање, увек се пазити од искушења и редовно се причешћивати.

Ја сам много далеко од тога, тек скоро ми је пришло памети да не могу бити близак Богу ако нисам опростио свим људима који су ме повредили.

 

Опрости ако си разумела моје писање као да тражим неку кривицу код тебе, верујем ти шта нам причаш и покушавамо да помогнемо, у складу са могућностима :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...