Jump to content
Жељко

У Србији медицинари убице ?!

Recommended Posts

Трагична смрт Тамаре Пап

Тамара Пап, стара само 33 године, трагично је, након 6 дана агоније, преминула пре скоро четири године, након несавесног и понижавајућег опхођења лекара према њој, а њена мајка безуспешно покушава да спречи да се тако нешто догоди и туђој деци.

Очајна, мајка преминуле девојке покреће блог у сећање на своју мезимицу у коме открива све детаље њене трагичне смрти.

Трагично преминула девојка - Тамара Пап

117943-tamara1.jpg

„Моја ћерка Тамара Пап је на послу, након наглог окрета главе на леву страну, осетила јак бол на десној страни врата и у пределу потиљка и вртоглавицу. Попила је Диклофенак и мало јој је било боље, али се други дан увече бол поново појавио у потиљку, врату и чеоном делу“, почиње своју тешку причу мајка.

Она је болесну ћерку водила код лекара опште праксе али они, према њеним речима, иако је Тамара повраћала и имала јаке главобоље нису упутили девојку на даље лечење.

Умрла са само 33 године - Тамара Пап

Следећег јутра, Тамарино стање постаје драматично. Дезоријентисана је, трпи јаку главобољу и једва хода, након чега колима Хитне помоћи бива превежена у Клинички центар Војводине.

Она је по приспећу толико лоше да је на носилима!

Др. Мирослав Илин, чији је Тамара пацијент је, како прича мајка, врло нељубазан и оптужује њену ћерку да се претвара и да само жели да скрене пажњу на себе!

„Пред њом говори да уколико не устане из колица и не престане да се тако понаша, да ће је послати на психијатрију“, открива мајка чији је муж са 47 година настрадао од шлога. Када је доктору испричала ову информацију његово једино питање је било – да ли Тамара има момка.

Мајка почела блог у сећање на њу - Тамара Пап

117960-tamara2.jpg

„Након доласка кући Тамара почиње јако да плаче, говори како је др Илин један манијак, да ју је малтретирао и да јој је свашта рекао. Смирујем је да ће ми касније испричати, али на жалост, никад није успела да ми исприча шта се десило у ординацији“, пише очајна мајка.

Мучила се 6 дана, па преминула - Тамара Пап

117967-tamara4.jpg

Након преписане терапије стање се само привремено побољшало, а три дана касније, опет постаје алармантно. Мајка је поново одводи у Клинички центар Војводине где је девојка, којој је све лошије и лошије, остављена да чека док је полако губила осећај у рукама и ногама.

Докторка радила рад на ту тему, па погрешила дијагнозу

- Др. Тамара Жикић је, као стручњак са групом лекара, радила 2003. године рад под називом „Фактори ризика исхемичног можданог удара код младих људи“, али када је пред собом имала таквог пацијента она то није препознала и то је за њу ,,мала грешка - пише Марија Пап.

На преглед код докторке Тамаре Жикић – Раби стиже са скоро потпуно одузетом моћи говора. Мајка поново покушава да објасни кроз шта су прошле али јој докторка каже да ће је избацити.

„Тамара и даље покушава да нам нешто каже и закључујемо да мора да пишки. Обраћамо се сестри за тоалет која бесно говори да не може у тоалет на Одељењу и да се снађемо. Изводимо је испред зграде, момак, ћерка, још један наш пријатељ и ја држимо Тамару да би пишкила у траву испред клинике, крајње понижавајуће“, даље каже Марија.

Тамару пребацују у Сремску Каменицу и тек четири дана касније откривају да је девојка имала шлог. Сада је њен доктор Слободан Гвозденовић који мајци саопштава праву озбиљност Тамарине ситуације:

„Он говори да је Тамарино стање веома озбиљно, да може да се деси да она остане одузета и без моћи говора и да морамо да је поново водимо на магнету резонанцу“, каже Марија и додаје да је нагласила да јој је дете већ било подвргнуто стресној резонанци и да не зна треба ли поново да пролази кроз то.

Њена мајка је тужила докторе - Тамара Пап

192322.jpg

„У међувремену долази докторица Тамара Жикић-Раби и каже нам: ’Ето дошло је до мале грешке“, прича Марија која каже да је након поновне магнетне резонанце коју је Тамара врло тешко поднела прво питање доктора Гвозденовића било – да ли су регулисали рачун.

„На паркингу испред ординације питам доктора, који држи налаз у рукама да ли је Тамарин живот угрожен, на шта ми он одговара ’Ма није, сада имамо све налазе, добиће терапију и биће све у реду, ма договорићемо се’. Тада нисам схватила шта то треба да се договарамо“, наставља Марија своју трагичну исповест.

Када је следећег јутра мајка дошла да посети ћерку није је затекла у соби. Била је на Интензивној нези. Када је поново угледала своје дете, било је на апаратима, тела прекривеног црвеним флекама.

Нико није одговарао за њену смрт - Тамара Пап

У паници, Марија пита доктора Гвозденовића због чега је већ не пребацују на Неурохирургију, „а он лежерно са шољицом кафе у рукама одговара: ’Па морамо да откуцамо отпусну листу.“

Када је Тамара коначно пребачена на одељење Неурохирургије, Марији је саопштен страховит податак – Тамара је доведена јако касно, стање јој је врло критично, а шансе да преживи минималне.

„Оперисана је тај дан, није долазила свести и након 6 дана, 29. јануара преминула“, завршава Марија изношење околности које су довеле до смрти њеног детета.

Недељу дана касније

Када су, недељу дана од трагичног догађаја, Марија и њена друга ћерка дошле да од Слободана Гвозденовића траже образложење аљкавог поступања лекара према Тамари, Гвозденовић се прво правио да их не познаје, да би на крају рекао како не треба ни да покушавају да суоче лекаре јер ће се они држати заједно, те породица нема никакве шансе.

„Због не пружања скоро никакве медицинске помоћи мом детету је одузето право на живот“, каже Марија која је против свих доктора из овог текста поднела тужбу, која је одбијена јер „не постоји основана сумња да су осумњичени учинили наведено кривично дело.“

"Ало!" је покушао да контактира докторе Слободана Гвозденовића, Тамару Жикић и Мирослава Илина, али нам је прво речено да друго двоје, по знању особља више не раде на тим радним местима, да би нам касније из две здравствене установе "Клиничког центра Војводине" и "Института за кардиоваскуларне болести Војводине" рекли како они тренутно нису доступни за коментар.

Аутор: Нина Гавриловић

Извор: АЛО

This post has been promoted to an article

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dokle god bude postojao osećaj nedodirljivosti i odsustvo straha od krivične odgovornosti, i dok nam sudstvo bude ovakvo kakvo je, biće ovoga i dalje. I verovatno još više...

Tuga, šta drugo reći.

Share this post


Link to post
Share on other sites

TRAGIČNA SMRT TAMARE PAP: Majka podnela prijavu protiv lekara za nesavesno lečenje!

Prijave protiv troje lekara Kliničkog centra Vojvodine podnela Marija Pap, majka preminule Tamare (29). U tužilaštvu tvrde da nema osnova za prijavu

Tamara-Pap-KLINI%C4%8CKOG-CENTRA-VOJVODINE.jpg

NESAVESNO LEČENJE! Opštinskom javnom tužilaštvu podneta je krivična prijava protiv lekara Kliničkog centra Vojvodine, dela za neurologiju, “zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći“. Prijavu je podnela Marija Pap iz Novog Sada, majka preminule Tamare. Međutim, iz tužilaštva poručuju da nema osnova za prijavu.

Krivična prijava podneta je protiv lekara Prim. dr. sci. med. Slobodana Gvozdenovića, asis. mr. sci. med. Tamare Žikić Rabi i Dr. med. Miroslava Ilina, a po Članu 251. Krivičnog Zakona Republike Srbije.

Majka preminule Tamare (29), Marija, u prijavi navodi da je sve krenulo nakon jakog bola na desnoj strani vrata i u predelu potiljka, posle čega se njena ćerka obratila za pomoć lekarima.

Ona tvrdi da se dr Miroslav Ilin poneo neljubazno i na neprofesionalan način.

- On je pred Tamarom govorio da ukoliko ne ustane iz kolica i ne prestane da se tako ponaša, da će je poslati na psihijatriju. Zahtevao je da ostane sam s Tamarom u ordinaciji. Nakon 15–20 minuta, poziva nas da uđemo u ordinaciju. Tamara plače, vidno je uznemirena i ponavlja da hoće da ide kući. Počinje jako da plače, govori kako je Ilin manijak koji je maltretirao i svašta joj govorio – tvrdi ona, pa nastavlja:

- 20.01.2008. – Za vreme ručka Tamara primećuje da nema dobru koordinaciju desne ruke. Zovem Hitnu pomoć i oko 16.30 stižemo na odeljenje Neurologije KCV. Dežurna doktorica je Tamara Žikić Rabi. U čekaonici provodimo dva i po sata s Tamarom kojoj se stanje pogoršava iz časa u čas, više ne može sama da hoda, sve lošije govori i desna ruka joj pada. Kada smo najzad ušli, doktorka je bila veoma nervozna, viče, ne dozvoljava mi da ispričam šta se Tamari dešava prethodnih dana, pošto je “dekoncentrišem“ i ona tako ne može da radi. Na doktorkino pitanje da li bi mogla da napiše svoje ime, Tamara uzima olovku levom rukom, inače je dešnjak i crta kružiće. U ordinaciju je ušla i starija ćerka koja je rekla da je Tamara na poslu duže radila i da je premorena. Na šta doktorica odgovara: “Ja radim i po 36 sati, pa šta onda?“. Tamara panično pokušava da nešto kaže, doktorka viče da je ne teramo da govori kada ne može i ispisuje nam uput za Infektivno odeljenje”, navodi se u prijavi.

Tamara-Pap-1.jpg

Marija kaže da su im sa Instituta u Sremskoj Kamenici nakon magnete rezonance glave saopštili da je Tamara doživela šlog i da je u lošem stanju.

Doktor Slobodan Gvozdenović prima nas u svoju kancelariju veoma besan na svoju koleginicu Tamaru Žikić-Rabi, za koju kaže da nema pojma o medicini uz mnoštvo psovki i pogrdnih reči na njen račun. Poziva mladog lekara-stažistu, kojem nakon objašnjenja situacije govori: “Evo šta se dešava kada neko ne zna da postavi dijagnozu“. Tada nam govori da je Tamarino stanje veoma ozbiljno, da može da se desi da ona ostane oduzeta i bez moći govora i da moramo da je ponovo vodimo na magnetu rezonancu – u privatnu ordinaciju VMR koja se nalazi u blizini klinike. Govorim da je Tamari rađena magnetna rezonanca u Sremskoj Kamenici, na šta on odgovara da će nalaz možda dobiti i za pet dana. Odgovaram da su nalazi došli s njom, ali dr Gvozdenović kaže da nije sve snimljeno i da će i on ići s nama. Na parkingu ispred ordinacije pitam doktora, koji drži nalaz u rukama da li je Tamarin život ugrožen, na šta mi on odgovara „Ma nije, sada imamo sve nalaze, dobiće terapiju i biće sve u redu, ma dogovorićemo se“. Tada nisam shvatila šta to treba da se dogovaramo“, objašnjava Marija.

- 23.01.2008. – Dolazimo oko 8 časova na odeljenje i ne zatičemo Tamaru u sobi. Bakice koje su bile s njom nam govore da je Tamari pozlilo u toku noći i da se nalazi u šok sobi. Doktor Gvozdenović nam kaže da Tamara nije odreagovala dobro na terapiju i da je oko 5 časova pala u komu i da će biti prebačena na Odeljenje neurohirurgije, gde će izvršiti potrebnu operaciju. Na našu molbu, medicinske sestre su nas pustile u sobu Intenzivne nege, gde zatičemo Tamaru na aparatima sa ogromnim flekama – crvenilu po celom telu. Oko 10 časova panično pitamo doktora Gvozdenovića zbog čega je već ne prebacuju na Neurohirurgiju, a on ležerno, sa šoljicom kafe u rukam,a odgovara: “Pa moramo da otkucamo otpusnu listu”. Odmah po prijemu doktorka Hajduković nam saopštava da je doneta jako kasno, da joj je stanje jako kritično i da su šanse da preži minimalne. Operisana je taj dan, nije dolazila svesti i nakon 6 dana, 29. januara je preminula”.

Marija tvrdi da je zbog ne pružanja skoro nikakve medicinske pomoći Tamari oduzeto pravo na život.

ODGOVOR IZ TUŽILAŠTVA: NEMA OSNOVA ZA PRIJAVU!

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu odgovorili su Mariji da je odbačena njena krivična prijava podnete ovom tužilaštvu, a odgovor je potpisala Zamenik javnog tužioca Milena Kojić.

“Izveštavamo Vas da je rešenjem ovog tužilaštva od 14.10.2010. godine, odbačena Vaša krivična prijava, jer ne postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni učinili navedeno krivično delo”, navodi se u odgovoru i dodaje:

“Ukoliko smatrate drugačije, imate mogućnost da u roku od 8 dana računajući od dana prijema obaveštenja, Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv prijavljenih zbog navedenog krivičnog dela podnesete zahetv za sprovođenje istrage”.

U Kliničkom centru Vojvodine rekli su za Telegraf da sve što imaju da kažu povodom ovog slučaja već reklo Osnovno javno tužilaštvo.

- Sve je reklo tužilaštvo, a to je da ne postoji nikakav osnov za sumnju da je počinjeno krivično delo – kažu u KCV.

телеграф

Share this post


Link to post
Share on other sites

Могу да потврдим да је ово у свим случајевима скоро овако или буквално тако.

На моју жалост више пута сам се сретао са институтом у Каменици и новосадском Поликлиником.

Треба наравно рећи да као што ни сви попови нису лопови тако ни медицинари нису убице.Међутим оно што је забрињавајуће јесте то да је овде код нас и превише таквих случајева и да скоро никад медицинари за своје поступке нису одговарали. Много имам пријатеља који су пострадали од медицинара , па и родбине ...нежелим да износим појединости, но у овом случају не видим никакву другу страну.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E, pa ovo se stalno desava nazalost. Po nekom nepisanom pravilu lekari su uvek u pravu.U mom slucaju pravdali su se karlicnim orodjaje, sto je nemoguce buduci da su babice pitale majku za boju kose! Samo se pitam na kom drumu su zaboravili Hipokratovu zakletvu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не желим да пишем о овом конкретном случају, свакако треба да се испита и одговорни казне, међутим морам да реагујем на наслов који је бомбастичан и генерално оптужује све лекаре. Проблема у здравству је много, лекари су и сами жртве оваквог система у коме су сви незадовољни, али је потпуно погрешно подгревати климу линча у систему у коме огромна већина савесно и одговорно ради свој посао у крајње немогућим условима. Хушкањем јавности на здравствене раднике само се продубљује међусобно неповерење, а проблеми остају...

Share this post


Link to post
Share on other sites

O tome može suditi samo sudski vještak za medicinu, a laici ponekad zaključuju na pamet neke stvari za koje nisu ni kompetentni ni educirani, pa na kraju ispadne druga priča.

Наравно . Али ако за 6 дана нису у стању да утврде дијагнозу , него пацијенту "прете" психијатријском хоспитализацијом, како то другачије назвати него криминал ?

Мом покојном оцу лекар хитне констатује "лакшу упалу мокраћних канала" и дан данс имам ово потписано и печатано од лекара, ја гледам будалу и неверујем шта пише и прича , чим се овај ухватио кваке зовем другог лекара . Долази лекарка и констатује инфаркт на чега сам и сам сумњао. Колима хитне помоћи пребацујемо оца у Каменицу . На излазу из кола нико неће да прихвати носила, она падају са све човеком , ово никада никоме нисам испричао јер бојим се у оним моментима с обзиром на темперамент породице можда би некоме слетела глава с рамена, сад говорим после 15 година први пут. Лекари и особље гледају у мене избезумљено и деру се на мене говорећи после тог инцидента" Шта ја радим ту" , знају они наравно да сам ја рођак , некакав , у овом случају син, али ме терају да се ја правдам јер напад је најбоља одбрана, и док се ја правдам они маторог покушавају да ставе у колица , прво га буквално приморавају да сам устане из носила, затим кад виде да неможе онда му прилазе и постављају га у колица. Сва ова зајебанција траје скоро сат времена. Сат времена у случају инфаркта је драгоцено време.

На крају после три дана отац умире са 52 године живота.

Ја ћутим , као и већина овога народа овде . Не кажем да можда не би умро и да му је максимално професионално пружена медицинска помоћ. Но ово оставља горак траг на души и презир према медицинарима за во вијеки. Имам пријатеље медицинаре, али ја се њиховог позива гнушавам једнако као и они мог црквеног.

Ајд уздравље!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Vesna Milovic,
      Knjiga o malom aparatu Zaper-u dr. Hilde Klark, uz koji je moguće potamaniti sve parazite u organizmu, ma gde se nalazili. Tu su i njeni recepti za preparate koji se uz Zaper koriste (karanfilić, orah, pelin)... i mnogo više od toga. 
    • Од Милошшш,
      Pomaže Bog bratijo i sestre! 
      Prijavih se danas, ni sam još ne znam zašto, na ovaj divni forum. 
      I sad da pokrenem neku temu. 
      Pa eto, ako nekoga zanima nešto o lekovima, bolestima i slično neka pita. 
      Biće mi drago da objasnim, ako znam.
      Udri!  

    • Од Данче*,
      Srbija je već godinama u vrhu zemalja po broju obolelih od karcinoma i prva je u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti. Dok jedan deo stručne javnosti ovakvo stanje dovodi u direktnu vezu sa upotrebom osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja, drugi smatraju da za tako nešto nema nikakvih dokaza.
      O inicijativi za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja, formiranju tima eksperata, osnivanju laboratorije za istraživanje posledica i dejstvu osiromašenog uranijuma, uključivanju države u ovaj posao ali i protivrečnim stavovima struke, govore gosti Upitnika: Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine, prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju i prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
      Autor i urednik Olivera Jovićević
      http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2906910/.html
       
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Slavlje jučerašnjeg praznika 55. i 30. godina upotrebe sovjetskih lovaca iz porodice MiG (za koji smo dobili i zvanične oznake) upotpunjeno je jednom izuzetno interesantnom internet emsijom i njenim gostom koji je do sada retko pričao pred kamerama.
      Pukovnik u penziji, pilot Mirčeta Jokanović gostovao je u emisiji „Naš Aeroput“ autora i voditelja Velibora Vukašinovića.
      Emisija vazduhoplovne tematike koja se već duže vreme emituje na opskurnom radiju „Snaga naroda“ ovoga puta bavila se najaktuelnijom temom trenutno – MiG-ovima 29 u jugoslovenskoj i srpskoj službi kroz svedočenje izuzetno interesantnog i prilično ekskluzivnog gosta.
       
      Mirčeta Jokanović bio je jedan od prvih letača u prvoj grupi pripadnika RV i PVO JNA koji je otišao u Sovjetski Savez na preobuku za tadašnje čudo vazduhoplovne borbene tehnike – lovac MiG-29. Tokom karijere komandovao je najbitnijim lovačkim jedinicama domaćeg ratnog vazduhoplovstva da bi ga bombardovanje 1999. godine zateklo na komandnoj dužnosti, van aviona.
      NATO agresija, preciznije srpski ugao priče, do sada je ispričana kroz nekoliko pisanih i video svedočanstava ali neke utiske i detalje Jokanovićevih sećanja do sada sigurno nismo imali priliku da čujemo.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Tragom štrajkova - problematični radnici, poslodavci ili razvojna politika...
      Čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati, ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj, stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa čak i internacionalnu korupciju.

      Oni su sindrom "bolesti" zvane pogrešna politika, ili još bolje rečeno, nepostojanja bilo kakve politike i strateškog pristupa razvoju zemlje. Ono što se u Srbiji predstavlja kao razvojna politika i borba za nove investicije uistinu je borba partija ili istaknutih partijskih pojedinaca i grupa bliskih njima za sopstvene, egoistične interese.
      Tajni ugovori sa investitorima, velika moć partijskih struktura, centralizacija političke moći i nepoštovanje zakona omogućavaju ovako nešto. Zato je malo verovatno da štrajkovi budu rešeni regulacijom konflikta zaposlenih i poslodavca, budući da je ovaj problem ogledalo ukupnog ambijenta u kom se naša zemlja nalazi.
      Biti zaposlen, odnosno radnik i braniti radnička prava kroz sindikate, ili na bilo koji način u zemlji visoke nezaposlenosti je gotovo nemoguća misija. Jedina istinska zaštita zaposlenog i njegovih prava postoji onda kada ima slobodu izbora tj. mogućnost da bira gde i kod koga će da radi. U idealnim uslovima za zaposlenog, ukoliko poslodavac ne bi poštovao svoje obaveze i loše se ponašao, ovaj bi se "zahvalio" poslodavcu na ukazanom poverenju i otišao da radi kod drugog. Naravno ovaj scenarij je gotovo neizvodljiv u situaciji sa visokom nezaposlenošću.
      Međutim, kada je reč o nezaposlenosti, treba skrenuti pažnju na pitanje da li je ona zaista baš za sve problem? Deklarativno, u javnosti i medijima se govori o borbi protiv nezaposlenosti, te da je ona prioritet razvojne politike. Ipak, treba imati na umu da kada je nezaposlenost visoka, radna snaga je jeftina, što onima koji je koriste ili imaju posredne koristi od radne snage može da ide u prilog. Da paradoks bude veći, što je više problema sa radnicima, to izgleda da se više treba baviti njihovim rešavanjem, te se pojavljuju brojni sindikati. Nažalost, u uslovima poput ovih u Srbiji, sindikati u stvari često ne obavljaju (niti imaju moć) svoju stvarnu funkciju, već su forma pomoću koje razne interesne grupe reketiraju preduzetnike i privatni sektor.
      U osnovi ovih problema je nereformisana država i visoka korupcija koja ide pod ruku sa odlaganjem reformi. U zdravim uslovima se zna šta je to što privlači ulaganja i investitore. To su: komparativne prednosti nekog područja ili cele države, dobra infrastruktura, kvalitetna radna snaga, efikasna i jednostavna administracija i nadasve dobri zakoni, njihova dosledna primena i efikasno sudstvo. Kada ovoga nema, nema ni investitora. Da bi onaj ko vodi razvojnu politiku opravdao sebe i predstavio da razvoja ipak ima dovodi investitore dajući mu novac iz budžeta. Pa čak i subvencije stranim investitorima bi se mogle opravdati ako bi ugovori sa njima bili javni i ako bi računica pokazala da se u budžet vraća dati novac. Međutim, kako to nije slučaj stvoreni su idealni uslovi za visoku, pa možemo čak reći i internacionalnu korupciju.
      Ona se odvija u trouglu između partija na vlasti u datoj državi (npr. u Srbiji), inostranih firmi i inostranih političkih aktera, u kome partija na vlasti "kupuje" pozitivan imidž u inostranstvu, a samim tim jača svoju poziciju kod kuće. Naime, strani investitor dobija novac (subvencije), ima jeftinu radnu snagu i brojne olakšice pošto su ugovori sa stranim investitorima uglavnom tajni, tj. nedostupni javnosti. Pored ovih legalizovanih (mada ne uvek i legitimnih) pogodnosti prisutno je i nepoštovanje zakona i brojni drugi uslovi koje bi stranom investitoru u domicilnoj ili nekoj drugoj uređenoj državi bili zabranjeni. U ovakvim uslovima možemo samo da pretpostavimo koliko je velik profit strane firme - investitora, ali i koji deo završi u kampanji na međunarodnom nivou.
      Pojednostavljeno i uprošćeno rečeno: vlast (odnosno vladajuća partija) daje "ekstra" uslove investitoru zahvaljujući kojim "ekstra" i zarađuje; u svojoj matičnoj državi (strani) investitor finansira političku partiju koja je po pravilu na vlasti; a onda vlast ili predstavnici te države dobijaju signale da li vlast u zemlji poput Srbije treba podržati ili kritikovati. U ovom lancu svaki od aktera sledi svoj interes, dok je realna slika i objektivno stanje prosečnog građanina od perifernog značaja. Da bi se o(p)stalo na vlasti, stvara se fiktivna slika u medijima o našem napretku, dobro vođenoj politici o podršci koju uživa vlast u inostranstvu... U ovakvim uslovima su nepoželjne brojke, objektivne analize i nezavisni stručnjaci, alternativne tj. opozicione ideje. Otuda i velika borba za kontrolu medija od strane političkih centara moći.
      Ova visoka ili "internacionalna" korupcija je slična kao vazduh. Znamo da postoji ali je nevidljiv i neopipljiv. Što je korupcija viša to je teže dokaziva i teško ju je, gotovo nemoguće, precizno identifikovati i procesuirati saučesnike. Jedini lek je da se otklone uzroci koji je omogućavaju i podstiču. A da bi se oni otklonili potrebna je sveobuhvatna reforma koja bi dovela do istinske decentralizacije i preraspodele političke moći, jasne raspodele nadležnosti i odgovornosti. Neophodno je otvoriti tržište i omogućiti da svako slobodno može da uđe na njega i da se takmiči sa ostalima, a ne samo oni koji imaju "specijalne veze" sa vlastima i koji plaćaju "čuveni" postotak onima koji im omogućavaju taj ulazak. Ukratko, tržište treba osloboditi stega politike tj. partija i balasti "ugrađivača".
      * Autor je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...