Jump to content
Милан Б

Седење на литургији

Оцени ову тему

Recommended Posts

Мислим да ово уопште није питање од неког значаја. Тајна вечера је одржана за столом, прве литургије, агапе су биле за столом, или на чему другом пригодном...Све зависи како се посматра. Монашком стилу живота више пригодује стајање, мирјанском више пригодује сједење. Кад су клупе има мање мјеста, али више реда. Кад су гужве често не можеш нормално ни да се прекрстиш да некога не закачиш. Живи се урбаним и убрзаним начином живота, људи се доста уморе мимо литургије на послу и другим активностима. Без обзира да ли је неко млад или стар, пригодно је сјести током момената на литугрији који стварно не захтјевају стајање, попут пјевања тропара, јектенија, причешћа свештенства итд...Осим тога на мирјанским литургијама значајно би било да се бесједи да људи слушају, умјесто садашње праксе кратких бесједа само да се одради процес. Тако да бесједе које би трајале пола сата, 40 минута или сат времена, имале би јако поучан карактер, а опет много је пажљивије причање пратити у сједећем положају. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ето каки смо ми данашњи хришћани, некада су људи хтели да клече током целе литургије, а мени је тешко и да стојим. winter

 

Не ради се уопште о љености, већ о практичности и прилагодљивости нашем времену, што се мене тиче мени је свеједно, ја се не обазирем ни кад има ни кад нема столица, битна ми је литургија, и с каквим духом приступам служби...а зашто тај дух мора да се качи са неким физичким подвизима? Због чега увијек изражавање духовности мора имате неке своје фискултурне екстреме? Знаш како иде коптска велика метанија? Тако што приликом поклона читаво тијело дочекаш не дланом, већ кажипрстом и палцем. Врло је тешко за радити, и може се постићи наравно упорном вјежбом. Али која је поента тога, ваљда Бог зна срца, зар не? Има ли смо и стоплнике у вјери, који су провели свој живот на стубу стојећи, неки су веригама, неки су стављали камење у ципеле и свашта нешто још радили...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ствари се изгледа још више компликују по питању клечања на литургији: https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=18839.0

 

Да ли имамо негде упутство за почетнике у црквеном животу (мислим на лаике наравно) у смислу када се стоји, када се врше мали поклони, када велики, и када је дозвољено седети? У суштини, до сада сам у цркви опонашао покрете верника који су ми се чинили да знају шта раде, а волео бих да негде прочитам на који начин би требао да се верник СПЦ понаша (у смислу покрета свога тела) на богослужењима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има ли још кога да је имао овакву недоумицу? :) Испаде да сам жешће тупав кад запиткујем овакве ствари :)

Има људи који се мало-мало па до пода клањају на литургији, а има оних који се тек понекад прекрсте. Схватам да све зависи од личног доживљаја, али опет, да ли имамо неку добронамерну препоруку за нас приучене вернике? Или треба да се ослонимо на своју процену и онако по неком свом унутрашњем осећају одаберемо некога чије ћемо покрете да опонашамо?

Надам се да се ово учи на веронауци, још само да нађем неку вечерњу за маторце :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам. По мом мишљењу, ако си здрав, прав - нема разлога за седењем. 

 

Мени је то неки вид непоштовања. Сада, то је само моје мишљење. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стајање у случају литургија које трају мање од два сата је ОК, али за ове дуже нисам 100% сигуран. Како да знаш да ли неко има проблем са кичмом или коленима иако је млад и на изглед здрав?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стајање у случају литургија које трају мање од два сата је ОК, али за ове дуже нисам 100% сигуран. Како да знаш да ли неко има проблем са кичмом или коленима иако је млад и на изглед здрав?

 

Реко' ако си ЗДРАВ и ПРАВ. А ако из било ког здравственог разлога не можеш да издржиш - немам ништа против седења. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево га једно упутство:

http://www.atlantaserbs.com/learnmore/library/ponasanje-u-crkvi.html

 

ДУЖНОСТИ ВЕРНИХ НА БОГОСЛУЖЕЊУ
Православни! Ваша је дужност да се старате за примеран ред у цркви на богослужењу. Опомените неупућене и поучите их! Сви треба да се трудимо да наше богослужење буде што лепше!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Два сата свуда траје литургија најдуже ммогуће, е сад што поједини епископи воле да беседе у недоглед то је проблем. Иначе , сат и по времена са беседом је јерејска, тако да то ме може да буде неки велики проблем, посебно ако је неко дуже у цркви.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Два сата свуда траје литургија најдуже ммогуће, е сад што поједини епископи воле да беседе у недоглед то је проблем. Иначе , сат и по времена са беседом је јерејска, тако да то ме може да буде неки велики проблем, посебно ако је неко дуже у цркви.

 

I te kako braco može. Ne toliko zbog fizike koliko zbog psihe. :)

 

Nekad je i 5 minuta u crkvi pravi "pakao".

 

Pretpostavljam da su mnogi imali slične probleme kada su počinjali da žive crkveno to jest liturgijski.

Svaki put je ostanak na Liturgiji duži. Kreće prvo tako što si bliži vratima, da pre šmugneš, pa polako se približavaš sredini...

Nekad to "mučenje" može da potraje i godinama. Zavisi koliko se vernik ocrkvovi i koliko počne da život menja pored toga što je redovan u crkvi.

Jer obično redovan odlazak u crkvu bude u početku deo discipline, koja tek vremenom postane ono što se zove "hleb naš nasušni".

 

Pitam se da neki vernik-početnik koji bi krenuo u crkvu, i to u crkvu gde bi moglo da se sedi, da li bi imao ovakve probleme. Verovatno bi.

 

Mislim da je pomalo ružno govoriti iz svog ugla u ovoj temi. Većina je ovde nas mlada i fizički u dobroj kondiciji. Tako da bi i ta kritika o izdržljivosti tričavih sat i kusur ili dva sata, bila neodgovarajuća. Koliko ste samo puta videli da je neka osoba u crkvi ćopila pa je iznose. Koliko ste puta videli da ljudi se premeštaju sa noge na nogu. Koliko ste puta samo videli da neko izlazi u po Liturgije. Decu koja se unervoze već posle pet minuta. Da neko hita da sedne na klupicu ili stoličicu, čim neko ustane. I ne moraju to da budu samo starije osobe.

Mera snage nije ekvivalentna broju godina. (Kad sam imao 20 godina, a moj deda 80, on se penjao na šljivu da trese, a ne ja)

Sve je to individualno, tako da kad govorimo o stajanju na Liturgiji, mislim da ne treba da govorimo iz svog ugla i toliko kritički.

Share this post


Link to post
Share on other sites

I te kako braco može. Ne toliko zbog fizike koliko zbog psihe. :)

 

Nekad je i 5 minuta u crkvi pravi "pakao".

 

Pretpostavljam da su mnogi imali slične probleme kada su počinjali da žive crkveno to jest liturgijski.

Svaki put je ostanak na Liturgiji duži. Kreće prvo tako što si bliži vratima, da pre šmugneš, pa polako se približavaš sredini...

Nekad to "mučenje" može da potraje i godinama. Zavisi koliko se vernik ocrkvovi i koliko počne da život menja pored toga što je redovan u crkvi.

Jer obično redovan odlazak u crkvu bude u početku deo discipline, koja tek vremenom postane ono što se zove "hleb naš nasušni".

 

Pitam se da neki vernik-početnik koji bi krenuo u crkvu, i to u crkvu gde bi moglo da se sedi, da li bi imao ovakve probleme. Verovatno bi.

 

Mislim da je pomalo ružno govoriti iz svog ugla u ovoj temi. Većina je ovde nas mlada i fizički u dobroj kondiciji. Tako da bi i ta kritika o izdržljivosti tričavih sat i kusur ili dva sata, bila neodgovarajuća. Koliko ste samo puta videli da je neka osoba u crkvi ćopila pa je iznose. Koliko ste puta videli da ljudi se premeštaju sa noge na nogu. Koliko ste puta samo videli da neko izlazi u po Liturgije. Decu koja se unervoze već posle pet minuta. Da neko hita da sedne na klupicu ili stoličicu, čim neko ustane. I ne moraju to da budu samo starije osobe.

Mera snage nije ekvivalentna broju godina. (Kad sam imao 20 godina, a moj deda 80, on se penjao na šljivu da trese, a ne ja)

Sve je to individualno, tako da kad govorimo o stajanju na Liturgiji, mislim da ne treba da govorimo iz svog ugla i toliko kritički.

 

Ја прва имам проблем са тим стајањем, јер имам ,,памучна'' стопала, па ми све неудобно што обујем. Понекад имам болове у стопалима од стајања, колико да паднем у несвест, али некако изгурам.  :10500:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...