Jump to content
Милан Ракић

Човек који је први оборио авион

Оцени ову тему

Recommended Posts

rakaljutovac1.jpg

Радоје Рака Љутовац (1887-1968)

Ваздухопловну историју на глобалном плану, „писали“ су и многи наши сународници. Један од њих је и Радоје Рака Љутовац. Није Рака био нити пилот, није ни конструисао авионе, није био чак ни официр… Рака Љутовац је био обичан војник – редов… А у историју светског војног ваздухопловства је уписан као први човек који је артиљеријском ватром са земље оборио непријатељски авион!

Рака Љутовац је рођен 4. септембра 1887. године у трстеничком селу Пољна. По избијању балканских ратова, Радоје бива мобилисан као редов – артиљерац. Учествовао је у оба балканска рата, и још се топовске цеви не бејаху ни охладиле, а Шваба крену преко Дрине…

Љутовац је одмах мобилисан у Прву допунску батерију артиљеријског пука „Танаско Рајић“. Током 1914. године, дејства аустроугарског ваздухопловства су била минимална, тако да им је наше младо ваздухопловство могло парирати. Међутим, почетком јуна месеца 1915. године, аустроугарско ваздухопловство бива појачано немачким авијацијским јединицама. Наши пилоти, појачани француским савезницима успевају ту и тамо да постигну понеку ваздушну победу, али непријатељ постепено успоставља превласт у српском ваздушном простору. То је нагнало Врховну команду Српске војске да предузме мере за организовање система противваздушне одбране. Уз несебичну помоћ савезника из Француске, врло брзо се успостављају сталне осматрачке станице у зони одговорности Дринске дивизије, а потом и око градова, који су били под нашом контролом. Рака бива прекомандован у противавионску батерију чији је задатак био да брани град Крагујевац.

25-rep-ovekovecice-(3).jpg

Упоредо са успостављањем батерија за противавионску борбу, у Војнотехничком заводу у Крагујевцу, прилагођено је и неколико топова за гађање циљева у ваздуху. Дакле, обични „пешадијски“ топови који су били у употреби у српској војсци,„Шнајдер М1907″ и „Круп М1903″, оба калибра 75мм, били су прерађени тако што им је модификован дрвени лафет, те је након тога имао већи ход по вертикалној оси и тиме је омогућавао стрелцу да „прати“ аероплан… Ракина батерија је била наоружана топовима овог првог типа…

У јесен 1915. године, започињу операције Мекензенове групе армија за офанзиву на Србију, у склопу којих је једна од честих мета за ваздушне нападе био и град Крагујевац. Швабе су се биле устремиле нарочито на Војнотехнички завод и Арсенал у склопу истог. Напади су се дешавали свакодневно, за видног дела дана, у више серијских налета у групама од 3 па до 8 авиона. Тукли су наши артиљерци к`о Свети Илија, ал` безуспешно… Све до једном…

veliki-rat.jpg?w=300&h=224

Тог 17-ог септембарског јутра, по старом календару (30. септембар по новом), од ране зоре су од Лапова пристизале „црне швапске орлушине“. Редов Љутовац се налазио на положају на Метином брду, али не поред „Шнајдера“, којим је била наоружана његова батерија, него је Рака пуцао из залењеног турског топа из Првог балканског рата, којем је такође модификован лафет. Нанишанио је једaн непријатељски авион типа „Румплер Г1″, опалио и погодио га… Авион се пропео, а потом у густом диму пао у улицу Престолонаследника Петра, поред куће Обрена Јанковића. У авиону су била два члана посаде, пилот-извиђач капетан Курт фон Шефер и официрски приправник, пилот-извиђач Ото Кирш. Изгорели су у олупини авиона…

RUMPLERGI1917001_zps69526b69.jpg

Прича даље каже, да су Швабе након обарања свог колеге прекинуле дејство и удаљиле се ка Лапову, а Рака је праћен својим саборцима пришао олупини и војнички салутирао својим мртвим противницима. Тај „Румплер“ је и био вођа групе у којој је било још 6 троседа тип „АЕГ“. Они су полетели из Вршца да би дејствовали над Крагујевцом. Успели су да баце око 50 бомби, док им Рака није оборио вођу. Након неколико дана, стигло је и званично признање. Радоју је додељен чин каплара иодликован је Карађорђевом звездом са златним мачевима…

Radivoje_Raka_Ljutovac.jpg

Каплар Љутовац се касније преко Албаније повукао са српском војском, а приликом пробијања Солунског фронта, због својих заслуга као артиљерац, унапређен је у чин наредника. Носилац је и Албанске споменице и Споменице рата 1914-1918.

specijalni_orden_karac491orc491eve_zvezd

Након повратка из рата, у оној општој беди је неких 20-ак година обилазио вашаре и панађуре и на једним колима носио робу којом је трговао и тако зарађивао за живот. Средином тридесетих година је успео да заради за скроман дућан у Трстенику, од којег је издржавао породицу све до своје смрти, 25. новембра 1968. године. 

250px-Radoje_Ljutovac_03.jpg

Дан када је Рака први у свету оборио авион, 30. септембар по новом календару, узет је за крсну славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије, а од пре неку годину и Артиљеријско ракетне јединице за противваздухопловна дејства Војске Србије (бивша АРЈ ПВО) – АРЈ ПВД ВС (250. ракетна бригада за ПВД), овај дан обележавају као свој Празник…

IMG_3281.JPG
Господо официри, подофицири и војници јединица АРЈ ПВД ВС, срећан вам Дан јединице!
 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li je ovo i zvanicno svuda u svetu priznato kao prvi ikad oboren avion sa zemlje?

Inace, posto u tom naselju imam prijatelje, dosta puta prodjem pored spomenika na Metinom brdu... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ракићу, волиш ли цивилну авијацију?

Волим авијацију генерално, али ми је некако војна срцу ближа јер сам већи део живота провео у њој....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Први авион оборен са земље пушчаном ватром је био италијански авион, оборен током Италијанско-турског рата у Либији.

Исто тако, почетком рата 1914. у Србији је наводно било обарања пушчаном ватром.

 

Оно по чему би Рака Љутовац био први је прво обарање авиона ПА топом.

Међутим, и ту има конкурената, опет код нас:

 

Руска обарања авиона. 
 
Citat:Vredi spomenuti da je u Prahovu i Kladovu u to vreme bilo stacionirano sedam ruskih topovskih baterija, od kojih je jedna protivavionska. Baterija pod komandom kapetana Miklaševskog, stacionirana kod Kladova je u vrlo kratkom roku prijavila obaranje tri austrougarska aviona. Prvi se 23. avgusta srušio na ušću Crne reke. Preostala dva su oborena 17. i 21. septembra, srušili su se na rumunsku stranu Dunava kod Turnu Severina.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брате Милане, јеси ли ти размишљао да издаш неку књигу некад? Ја немам времена ово све ово да прочитам, поједох се жив због тога (а баш имам жељу да све прочитам), јер не могу да ћорим у овај телефон или компјутер. Књига је већ друга прича.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брате Милане, јеси ли ти размишљао да издаш неку књигу некад? Ја немам времена ово све ово да прочитам, поједох се жив због тога (а баш имам жељу да све прочитам), јер не могу да ћорим у овај телефон или компјутер. Књига је већ друга прича.

 

Знаш како, ја нисам историчар, према томе и ако би таква књига настала, она би била једно непретенциозно штиво, "склопљено" од текстова и прича објављених на нашем Форуму... Било је већ неких идеја и прича о томе... Трудићу/ћемо се...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хицем из топа право у “нос“

 

Срећа или несрећа хтела је да трговачки помоћник Радивоје Рака Љутовац, у историју ваздухопловства уђе као човек који је први у свету са земље директним хицем из топа оборио непријатељски авион

feljton-Radivoje_Raka_Ljuto_620x0.jpg

 

РАТНА срећа или несрећа хтела је да трговачки помоћник Радивоје Рака Љутовац, из Пољне код Трстеника, у историју ваздухопловства уђе као човек који је први у свету са земље директним хицем из топа оборио непријатељски авион.

 
Овај догађај се збио 30. септембра 1915. у време када је немачка авијација имала огромну превласт у ваздуху у предвечерје велике Мекензенове офанзиве. У Крагујевцу су се тада налазили и престолонаследник Александар и Врховна команда и очигледно је то било познато Немцима.
 
Тог јутра формацију немачких авиона који су кренули на Крагујевац на Метином брду у близини града чекао је редов Љутовац са прерађеним брдским топом спремним за дејство у ваздуху. Ово је био трећи напад на град у кратком временском периоду и војници су били будни.
 
Историчар Предраг Миладиновић о подвигу Љутовца пише: „Трећи долазак над Крагујевац, 17. септембра 1915. године није био срећан за непријатеља. Док су у претходним налетима учествовали аустроугарски авијатичари, овај пут били су Немци. Резервоаре својих авиона су напунили до врха и долетели из банатске Беле Цркве, летом од преко 220 километара.
 
Из шест немачких аероплана, мало после пет сати ујутро, на Крагујевац је бачено укупно 43 бомбе од којих је 19 експлодирало у вароши. Том приликом погинуло је пет а рањено 10 лица. Међутим, Немци нису прошли некажњено. Из пољског топа на Метином брду, преправљеног да гађа аероплане, нишанџија редов Радоје Љутовац је по наређењу свог командира опалио из топа и првом гранатом погодио ‘нос’ немачког авиона ‘Румплер Ц.И.8’. Авион се од поготка запалио још у ваздуху, а летачи изгорели. У летилици су били капетан Курт фон Шефер и официрски приправник Ото Киш из 30-ог летачког одреда немачког ваздухопловства“.
feljton-radoje_raka_ljutova.jpg
 
Миладиновић наводи да Французи нису одмах поверовали да је Рака баш директно погодио летелицу у ваздуху. Тврдили су да су пилоти страдали од гелера. Инжењери Војно-ремонтног завода демонтирали су мотор срушеног авиона и из радилице мотора извукли гелер. Ракин подухват је тако био доказан.
 
Бомбардовање Крагујевца 1915. има и своју предисторију. Тачно 27. маја, око шест часова ујутро, три непријатељева аероплана појавила су се над градом. Становништво је забуном помислило да је реч о српским авионима па се није склонило. Међутим, авиони су се нагло спустили и бацили 13 бомби. Погинуло је три, а 10 грађана рањено. Једна бомба је пала на око сто метара од куће у којој је становао регент Александар.
 
До 27. маја Крагујевац није био брањен од непријатељевих авиона, али је већ сутра наређено да се град брани и са земље. У овом ваздушном нападу била је погођена кућа италијанског војног аташеа. Колико су Срби озбиљно схватили задатак да бране град од напада из ваздуха, сведочи и то да су дан касније из противавионских топова грешком пуцали и на два велика орла мислећи да су авиони. Топове за ваздушну борбу конструисао је у априлу 1915. француски капетан Андре Мортиро, а израдила група радника Војнотехничког завода.
 
Дан после подвига редова Љутовца, Крагујевац је поново бомбардован. Од 18 бачених бомби, из три авиона, 10 је пало на ВТЗ. Страни лекари су забележили да је једна бомба ударила у Војну болницу близу собе у којој су се налазила тела дан раније погинулих немачких пилота. Срби су их сахранили ноћу, без почасти, јер су их сматрали атентаторима.
 
Поред Крагујевца, Београда и Смедерева, и Ниш је бомбардован из ваздуха први пут 4. октобра 1915, из авиона који је долетео са истока. Погинула су три аустроугарска ратна заробљеника, девојка и дете, а неколико ратних заробљеника је рањено.
 
Једна бомба пала је на улицу између дечјег сиротишта и америчког конзулата. То је подстакло америчког конзула Јанга да од свог претпостављеног, амбасадора САД у Бугарској, Румунији и Србији, Чарлса Вопицке затражи да интервенише код аустријске владе, како аустријски авијатичари убудуће не би гађали конзулат и сиротиште. Вопицка је то учинио, али изгледа да је авијатичар био немачки наставник летења Алберт Франке. Зато је српска команда била принуђена да формира јединице ПВО.
feljton-Radoje_Ljutovac_03.jpg
 
Српска и савезничка војска имале су још успеха против непријатељских авиона. Три аустроугарска авиона оборила је руска противавионска батерија из Кладова. У мају 1915. формиран је први противавионски вод, следећег месеца и други, а 24. августа и Прва противаеропланска батерија у чији састав су ушла оба вода смештена у Београду.
 
Једна батерија са три противавионска вода и један митраљески вод били су у Крагујевцу, друга са два вода у Прахову и један противавионски вод у Крушевцу. У неким пешадијским јединицама за ову намену коришћени су пољски топови дигнути на посебан лафет, устима цеви окренутим увис.
 
Војнотехничком заводу у Крагујевцу 7. октобра је наређено да одмах преправи осам топова за гађање аероплана и пошаље их у Пирот за битку против Мекензена. Једна противаеропланска батерија из Команде Одбране Београда стављена је 22. новембра 1915. на располагање команданту дивизије која је одређена да брани Приштину. Међутим, како се одустало од одбране Приштине то ни ова наредба није спроведена. У Драчу су коришћена два топа из Тимочке војске за противавионску одбрану луке.
 
Доласком француских пилота у Србију, од априла до августа ваздушна превласт на овом фронту прешла је на страну Срба. Французи су летели из Крагујевца, Ниша, Прахова и Шапца, а на задацима коректуре ватре уз њих су летели српски официри.
 
Српска команда је прихватала предлоге француских официра у организацији одбране и српски војници су се показали као веома талентовани и спремни да изврше сваки задатак. Тако је капетан Мортиро у Србији самостално осмислио и развио Систем ваздухопловног јављања, осматрања и навођења, први који је функционисао у Европи.
 
Систем се састојао у томе што би задужени српски жандарми осмотривши непријатељски авион разапињали беле чаршаве у правцу долетања. У исто време, пољским телефонима је јављано најближем аеродрому где су дежурали францусуки пилоти да је осмотрен непријатељски авион и да пилот обрати пажњу на разапет чаршав на земљи.
 
Драган Вујичић, Новости.рс

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Први Свепривредников сабор који је окупио три филијале Фондације „Привредник“ – из Новог Сада, Загреба и Бања Луке, одржан је 14. новембра 2019. године, у Београду.     Првом Свепривредниковом сабору присуствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, председник Управног одбора Фондације.   Велика је радост и благослов данас да, по први пут, имамо сабор свих чланова и деце породице „Привредника“, и то управо у години када славимо осам векова од добијања аутокефалије наше Српске Православне Цркве, нагласио је митрополит Порфирије.     Фондација „Привредник“ – која стипендира студенте из Србије, Хрватске и Републике Српске – основана је пре 122 године и до сада је бринула о школовању око 40 хиљада студената и средњошколаца.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од neca995,
      Достојно јест глас први, у опису видеа ПДФ формат мелодије. Подржите рад, запратите канал
    • Од Логос,
      Након вечерње службе, у Његошевој сали на Цетињу, књижевник Новица Ђурић, поздравио је окупљене изразивши радост што се пружа прилика да Његошеви дани почну овдје на Његошевом прагу. Такође је изразио захвалност јер писци у Црној Гори имају Удружење књижевника Црне Горе као стециште, а имају и митрополита Амфилохија као најстаријег и најважнијег члана, без кога не би опстали као удружење.     Након њега је књижевник Милутин Мићовић поздравио присутне у име Књижевног друштва „Његош“. Мићовић је нагласио да је ово јединствено књижевно окупљање, које за разлику од свих других, почиње молитвено, у манастиру, готово у пештери, а не у великим салама.   „Имамо привилегију да смо на мјесту гдје су рођени и Горски вијенац и Луча микрокозма, која освјетљава дубине човјекове, а то је јединственост у читавој поезији“, рекао је Мићовић. Истакао је да је човјек искра у прашини и луча, те да требамо да знамо да је Његош сматрао да човјек има могућност да додирне небеске тајне, само искра и луча треба да се разгори.   „Црна Гора, као мјесто са својим силама противрјечним, тјера нас да увијек и изнова сагледавамо Његоша, који је најдубљи опитник, зналац чији је егзистенцијални доживљај доживљен пуноћом бића и пуноћом тајне језика“, нагласио је Милутин Мићовић указавши на важност и актуелност Његошеве мисли за нас у Црној Гори данас.   Мићовић је такође најавио да Његошеви дани почињу промоцијом најмање његове књиге, Биљежнице. Она јесте најмања, али је изњедрила све друге Његошеве књиге: „Свако словце Његошево је важно, а чини ми се да је све важније, што идемо даље кроз вријеме и у будућност. Тако је Његош наш савременик и један од најмодернијих и најактуелнијих свјетских пјесника.“   Књижевник из Косовске Митровице, Новица Соврлић, подсјетио је присутне на ријечи великог пјесника који је рекао да је српски језик једна и једина наша отаџбина, непобједива и недјељива. Ради великог труга и прегалаштва Митрополита Амфилохија, који непрестано води бригу о народу Косова и Метохије, Соврлић је уручио Владици чланску карту Удружења књижевника Косова и Метохије и макету манастира Грачанице. Такође је изразио чврсту наду и дубоко увјерење да је сјеме доброте у човјеку неуништиво, те као такво мора да да плодове.   Услиједила је промоција новог издања Његошеве Биљежнице, о којој је, као и о осталим Његошевим дјелима, говорио књижевник Радомир Уљаревић. Нагласио је да је Митрополит Амфилохије заправо открио свима њима ову Његошеву књижицу, књигу његових узгредица, мисли које је у ходу записивао и из којих су никла нека највећа његова дјела. Баш у биљежници, Његош је први пут описао осјећање ништожности, полазеће његово осјећање, полазна тачка. „Листајући ове Његошеве узгредице у овој књизи, само још јасније наслућујемо како је Његош проницао у бескрајне дубине космоса. Књига Митрополита Амфилохија нам на нов начин отвара очи за читање Биљежнице, као и Луче, Горског вијенца, указује да у Његошу налазимо највиши исказ свога духовнога постојања“, нагласио је Уљаревић. Он се такође осврнуо и на позитивне реакције које изазива превод на руски језик, међу критиком као и међу читаоцима.   „У овом издању Биљежнице сам одабрао оне мисли које садрже Његошево пјесничко стваралаштво, као и неколико веома важних пјесама“, рекао је, у свом представљању ове књижице, Милутин Мићовић. Најавио је сјутрашњи разговор о Његошевом служењу небеске литургије, литургије космичког свејединства, тајни која прожима сву твар, тајни свесветија, о чему је највише размишљао и писао Митрополит Амфилохије. Књижевник Мићовић је упознао присутне садржајем ове књиге.   Митрополит Амфилохије је говорио о свом првом сусрету са Биљежницом и о предавању студентима 1968. године, а након његовог представљања, услиједило је обраћање пјесника који су говорили своје стихове. „Морам да признам да, читајући Биљежницу, још тада сам схватио да све оно што је Његош касније написао, и Горски вијенац, и Луча микрокозма, да је већ све то у његовој Биљежници започето. У њој је садржана основа свега тога. У овим његовим мислима, у овим записима, налази се сва његова поезија“, рекао је Митрополит. Он је такође изразио радост због превода Биљежнице на руски језик, нарочито јер су тамо похрањени и Његошеви записи који су настали за вријеме његовог боравка у Петрограду.   Након Митрополитовог осврта на ново издање и превод Биљежнице, услиједило је обраћање окупљених пјесника који су говорили своје стихове. Пјесници који су произносили и образлагали своје стихове су:   Јурај Куњијак (Словачка) Ранко Јововић (Црна Гора) Милица Краљ (Црна Гора) Ђорђе Брујић (Црна Гора) Перивоје Поповић (Црна Гора) Илија Лакушић (Црна Гора) Бећир Вуковић (Црна Гора) Веселин Ракчевић (Црна Гора) Новица Соврлић (Косово и Метохија, Србија) Нађа Попова (Бугарска) Живојин Ракочевић (Косово и Метохија, Србија) Благоје Баковић (Србија) Мирослав Алексић (Србија) Јелизавета Курјанович (Њемачка) Живорад Недељковић (Србија) Зоран Костић (Република Српска) Љубиша Симић (Њемачка) Ханес Виоралом (Аустрија) Славомир Гвозденовић (Румунија) Лучиану Алексиу (Румунија)   Након пјесничког дијела вечери, разговор је настављен уз послужење које је припремила братија Цетињског манастира и Црквена општина Цетиње.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свете Тајне изображавају Цркву, али не као символи; оне су за Цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то Господ рекао. Јер, овде није у питању само заједничко име или сличност својстава, него истинска истоветност.     2. Наиме, Тело и Крв Христова представљају свете Тајне; за Цркву, они су, међутим, истинско јело и пиће. Кад се Црква њима причешћује, не претвара их у човечанско тело, као што то бива са другом храном, него се и сама претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава. Уосталом, кад дође у додир са ватром, и само гвожђе постаје ватра, а не претвара ватру у гвожђе; па као што ужарено гвожђе не посматрамо као гвожђе него само као ватру, јер су његове особине у ватри потпуно ишчезле, тако је и са Црквом Христовом: кад би неко могао да је види онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него само Тело Господње.    Из тог разлога апостол Павле пише: „Ви сте Тело Христово, и удови понаособ“. Назвао је Христа Главом, а нас телом не да би тиме показао Његово промишљање, педагогију и поучавање, уз помоћ којих се о нама стара, нити да би показао наше потчињавање Њему – као што и ми, претерујући, неке своје сроднике или пријатеље називамо својим удовима – него је имао на уму управо то што је и рекао, односно да верници, благодарећи тој Крви, већ живе животом у Христу, и да уистину зависе од Оне Главе и носе оно Тело.   3. Због тога никако није неприлично што се овде о Цркви говори кроз свете Тајне.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...