Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Ваздухопловна хронологија

Оцени ову тему

Recommended Posts

админ

12. март

  • 12. марта 1944. године, у Дрвару, одржан је састанак Врховног команданта НОВ и ПОЈ, маршала Тита и шефа Савезничке војне мисије при Врховном штабу НОВ и ПОЈ, бригадног генерала Фицроја Маклина. Том приликом потписан је Протокол о обуци југословенских пилота и осталог ваздухопловног особља, те формирања југословенских ловачких и бомбардерских ескадрила од стране Британског Краљевског Ваздухопловства (РАФ). Тиме је коначно стављена тачка на могућност да РАФ помогне оснивање летачких јединица састављених од пилота и техничког састава који су остали верни Краљу и који су се налазили у избегличким логорима у Африци и на Блиском Истоку, односно онима који су летели у саставу РАФ-а, под заставом Империје...

tito-i-melkin-tekst.jpg

Тито и Маклин

 

Споразум је у најкраћем предвиђао да се формира једна ваздухопловна база код Бенгазија (аеродром Бенина) и да се ту започне са обуком пилота и осталог особља, који би били упућени из Југославије, односно са онима који су из "краљевског табора" били спремни да пређу под Титову команду. Договорено је да се оснују две ескадриле, наоружане авионима британске производње са ознакама НОВ. Људство тих јединица је носило британске униформе са британским летачким ознакама, али и југословенским и британским чиновима... Приликом ступања у јединицу су били дужни да положе заклетву Врховном команданту... 

Даље, Протокол је предвиђао да након обуке у Африци, ескадриле пребазирају у Италију, на аеродром Кане, одакле би дејствовали по југозападном војишту бивше нам земље. Такође, овим споразумом је договорено и формирање аеродрома на Великом пољу на острву Вису, односно летелишта Пркос и Шкабрња у Далмацији...

На крају, на основу овог договора, основане су Прва и Друга ескадрила НОВЈ, које су у тактичком смислу биле под британском командом и носилу су ознаке 352. и 351. Југословенског сквадрона РАФ-а. Ове ескадриле су биле наоружане са 16 авиона типа Спитфајер (Прва), односно 16 авиона типа Харикен (Друга ескадрила)

800px-Eskadrile_7.jpg

Спитфајери Прве ескадриле НОВЈ (352nd Yugoslav Squadron RAF) на острву Вис

 

 

  • 14. марта 1927. године, у Земуну је основана фабрика авиона под називом „Фабрика аероплана и хидроплана Змај“. Први авион "Ханрио - Х 32" испоручен је војсци 17.марта 1928.године. [линк]
  • 15. марта 1940. године, „Фабрика авиона Утва" са седиштем у Београду преселила је своје погоне у Панчево, где се и данас налази. Производила је школске авионе и једрилице. [линк]
  • 17. марта 1947. године, решењем бр.106 Главне управе ваздушног саобраћаја ФНРЈ, из Првог транспортног пука демобилисано је и у дирекцију „Југословенског аеротранспорта“ распоређено 28 првих и других пилота, навигатора, радио-телеграфиста и механичара летача. [линк]

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

18. март

  • 18. марта. 1965. године, совјетски космонаут Алексеј Архипович Леонов је први човек који је изашао из матичног брода и провео "шетајући" се 12 минута у отвореном свемиру.

3RIA-138336-Preview.jpg

Алексеј Леонов у свемирској шетњи

 

Леонов је заједно са пилотом брода "Васход 2" Павлом Бељајевим полетео на свемирску мисију, која је имала за циљ испробавање совјетског типа свемирског скафандра "Беркут", односно провера његове функционалности за кретање у отвореном свемиру, те манипулисање алатима и појединим прибором, неопходним за евентуалне оправке "споља". Ипак, овај први покушај умало да се трагично заврши за (тада) пуковника Леонова, зато што је дошло до надувавања одела због разлике притисака које мембране у оделу нису на најбољи начин компензовале, тако да је мало фалило да Леонов постане земљин сателит до краја времена. Онако "натечен" у оделу, једва се вратио у матични брод. 

Леонов је након овог подвига, био у групи која је се припремала за никада реализовано совјетско слетање на Месец. Дуго година је био руководилац Центра за обуку совјетских космонаута. Пензионисан је почетком 90-их година у чину генерал мајора авијације, а међу многим признањима која је заслужио током своје летачке каријере, истиче се то што је два пута проглашаван Херојем СССР-а.

400px-Alexei_Leonov_UR.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

20. март

Mihailo%20Petrovic_03.jpg

 

Артиљеријски наредник Михаило Петровић је био у групи од првих шест пилота који су одабрани на конкурсу за школовање пилота у Француској 1912. године. Након успешно завршене обуке и стицања звања пилота, Петровић се враћа у Србију и у Нишу се прикључује новоформираном српском ваздухопловству. Када је у сврху помоћи црногорској војсци у опсади Скадра основан Приморски одред, Команда српске војске у склопу тог одреда оснива и Приморски аероплански одред, као прву борбену јединицу српског ваздухопловства. Приморски одред је већ почетком марта стигао у близину Скадра. За дејства је ипак требало да прође неко време, док се авиони саставе (јер су транспортовани растављени), односно док временски услови у том реону дозволе извршавање летачких задатака.  Након што су авиони склопљени, 20. марта су обављени и први летови који су прошли без проблема. Наиме тренбало је те авионе прво испробати, пре било каквог дејства. После поручника Живојина Станковића, на ред је дошао и наредник Петровић који је узлетео у свом авиону. Петровић је направио круг изнад села Меглуши и Бушати, на висини од око 1.500 метара, при томе прелетевши турске положаје. Када је окренуо назад, на прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Током тог леђног лета, гуртне којима је био везан су попуцале, а пошто тада пилоти нису носили падобране, наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 м и није преживео пад.  Тако су се обистиниле Михаилове речи од неколико дана пре трагичне погибије, где је међу друговима изјавио: "Ја или ћу се прославити, или ћу погинути." Пао је у близини летилишта, код села Бабе. Авион је пао недалеко од свог пилота. Висиномер је показивао висину 1.234 м. Казаљка на ручном сату зауставила се на 9.45 часова. Тако је први српски пилот постао и прва жртва српског војног ваздухопловства, а други у свету.

 

 

  • 21. марта 1908. године, извршено је прво летење са путником. Пилот Леон Деланграж је на авиону Воазен повезао Анри Фармана као путника. Током нешто више од два минута лета, прелетели су 1500 метара. То се догодило у Иси Ле Мулину у Француској. [линк]

 

  • 22. марта 1941. године, по наређењу Команде Ваздухопловства војске, све ваздухопловне јединице стављене су у стање пуне приправности. Успостављен је систем и организација оперативних веза тако да се у року од пет минута свако наређење могло доставити јединицама путем радио-станица или телефона. Старешине и војници и дању и ноћу, били су у ратним јединицама. За полетање на ратне задатке било је потребно: ловачкој авијацији  20 минута;  извиђачкој 25 минута; и бомбардерској 30 минута. [линк]
  • 24. марта 1999. године, масовним дејствима авијације и крстарећих пројектила, почела је агресија НАТО на СР Југославију. [линк]
  • 25. марта 1919. године, обављено прво слетање авиона (СПАД 46) на београдски аеродром који се тада налазио код Панчева. [линк]
  • 25. марта 1927. године, отворен је земунски аеродром и на њега је пребазирала 125. ловачка група из Новог Сада, под командом мајора Миодрага Томића. [линк]
  • 25. марта 1999. године, погинуо је на борбеном задатку потпуковник-пилот Живота Ђурић, командант 241. Ловачко бомбардерске ескадриле „Тигрови“, на авиону Орао. [линк]
  • 26. марта 1999. године, на борбеном задатку погинуо је мајор-пилот ловац Зоран Радосављевић. [линк]

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

27. март

  • 27. марта 1968. године током тренажног лета на авиону МиГ-15, погинуо је пуковник Јуриј Алексејевич Гагарин, први космонаут и први човек који  је био у свемиру.

gagarin1.jpg

 

Гагарин је рођен у граду Гжатску 9. марта 1934. године. Након завршене основне и Средње техничке школе, постаје питомац Пилотске школе у Оренбургу, где стиче звање пилота ловца на авиону МиГ-15. Почетком 60-их година, пријављује се на конкурс за прве совјетске космонауте и бива изабран међу 20 најбољих пилота совјетског ваздухопловства за прву мисију у свемиру. Између осталог (политичка позадина, порекло,..), за ову мисију га је најбоље квалификовала његова висина, јер је био висок 157 центиметара што је највише одговарало габаритима прве летелице која се отиснула у свемир са људском посадом. 12. априла 1961. године постао је први човек који је летео у свемир на летелици која се звала Васток-1. Мисија је трајала око 2 сата и након мање-више успешног слетања, Гагарин је постао миљеник нације, а Совјети су се устоличили на челу трке у истраживању и освајању космоса. Након овог успеха и медијске пажње у светским размерама, Гагарин се повлачи у неки мирнији живот и ради у Звезданом граду крај Москве на пројектима нових свемирских летелица. За све то време, обавља и редовну тренажну обуку у јединицама ловачке авијације. На данашњи дан 1968. године, у ваздухопловној бази Киржач, полетео је на тренажни лет са инструктором. Највероватније због блиског сусрета са једним другим авионом који је пролетео у непосредној близини њих двојице, при томе пробијајући звучни зид, Гагаринов и авион његовог инструктора су упали у турбуленцију коју је изазвао овај авион, тако да су ова двојица улетела у ковит и њихов авион је постао неуправљив, што је довело до трагедије у којој су обојица погинула. Сахрањен је на Црвеном Тргу у Москви.

32.jpg

 

  • 27. марта 1999. године, борбена послуга 3 ракетног дивизиона 250 ракетне бригаде ПВО Војске Југославије, у 20:42 сати, у рејону села Буђановци у Срему, оборила је амерички ловац-бомбардер Ф-117.

F117Banking2006.jpg

 

Јединица у саставу: пуковник Золтан Дани, потпуковник Ђорђе Аничић, капетан I класе Сенад Муминовић, поручник Дарко Николић,  старији водник I класе Драган Матић, старији водник Ђорђе Малетић, водник I класе Дејан Тиосављевић и водник I класе Дарко Љубенковић су те вечери били на борбеном дежурству у рејону Шимановаца. Два минита пре обарања овог авиона, у радарском захвату су имали један авион, али је овај приметивши да је "озрачен" радарским снопом извео маневар удаљавања из зоне борбених дејстава. Минут касније, на даљини од 23 километра и висини од 6000 метара, послуга уочава други циљ, али бива и принуђена због немогућности "закључавања" истог да искључи нишански радар. Након поновног укључења, после пар секунди, циљ је још увек био у захвату њиховог нишанског радара и посада добија услов за ручно праћење циља, што је омогућило и лансирање ракете. У 20:42 сати, испаљене су две ракете са ракетног система "Нева", од којих је она прва након 18 секунди лета успешно погодила циљ и оборила "невидљивог". Пилот Дејл Зелко је успео да се катапултира и након неколико сати, бива успешно евакуисан од стране америчке службе трагања и спасавања из Тузле. Авион Ф-117, евиденцијског броја 82-086, био је у саставу 8. сквадрона 49 . винга ваздухопловне базе Холоман У Новом Мексику...

f117nn76va.jpg

 

Pamflet-spolja-650x460.jpg

Pamflet-unutra-650x460.jpg

Посада која је оборила Ф-117

 

 

  • 28. марта 1910. године, Анри Фабр је извршио први лет хидроавионом. [линк]

 

  • 28. марта 1924. године, фабрика аероплана и хидроплана „Икарус“, свечано је испоручила први авион, назван ШБ-1 "Мали Брандебург", а ускоро је произвела и први домаћи хидро-авион ШМ-1 који је одмах ушао у серијску производњу. [линк]
  • 29. марта 1947. године, решењем бр.1395 Главне управе ваздушног саобраћаја ФНРЈ, у дирекцију „Југословенског аеротранспорта“ из Првог транспортног пука распоређено је 12 авио-механичара и електричара, чиме је формирана техничка служба ЈАТ-а. [линк]
  • 31. марта 1941. године, после гоњења немачког извиђачког авиона до мађарске границе, приликом повратка на аеродром Велики Радинци, у авионском удесу погинуо је капетан пилот-ловац Милан Ђорђевић из Шестог ловачког пука са аеродрома Земун. Он је прва жртва априлског рата у нас. [линк]

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

1. април

 

  • 1. априла 1921. године, у Петроварадину је основан Ваздухопловни арсенал, као подршка ваздухопловно-техничког обезбеђења нашег војног ваздухопловства.

 

  • 1. априла 1947. године, формиран је Југословенски аеротранспорт - ЈАТ.

m2k2k3yenlRh2zCmu_PF8tw.jpg

 

  • 1. априла 1921. године, госпођица Адријен Боланд је на авиону Кодрон прелетела Кордиљере у Андима и тако постала прва жена која је учинила такав подвиг (за оно време) ;)

250px-Adrienne_Bolland.jpg

 

  • 1. априла 1939. године, извршен је први лет прототипа авиона А6М1, који је касније постао најбољи јапански авион Другог светског рата под именом Зеро, фирме Мицубиши.

300px-A6M3_Zero_N712Z_1.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

2. април

 

  • 2. априла 1917. године, организована је Радиоавијатичарска служба Српске војске и попуњена свршеним слушаоцима првог курса Радиоавијатичарске службе.

 

  • 2. априла 1794. године, у Медону код Париза, формирана је прва балонска јединица.

BalloonCards1-01.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

3. април

 

  • 3. априла 1941. године, код Марибора је југословенска противавионска артиљерија погодила немачки авион  Хајнкел-111  који је извиђао војне објекте. Авион је успео принудно да слети код Цеља, а посада је заробљена. То је био резултат чињенице да су непосредно пред рат учестали инциденти на граници и повреде југословенског ваздушног простора од стране немачких и италијанских ваздухоплова.

he111-3.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

5. април

 

  • 5. априла 1941. године, 102. ловачка ескадрила из састава Шестог ловачког пука који је имао задатак да брани Београд, вратила се са вишемесечног борбеног дежурства из Мостара. Ова ескадрила се вратила у Београд 5. априла 1941. године после подне, јер су на авиoнима морали да се врше технички прегледи и радови пошто су истрошили предвиђени ресурс, а и људство је било изморено.

6_lovacki-pukvvv.jpg

 

  • 5. априла 1941. године, око 20 часова  Команда  ваздухопловства војске Краљевине Југославије наредила је да све јединице и  установе ваздухопловства буду 6. априла у зору у стању пуне приправности и наоружане.

kraljevinajugoslavija_zps7eb90dac.jpg

 

  • 5. априла 1940. године, извршен је први лет прототипа авиона МиГ-1.

155376.jpg

 

 

  • 6. априла 1941. године, немачко ваздухопловство је без објаве рата бомбардовало Београд. У ваздушним борбама и операцијама у априлском рату погинуло је 135 југословенских летача, а ловачка авијација и противавионска одбрана обориле су 98 немачких авиона. [линк]
  • 8. априла 1946. године, уведене су прве редовне линије ваздушног саобраћаја у новој Југославији: Београд - Сарајево и Београд - Титоград. Саобраћај се одвијао три пута недељно.
  • 11. априла 1969. године, на аеродром „Београд“ слетео је први ДЦ-9 који је укључен у ЈАТ-ову флоту. [линк] 

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

12. април

 

13657625651o.jpeg

 

  • 12. априла 1937. године, бригадни генерал Сир Френк Витли је извршио прво успешно покретање турбомлазног мотора на пробном столу. Тиме је започела ера млазног погона.

mech-sir_frank_whittle-jet%20engine.jpg

 

sts-1-crew.gif

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

14. април

 

  • 14.априла 1938. године, полетео је први прототип авиона ИК-3. За командама је био пробни пилот, капетан II класе Никола Бјелановић.

ik3-bjelanovic.jpg

 

  • 14. априла 1941. године, рано изјутра, генерал Боривоје Мирковић је предао команду над Ваздухопловством пуковнику Петру Вукчевићу и одлетео за Никшић. Тог дана евакуисано је за Никшић преосталих 15 борбених авиона и сви транспортни авиони "Аеропута", радио-станица команде ваздухопловства и још нека важна опрема. Намера је била да се људство извуче преко Црне Горе у Боку Которску и да уз помоћ Савезника организује одбрану. Но од тога није било ништа.

GeneralMirkovic.jpg

 

  • 14 – 16. априла 1941. године, групе авиона Савоја-Маркети и Дорније-17, превезли су људство и злато из државних резерви на аеродром Парамитју у северној Грчкој. Највише је превезено пилота-ловаца из Другог ловачког пука, који су се касније прикључили у савезничке ваздухопловне јединице.
 
  • 16. априла 1944. године, Савезници први пут бомбардују Београд.
 
  • 17. априла 1913. године, Приморском аеропланском одреду, који је био код Скадра, наређено је да се врати  у Србију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

19. април

 

  • 19. априла 1909. године, извршен је први лет српског слободно летећег балона у Минхену. Балоном је управљао тада капетан, Коста Милетић, потоњи први командант српског војног ваздухопловства. Балон је купљен за потребе српске војске, фабрици у Азгсбургу је налошено да се балон произведе под именом "Србија". Полетање Косте Милетића пре 105 година на овом балону, прдставља први лет једног српског ваздухоплова, са српким ознакама и српским пилотом који је управљао њиме.

balon_zpsd8f7668d.jpg

 

  • 19. априла 1955. године, ЈАТ је отворио прву (своју) међународну прекоморску линију Београд - Атина - Каиро.

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

20. април

 

  • 20. априла 1927. године, започео је лет југословенских пилота Тадије Сондермајера и Леонида Бајдака у циљу популаризације ваздушног саобраћаја и умећа наших пилота. Лет је планиран на рути од Париза до Бомбаја и натраг до Београда на авиону Потез-25. Лет је трајао 11 дана и имао је огроман пропагандни ефекат у нашој јавности и улио је поверење у будућност новооснованог предузећа за ваздушни саобраћај "Аеропут".

sondermajerbajdak.jpg

Поручник Леонид Бајдак и капетан Тадија Сондермајер испред авиона Потез-25

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

22. април

 

  • 22. априла 1929. године, основан је Савез аеронаутичких индустрија Краљевине СХС. 
 
  • 22. априла 1935. године, извршен је први лет првог ловачког авиона домаће конструкције ИК-2 (ИК-1), конструктора Љубомира Илића, Косте Сивчева и Слободана Зрнића. Пробни пилот је био Леонид Бајдак.
ik23.jpg
 
  • 22. априла 1944. године, на аеродрому Бенина у Либији, формирана је Прва ваздухопловна ловачка ескадрила НОВЈ, која је добила авионе Спитфајер. Ескадрила је ушла у састав РАФ-а под називом „352nd Yugoslav Sqadron RAF“.
yugoslavia_spitfire_1s.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

23. април

 

  • 23. априла 1915. године, започела су борбена дејства француске ескадриле МФ.С99, која је била потчињена Врховној команди српске војске. Први борбени лет су на данашњи дан пре 99 година извели пилот, капетан Полан и извиђач капетан Тилан над јужним Банатом. Тог дана су извели укупно четири борбена лета извиђајући линију фронта и непријатељску позадину, прикупљајући податке о утврђењима, логорима и покретима непријатељских трупа. До краја априла ескадрила је извршила 18 летова. На основу изјава извиђача и фотографских снимака састављен је и послат 1.маја српској Врховној команди детаљан извештај о ситуацији у Срему и Банату.

Mors_farman_plane.jpg

Морис-Фарман МФ11, евиденцијски број 194, из састава француске ескадриле МФ.С99 под српском Врховном командом, Извор за фото: Wikipedia

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

24. април

 

  • 24. априла 1967. године, совјетски космонаут Владимир Комаров је погинуо када се свемирска летелица Сојуз-1 срушила при повратку на Земљу. Због проблема насталих приликом отказа механизма за ширење једног од сунчевих панела за напајање енергијом летелице, Комарову је наређено да након 18 орбите предузме ванредни поступак хитног отказа мисије и повратка на Земљу. Међутим, након уласка у атмосферу дошло је до проблема са кочионим падобраном (уплеле су се гуртне тако да се није формирала исправна купола) и капсула је ударила у земљу и том приликом је настрадао Комаров негде у Оренбуршкој области тадашњег Совјетског Савеза. Пуковник Владимир Михаилович Комаров, двоструки херој СССР-а је тако постао први астронаут настрадао током једне званичне мисије. 

​Према неким изворима, истрагом након удеса је утврђено да је током припреме летелице уочено преко две стотине грешака (203) које су директно утицале на безбедност летења. Са њима је, наводно, био упознат и државни врх, али су, због тадашње хладноратовске политике и трке у наоружавању и освајању свемира, сви ти уочени недостаци били пренебрегнути...

10312665_4137466612173_82453300938986883

пуковник Владимир Комаров (1927-1967)

 

10259962_4137466532171_90782541695231606

Сојуз-1

 

635px-Soyuz-1-patch.png

Званичан амблем мисије у којој је настрадао В.М. Комаров 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×