Jump to content
Срђан Шијакињић

Да ли и како реаговати када хуле на оно што је православном хришћанину најдраже - на Бога, говоре против Цркве, хришћанства?

Recommended Posts

У последње време, када се поведе разговор о вери и Цркви, од мојих саговорника који нису верници - или барем не на начин на који ја верујем, а трудим се да живим црквеним животом - чујем критике на рачун Цркве коју су уек исте и које се понављају. Када се ставим у позицију неког ко не верује у Бога који заиста и постоји, а не само као идеја или не верује да је једина сигурна веза између човека и Бога Црква, запитам се колико су те критике оправдане. Рецимо, редовно се понавља да већина свештеника не живи оно што проповеда - мисле пре свега на скромност и одрицање од материјалног - а као пример се наводи да већинасвештеника живи боље од народа, возе боља кола, имају веће куће итд... Стара прича свима позната. Ја на ово одговарим ставом да је природно да свако ко ради са факултететском дипломом посао у коме - бар у мом крају -постоји мањак запослених, те стога свештеник ради више него што би радио када би било довољно свештеника, има - за наше услове - пристојна примања. Уз то, многи од њих предају и веронауку у школама па самим тим раде два посла. Међутим, искрено мало се нађем у проблему када ми на то, они са којима се расправљам одговоре да то нема никакве везе и да би неко ко проповода неземаљске вредности требало,колико год радио и зарађивао, да поседује само онолико колико му је потребно за нормалан живот, односно оно што у нашим условима представља нормалан живот, (баналан пример да вози Шкоду фабиу или Пунта уместо Мерцедеса или Шевролета) а да све што прелази у луксуз даје онима којима је потребно. Такође, питају ме шта је смисао у толиком украшавању храмова, конкретно Св. Саве, јер - кажу - паре дате за плато испред храма би биле довољно да се нахране сви они који просе испред тог храма. Питају ме за смисао градње велелпног храма у времену када народ гладује, а Црква би требало да буде та која све даје све народу и која проповеда жртву и тражи је од своје деце. Ја на то кажем да је духовна корист претежнија од телесне, али шта да кажем када ми пребаце да би духовна брига о народу могла да се води и када би се подизали мањи и јефтинији храмови, без осветљења и електронских звона и да Богу свакако није битно да ли му се подижу дрвене цркве или раскошна здања... Када пробам да објасним да се храм гради од донација,кажу да то нема везе и да Црква треба да ради на скупљању средстава за помоћ народу много пре него на градњу и улепшавање храма, а донације да преусмерава на оно што је најбитније ато су људи... И уопште говоре ми да Црква с обзиром на свој утицај би морала да се много више заузме за хуманитарне делатности и да мобилизује све своје чланове, клир и верни народ да се помогне најугроженијима, којих је нажалост у Србији много... Желео бих да чујем Ваше мишљење о овоме... Вероватно због моје необавештености ја не успевам да нађем одговоре на све критике, одговоре који би и мени деловали сасвим убедљиво а камо ли одговоре којима би се неко ко је у старту скептичан привукао Цркви као броду спасења...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na zalost, ali tako je... i ja se slazem najvecim delom sa tvojim sagovornicima... problem unutarcrkvene sablazni postoji od kad i Crkva, i jedan je od glavnih uzroka zbog koga se, kako veliki Pavle veli, "huli na ime Bozije medju neznaboscima"...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala tebi na postavljenoj temi i pitanjima, ali ja ne znam odgovore na njih...

A nadam se da će ti, oni koji znaju to, odgovoriti.

Mene muči to što u mom hramu nije služen moleban za spas srpskog naroda na Kosmetu i dva puta sam postavila to pitanje, ali nema odgovora...izgleda da nije dovoljno zanimljivo.

Odgovor ćutanjem mi najteže pada.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aj ateista moze da iznosi neke zamerke ovog tipa, al meni je to bezveze - jer sta mene briga kako ce da Crkva da trosi pare od donacija, ja nemam nikakvih emotivnih veza prema prema Crkvi i slobodan sam da je kritikujem i da joj trazim mane do sutra, opravdane i neopravdane, a na mene to ne utice nikako.

Nesretna je situacija da ovakve zamerke cujes prvenstveno od necrkvenih ljudi, kada bi najglasniji o tome morali da budu upravo vernici, i bi to onda bilo istinski konstruktivno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ствар је у томе што они који критикују Цркву, то увек чине, па чак и кад испуни оно што они траже.Тако да се њима никада не може удовољити. Овде у провинцији ретки су свештеници који возе нова нова кола, али ће се увек наћи неко да приговори, да по њима ипада да свештеник уопште не би смео да има аутомобил.

Возим већ 16 година кадета сузу који се у последње време често квари, па опет ме један чича пита да ли сма то ауто купио овде или сам с њим дошао са прошле парохије.

Што се тиче украшавања Храма Светог Саве, гладних је увек било и биће, како у Србији, тако и у уређенијим земљама.

Било их је и кад се градила Студеница, Жича и друге светиње којима се поносимо.

Да ли је требало да се нахрани народ а да се светиње не подигну ?

Није ствар само да се нахрани народ, него да ти људи имају посао, стан, а то је већ брига Државе.

Црква је организовала доста акција где се делила помоћ, и свака храмовна слава је прилика да се нахране гладни, али су ретки они који хоће то да признају.

За ових 20 година знам за доста акција у којима се преко Цркве делила помоћ у храни, одећи, обући, лекарској нези, бесплатном летовању, али је ретко ко одаје признање Цркви што то чини.

У последњем броју листа "Соко" је изнесен случај о.Живана који је 1995. примио једног деду избеглицу који није имао где и који с његовом породицом живи и данас.

То никоме није занимљиво, а да је у питању неки скандал......

Share this post


Link to post
Share on other sites

Srbi moraju da znaju za oca Živana i njegovog dedu izbeglicu...

Kako nije zanimljivo?

Mene je to dirnulo toliko da o tome ne mogu da pričam.

Treba pokazati Srbima da nisu svi isti, pa ni popovi medju njima...nisu svi isti.

Ali...

Kako ponovo izgraditi srušenu kuću?

Moramo sami da ispečemo ciglu i na starom temelju da raščistimo krš i počnemo da zidamo...

Neka prokišnjava, jednom ćemo i krov zakrpiti...

Samo, ta kuća će morati da ima dvorište i kapiju, da Srbin zna koga pušta u kuću i koga će da gosti, a na koga treba psa napujdati, ko je brat, a ko je razbojnik...

Ne može kuća bez domaćina...

Share this post


Link to post
Share on other sites

A sta je ovde pogresno?

Licno bih sve pare namenjene za gradnju hrama sv.Save iskoristio za pomoc siromasnima.

Naravno,to ne znaci da Crkva treba da bude humanitarna organizacija,ali ipak treba da pokaze dozu saosecanja sa situacijom u kojoj se narod nalazi.

Ја нисам рекао да су ови изнете замерке погрешне. Само људи из њих обично извлаче закључак да Црква почива на лицемерју и да су добре ствари изузетак у једном систему који је саграђен на лепој идеји и лошој пракси... Ја не мислим да је тако и тражим најбољи начин на то покажем људима који тако мисле и упркос неким стварима који стоје на њиховој страни... Зашто Црква не треба да будехуманитарна организација? Ваљда би требало да Црква сву своју енергију усмери на све који страдају и духовно и телесно.

Ствар је у томе што они који критикују Цркву, то увек чине, па чак и кад испуни оно што они траже.Тако да се њима никада не може удовољити. Овде у провинцији ретки су свештеници који возе нова нова кола, али ће се увек наћи неко да приговори, да по њима ипада да свештеник уопште не би смео да има аутомобил.

Возим већ 16 година кадета сузу који се у последње време често квари, па опет ме један чича пита да ли сма то ауто купио овде или сам с њим дошао са прошле парохије.

Што се тиче украшавања Храма Светог Саве, гладних је увек било и биће, како у Србији, тако и у уређенијим земљама.

Било их је и кад се градила Студеница, Жича и друге светиње којима се поносимо.

Да ли је требало да се нахрани народ а да се светиње не подигну ?

Није ствар само да се нахрани народ, него да ти људи имају посао, стан, а то је већ брига Државе.

Црква је организовала доста акција где се делила помоћ, и свака храмовна слава је прилика да се нахране гладни, али су ретки они који хоће то да признају.

За ових 20 година знам за доста акција у којима се преко Цркве делила помоћ у храни, одећи, обући, лекарској нези, бесплатном летовању, али је ретко ко одаје признање Цркви што то чини.

У последњем броју листа "Соко" је изнесен случај о.Живана који је 1995. примио једног деду избеглицу који није имао где и који с његовом породицом живи и данас.

То никоме није занимљиво, а да је у питању неки скандал......

Слажем се углавном, али зар не би Црква просто запушила уста свима ако би дала све од себе да стане на пут свим негативним појавама? И Црква има хијерархију и зар то не би могло да се искористи да се заведе ред, да се натерају сви њени чланови - сви на које могу да утичу што директно што апелима и позивима - да дају све од себе да нико из њених редова не одскаче од овога јадног и бедноиг народа, коме пошто нема државу нормалну, не остаје нико други ? То би била двострука корист - народу би се помогло материјално и многи би пришли Цркви од оних који виде много противречности између речи и дела појединих људи који представљају Цркву. Када више Цркву нико не би могао да прозива за недоследност, све би се свело на куд и камо безопасније и неозбиљније замерке на рачун тога у шта неко верује... Просто видим да је морање да Црква да све од себе да због људских пропуста не тера од себе много добронамерних људи који можда нису још способни да осете једну надматеријалну, већу од живота мисију Цркве, али имају срце на месту и осећај за правду? Њима би један потпуно хуманистички и до краја пожртвовани приступ Цркве можда отворио врата да схвате и њену важнију улогу и да увиде да је лицемерје изузетак а не правило... Ја бих лично био срећан када бих знао да они који руководе Црквом дају све од себе да се искорени свака саблазан али нажалост нисам убеђен да се ради све што је могуће... Величанствен је био призор видети Светог патријарха Павла у трамвају како се вози са својом децом...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема ту шта да се одговори - све наведене замерке стоје...

Једино што можемо је да погнемо главу и да се застидимо...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ја нисам рекао да су ови изнете замерке погрешне. Само људи из њих обично извлаче закључак да Црква почива на лицемерју и да су добре ствари изузетак у једном систему који је саграђен на лепој идеји и лошој пракси... Ја не мислим да је тако и тражим најбољи начин на то покажем људима који тако мисле и упркос неким стварима који стоје на њиховој страни...

To je posledica nepoznavanja vere.Da bi se neko upoznao sa verom,moras najpre da ga zainteresujes,a ovo ga definitivno nece zaniteresovati.

Зашто Црква не треба да будехуманитарна организација? Ваљда би требало да Црква сву своју енергију усмери на све који страдају и духовно и телесно.

Nisam rekao da ne treba time da se bavi,ali to ne sme biti njena glavna uloga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема ту шта да се одговори - све наведене замерке стоје...

Једино што можемо је да погнемо главу и да се застидимо...

Ко може нешто да уради? И зашто онај који може не ради ништа... Црква смо и ми, мора да постоји неки начин да се поправи стање... Да, вероватно да свако себе поправи колико може... Само док све ове ствари постоје, понекад је тако тешко приближити Бога кроз Цркву онима којима су лоше ствари препрека да се се прикључе...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све зависи од човека, какав је као личност и колико познаје своју веру.

Пре скоро дведесетак година , приликом свећења водице оставио сам парохијанима неку верску литературу, ту је била домаћинова сестра, жена у 50 -им годинама , која је живела у БГ и радила као проф. философије (некада марксизма) и која се зачудила са опаском , као зар није поповима у интересу да је народ остане у незнању што се тиче вере. Жена толике године у БГ и да није била на неком црквеном предавању, духовној академији, да уопште не зна да Црква има своје новине.

Што се кола тиче, жалим се једном млађем парохијанину да треба да мислим о другим колима , а он ми каже да то није паметно, шта ће народ рећи. Онда га ја питам шта он мисли шта народ прича што он има голфа петициу мерцедеса, мотоцикл и мопед, плус све пољопривредне машине и двадесетак хектара земље и још заради повремено радећи у Немачкој.

А чим се оженио уз помоћ два сведока је направио да не живи у богатом домаћинству са оцем, него у старој бакиној кући и пошто нема у власништву ни земљиште ни кућу, а пријављен је на биро као незапослен, добио је и дечији додатак и све помоћи, док су многи којима је та помоћ била потребна бивали одбијени због пар динара изнад просека који су поштено пријавили.

Он се смеје и каже ,. главно да је мени и мојима добро, не морам ја бити сасвим поштен, не радима ја у Цркви ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...