Jump to content

ДОМАЋА ЦРКВА - СВЕШТЕНИК ПАВЛЕ ГУМЕРОВ

Оцени ову тему


Препоручена порука

ДОМАЋА ЦРКВА

СВЕШТЕНИК ПАВЛЕ ГУМЕРОВ

Породични живот у савременом свету

Постављена слика

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/DomacaCrkva/DomacaCrkva.htm

Женик и невеста

Љубав и заљубљеност. Првобитна љубав

Избор животног сапутника (оно најважније)

Познанство, удварање

О одевању жена

„Неформални брак" = „слободна веза"

Хијерархија у породици. Ко је глава породице?

О „тешкој" мушкој судбини

Брачни конфликти и њихово превазилажење

Због чега се „супружници свађају"

Трећи је сувишан

Чувајте жене!

Цените мушкарце!

Код таште на палачинке

Абортуси

Васпитање деце

Слобода и забране

Стрпљење и рад

Развој уметничких склоности

Још једном о телевизији

Црквено васпитање деце

Крштење

Наши родитељи

Адолесцент

Адолесценти и компјутер

Околина и друштво

Озбиљан разговор

Је ли говорење ружних речи безазлено?

Црквено васпитање адолесцената

Васпитање воље

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 years later...
  • Гости

Озбиљан разговор pdf_button.png printButton.png emailButton.png

Ozbiljan%20razgovor.jpg        

 

Већ смо се дотицали теме кажњавања и забрана и помињали смо да у адолесцентском узрасту строгост и куђење морају бити сведени на минимум. Али има ситуација када су родитељи просто дужни да се умешају, јер је оклевање равно смрти. Ако примећујете да син или ћерка чине озбиљне преступе: крађа, мастурбација, алкохол и томе слично, треба звонити на узбуну. Од чега треба почети?

 

Од озбиљног разговора. Без вике, беса, крајње озбиљно и мирно. Најбоље је да такав разговор обавља отац. Прво што треба рећи је то да је дете веома онерасположило родитеље и да они нису очекивали од њега тако нешто. Друго што се може рећи јесте то да се нама тако нешто никада није десило, нити ће се десити, ми то нећемо дозволити. Важно је објаснити адолесценту због чега то представља грех и преступ и показати штетност и последице греха. Може се и припретити оштром казном (наравно, не телесном). Међутим, још увек не треба кажњавати. Страх од казне је већ казна и то је понекад довољно. Односно, озбиљне грехе треба спаљивати усијаним гвожђем као тумор. Ту је либерализам недопустив.

         Уосталом, како већ рекосмо, строгост треба ограничити. Али дете мора знати реакцију најближих на лоше поступке: оно мора да зна да је то насекирало родитеље, да они тугују и да он губи њихово поштовање. Ако породица воли дете, ако је њему добро с родитељима али губи њихову благонаклоност, то не може да га остави равнодушним.

         Једна је мајка имала седморо деце и сва су она одрасла као добри трудбеници - сви имају добре породице. Када су је питали како их је васпитала, она је рекла да их је васпитавала сузама. „Чим почну нешто лоше да чине, ја почињем да се молим Богородици, чак и да плачем". А деца онда кажу: „Мама, не плачи, нећемо више". Ето тако их је васпитала.

         Родитељи су врло често забринути за децу. Стално их притиска мисао о томе да им се нешто може догодити. Ја то називам „болешћу паметне Елзе". Постоји једна бајка о томе како је једна девојка, која још није родила дете, већ била почела да страхује за његов живот. „Ето кад порасте отићи ће у подрум, с полице ће му пасти на главу бокал и убиће га". Ова болест се лечи само једним - молитвом за децу.

         У једној породици смо моја жена и ја видели добар обичај. Супружници су сваке вечери клечали и молили се за децу. После тога смо и ми такође то исто почели да чинимо. Када се молимо за децу, препуштамо их у руке Божје, призивамо анђела чувара. Савршена љубав одгони страх (1. Јн. 4,18). Од тог тренутка се већ не уздамо само у своје немоћне снаге.

         Можемо се за децу молити и током дана, а можемо и на служби. Понекад људи узимају неко молитвено правило за децу, на пример, читају канон Богородици.

 

        Из књиге Домаћа црква, породични живот у савременом свету - Свештеник Павле Гумеров

 

 

Манастир Клисина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...

- Свештеник Павле Гумеров

 

q1.jpg

 

Психолозима је добро позната чињеница да мушкарци и жене имају веома различите реакције на стрес и на другачије начине се боре с његовим последицама. Једноставније речено то изгледа овако: када се враћају кући после радног дана, или када се уморе од неких других брига и проблема и доживе велики емоционални стрес, мушкарци и жене се приликом опоравка потпуно различито боре с тим стањем. Начин опуштања након стреса код мушког и женског пола не само да се разликује него је чак дијаметрално супротан. Нажалост, већина парова није тога свесна и то је разлог великог броја конфликата. Јер конфликт и јесте неспоразум, тј. сукоб, који понекад и мушкарци и жене, не знајући ове појединости, доживљавају као личну увреду.

 

 

Психотерапеут, др Диља Јеникејева пише: „Психи мушкарца својствена је замена периода активности и изнурености (пасивности). Са психолошке и физиолошке тачке гледишта то је логично – након што је мушкарац уложио много напора да би постигао неки циљ, он мора да се одмори.

Жени, која је под сталним оптерећењем, то опет није јасно и она периоде мужевљеве пасивности оцењује просто као лењост: „Поново си се увалио испред телевизора или забио у новине!“ Овде се не ради само о томе да мушкарац мора да прикупи снагу – чак и ако он ништа нарочито не ради већ само премешта папириће с једног места на друго (с чим сасвим успешно излазе на крај и многе жене, не тражећи након посла периоде „беспосличења“), него о томе да су тако конституисани мушки организам и психа. Конфликти настају када жена не зна ову појединост. Већина мужева по повратку са посла жели неко време да проведе у самоћи. Ако жена покушава да укључи супруга у разговор, постоји ризик да од њега зачује: „Остави ме на миру! Уморан сам!“

Мушкарци су далеко мање друштвени од жена и нису склони разговорима. Жена не може да разуме зашто муж после посла тежи приватности, јер је код ње другачија психологија. Комуникација је за сваку нормалну жену – неопходан атрибут њеног живота.“

Одмах желим да се оградим, јер је Д. Јеникејева веома контроверзна дама и далеко од тога да православни хришћани треба све да прихватају од онога што она пише у својим књигама. Ја овде наводим њено мишљење као експерта из области психологије, а уз то не смете да посумњате у њену објективност, јер она обично о мушкарцима нема неко високо мишљење.

Жене се боре са стресом сасвим другачије. Као биће много емоционалније од мушкарца, жена после напора мора да подели своје душевне немире, емоције и да их избаци напоље. Она има потребу да исприча мушкарцу све оно што је узрујава и да размотри догађаје протеклог дана. Она се кроз разговор одмара. И наравно у разговору она очекује разумевање и саосећање са њеним проблемима.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Амерички психолог Џон Греј, који је написао многа дела о разликама између мушкараца и жена указује на то, да мушкарци и жене имају различите реакције на стрес због тога што су за снижење стреса у мушком и женском организму одговорни различити хормони. Код мушкараца је то тестостерон, а код жена – окситоцин. „Код сваког мушкарца ниво тестостерона опада током дана. То је природни циклус, који је на свом врхунцу у јутарњим часовима. У току радног дана мушкарац губи свој тестостерон. Пред сами завршетак дневних обавеза, његов организам осећа потребу за одмором и опоравком. Мушкарац може да поврати ниво тестостерона, ако одрема или се једноставно забави нечим небитним и врло стимулативним, као што је на пример гледање телевизије или читање новина.

Ако мушкарац нема времена за одмор, стрес смањује ниво његовог тестостерона. То ће утицати не само на слабљење његове сексуалне функције него ће и он сам постати депресиван, раздражљив или пасиван. Женама баш и није најјаснија мушка потреба за одмором, будући да њихово здравље не зависи од обнове тестостерона. У мушком организму се са стресом бори тестостерон, а у женском је за то одговоран окситоцин − пише Д. Греј. Окситоцин смирује жену, снижава крвни притисак, смањује анксиозност. Греј назива окситоцин „хормон загрљаја“. Он се лучи кад мушкарац пројављује према жени нежност и пажњу, на пример, када је грли или када јој додирује руку. Приликом комуникације и емотивног разговора са супругом, жена такође лучи окситоцин.

 

 

Ја нисам ни биолог ни лекар и не могу да проценим колико понашање мушкараца и жена у стању стреса зависи од лучења хормона. Али сам све горенаведено ја, као ожењен човек, више пута приметио у пракси. Мушкарци и жене се заиста на потпуно различите начине одмарају. Бог нас је створио као такве и није толико битно чиме је то условљено: да ли нивоом хормона или једноставно особеностима мушке и женске природе. Мушкарац је увек био домаћин, хранилац и заштитник породице. Он се трудио мукотрпним радом да обезбеди храну за породицу. Самим тим му је, кад дође кући после напорног дана, био потребан одмор. И за њега је наизменично смењивање периода напетости, активности и одмора, тј. опуштања сасвим природно.

 

 

Женски посао захтева постојаност. У њега улазе: подизање деце, брига о њима и кућни послови. Он не тражи толике физичке напоре као мушки посао, али да би могли да се бавите њиме, потребна је велика издржљивост и стрпљење. Рецимо, ја веома волим своју децу, али када у одсуству маме морам да останем сâм са њима на пар дана, после тога осећам врло велики умор, а за моју супругу је то обичан свакодневни посао, тј. ништа посебно тешко. Стога жене можда и троше мање енергије, али свој посао обављају по принципу „перпетум мобиле“ – вечног мотора. Жена је увек у неком послу. q%20%281%29.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Она једноставно не може у миру да се одмори, ако соба није очишћена и ако ствари нису на свом месту. Одмах узима метлу и крпу и почиње да заводи ред, па тек након тога може да се опусти у миру. Мушкарцима и нису богзна колико јасни ови проблеми, јер за њих разбацане ствари и прљави судови нису извор нелагодности. Просечан мушкарац неће прићи да опере суђе, све док гомила тањира у судопери не доспе до славине.

 

 

Али, вратимо се на реакције мушкараца и жена на стрес. Мислим да је најважнија ствар како за мушкарце, тако и за жене само да имају на уму појединост, тј. да схвате да смо различити и да не доживљавају наше разлике и особености као личну увреду. Јер се, са стране посматрано, може учинити управо тако. Мушкарац по повратку с посла не жели да разговара са својом супругом, леже на кауч, а жена стиче утисак да је он веома непажљив према њој. Мужу је, напротив, непријатно што жена мисли само на себе и почиње да га замара неким глупим причама, кад он хоће да се одмори и дође к себи. И мужеви и жене треба пажљиво да се односе једни према другима. Жена треба да пружи могућност мужу да се одмори и проведе мало времена сам са собом и да не насрће на њега разговорима и молбама. А муж треба да запамти да вољена жена очекује да поприча са њим, као и пажњу према сопственој личности. Чак ни веома уморном мужу неће бити тешко да загрли своју супругу приликом сусрета, да јој каже неколико нежних речи и да је пар минута саслуша. Муж не треба ни да се претвара у „возача кауча“, и након што мало одмори и дође к себи, од њега се очекује да поразговара са супругом, на пример, о томе како је протекао дан.

q.jpg

 

 

Узмимо два примера понашања мушкараца и жена у стању умора и стреса.

Муж долази кући с посла уморан, поздравља се са женом, одлази у собу, седа у мекану фотељу, укључује радио, а затим урања у читање спортског журнала. Његовој супрузи се то баш и не допада, јер се и она уморила тог дана и има жељу да поразговара са њим. Она прилази свом мужу и почиње да му прича о неким својим проблемима и кућним пословима. Муж се на крају одваја од новина и гледајући у жену преко „Спорт експреса“, каже: „Веома сам уморан. Желим да се опустим. Зар све те ситнице не можемо оставити за касније, или да их уопште и не спомињемо, јер ти ионако стално брбљаш о томе преко телефона са својом мајком и другарицама“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А жена ће на то као навијена: „Не сумњам да си се превише уморио од седења у својој канцеларији; ја сам уморна исто колико и ти, читав дан нисам имала времена да седнем, а ти долазиш кући и одмах се хваташ за новине или лежеш и гледаш телевизију, као што каже Владимир Висоцки: а ти кад дођеш кући, Иване, певаш и право на кауч а на мене чак ни пажњу не желиш да обратиш“. Тако се замеће породична свађа.

Наравно, жена овде није у праву: не би требало да насрће причом на уморног мужа, али и муж прави велику грешку, бранећи се од ње као од досадне муве и сматрајући све те женске проблеме испразним и недостојним пажње. Ствар је у томе да женама није важно решење проблемима, већ пажња према ономе што је оптерећује. Она у први план ставља разговор и могућност да се расправе нека питања, тј. да се изрази оно што се накупило тог дана у њеној души. Ако жена не може да разговара о томе са својим мужем (на пример, он сâм не жели), онда ће она поделити своје немире са другарицама, рођацима, родитељима; обављаће дуге разговоре са њима преко телефона, што се обично мужевима толико и не допада.

Размотримо пример правилног понашања у истој ситуацији. Вратићемо се већ познатом брачном пару Владимиру и Ирини.

Волођа је имао тежак дан. Децембар је. Те ноћи је био до касно засео над годишњим извештајима, а још је требало купити поклоне за децу. Стигавши колима до куће, помислио је да неће бити мудро да ето тако, као без даха, одједном уђе у стан. (Владимир је плахе нарави и у стању умора и напетости њега је врло лако извести из такта било каквом ситницом). Зато је одлучио да се мало охлади, па је, без журбе, пешака обишао неколико пута око куће. Након што се надисао чистог ваздуха, попео се на свој спрат и отворио врата стана. Дочекала га је супруга: „Здраво, душо, толико тога имам да ти испричам! Замолили су ме да организујем Божићну представу у школи, звала је моја сестра и позвала нас да на распусту идемо сви заједно у Ново-Јерусалимски манастир, и покварио ми се мобилни телефон“. Волођа, грлећи и љубећи жену, одговори: „Хеј мила, наравно, све је ово веома важно и ја мислим да то треба озбиљно размотрити, али данас је био тако тежак дан – само што не паднем с ногу; лећи ћу једно пола сата, а после ћемо обавезно поразговарати о новостима. Ох, умало да заборавим, имам за тебе мали поклон“. Волођа пружа жени чоколадицу. „Хвала, Војице, тако си пажљив! Подгрејаћу ти вечеру да нешто презалогајиш, а након тога ћу мало читати деци пред спавање, тако да можеш на миру да се одмориш“.

Као што и сами видите, ништа није компликовано – пар лепих речи и мало стрпљења ће помоћи да се избегне сукоб.

 

Из књиге ПОРОДИЧНИ КОНФЛИКТИ - Превентива и лечење, свештеника Павла Гумерова (Издање манастир Клисина 2012.).

     

manastirklisina.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

Скоро сам прочитао књигу од свештеника Павла Гумерова - Он и она у потрази за брачном хармонијом. Савет за свког да је прочита а у наставку теме ћу поставио прва две главе књиге овде. Главу "Мушки и женски пол" сам поставио да би се боља разумео глава "Плодови женске еманципације".

 

МУШКИ И ЖЕНСКИ ПОЛ

 

Пре него што започнемо разговор о томе како пронаћи породичну срећу и избећи сукобе у породици, требало би барем кратко проговорити о томе у чему се и ми међусобно разликујемо. Koje су особености мушке и женске психе и која je сврха постојања мушкарца и жене?

Мушкарац и жена. Два сасвим различита бића. Ни за кога није тајна да се људи упркос спољашњој сличности: руке, ноге, глава, необично разликују међусобно пo полу. И није само ствар у грађи тела, нити у физиологији, већ у томе да мушкарци и жене мисле и осећају на потпуно различит начин. О мушкој и женској психологији написан je огроман број радова. Постоји и мноштво теорија које покушавају да објасне карактеристике понашања и мишљења мушкараца и жена. Међу њима има подоста бесмислених које говоре о томе да су полне разлике биле неопходне као покретач еволуције или које пореде мушкарце и жене са мужјацима и женкама. Па се онда мушке прељубе и распуштеност тумаче као тежња мужјака да оплоди што je могуће више женки. A жени се у тим теоријама онда даје незавидна улога месно-млечне фарме за производњу потомства. Другим речима, свако износи оно што има у свом срцу. A главна грешка je у томе што истраживачи овог проблема сматрају човека само вишом животињом, истина, веома сложеном и паметном, али ипак животињом. A човек за разлику од животиње има разум, бесмртну душу и сасвим друкчије призвање.

Koje je, дакле, право призвање мушког и женског пола, и шта мушкарци и жене желе једни од других?

Нећемо залазити дубље у психологију и психоанализу. Утолико пре што je одговор на ово питање већ одавно понуђен, још пре него што су и никле све људске цивилизације. Отворићемо највећу књигу од свих које су икада написане - Библију.

Познато je да je Бог створио првог човека Адама, a онда Еву. „И рече Господ Бог: није добро да je човјек сам; да му начиним друга према њему. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; нa му узе једно ребро, и мјесто попуни месом; И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе je к Адаму. A Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека joj буде име човјечица, јер je узета од човјека" (1 Moje. 2, 18-23). Постоји много тумачења овог места, a једно од њих каже да реч „ребро" у јеврејском језику има неколико значења и може да буде преведена као огранак, страна мушке природе; управо je од ње била створена жена. Али све ово и није толико важно, већ je битно то да жена није била створена као самостално биће, већ je узета од свог мужа. За жену je речено следеће: „воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар" (1 Moje. 3, 16). Узећемо ово као аксиом, јер je све што je речено у Библији о узајамним односима мушкараца и жена - истина проверена вишехиљадугодишњом историјом човечанства. Какве везе ово има са тајном понашања мушкараца и жена? Па има најдиректнију могућу везу.

Ове речи Светог Писма помажу нам да одговоримо на веома важно питање: „Шта жели жена од мушкарца, a шта мушкарац од жене?" Ha почетку овог поглавља већ je речено да мисли и понашања бића различитих полова имају веома мало заједничког. Мислим да je свима познат израз „женска логика". Израз су, наравно, измислили мушкарци, и то зато што нису могли да схвате чињеницу да мушкарци и жене у истој ситуацији мисле и понашају се сасвим различито. И то представља немали проблем. Мушкарац, трудећи се да схвати жену, покушава да стане на њено место, али му не полази за руком јер je мушкарац, a не жена. Ha крају он изјављује да je женско мишљење ирационално, нелогично и да жена у принципу и није способна за нормално размишљање. Исто се дешава кад жена покушава да схвати мушкарце. Свако гледа кроз своју призму. Све ово може подоста да смета, нарочито у браку. Дакле, покушаћемо да проникнемо у ту тајну. Одмах бих хтео да упозорим на то да нећемо говорити о конкретним представницима мушког и женског пола, јер je овај свет веома разнолик, већ о општим законима природе који су усађени у психу мушкарца и жене. Речи Бога упућене Еви: „...воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега" -изражавају суштину женског понашања према мушкарцу. Женској природи je од почетка генетски урођена љубав према мужу u тежња ка њему, као u зависност њега. Усудићу се још и више да кажем: да воли онако како воли жена, мушкарац није у стању. Друго: призив жене je да буде мајка. Жена „ће се спасти рађањем дјеце" - каже нам Свето Писмо (1 Тим. 2, 15). И ове две жеље: дa буде мајка u тежња ка мушкарцу као бићу снажному јаком, које може da joj пружи заштиту, подршку u ослонац урођене су свакој жени.А ова тежња и није толико свесна, колико je несвесна.

Чак и у случају када жена уопште не жели да има децу, чак и ако je она сав живот посветила борби за идеале феминизма, једнакости и равноправности жена и мушкараца, против природе се не може борити. Покушаћу ово да објасним.

 

 

ГОРКИ ПЛОДОВИ ЕМАНЦИПАЦИЈЕ

 

 

Апсолутно je тачно следеће: када жена почне да се бори за једнакост с мушкарцима, то значи да нема среће у личном животу. Сва та борба je само нејаки протест против несрећне судбине и тајна жеља за једноставном женском срећом.

Једном je протојереја Димитрија Смирнова познати друштвени активиста, Катарина Лахова, позвала да наступи пред женама у Државној Думи. У сали Думе се окупило хиљаду и пo жена-парламентараца, представница власти у читавој Русији. Ево шта je испричао отац Димитрије: „По фризурама, фигурама, спољашњем изгледу схватио сам да су све то јаке, моћне жене. И сама Катарина Филиповна je права жена-змај. Неко време док су оне наступале размишљао сам шта би могао да им кажем. И онда ме je озарила идеја и овако сам им се обратио: „Драге жене! Све ви сте се овде заложиле за равноправност с мушкарцима, говориле сте о политици, еманципацији. Али замислите на тренутак да за недељу дана сретнете мушкарца, правог витеза, који je физички, психички и пo свим особинама јачи и племенитији од вас. И он вам каже: „Волим те, остави све и крени за мном". Убеђен сам да би свака од вас пошла. По сали се разлегао уздах. A онда се зачуло: „Да!!!" Онда je отац Димитрије рекао: „Да, ето видите да je то нормално, то je разумљиво. Ви се бавите политиком у складу са вашим особинама. Али то се догодило и зато што ваш лични живот није успешан. Ви или нисте удате, или сте разведене, или ваш муж није за вас. Тако се све објашњава. У корену еманципације и феминистичког покрета није борба против мушкараца уопште, већ подсвесни протест против мушке неуспешности и слабости. Раније мушкарац једноставно није могао себи да дозволи да буде слаб (мада су, наравно, постојали изузеци). Такав je био живот. Лов, ратови, тешки услови живота. У зноју лица свог он je зарађивао хлеб, a онда га je штитио оружјем у рукама. Мушкарци и жене су имали на уму своје призвање. Али су због распада традиционалне организације друштва, опадања вере и морала људи почели да заборављају на то. У 18. веку се догодила крвава француска револуција. Управо je тада и настао покрет за женску еманципацију. Наравно, у томе су имали учешћа и жене и мушкарци. Мушкарци својом слабошћу и попуштањем. A жене својом гордошћу и глупошћу. Међутим, сам женски род je највише пропатио због тога. За шта су се бориле, од тога су и страдале. Општа еманципација je створила култ „јаке жене" својеврсне „амазонке" што je довело до тога да je правих јаких мушкараца веома мало остало.

Мушки род je постао слаб. Уосталом, веома je тешко бити јак крај моћне, самосталне жене снажне воље, захтев je превисок. Еманципација je изродила још једно зло. Инфантилизам. Многим представницима мушког рода се допало да у свему зависе од жена, прво од мајке, онда од супруге. Њихов идеал „фаталне жене" je управо и постала еманципована, јака, доминантна жена. Овај тип жена код њих изазива поштовање.

Али ако се такав „инфантилац" ожени оваквом еманципованом женом, среће у браку неће бити. Жену ће ускоро почети да љути слабокарактерност мужа, она од њега тражи потпуно другачије понашање, разочарана je, почиње да се жести, да „ратује" с мужем, a он све ово доживљава сасвим супротно. He као разочарање у његову мужевност, већ као манифестацију силе и одлучности њеног карактера. Наравно, овакво понашање није достојно мушкарца и није далеко од изопачености, али, нажалост, овакав модел понашања није реткост у наше време. Ето шта je учинила жена у својој жељи да постане „мужевна". Еманципација није уздизање, већ понижење жене, јер представља негирање њене суштине, њеног дивног и зна-чајног призвања да буде чуварка мира и љубави у по-родици и носилац зачетог новог живота.

Сваки пол има своје функције које су само њему свој-ствене. Господ je тако и устројио да не само физичка при-рода, већ и психа, душа оба пола одговара, тј. служи својој сврси и призвању. Жена може да носи мушку одећу, да обавља мушки посао (можда и веома добро), али никад неће моћи да размишља као мушкарац, да осећа као муш-карац, женина душа не може да постане мушка. Да, жене су одувек зависиле од мушкараца. Тако je било у сва времена, код свих народа. Теорија о томе да je негде у неком дру-штву постојао матријархат je само историјска бајка. Нема озбиљних потврда за ово. Међутим, мушкарац никада не може да осети ону радост која je дата жени - материнство, као и способност да тако воли и осећа. Зато je он мушкарац.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

Сваки пол има своје функције које су само њему свој-ствене. Господ je тако и устројио да не само физичка при-рода, већ и психа, душа оба пола одговара, тј. служи својој сврси и призвању. Жена може да носи мушку одећу, да обавља мушки посао (можда и веома добро), али никад неће моћи да размишља као мушкарац, да осећа као муш-карац, женина душа не може да постане мушка. Да, жене су одувек зависиле од мушкараца. Тако je било у сва времена, код свих народа. Међутим, мушкарац никада не може да осети ону радост која je дата жени - материнство, као и способност да тако воли и осећа. Зато je он мушкарац.

 

Bilo nekad, sad se pripoveda.

 

Cilj i svrha emnacipacije nije da zena vodi glavnu rec u porodici nego da partneri budu ravnopravni i u porodici

i u drustvu i na radnom mesto. U inteligenciji nema razlika izmedju zena i muskaraca, zasto bi zena zavisila od muskarca?

Ja bih se pre ubila nego da zdrava, prava, pametna zavisim od nekoga.

Usput, ja znam mnogo oceva koji se isto kao i majke raduju i vole svoju novorodjenu decu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сваки пол има своје функције које су само њему свој-ствене. Господ je тако и устројио да не само физичка при-рода, већ и психа, душа оба пола одговара, тј. служи својој сврси и призвању. Жена може да носи мушку одећу, да обавља мушки посао (можда и веома добро), али никад неће моћи да размишља као мушкарац, да осећа као муш-карац, женина душа не може да постане мушка. Да, жене су одувек зависиле од мушкараца. Тако je било у сва времена, код свих народа. Теорија о томе да je негде у неком дру-штву постојао матријархат je само историјска бајка. Нема озбиљних потврда за ово. Међутим, мушкарац никада не може да осети ону радост која je дата жени - материнство, као и способност да тако воли и осећа. Зато je он мушкарац.

 

Malo pocinju da me nerviraju ovakve stvari. Jer ovakvi zakljucci odavno ne pije vodu u ovom veku, i pitam se, zasto uporno insistiramo na tome...

 

Da li postoji neki nacin da ubacim malo testosterone, mislim da mi je jedna dobra doza hitno potrebna?!  :)))  0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bilo nekad, sad se pripoveda.

 

Cilj i svrha emnacipacije nije da zena vodi glavnu rec u porodici nego da partneri budu ravnopravni i u porodici

i u drustvu i na radnom mesto. U inteligenciji nema razlika izmedju zena i muskaraca, zasto bi zena zavisila od muskarca?

Ja bih se pre ubila nego da zdrava, prava, pametna zavisim od nekoga.

Usput, ja znam mnogo oceva koji se isto kao i majke raduju i vole svoju novorodjenu decu.

Pa opet, sestro, svi mi zavisimo od nekog, ne samo od Boga, već i od mnogo ljudi koji su oko nas. Često ne primećujemo tu zavisnost, jer mislimo da je to nešto što se ne dovodi u pitanje. Zavisiš od političara, koji uređuju društvo po svome, zavisiš od onoga ko ti daje posao ili ti ne daje, zavisiš od porodice, da li te prihvataju i vole ili ne, zavisiš i od mnogo "sitnijih" stvari, od gradskog prevoza, od lekara u domu zdravlja, od birokratije...samo se treba malo udubiti i razmisliti. Zavisnost nije negativna, ako nije ropska zavisnost. Zavisnost znači da smo povezani jedni sa drugima. Zavisiš od onoga koga voliš - i te kako - ako se toj osobi nešto desi, rušimo se i mi, ako je prava ljubav u pitanju. 

 

Sa druge strane, "emancipacija" je često oblanda za vladanje. Dobro je rekao Gumerov. Čovek je pao, i taj njegov pad se odražava na svim nivoima, pa i u želji da se bude "jednak" čak i protiv svoje prirode. Reče da bi se pre ubila nego da zavisiš od nekoga. To znači da nema ljubavi. Jer ako se volite, onda to nije zavisnost, nego funkcionisanje tima, para, zajednice. U zajednici svako ima svoju ulogu, i te uloge se ne dupliraju. To ne znači da žena treba da samo sedi u kući, kuva, sprema i čuva decu, ali i to znači ako tim funkcioniše kako treba. 

 

Ali, ne verujem da se to može da promeni. Točak se besno zavrteo i nema nazad. Ljudska samoživost i oholost vlada i u porodici, i u odnosima muško i žensko. No, ako pogledamo one primere koji ponekad dođu u novine, o parovima koji decenijama ostaju zajedno i vole se kao prvi dan, vidimo u njihovim pričama da nisu "jurili" ravnopravnost - već ljubav. To stavlja svakoga na svoje mesto. I muško i žensko....Ali, koga to interesuje danas.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

 

 

 

Ali, ne verujem da se to može da promeni. Točak se besno zavrteo i nema nazad. Ljudska samoživost i oholost vlada i u porodici, i u odnosima muško i žensko. No, ako pogledamo one primere koji ponekad dođu u novine, o parovima koji decenijama ostaju zajedno i vole se kao prvi dan, vidimo u njihovim pričama da nisu "jurili" ravnopravnost - već ljubav. To stavlja svakoga na svoje mesto. I muško i žensko....Ali, koga to interesuje danas.

 

Nije meni potrebno da gledam novine, ja licno imam takav brak, ali ravnopravnost ne iskljucuje ljubav, harmoniju

srecu u braku. Naprotiv, samo je pospesuje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nije meni potrebno da gledam novine, ja licno imam takav brak, ali ravnopravnost ne iskljucuje ljubav, harmoniju

srecu u braku. Naprotiv, samo je pospesuje.

Bogu hvala, tako i treba...samo, ti reče da bi se ubila kad bi zavisila od nekog.

 

Ako može jedno pitanje: šta je za tebe ravnopravnost? Svi ispucavaju fraze, a često ni ne razmišljaju o čemu govore.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

samo, ti reče da bi se ubila kad bi zavisila od nekog.

 

Svi mi zavisimo od nekog, samo što smo stariji, imamo više ljudi na koje možemo da se oslonimo, a ne samo na jednu.

Ako nekome odgovara da ga onaj/ona drugi/druga izdržava, meni sasvim legitimno.

 

A iskreno, kao ravnopravnost ne doživljavam da sad mora i jednom i drugom da bude pravedno i jednako raspodeljeno. To pomalo isključuje ljubav...

Zato kažem, mnogo je teško uopšte pričati o tome: kakvi, bre, gorki plodovi emancipacije? Šta je trebalo, da, npr., moj brat ode na fakultet, jer je muško, a da ja moram da se udam odmah posle srednje škole? Pa ni moj pradeda iz Dalmacije nije imao takav pogled na život....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bogu hvala, tako i treba...samo, ti reče da bi se ubila kad bi zavisila od nekog.

 

Ako može jedno pitanje: šta je za tebe ravnopravnost? Svi ispucavaju fraze, a često ni ne razmišljaju o čemu govore.

Recimo da ja citam knjigu ili piskaram na forumu, a moj muz kuva ili mi donese kafu.

Naravno, vazi i obrnuto.

A prava ravnopravnost je slucaj kada otac uzima godinu dana porodiljskog jer majka duplo vise zaradjuje

od njega, a i ima takav posao da ne moze da ga prekine. To je retko, ali postoji.

 

ISvakako da se ne bih ubila da zavisim od nekog, ali bi me to stanje zavisnosti uzasno mucilo pa

ne bi moglo dugo ni da traje.

 

Ja sam isla u skolu, studirala sam, magistrirala , zelela da radim, da budem uspeshna u svom poslu,

i sada bi po tebi trebalo to sve da bacim niz rijeku i da"slusam" muza?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...