Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
marija

Посланица о правом пријатељству

Recommended Posts

МОДЕРАТОР

Prijatelj je čovek dobar, zdrave duše, misli ispravno, voli vrlinu, besprekornog je morala, veran je u ljubavi, iskren na rečima, postojane je duše, iskren je savetnik, otvoren je, istinoljubiv i pravdoljubiv. Prijatelj je slika i prilika svoga prijatelja i do krajnosti osetljiv oseća duševno raspoloženje prijateljevo i strada duševnim stradanjem svoga prijatelja.
Pre nego mu se prijatelj i ispovedi, on ga pretekne i hita mu u pomoć pre nego mu je ovaj i zatraži, i spremno mu se predaje i pomaže mu ako je u opasnosti. Prijeteljvi prijatelji su i njegovi prijatelji, a neprijatelji i njegovi neprijatelji. Brani prijatelja i izlaže se opasnosti njega radi.
U prijateljevom telu obitava duša prijatelja. On je dobar savetnik, uvek govori što je najbolje i stara se za čast i ime svoga prijatelja. Prijateljeve svetinje su i njegove svetinje. Istinski prijatelj je moćna zaštita i ko je njega našao, našao je blago. Prijatelj je najveća sreća. Dobar prijatelj je neprocenjiva vrednost, dragocenija od svakog blaga. Njegovoj krasoti nema ravne. Prijatelj i u nesrećama i u radostima ostaje isti. Istinski prijatelj hvali vrednosti koje su pohvale dostojne i otvoreno kudi ono što je za kuđenje.

 

sv.Nektarije

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Euripid kaže: “Istinski prijatelji nemaju ništa svoje, nego im je imanje zajedničko.“ Ništa nije bolje od pravoga prijatelja. Savetovanje njegovo deluje jače od svakoga leka na stradalnu dušu i napaćeno srce prijatelja. Njegove reči su životni lek. Dobar prijetelj može imati blagodatno dejstvo i na dušu i na telo prijatelja. Dobar prijatelj prima na sebe sve što nedostaje prijatelju i blaži najviše ono što se dobro čini, a onoga koji greši najviše ispravlja.
Prijatelj postaje razum, osećanje i oko prijatelja. Prijatelj je oličenje vrline. Niko ko mrzi nije prijatelj. Grigorije Bogoslov kaže: “Veran prijatelj je blago sa dušom, zatvoreni vrt i zapečaćeni studenac što se u pravi čas otvara i iz kojeg se zahvata, a prijateljima nazivam dobre i lepe i one sa kojima smo sjedinjeni po vrlinama.“

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Пријатељ је човек на кога могу да се ослоним , да ме саслуша и посаветује о свим стварима који ме муче и да ми помогне у незгосним ситуацијама колико може.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР
Пријатељ је пре свега једна дивна реч, једна дивна особа коју искрено волиш, која је увек поред тебе , и у срећи и кад си тужан, и у добру и у злу...са којом можеш све да поделиш и којој ти исто можеш да узвратиш, и она воли тебе...али то не може бити мајка, сестра или неки рођак...то је неки други однос, то није то...то је друга врста љубави...правих пријатеља нема много...то је углавном можда једна особа слична теби, са сличним убеђењима, ставовима, веровањима...особа поред које можеш да се развијаш као личност, која подстиче твој развој и обрнуто...која отклања недоумице, са којом заједно духовно напредујеш...са којом се и расправљаш, на коју се понекад мало и наљутиш, али којој са великом радошћу прашташ...са којом си срећан кад одеш на кафу и осећаш спокојство и када не причате...коју можеш да назовеш у свако доба дана и ноћи, са којом си у мислима и када није близу тебе...која зна како да те обрадује, да те утеши, охрабри , ојача...и могла бих да напишем још доста речи...али и ове су довољне да опишу особу која је захваљујући драгом 0110_hahaha моја пријатељица а одскора и кума .mislise. joooj и коју неизмерно волим...
:bighug:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

1. пример: Ујутру Пријатеља рано пробудиш и замолиш да оде до твоје канте за ђубре, да ископа важан број, који је случајно бачен и одмах ти треба, а ти си веома удаљен...а она ти одговори:" Извини, не могу одмах. Можеш ли да сачекаш само минут да се обучем?"  -То је мени пријатељица јуче учинила, без размишљања  :bighug:

2. пример: Зове телефоном пријатељица и упозорава ме на ситуацију са мојим дететом ( што је за њега могло да буде опасно ) и још се она извињава. Хвала јој, до неба   :bighug: 

Има још примера, али нек ово буде довољно за сад ;)    :blessyou: 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

За мене пријатељ у невољи је заиста прави пријатељ.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Стварно не знам. Сигурно је да је то неко кога сам из гомиле изабрао да ми буде близак као што је Бог (наравно не на исти начин). Човек који ће знати толико тога о мени, а и ја о њему, а да то неће ниједног од нас удаљити, већ на најприроднији начин још више спојити као личности које ће и кроз свој пријатељски однос прослављати Бога. 

 

Човек који ће разумети и видети оно што остали не могу да виде. Мада, ово је већ утопија, иако можда, остварива. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Божијом милошћу сам окружена изузетним људима (малобројним, али немерљиво важним) који ме храбре када тонем у малодушност и који су ме заустављали када сам хтела превише да полетим, а крила ми нису довољно очврсла. Они су ти који препознају моје мисли и пре него што их изговорим. То су они који имају довољно велико срце да приме сву љубав коју носим, без оптерећења и мисли да их гушим, и све молитве за њихову радост и спасење. Људи-водиље, као да нам Господ кроз њих понекад говори.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

 

Sta je pravo prijateljstvo ?

Право пријатељство је кад ближњи имају толику љубав да су спремни положити и свој живот један за другог ако је потребно.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Право пријатељство је кад ближњи имају толику љубав да су спремни положити и свој живот један за другог ако је потребно.

Slazem see,,samo to je danas prava rijetkost

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Не очекујем од пријатеља да положи свој живот за мене,то је бзв поређење,јер ко заиста има божанску љубав,тај ће се жртвовати и за непријатеља...

 

Од пријатеља пре свега очекујем да ме капира и ја њега, неко ским радо пијеш кафу ,можете се исповедити један другом, а без бојазни да ће то процурети или се злоуптребити...и тако то,пријатељ је човек од кога можеш очекивати бар мало разумевања ...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Prijateljstvo je rod koji se po duši izabere

 

U životu postoji mnogo stvari kroz koje ne možemo prolaziti sami, a sve i da tih stvari postoji mnogo manje, lepše ih je proživeti sa nekim. Mnogo ljudi prođe kroz naš život, uzmu šta im je potrebno, i odu, ali ostaju oni koji su tu zbog nas, a ne zbog sebe, oni koji daju, a ne traže ništa za uzvrat. Ono što sam ja naučila kroz život jeste da se prijateljstvo ne bira. Ono biva ko zna zbog čega, kao i ljubav, a ljubav je valjda jedina stvar koja nema definiciju, koju ne treba objašnjavati i tražiti joj razloge. Prijateljstvo, u stvari, znači ljubav. Sve drugo može da se prevari, ali to ne može! Sve drugo može da se izmakne i ostane nedorečeno, ali to ne, jer zavisi od nas. Ne mogu da kažem :"Budi mi prijatelj!", ali mogu reći:"Biću ti prijatelj!" Prijatelj ne može biti svako i njih ne može biti mnogo. Prijatelj ima mana i nije tu samo da sa tobom podeli dobro, već je tu da kaže ono što misli, da nas svojim kritikama natera da preispitamo neke odluke i uputi nas na pravi put, misleći i želeći nam samo dobro i samo najbolje! Za prijatelja se vezujemo vremenom, on postaje deo nas, njegova razmišljanja su povezana sa našim i osećamo sve što i on oseća. On može biti posve različit od nas samih, kako po izgledu tako i duhom, jer pravo prijateljstvo ne trpi predrasude. Prijateljstva nisu trajna ako jedna strana daje sebe, a druga se štedi. Moramo znati da cenimo svaki plemenit postupak, svako saosećanje sa našim bolom, našom tugom, svaki savet i toplu reč. Nikada se ne smemo zapitati zasto mi to činimo, jer ako se preispitujemo onda to nije ono iskreno, iz srca. Tada prestajemo biti prijatelj! Danas su prijateljstva povrsna... Tajne više nisu tajne... Sve manje je žrtvovanja, zalaganja, darivanja drugima i za druge. Sve više je ljudi koji žele da menjaju ljude, a ne da ih prihvataju onakvim kakvim jesu! Ja sebe smatram srećnom, jer imam prijatelja kog nisam birala. Valjda su se duše same privukle. Dovoljno mi je da znam da bih joj se uvek našla i u dobru i u zlu, a srce mi je još ispunjenije kada znam da je ona za mene već mnogo učinila i da me prihvata ovakvu kakva jesam. Hvala prijatelju! ♥

 

http://draganicarakic.blogspot.com/2014/02/prijateljstvo-je-rod-koji-se-po-dusi.html

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Da li su vaši prijatelji iskreni?

Iskreni prijatelji su retkost i verovatno ste bar jednom u životu imali posla sa ljudima koji su se pretvarali da vas vole i žele sve najbolje, a nije bilo tako

 
 
 
zp-shutterstock_119490196_620x0.jpg
 

Prijatelji su bogatstvo, a većina osoba teži da ih ima što više. Ipak, iskreni prijatelji su retkost i verovatno ste bar jednom u životu imali posla sa ljudima koji su se pretvarali da vas vole i žele sve najbolje, a nije bilo tako. Stručnjaci savetuju kako da otkrijete kakvim ste osobama okruženi, lažnim ili pravim prijateljima.

 

Podrška

Oni koji vas vole, pružiće vam podršku bez obzira na sve, čak i ako se ne slažu sa vašim izborima.

Ljubav

Iskreni prijatelji vas prihvataju takve kakvi jeste, sa svim manama i vrlinama. Oni znaju da niste savršeni i da pravite greške, ali će vam to oprostiti.

Kontakt

Zastanite i razmislite s kim ste stalno u kontaktu, a ko vas zove samo kada mu nešto treba? Pravim drugovima ne treba povod da vas čuju i vide. Bez obzira na to koliko su zauzeti ili umorni, naći će vremena za vas.

Poverenje

Tajne koje ste im rekli za prijatelje bi trebalo da budu "svetinja". Prave osobe će ceniti vaše poverenje i učiniće sve što mogu da bi ga opravdali.

Tračevi

Kada neko loše priča o vama, oni koji vas vole se ne upliću u takve razgovore i tračeve. Ako ste krivi, pokušaće da nađu opravdanje za vaše postupke, a nikako vas neće "dobronamerno" kritikovati na sva zvona.

Zaštita

Kada vam je teško, uvek će ponuditi pomoć i zaštitu, čak i ako se niste dugo videli ili ste se zbog nečega sporečkali. Iskrenim prijateljima nije važno ko je u pravu po svaku cenu, već žele da pomognu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:531021-Da-li-su-vasi-prijatelji-iskreni

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Мислим да је далеко мудрије одговоре на најтежа животна питања препустити Богу. Али сам се уверио како многи то преузимају на себе. Смело и гордо. Логика која се крије иза таквих покушаја може бити прикривена најбољом намером да се другоме (или себи) помогне, да се утеши или мотивише. Често је то само маска за личну гордост. Постоје особе које се сматрају великим познаваоцима хришћанске вере (коју често посматрају као скуп догми, прописа, ритуала и светоотачких цитата). И они, као познаваоци хришћанства, могу и хоће да другима пруже дефинитивне одговоре на њихову патњу. Други проблем су ти покушаји да се Бог „угура“ у нашу логику, да се Његово делање (или неделање) увек посматра кроз призму рационалних узрочно-последичних ствари. Није тачно да је вера нелогична, она често превазилази људску логику. Не можемо рационално докучити све одговоре јер нисмо у могућности. Многи одбијају другачије начине спознаје Бога, од којих је свакако најузвишенији и најдиректнији љубав. Постоје људи који себе сматрају великим познаваоцима, па чак и водичима људске душе. Човек је за мене сувише свет и драгоцен да бих се усудио да му налажем како да живи и како да мисли. Бог је за мене Свет и не бих никада, никада узимао Његову улогу на себе. Никад се не бих усудио да другом пружим дефинитиван одговор зашто је неко њему драг трпи патњу, зашто се рађају болесна деца, зашто је неко духовно оболео, зашто је страшна несрећа збрисала млад живот. Неки све правдају "судбином", неки сматрају да је трновит пут казна или начин искупљења, а неки иду толико далеко да болеснима кажу како треба да одбаце лекаре и да ће их Бог спасити. Погрешне речи су веома опасне. Неки духовни саветници покушавају да човека сместе у једну велику, теолошку машину, као да је он шраф. Али гордо је мислити да ми можемо схватити целокупну стварност и туђе место у њој. Закључак књиге о Јову је да треба да имамо поверења у Бога, шта год да се десило. Наша радозналост и немир који из ње произлази неће се умирити ако нам неко пружи рационално објашњење „зашто“ и „како”. Тај немир пролази само ако смо уз Бога. Ако на патњу одговарамо љубављу. Велики мир долази из великог поверења у Бога, и из одговорног рада на сопственим даровима. И зато сматрам да су најбољи пријатељи у Христу они који, просто, слушају. Који с тобом деле и радост и тугу, и пад и полет. Не чепркају по твојој рани, већ је одболе с тобом. Не сматрају себе духовним лекарима, већ заједно с тобом почну да траже лек, знајући да је Бог Најбољи Лекар. Потребан ти је добар пријатељ уз којег одговорно сâм бираш свој духовни пут. Није ти потребан „духовни гуру” који ти намеће и одређује пут за коју никад нећеш ни бити сасвим сигуран да ли је заиста твој.
          http://avdenagom.blogspot.com/2020/02/blog-post.html?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+blogspot%2FUuAXt+(Avdenago)
       
    • Од Логос,
      Kaко су красне ноге онијех који доносе глас за мир, који доносе глас за добро! (Рим. 10, 15)     Коначно смо добили прилику да угостимо великог добротвора српског народа и Српске Православне Цркве, а повод је била промоција књиге „18 дана у Конгу“ на српском језику чији је аутор управо Митрополит Китруса, Катерине и Платамона г. Георгије. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је примио Митрополита Георгија у свечаној сали Патријаршије. У пријатном и срдачном разговору анализирали су досадашњу сарадњу двеју епархија после чега је Патријарх благословио представљање издања књиге 18 дана у Конгу - Дневник православног мисионара на српском језику на овогодишњем Сајму књига.   После пријема код Његове Светости Патријарха, Митрополит се радо одазвао позиву Радија „Слово љубве“ и дао интервју. Уследила је посета најстаријем београдском храму цркви Светих апостола Петра и Павла на Топчидеру где је митрополит Георгије имао прилику да се поближе упозна са историјом дворске цркве Обреновића и обиђе музејску збирку и библиотеку. Амбијент Митрополитовог конака је било идеално место да Високопреосвећени г. Георгије дâ интервју за Телевизију Храм.   Плато београдског Сајма био је мали да прими све заинтересоване посетиоце. Међу гостима су били присутни генерални конзул Грчке г. Димитриос Михалис, свештеници из Архиепископије и других епархија, верни народ и београдски богословци које је овог лета угостио митрополит Георгије у својој епархији.   Секретар Верског добротворног старатељства јереј Владимир Марковић је поздравио све присутне и представио аутора књиге 18 дана у Конгу - Дневник православног мисионара.   Предавање је било аутентично и стекао се утисак да су сви присутни осетили део атмосфере у Конгу коју је митрополит Георгије живо описао. Уследила су питања на која је Митрополит радо одговарао. На самом крају велики број посетилаца је купио књиге, а аутор их је потписивао.   У завршној речи секретар старатељства се захвалио Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама и подсетио да је сав труд око објављивања књиге 18 дана у Конгу - Дневник православног мисионара, доласка Митрополита у Београд и представљања на Сајму књига има за циљ то да се сва добијена средства од продаје књиге пошаљу у Митрополију Конга у Африку као подршка мисионарима и за копање бунара за пијаћу воду.   Надамо се да ће ова мала књига по обиму, а велика по значају стићи до многих читалаца и пробудити у њима свест и савест о мисионарењу које је неодвојиво од саме суштине Цркве јер како је и сам аутор књиге 18 дана у Конгу - Дневник православног мисионара рекао цитирајући Светог Јована Златоустог: „Црква или мисионари или не постоји као таква“.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      На почетку емисије отац Слободан је тумачио Свето Јеванђеље на 18. недјељу по празнику Педесетнице, подсјетивши нас колико је човјек велики ако је са Богом. „Када је човјек са Богом, онда је он пријатељ Божији“-каже отац Слободан. Свештеник Слободан Јокић са нама је подијелио и утиске које носи са поклоничког путовања Егини гдје је боравио недавно са групом поклоника из Никшића. Отац Слободан потом је одговарао и на остала питања наших слушалаца. Духовне поуке оца Слободана Јокића топло вам препоручујемо за слушање.   Звучни запис емисије   Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Христа треба да осећамо као свог пријатеља. Он и јесте наш пријатељ. У то нас и Сам уверава када каже: „Ви сте пријатељи моји" (Јн. 15, 14).      Гледајмо на Њега као на пријатеља и приступајмо Му као пријатељу. Падамо ли духовно, грешимо ли? Са присношћу, љубављу и поверењем похитајмо к Њему не са страхом да ће нас казнити него са поуздањем које нам да је осећање да у Њему имамо пријатеља. рецимо Му: Господе, учинио сам грех, пао сам; опрости ми! Али истовремено треба да осећамо да нас Он љуби, да нас прима нежно и са љубављу и да нам опрашта. Нека нас грех не одваја од Христа! Када верујемо да нас Он љуби и када се трудимо да и ми Њега љубимо, онда се нећемо осећати туђима Њему и одвојенима од Њега чак ни када грешимо. Ми смо обезбедили за себе љубав Његову: како год да се владамо, знамо да нас Он љуби.   Ако стварно љубимо Христа, онда не постоји бојазан да ћемо изгубити осећање страхопоштовања према њему. Овде важи реч апостола Павла: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?... Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашем" (Рим. 8, 35, 38, 39). Овде је реч о најузвишенијем, јединственом односу душе са Богом, односу који ништа не може да растргне, који се ничега не боји и ничим се не да поколебати.   Јеванђеље нам, додуше, каже, служећи се символичким речима, да ће се неправедник наћи онде где је „плач и шкргут зуба" (Мт. 8, 12 и 13, 42), јер то и јесте тако кад је човек далеко од Бога. И међу Оцима Цркве, који су били подвижници и учитељи духовног трезвења, има много оних који говоре о страху од смрти и пакла. Они кажу: Имај у себи непрекидно сећање на смрт. Ове речи, ако их не испитамо у дубину, стварају у нама страх од пакла, страх од казне. Покушавајући да избегне грех, човек се препушта оваквим мислима, чија је последица да му душом загосподари страх од смрти, пакла и ђавола. Све има своје значење, своје време и своју прикладну прилику. Појам страха је добар за прве духовне кораке. Он је за почетнике, за оне у којима још живи стари човек. Такав човек, почетник, који још није духовно истанчан, помоћу страха савлађује у себи тежњу ка злу. Страх нам је нужан док смо привезани за материју и док духовно гмижемо по земљи. Али то је, рекосмо, почетни стадијум, то је низак ступањ односа са Божанством.   Ту као да идемо на неку трговину, на неку размену услуга, не бисмо ли заслужили рај или се избавили мука у паклу. Ако мало боље промислимо, такав однос садржи у себи извесну саможивост, известан интерес. Мени се не свиђа такав приступ. Када човек духовно узнапредује и уђе у љубав Божју, шта ће му онда страх? Што год чини, он то чини из љубави, а то има много већу вредност него страх. Бити добар због страха од Бога, а не из љубави према Њему - у томе баш и нема неке вредности.   Кренемо ли даље, откривамо да нам и Јеванђеље ставља до знања да Христос јесте радост и истина, да Христос јесте рај. Како оно каже јеванђелист Јован? „У љубави нема страха него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави" (1. Јов. 4, 18). Трудећи се у страху Божјем на путу спасења, улазимо постепено у љубав Божју. Тада нестаје пакао, нестаје страх, нестаје смрт. Занима нас само љубав Божја. Све чинимо за ту љубав - као женик за невесту.   Ако будемо хтели да идемо за Христом, и овај живот на земљи биће нам уз Христа радост без обзира на тешкоће. С тим у вези апостол Павле каже: Радујем се у својим страдањима. То је наша религија. У том правцу треба да идемо. Не састоји се она толико од формалних обавеза колико од решености да живимо са Христом. Када ти то пође за руком, шта би друго хтео? Задобио си све. Живиш Христом, а Христос живи у теби. Све је потом веома лако - послушност, смиреност, мир у души.     Преузето из књиге „Живот и поуке старца Порфирија Кавсокаливита", Беседа, Епархија бачка, Нови Сад 2005.     Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...