Jump to content
marija

SAMOSPOZNAJA

Recommended Posts

Prepreke u samospoznaji nisu racionalne već emocionalne prirode. Naše teškoće da upoznamo sebe potiču iz našeg straha, ne iz nedovoljnosti našeg razuma.

To je oštar, izuzetno snažan i sveprožimajuči strah od suočavanja sa onim kakvi zaista jesmo.

To je strah od rušenja iluzija, koje smo godinama gradili, o vlastitim izvanrednim, čak nadljudskim moćima, sposobnostima i vrlinama.

To je strah od gubitka vere um vlastitu neomeđenost i nepovredivost, strah od suočavanja sa vlastitom ograničenošću, konačnošću i ranjivošću.

Zaista ćemo upoznati sebe tek sledeći vlasite strahove. Krećući tragom upravo onih neugodnih misli koje najčešće pokušavamo da odagnamo što dalje. I otvorivši se ka plodotvornim sumnjama koje obično odbacujemo, odlučno i žestoko. Sebe rasvetljavamo lagano, prolazeći kroz ono što nas plaši i odbija.

Niko sebe u celini ne može spoznati odjednom, u jednom bljesku koji sve rasvetljava. Naša je duša kao splet brojnih podzemnih pećina, međusobno povezanih zamršenim prolazima.

Osvetljavamo kutak po kutak sebe samih i pećinu po pećinu naše unutrašnjosti. Često tumarajući i saplićući se.

Svoje stvarno biće uočavamo kroz niz delimičnih uvida koje zatim povezujemo u celinu, onako kako se sklapa mozaik.

Kako napredujemo, naši strahovi naizmenično slabe i jačaju.

Slabe jer se tope iluzije koje po svaku cenu valja čuvati. I jačaju kada naiđemo na neke od samoobmana koje još uvek nismo spremni da napustimo jer nam život bez njih izgleda nemoguć. Ti naleti pojačanog straha su, međutim, privremeni. Splasnuće nastavimo li da potkopavamo svoje iluzije.

Što smo manje skloni samozavaravanju, to imamo manje razloga da se bojimo susreta sa bićem kakvo zaista jesmo.

siMOn1960

Share this post


Link to post
Share on other sites

Samosvest podrazumeva svest o sebi, o svojim istinskim osećanjima, željama i mislima, o svojim postupcima i osobinama, mogućnostima i ograničenjima. Samosvest podrazumeva još nešto - svest o svojoj vrednosti. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene. To dvoje je usko povezano. Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, često naizmenično. Pritom nas nagriza osećaj duboke nesigurnosti. Uzalud pokušavamo da ga ugušimo. Nesigurnost je posledica udaljenosti od sebe i ne može se ukloniti dok se sebi ne približimo.

Mnogi se vajkaju da im nedostaje samopouzdanja. Tragaju za nečim što bi im ulilo samopouzdanje. Ili traže načine da ga steknu. Kao da je samopouzdanje nešto spoljašnje, neka čudotvorna tečnost koja se u nekog može usuti. Ili nekakav deo koje se u čoveka može ugraditi. Samopouzdanje se lako brka sa nadmenošču i ohološću. Sasvim pogrešno. Nije pun samopouzdanja onaj ko se busa u prsa, vičući - ja sam najbolji. Naprotiv, upravo oni kojima nedostaje prave vere u sebe imaju potrebu za ovom vrstom isticanja.

Mnogi ljudi imaj sablasan osećaj da im samopouzdanje uvek nekako izmakne, ma koliko se trudili da ga steknu. Ne slučajno. Samopouzdanje se ne može niti steći, niti imati. Ono je odnos prema sebi, ne osobina ili stvar.

Samopouzdanje je izraz samosvesti. Samopouzdan čovek drži do sebe. To znači da je svestan sebe. To znači da sebe uzima ozbiljno, da ne zanemaruje, ne nipodaštava, svoja osećanja, želje, iskustva, doživljaje, mišljenja, osobenosti, mogućnosti.

Ipak, uglavnom smo sebe nedovoljno svesni. Šta više, trudimo se da tu svest umanjimo, zamutimo. Ne samo da ne znamo ko smo, već i ne želimo da to znamo. Od toga bežimo, od toga strahujemo.

Zašto to sebi činimo? Zašto potkopavamo sami sebe?

Zato što u nama postoji jedno mutno ali veoma moćno osećanje da onakvi jesmo nismo dovoljni da bismo se poneli sa ljudima i sa životom. Da nam je neophodno da budemo nešto više od sebe kako ne bismo bili uništeni.

To više, međutim, ne postoji. Izuzev kao obmana. Izuzev kao opasna opsena koja nas upropaštava.

Ono smo što jesmo i ne vredi nam da od toga bežimo. Nećemo pobeći, ma koliko pomamno to pokušavali.

To što jesmo je sasvim dovoljno. Važno je da se u to uverimo. Važno je da sebi damo šansu.

D.S.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tehnika samospoznaje

U nama se sukobljavaju dve suprotstavljene težnje - da sebe obmanemo i da sebe spoznamo. Kod mnogih je ljudi prva jača, prevladavajuća, druga oslabljena, duboko potisnuta, skoro ugušena. Mnogi od sebe i od istine o sebi beže, prosto panično. Ali čak i kada je težnja ka samospoznaji gotovo ugušena ona još uvek nije sasvim uništena. Tehnika samospoznaje nam pomaže da tu težnju prihvatimo, ojačamo i učinimo pokretačkom snagom svojih života. Samospoznaja je proces u kome nema ničeg mističnog, to nije prosvetljenje koje nas odjednom i čitave obasjava.

Samospoznaja je svakodnevni rad na sebi. To je uporno razotkrivanje vlastitih nedelotvornih samoodbrana, uzaludnih samoobmana i jalovog samozavaravanja. To je proces u kome otkrivamo deo po deo sopstvenog sebi nepoznatog bića, kao i veze koje među tim delovima postoje.

Tu se zadržavamo na stvarima koje nas uznemiravaju, plaše, dovode van sebe, gone u bes, guraju u očajanje. Ne pokušavamo više da ih automatski odgurnemo, potisnemo, zakopamo, obuzdamo, kontrolišemo niti da ih se rešimo grozničavim aktivnostima ili sredstvima za smirenje. Tu očajanje, bes, strah, tupost, razdraženost, napetost, teskoba, inercija, bezvoljnost, potištenost postaju zagonetke čije duboke uzroke valja razotkriti. To su polazišta od kojih krećemo.

Prvi i jedan najvažnijih koraka na putu samospoznaje je, dakle, prevladati iskušenje, koje je preraslo u naviku, da se kako tako i što hitnije ratosiljamo onoga što nas muči i nastavimo dalje, ne postavljajući sebi previše pitanja.

Da bismo spoznali sebe, moramo se najpre zapitati nad samima sobom. I to ne apstraktno, već konkretno, kroz ono što nas pogađa i boli. Moramo da se na sebi zadržimo, umesto da preko sebe prelazimo.

Nije, međutim, dovoljno da o sebi "razmišljamo", tražeći racionalna objašnjenja za svoje nevolje. Možemo sklapati veoma dovitljive intelektualne konstrukcije ali nas to neće dovesti mnogo bliže sebi samima. Veoma lako ćemo upasti u zamku da, prividno tragajući za obrazloženjima, zapravo nalazimo izgovore i samoopravdanja. Naš razum može svoju moć staviti u službu naših samoobmana.

Radi se o tome da se, što je više moguće, otvorimo prema sebi. A to znači da dopustimoi da naša osećanja i misli struje što slobodnije, polazeći od onoga što nas pritiska, plaši, uzrujava, tišti, boli.

Cilj je da doživimo emocionalni potres koji će nam razotkriti bar delić naših stvarnih osećanja i mišljenja.

U početku nam ovo može biti teško ali ćemo se vremenom polako odvikavati od automatske samokontrole koja je proizvod velikog unutrašnjeg straha.

Kao i u svemu što čovek radi, vežba je i ovde najznačajnija. Što više budemo radili na sebi, to će nam bolje i lakše ići.

Nemojmo reći da za to nemamo vremena. Čudnovato je i krajnje besmisleno je da za sve nekako nađemo vremena izuzev za sebe. Kao da nam je sve drugo važnije od sebe samih. Nemojmo žuriti. Nismo na trkama, ni u vojnom pohodu. U samospoznaji napredujemo lagano, zapletenim, skrivenim, nesigurnim stazama od kojih mnoge tek treba prokrčiti. Često ćemo grešiti, lutati, zalaziti na stranputice, vrteti se u krug ili stajati u mestu. Biće mnogo oklevanja i nesnalaženja. To je neminovno i ne treba da nas obeshrabri. Poduhvat koga smo se prihvatili od suštinskog je značaja za nas život, nije stoga čudno da je naš zadatak zamršen i naš put zaprečen brojnim preprekama.

Budimo samo strpljivi. Traženje prečica je najsigurniji način da zalutamo.

Kako sebe budemo otkrivali, manje ćemo se sebe bojati, što znači da ćemo brže i lakše napredovati.

Najvažnije je da krenemo. Nije tako strašno kao što se mnogima čini. Nemamo šta da izgubimo. A možemo dobiti ono suštinsko - sebe same.

http://www.iza-ogledala.com/n/content/view/92/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Od čega smo umorni

Zamaraju vas ljudi? Umara vas posao? Smara vas učenje? Iscrpljuje vas gomila obaveza, od porodice i kućnih poslova, do kupovine i raznoraznih šaltera? Sve to može biti manje ili više zamorno. Postoji li, međutim, i neki dublji, drugačiji uzrok vašeg umora?

Jeste, ljudi umeju da budu teški, zahtevni, naporni, dosadni. Posao može da bude iscrpljujući. Učenje može da se pretvori u mučenje. Sve to stoji. Ali, ima li tu još nečega?

Birate li zamor umesto zadovoljstva? Čudno pitanje? Ko bi još birao umor? Ipak, razmislite. Na umor se žalite ali se, zar nje, njime bar malo ponosite, njiime i hvalite, i pred sobom i pred drugima. Dođete sebi nekako važniji, značajniji, vredniji zbog svog umora. Ne odričete ga se baš lako. Pokazujete ga kao neko odlikovanje.

To još uvek nije sve.

Jeste li zbilja umorni od onog spolja, onog oko vas? Ili će pre biti da ste umorni od sebe? Niste li sami sebi preteški? Ne teturate li se pod vlastitim teretom? Tačnije, teretom one izmišljene ličnosti, sa kojom bi uzalud da se poistovetite, koju očajnički pokušavate da održite u životu. Strašan je to napor, predstavljati izmišljenog sebe od jutra do mraka, bez trenutka odmora. Isrpljujuće je neprekidno biti neko drugi. I tako iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan. Čeznuti za odobravanjem koje bi nam potvrdilo da jesmo to što nismo, strahovati od osporavanja, koje bi nas vratilo nama samima, užasavati se ravnodušnosti koja bi nas prepustila sebi.

Kako onda da ne budemo iscrpljeni? Čudo je da uopšte uspevamo da obavljamo život koji smo sebi nametnuli, čudo je da uopšte uspevamo da ustanemo.

Vreme je da se odmorimo. Okrepljujuće je biti ono što jesi, osvežavajuće biti svoj.

Share this post


Link to post
Share on other sites

odlični tekstovi, hvala after, Dejan je sjajno obradio te teme, mislim da negde ima i svoj blog, dugo nisam išla tamo, imam sve na računaru 8084.gif

samo kada bi se malo zaustavili u gledanju i analiziranju drugih i pogledalii analizirali sebe

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sveznanje i suštinsko neznanje

Šta nam vredi da znamo sve ako ne znamo sebe? Čak i da postanemo enciklopedije koje hodaju, šta nam to vredi ako nam izmakne ono suštinsko? Sve znanje ovog sveta ne može nam nadoknaditi nepoznavanje onog što se u nama zbiva. Istina, taština nas goni da se razmećemo ispraznim sveznanjem, oholom obaveštenošću, uobraženom upućenošću u sve i svašta. Ali je taština loš savetnik i najgori mogući životni vodič. Ona je naš najljući neprijatelj, nikako naš saveznik.

Besmisleno i uludo traćimo vreme i rasipamo snage jureći za bledim i bezličnim, od nas odvojenim, čisto spoljnim znanjem, pretvarajući tako sebe u deponiju podataka i činjenica. Šta nam to treba? Kuda nas to uopšte vodi?

Nisu nam ni od kakve pomoći planine podataka. Upravo suprotno, pre će nas pritisnuti i zatrpati nego što će nam otkriti išta važno. Pre će nas ugušiti nego prosvetliti. Pre smožditi nego ojačati.

Nagomilavanjem spoljnog znanja nećemo nikada nadoknaditi unutrašnje neznanje.

Usredsredimo se radije na sebe same i vlastito unutrašnje iskustvo. Na ono suštinsko, živo znanje koje pulsira u nama.

Nećemo spoznati svet ukoliko isključimo sebe. Svet je deo našeg najličnijeg iskustva. Ono oko nas možemo spoznati tek spoznajući sebe. Ne vidimo ništa dok sve dok ostajemo slepi za sebe same.

Znanje o svetu je neraskidivo povezano sa znanjem o sebi samom. Ili ga uopšte nema. Ko bi da zna sve, neće saznati ništa.

Suštinsko znanje je ono znanje koje imamo o sebi. Ne bledo i bezlično, hladno i odvojeno već duboko proživljeno.

-----------------------

Ko je ovaj Dejan??

Odusevio me je, ali zaista odusevio!

Skoro nisam naisla na nekog ovakvog, zaista sam bez teksta!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, videh blog, ali stur je informacijama o sebi 0205_whistling

Stvarno sjajno pise i tekstovi su mu prelepi, iskreni i prozivljeni.

Skoro me neko nije tako dotakao, sve neka sama filozofija i trabunjanje o necemu sto nije dozivljeno, sto je samo nauceno i sazvakano pa prepricano...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako imamo iskrenost i hrabrost da vidimo sebe baš onakvima kakvi smo sada, čak i ona područja koja bismo najradije zaobišli, proživljavanje bola će takođe proizvesti dublje i punije razumevanje veza između uzroka i posledice, pa ćete videti zašto privlačite baš tu bolnu situaciju.

Tada ćete shvatiti život, čak i njegove probleme, kao radostan izazov. Trenuci vanjskih problema postat će sve ređi i mirno, radosno življenje posta će uobičajeno. Naučićete  istinski voleti sebe. To je Put.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E sad malo drugacije?! klapklap klapklap

Salim se naravno, bas me onako interesira kako biste odgovorili na ovo pitanje "ko sam ja"?

Htedoh da pisem o depersonalizaciji i derealizaciji kao poremecajima dozivljavanja "sebstva" ali da kacim tekstove nije ceif...

Ovo neka bude samo uvod u to kako vi dozivljavate sebe?!

Derealizacija i depersonalizacija

Ovi simptomi se odnose na način na koji doživljavate sebe.

Derealizacija je osećaj da ste vi sami i sve oko vas nestvarni, poput sna, kao da sve vidite kroz maglu ili nekakav filter. Ovi simptomi mogu biti vrlo uznemirijući.

Depersonalizacija je osećaj kao da ste izvan tela i da ga gledate iz drugog ugla. Primićeno je da u paničnim napadima ljudi doživljavaju i depersonalizaciju i derealizaciju. Neki najpre dožive depersonalizaciju koja onda izazove paniku i derealizaciju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E sad malo drugacije?! klapklap klapklap

Salim se naravno, bas me onako interesira kako biste odgovorili na ovo pitanje "ko sam ja"?

Htedoh da pisem o depersonalizaciji i derealizaciji kao poremecajima dozivljavanja "sebstva" ali da kacim tekstove nije ceif...

Ovo neka bude samo uvod u to kako vi dozivljavate sebe?!

Derealizacija i depersonalizacija

Ovi simptomi se odnose na na?in na koji doživljavate sebe.

Derealizacija je ose?aj da ste vi sami i sve oko vas nestvarni, poput sna, kao da sve vidite kroz maglu ili nekakav filter. Ovi simptomi mogu biti vrlo uznemiriju?i.

Depersonalizacija je ose?aj kao da ste izvan tela i da ga gledate iz drugog ugla. Primi?eno je da u pani?nim napadima ljudi doživljavaju i depersonalizaciju i derealizaciju. Neki najpre dožive depersonalizaciju koja onda izazove paniku i derealizaciju.

    Ko sam ja pre nego što su me utisci kroz ?ula i odnose sa ljudima formirali kao li?nost koju doživljavam kao ja.Kada bih se o?istio od svih tih uslovljenosti za koje sam se  ka?io i poistove?ivao ko bi onda bio ja.Ovaj sada ili neko ko mi sada nije dovoljno jasan?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja bih brate svoje psihičko stanje najbolje mogao opisati da se poslužim tvojim nickom.... :smiley: Tako se nekako stvarno i osećam ovih dana .... Šalim se malo. Ja se stvarno ne pronalazim u tim dvema kategorijama. Nešto treće možda ....

Share this post


Link to post
Share on other sites

:smiley: dobar decko

Na to sam mislila..

Ma gospodine Jakove, ne, ono sam samo postavila kao "slagvort", ne morate imati "drugacije" vidjenje sebe da biste pisali...

Prosto ko ste vi?

Kako je lepo pitao admiral, ima li nas bez odnosa sa drugima i ko smo to mi, a ko nauceno ponasanje, pokupljeni obrasci, nase profesije, obrazovanje, kultura, moral...

Dakle kad ogolimo sebe, sta ostaje, Ko nas pokrece, kuda idemo, sta zelimo, cemu tezimo...

Ko smo recju?

Share this post


Link to post
Share on other sites

:smiley: dobar decko

Na to sam mislila..

Ma gospodine Jakove, ne, ono sam samo postavila kao "slagvort", ne morate imati "drugacije" vidjenje sebe da biste pisali...

Prosto ko ste vi?

Kako je lepo pitao admiral, ima li nas bez odnosa sa drugima i ko smo to mi, a ko nauceno ponasanje, pokupljeni obrasci, nase profesije, obrazovanje, kultura, moral...

Dakle kad ogolimo sebe, sta ostaje, Ko nas pokrece, kuda idemo, sta zelimo, cemu tezimo...

Ko smo recju?

    Na to pitanje se nemože odgovoriti.Mogu se dati putokazi koji ?e vas osloboditi iluzornog ja.Odgovor na to pitanje je stvar iskustva,koje se kroz odgovaraju?i proces  javlja kao neo?ekivani bljesak.To je dar Božiji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...