Jump to content
Перса

Znamenite žene

Оцени ову тему

Recommended Posts

Malina Херој жена, Диана Будисављевић, нека јој је вечна слава.

ОЗНО, ОЗНО, које зло си својим не знањем учинила напаћеној деци, несретним родитељима, ајој, ајој, ....

Крајем маја 1945. два агента ОЗНE односе албуме са фотографијама дјеце. По налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. од Дијане Будисављевић је узета и цјелокупна картотека дјеце, иако није била завршена идентификација и репатријација.

Поводом тога је изјавила: „Казала сам да ако морам картотеку предати, онда ћу му дати све. Кажем му да сам очајно увријеђена. Предајем картотеку, биљежнице за налажење непознате дјеце, регистар за фотографије и биљежницу с пописом особних ознака на дјеци”.

Дијана Будисављевић дјевојачко презиме Обексер (њем. Obexer); Инсбрук 15. јануар 1891Инсбрук, 20. август 1978) је хуманитарка аустријског поријекла

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хилари Хан, стварно је принцеза талентом и лепотом!

Хвала за леп избор

Имао сам прилике да је једном сретнем уживо, невероватно колико је то обична и скромна девојка. Али кад узме виолину као ванземаљац... :)

413px-Curie-nobel-portrait-2-600.jpg

Марија Склодовска-Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie; Варшава, 7. новембар 1867 — Саланш, 4. јул 1934) је била француска физичарка и хемичарка пољског порекла. Имала је француско и пољско држављанство. Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио Кири.

У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радијума и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије.

Двострука је добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B8

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kleopatra VII,egipatska kraljica iz dinastije Ptolomej-evica

reportaza-kleopatra%20vii.gif

Kleopatra je rodjena u Aleksandriji,tada glavnom gradu Egipta,69.god.p.n.e.Bila je jako obrazovana zena.Govorila je devet jezika i poznavala matematiku te imala divan melodičan glas ali ,smatra se na osnovu lika sa kovanica,nije bila lepa.No bila je strastvena,šarmantna,harizmatična i nadasve inteligentna što joj je omogućilo da ostvari svoje planove,da zadobije ljubav dvojice moćnika i time dobije vlast.

Sa 18 godina postala je kraljica.Za vreme svoje vladavine pokazala je odlučnost,samovolju,ambiciju te veliki patriotizam koji se ujedinio s njenom zeljom da postane najveća carica sveta.Skoro da je uspela u tome.

Njena tragična smrt joj je omogućila da se ostvari njena najveća zelja,da ne bude zaboravljana.

Kleopatra je postala legenda.

8192207560_19366149_o2.jpg

Vladavina

Nakon smrti Ptolomeja XII,u proleće 51.god.p.n.e.,na prestolje je stupila osamnaestogodišnja Kleopatra VII.Prema egipatskom zakonu a i očevom testamentu morala se udati za svoga brata Ptolomeja XIII,dvanaestogodišnjeg dečaka.Inače u dinstiji Ptolomejevića je bilo uobičajeno da se članovi dinastije medjusobno venčavaju.

Kleopatra je ubrzo skinula njegovo ime sa novca i svih dokumenata,uprkos njegovom insistiranju da muško prisustvo bude na prvom mestu medju suvladarima.

Kada je Kleopatra došla na vlast celi svet se oko nje rušio.Egipat je izgubio deo svoje teritorije,Siriju i Kipar,a u samom Egiptu su vladali glad i anarhija.

Za prvih godina njene vladavine mnogi dvorski funkcioneri su bili iznenadjeni njenom samovoljom i nekim njenim delima.Njeni plaćenici su ubili sinove rimskog guvernera Sirije kad je došao tražiti pomoć u ime svog oca,u ratu protiv Parcana.

Grupa ljudi na čelu sa evnuhom Potinijusom urotila se protiv nje u korist njenog brata kog su smatrali podložnim uticaju i 48.god.p.n.e.skinuli je s vlasti.

Zajedno s maldjom sestrom pobjegla je u Siriju i tamo skupljala vojsku da napadne Egipat.

U medjuvremenu vlast nad Rimom je preuzeo Cezar koji je stigao u Egipat upravo u trenutku kad je Kleopatra se spremala za napad.

Ne želeći biti izostavljena iz pregovora o buducnosti Egipta dala se prokrijumčariti do Cezara u orijentalnom tepihu.Istu veče postali su ljubavnici.

3b98323009_19366206_o2.jpg

Cezar je Kleopatru postavio za kraljicu a ona se da bi zadovoljila egipatske sveštenike udala za svoga drugog brata Ptolomeja XIV,Ptolmej XIII je poginuo u pobuni zajedno sa svojim pristašama.

U junu 47.god.p.n.e Kleopatra je rodila sina Cezariona čime je Cezara još više vezala za sebe.Kad se Cezar vratio u Rim i ona je pošla s njim gde je dve godine u njegovoj vili uživala u luksuzu.Cezar je čak priznao Cezariona i nameravao se oženiti Kleopatrom.

Medjutim Kleopatrino prisustvo u Rimu samo je pojačalo netrpeljivost senatora prema njemu i 44.god.p.n.e su gaubili.Kleopatra se odmah vratila u Egipat.

Po povratku je otrovala Ptolomeja i proglasila Cezariona svojim suvladarom.

Egipatski narod je patio od gladi i poplava.Za vrijeme njenog odsutstva nilski kanali su bili zanemareni što je prouzrokovalo loše žetve koje su trajale još dve godine.

Nakon pobede drugog trijumivrata Kleopatra je pozvala Marka Antonija u Taurus(turska) i uz raskošan nastup osvojila ga.Svoj deo Rimskog Carstva je podelio svojoj deci koju je imao s njom zanemarujući onu koju je imao sa svojom prvom ženom Oktaviom,sestrom Augustusa Oktaviana.Kasnije se i oženio Kleopatrom.

Nakon razvoda Marka Antonija i Oktavije Oktavian je uverio Senat da objavi rat Egiptu.

U bici kod Aktina 31.god.p.n.e. Marko Antonio je poražen i zajedno se s Kleopatrom vratio u Egipat.Oktavianova vojska je sve više napredovala i 30.god.p.n.e. se našla pred vratima Aleksandrije.Marka Antonija je izdala vojska koja je prešla na Oktavianovu stranu.

Dobivši pogrešnu informaciju da je Kleopatra mrtva on se ubio.

No Kleopatra je još bila živa.Ona se nadala da će uspeti nagvoriti Oktaviana da je ostavi na vlasti,ali uvidevši da je Oktavian namerava pretvoriti u ropbinju i u lancima provesti Rimom,ubila se.

U svoju sobu je uspela uz pomoc služavki prokrijumčariti dve zmije i ubila se zmijskim otrovom.

Po egipatskom verovanju,umreti od ujeda zmije značilo je osigurati sebi besmrtnost.

Nakon njene smrti Cezarion je zadavljen a brigu o ostaloj deci preuzela je Oktavia.

Kleopatra VII je bila poslednji egipatski faraon.Nakon njene smrti nestalo je dinastije Ptolomejevica a Egipat je postao rimska provincija.

a85ab7c18a_19366180_o2.jpg

Kleopatra je ostala poznata kao najljepša žena sveta koja je snagom svoje lepote uspela da ostvari svoje ciljeve.No ono čime je Kleopatra začarala Cezara a kasnije i Marka Antonija nije bila čarobna lepota.To se zapravo pogrešno protumačilo iz istorijskih spisa...

koenigin-kleopatra-vii-.jpg

Kleopatrin um je ono što je očaralo, jer ne zaboravimo, u tadašnje vreme je duh i misao ono što je smatrano najvećim kvalitetom i lepotom a ne telo...

unknow%20artist-438655.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

   Марија Кири (1867-1934)


250px-Curie-nobel-portrait-2-600.jpg
Физичарка и хемичарка, двострука добитница Нобелове награде

Она је једина позната жена у академском свету науке која је добила Нобелову награду за физику 1903. г, а затим за хемију 1911. г. Марија Кири је рођена у Пољској, али је радила у Француској и призната је због раних проучавања радиоактивности, открића радијума и полонијума и спроведеног истраживања медицинске примене радиологије.

 

 

Ирена Жолио-Кири (1897-1956)


220px-Curie_Joliot_1934_London.jpg


Физичарка и хемичарка, добитница Нобелове награде

И сама бриљантна научница, она је старија ћерка Марије Кири. Ирена се одувек интересовала за хемију. Дипломиравши у средњој школи, одмах је постала асистент своје мајке у Институту за радијум у Паризу. Одбранила је докторску тезу о алфа зрацима полонијума 1925. г.

Упознала је Фредерика Жолиоа, свог будућег супруга и партнера у истраживању у Институту за радијум. У својим експериментима бомбардовали су алуминијум алфа честицама и произвели супстанцу чије се зрачење, слично природној радиоактивности, смањило. Први су произвели вештачку радиоактивну супстанцу. Године 1934. пар је почео да проучава позитронску емисију. Заједно са својим супругом, Ирена је добила Нобелову награду за хемију 1935. г.

Касних 30-их година прошлог века она је именована за заменицу државног секретара за научно истраживање француске владе, а затим је изабрана за професора на Сорбони 1937. г. Након Другог светског рата, пар је надгледао грађење и пуштање у рад првог француског атомског реактора. Године 1946. Ирена је постала директорка Института за радијум који је основала њена мајка.

Била је слабог здравља последњих година свог живота. Као и њена мајка, умрла је од леукемије 1956. г. Кћерка супружника Жолио-Кири, Хелен, и њихов син Пјер, такође су постали веома познати научници.

 

 

Лиза Мајтнер (1878-1968)


meitnerF1.jpg


Атомска физичарка

Рођена је у Бечу а своја истраживања вршила је у Берлину и Шведској. Највеће Лизино достигнуће је било откриће и теоретско објашњење нуклеарне фисије. Допринела је разумевању структуре језгра и израчунавању енергије ослобођене радиоактивним распадом. То је положило темеље за развој технологије нуклеарне фисије, која је за неколико година довела до атомске бомбе и затим мирнодопске употребе атомске енергије. Пошто је Лиза била пацифисткиња, одбила је да ради на нуклеарном оружју.

Радећи са Отом Ханом, који је добио Нобелову награду за откриће атомске фисије, Лиза је открила неколико радиоактивних изотопа укључујући протактинијум који је био део ланца распада урана. Уско сарађујући са Отом Ханом и Фрицом Штрасманом, 1938. г. је открила да, када се језгро урана погоди неутронима, настаје баријум. По први пут у историји, она је произвела нуклеарну фисију у лабораторији. Иако је неколико пута била номинована за Нобелову награду, никада је није добила. Ретка почаст јој је одата 1997. г. када је елемент 109 назван мајтнеријум као признање за њен рад и достигнућа.

 

 

:)

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ксенија Атанасијевић (Београд5. фебруар 1894 — Београд28. септембар 1981) је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године. Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Била је преводитељка класичних филозофских дела, као и ауторка студија, чланака, метафизичких и етичких расправа. Између два светска рата била је професорка на Универзитету у Београду. Објављени су њени Филозофски фрагменти. Преводила је дела Аристотела (Органон), Платона (дијалог Парменид),Спинозе (Етика), Адлера (Индивидуална психологија).

 

 

Биографија

Ксенија Атанасијевић је рођена 1894. године у Београду као шесто дете угледног лекара, управника Опште болнице Светозара Атанасијевића. Њена мајка Јелена, из београдске свештеничке породице и сестричина председника београдске општине Аћима Чумића, умрла је после порођаја. Када је имала 12 година, умире јој отац, и бригу о Ксенији преузима њена маћеха, просвећена наставница Више женске школе Софија Атанасијевић. Најбољи друг јој је песник Растко Петровић и његова сестра, париска сликарка Надежда. Ксенија студира филозофију на Београдском универзитету, професор главног предмета јој је славни Бранислав Петронијевић, кога због открића у палеонтологији и оригиналних филозофских радова високо уважавају европски научни кругови. Међутим, Петронијевић ја на Београдском универзитету страх и трепет. Ксенија се у писму пријатељици јада да су његова предавања „физиолошки неиздржива“ и да студенти падају у несвест на семинарима које Петронијевић води, трудећи се да исмеје, понизи и с факултета заувек отера сваког ко није у стању да му интелектуално парира.

„Ја сам очекивала да сваког часа паднем мртва. Једна студенкиња је почела да плаче, а једна је отишла и никада више неће доћи“, каже млађана Ксенија. Али тај исти Петонијевић Ксенију открива као најталентованију на факултету и неформално је проглашава својом наследницом. Но, први успеси на факултету први су сусрети Ксеније Атанасијевић са злобомчаршије, која никада није трпела нити подржавала изузетост: почињу оговарања о њеној љубавној вези с професором Петронијевићем.

 

 

Докторат

Пошто је дипломирала, за докторски рад она узима дело Ђордана Бруна и трага за ретким књигама о њему по читавој Европи. Има 28 година када брани своју докторску тезу Бруново учење о најмањем16. јануара 1922. године. У комисији којом председава Петронијевић још су и Милутин Миланковић и Веселин Чајкановић. Можда стога да би сам раскринкао трачеве о његовој сентименталности према Ксенији, Петронијевић тада превазилази и сопствену малициозност и суровост према студентима, па у једном часу Ксенију Атанасијевић, иако на филозофском испиту, води кроз подручје више математике. Она неочекивано доказује да је сасвим спремна да објасни и математичке формуле које се тичу дела Ђордана Бруна, а запањени Петронијевић и Миланковић гледају један другога и коментаришу: „Колега, јел све у реду са хормонима наше кандидаткиње?!“ Њихови неспретни комплименти требало је да кажу да је Ксенија „паметна као мушко“, но такве шале су учврстиле Ксенију решеност да се бори за равноправност жена у друштвеном животу Краљевине Југославије.

 

 

Прогон

Чаршија у Београду прелази на „нову аферу“, и проглашава Ксенију љубавницом њене најбоље пријатељице Зоре Станковић. Ова говоркања затим замењују новом „причом“: Ксенија Атанасијевић је у вези с познатим београдским лекаром и „ожењеним човеком“ Миланом Марковићем. Провакативни наслови о љубавном животу Ксеније и доктора Марковића појављују се и на првим странама тадашње жуте штампе, листова „Балкан“ и „Вече“. Чаршија им не признаје и приватност ни када се доктор Марковић разводи од прве жене и венчава са Ксенијом Атанасијевић. Пошто је Ксенија постала и предавач на Београдском универзитету, увређени професор Милош Тривунац на седници универзитетског већа поносно прокламује: „Има крајева у Србији где жене љубе у руку млађе мушкарце, а ви хоћете да дате катедру доцента једној младој девојци.“

Ксенија Атанасијевић неће издржати тортуру која јој се спрема на Београдском универзитету. Читав круг професора, који углавним анонимно делују, страсно се окомио на њу и смишљаафере. Главна им је да је Ксенија, у једном предавању на Коларцу, поменула извесни извор, не цитирајући га јасно, па је на тај начин постала плагијатор. На основу овога, они организују гласање за избацивање професорке Атанасијевић с Универзитета. Професор и правник, Живојин М. Перић, јавно и ватрено упозорава да су та гласања сасвим незаконита. Анонимна група тада дискусију пребацује на терен „аутономије Универзитета“. Ксенија Атанасијевић пише полемичке текстове, позива оне који је нападају да јавно кажу у чему је ствар, тражи право барем да се брани. С друге стране нема одјека, а што време више пролази, ствара се чаршијски утисак да „ту нечега ипак има“. Пуних осам година Ксенија Атанасијевић безуспешно тражи правду и заштиту. У међувремену, Енциклопедија Британика увршћује у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање Брунове мисли. Коначно она сама 1936. године пише молбу Универзитету да је превремено пензионише. Уморна од ове борбе је говорила: „на својој страни, осим истине и закона, нисам имала ништа више“.

 

 

Други светски рат

У Београду за време Другог светског рата, Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца. Штавише, пре рата писала је против национализма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси. После завршетка рата, нове власт је хапсе. Један од њених „колега“, Душан Недељковић, постаје декан Филозофског факултета, академик и председник Комисије за ратне злочине, па тражи смртну казну за Ксенију Атанасијевић[тражи се извор од 12. 2011.]. Ипак, изашла је из комунистичког затвора само лишена грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених. Наставља анонимно да ради и припрема трећи том свог животног дела Филозофски фрагменти. Тај рукопис није никада пронађен. На основу онога што јесте пронађено, сматра се да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и целовитог филозофског система.

Највећа српска жена мислилац, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је и званичне позиве да предаје у Америци, али остала је у Београду, где умире 1981, у својој 88. години. Сахрањена је на београдском Новом гробљу. Стара породична гробница Ксеније Атанасијевић постоји само у архивском регистру. Гробно место је прекопано и продато новим власницима, а све гробне плоче су уништене. Како је приватна породична гробница уништена крајем осамдесетих, више нема никаквих њених „земних остатака“ и обележја.

 

 

http://sr.wikipedia.org/wiki/Ксенија_Атанасијевић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја прочитао "замените жене"... :)

 

Имамо већ једну сличну тему: https://www.pouke.org/forum/topic/21315-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0/

 

Можда да спојимо? Мурамаса како ти кажеш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eni Neter (1882-1935) rođena je u uglednoj porodici. Otac Maks Neter, poznati profesor u Erlangenu, i sam je dao doprinos razvoju algebarskih funkcija.

 

U detinjstvu se nije odmah opredelila za matematiku. Naučila je odlično engleski i francuski jezik, a stekla je i solidno muzičko obrazovanje.

 

Kada je njen mlađi brat vodio razgovore o matematici, Emi se sa pažnjom uključivala u njih. Bilo joj je dozvoljeno da sa bratom prati predavanja iz matematike i fizike pa je, posle dve godine, položila sve ispite za studije.

 

Godine 1908. odbranila je doktorsku disertaciju "O kompletnim sistemima invarijanti za trostruke bikvadratne forme".

 

Od 1904. postala je asistent Dejvidu Hilbertu, u Getingenu. Držala je predavanja pod njegovim imenom jer zbog predrasuda nije mogla da bude zaposlena kao žena i prima platu. Nije važila za dobrog predavača, ali je njen pristup nastavi bio poseban: izrazit naučni entuzijazam, duboka uverenost u važnost i matematičku plodotvornost ideja, neobična jednostavnost i srdačnost u odnosima sa studentima. Među malobrojnim talentovanim studentima uživala je ogroman autoritet jer ih nije učila komplikovanim algebarskim izračunavanjima, već da misle na jednostavan način. Studenti su je zvali DER Neter.

 

Tek je 1919. dobila najniže fakultetsko zvanje privatnog docenta. Posle tri godine postavljena je za nezvaničnog vanrednog profesora, ali i dalje bez zvaničnog statusa i plate. Većina fakulteta se protivila da je zaposli: "Kako se može dozvoliti ženi da postane docent? Kao docent, može postati profesor i član Univerzitetskog senata! Šta će misliti naši vojnici kada se vrate na Univerzitet i shvate da se od njih očekuje da uče kraj ženskih skuta?" Hilbert je na to odgovorio: "Zašto bi pol kandidata bio argument protiv? Senat nije javno kupatilo".

 

Tokom dvadesetih godina ostvarila je fundamentalne rezultate u apstraktnoj algebri, teoriji grupa i prstena kao i teoriji brojeva. Njeno najveće delo je "Teorija ideala i prstena" ( 1921). Pojam „Neterovi prstenovi“ su nazvani po njoj.

 

Pokrenula je debatu o tome da li matematika treba da bude apstraktna i konceptualna (intuicionisti), ili da se više oslanja na stvarne pojave i primenu (konstruktivisti).

 

Nikada se nije udavala, možda i zbog straha muškaraca da bi mogli imati tako jaku i obrazovanu ženu pored sebe.

 

Anštajn je rekao za nju da je najznačajniji kreativni genije ženskog pola od kada je počelo visoko obrazovanje žena. Ruski matematičar Aleksandrov je poredio matematičare sa muzičarima: "Topologija u vreme Poenkarea je isto što i muzika u vreme Baha, matematika u vreme Emi Neter je kao muzika Mocarta, da bi u vreme Brauera dostigla muziku Betovena."

 

I pored izuzetnih rezultata i matematičkog doprinosa, upućivani su joj neprijatni i nepristojni komentari samo zbog pola. Na pitanje kolege Edmunda Landaa: da li je Emi Neter zaista velika žena matematičar, on je odgovorio: "Mogu potvrditi da je ona veliki matematičar, ali se ne mogu zakunuti da je žena!“

 

Noether.jpg

 

(http://www.planeta.org.rs/48/12matematika.htm'>Link)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...